حَدَّثَنَا عَيَّاشُ بْنُ الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا سَعِيدٌ الْجُرَيْرِيُّ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ ـ رضى الله عنهما أَنَّ أَبَا بَكْرٍ، تَضَيَّفَ رَهْطًا فَقَالَ لِعَبْدِ الرَّحْمَنِ دُونَكَ أَضْيَافَكَ فَإِنِّي مُنْطَلِقٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَافْرُغْ مِنْ قِرَاهُمْ قَبْلَ أَنْ أَجِيءَ. فَانْطَلَقَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ فَأَتَاهُمْ بِمَا عِنْدَهُ فَقَالَ اطْعَمُوا. فَقَالُوا أَيْنَ رَبُّ مَنْزِلِنَا قَالَ اطْعَمُوا. قَالُوا مَا نَحْنُ بِآكِلِينَ حَتَّى يَجِيءَ رَبُّ مَنْزِلِنَا. قَالَ اقْبَلُوا عَنَّا قِرَاكُمْ، فَإِنَّهُ إِنْ جَاءَ وَلَمْ تَطْعَمُوا لَنَلْقَيَنَّ مِنْهُ. فَأَبَوْا فَعَرَفْتُ أَنَّهُ يَجِدُ عَلَىَّ، فَلَمَّا جَاءَ تَنَحَّيْتُ عَنْهُ فَقَالَ مَا صَنَعْتُمْ فَأَخْبَرُوهُ فَقَالَ يَا عَبْدَ الرَّحْمَنِ. فَسَكَتُّ ثُمَّ قَالَ يَا عَبْدَ الرَّحْمَنِ. فَسَكَتُّ فَقَالَ يَا غُنْثَرُ أَقْسَمْتُ عَلَيْكَ إِنْ كُنْتَ تَسْمَعُ صَوْتِي لَمَّا جِئْتَ. فَخَرَجْتُ فَقُلْتُ سَلْ أَضْيَافَكَ. فَقَالُوا صَدَقَ أَتَانَا بِهِ. قَالَ فَإِنَّمَا انْتَظَرْتُمُونِي، وَاللَّهِ لاَ أَطْعَمُهُ اللَّيْلَةَ. فَقَالَ الآخَرُونَ وَاللَّهِ لاَ نَطْعَمُهُ حَتَّى تَطْعَمَهُ. قَالَ لَمْ أَرَ فِي الشَّرِّ كَاللَّيْلَةِ، وَيْلَكُمْ مَا أَنْتُمْ لِمَ لاَ تَقْبَلُونَ عَنَّا قِرَاكُمْ هَاتِ طَعَامَكَ. فَجَاءَهُ فَوَضَعَ يَدَهُ فَقَالَ بِاسْمِ اللَّهِ، الأُولَى لِلشَّيْطَانِ. فَأَكَلَ وَأَكَلُوا.
Айёш ибнул Валид, Абдулаълодан: Бизга Саид Журайрий, у Абу Усмондан, у Абдураҳмон ибн Абу Бакрдан (розияллаҳу анҳумо) ривоят қилади: Абу Бакр бир гуруҳ(ни) меҳмон қилди ва Абдураҳмонга: Меҳмонларингни (аҳволини) ўзинг (қара), мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига кетяпман, мен келмаймдан олдин уларнинг меҳмондорчилигидан фариг бўл (уларни тўйдир), деди. Абдураҳмон борди ва уларга ўзида бор нарсани келтириб: Енглар, деди. Улар: Уйимизнинг эгаси (Абу Бакр) қаерда? дедилар. У: Енглар, деди. Улар: Уйимизнинг эгаси келмагунча биз емаймиз, дедилар. У: Биздан меҳмондорчилигингизни қабул қилинглар, чунки у келса-ю, сизлар емаган бўлсангиз, биз ундан (қаттиқ танбеҳ) топамиз, деди. Улар бош тортдилар. Мен у (Абу Бакр) менга (ғазаб) топишини билдйм. У келганида, мен ундан четландйм. У: Нима қилдингиз? деди. Улар унга хабар бердилар. У: Эй Абдураҳмон, деди. Мен жим турдйм. Сўнг: Эй Абдураҳмон, деди. Мен жим турдйм. У: Эй ғунсар (аҳмоқ, ярамас), сенга қасам ичаманки, агар овозимни эшитаётган бўлсанг, кел! деди. Мен чиқиб: Меҳмонларингдан сўра, дедим. Улар: Рост айтди, у (Абдураҳмон) бизга (таом) келтирди, дедилар. У: Демак, сизлар мени кутдинглар; валлаҳи, мен буни бу кеча емаман, деди. Бошқалари: Валлаҳи, сен емагунингча биз (ҳам) емаймиз, дедилар. У: Мен ёмонликда бу кечадек (кун) кўрмаганман; вой сизларга, сизлар нимасиз, нимага биздан меҳмондорчилигингизни қабул қилмайсизлар? Таомингни келтир! деди. У (таом) келтирилди, у қўлини қўйди ва: Бисмиллаҳ, биринчиси (ғазабим) шайтондан эди, деди ва еди, улар ҳам едилар.