حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، سَمِعْتُ سُلَيْمَانَ بْنَ أَبِي مُسْلِمٍ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا قَامَ مِنَ اللَّيْلِ يَتَهَجَّدُ قَالَ " اللَّهُمَّ لَكَ الْحَمْدُ، أَنْتَ نُورُ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَمَنْ فِيهِنَّ، وَلَكَ الْحَمْدُ أَنْتَ قَيِّمُ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَمَنْ فِيهِنَّ، وَلَكَ الْحَمْدُ، أَنْتَ الْحَقُّ وَوَعْدُكَ حَقٌّ، وَقَوْلُكَ حَقٌّ، وَلِقَاؤُكَ حَقٌّ، وَالْجَنَّةُ حَقٌّ، وَالنَّارُ حَقٌّ، وَالسَّاعَةُ حَقٌّ، وَالنَّبِيُّونَ حَقٌّ، وَمُحَمَّدٌ حَقٌّ، اللَّهُمَّ لَكَ أَسْلَمْتُ وَعَلَيْكَ تَوَكَّلْتُ وَبِكَ آمَنْتُ، وَإِلَيْكَ أَنَبْتُ، وَبِكَ خَاصَمْتُ، وَإِلَيْكَ حَاكَمْتُ، فَاغْفِرْ لِي مَا قَدَّمْتُ وَمَا أَخَّرْتُ، وَمَا أَسْرَرْتُ، وَمَا أَعْلَنْتُ، أَنْتَ الْمُقَدِّمُ وَأَنْتَ الْمُؤَخِّرُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ ـ أَوْ ـ لاَ إِلَهَ غَيْرُكَ ".
Абдуллаҳ ибн Муҳаммад, Суфёндан: Сулаймон ибн Абу Муслимни эшитдйм, у Товусдан, у Ибн Аббосдан ривоят қилади: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам кечаси таҳажжудга турганларида: «Аллаҳим, ҳамд Сенга хосдир, Сен осмонлар, ер ва улардагиларнинг нурисан; ҳамд Сенга хосдир, Сен осмонлар, ер ва улардагиларнинг Қойимисан (тутиб турувчиси); ҳамд Сенга хосдир, Сен Ҳақсан, Сенинг ваъданг ҳақ, сўзинг ҳақ, (Сенга) рўбарў бўлиш ҳақ, жаннат ҳақ, дўзах ҳақ, Соат (қиёмат) ҳақ, Набийлар ҳақ, Муҳаммад ҳақ; Аллаҳим, Сенга таслим бўлдйм, Сенга таваккул қилдйм, Сенга иймон келтирдйм, Сенга қайтдйм, Сенинг (ёрдаминг) билан хусумат (баҳс) қилдйм, Сенга ҳукм (қилишни топширдйм); бас, мен илгари қилган ва кейин қилган, яширган ва ошкор қилган (гуноҳ)ларимни мағфират қил; Сен Муқаддим (олдинга сургувчи)сан ва Сен Муаххир (орқага сурувчи)сан; Сендан бошқа илоҳ йўқ — ёки: Сендан ўзга илоҳ йўқ» дер эдилар.