حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، أَخْبَرَنَا عَاصِمٌ الأَحْوَلُ، سَمِعْتُ أَبَا عُثْمَانَ، يُحَدِّثُ عَنْ أُسَامَةَ، أَنَّ ابْنَةً لِرَسُولِ اللَّهِ، صلى الله عليه وسلم أَرْسَلَتْ إِلَيْهِ وَمَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ وَسَعْدٌ وَأُبَىٌّ أَنَّ ابْنِي قَدِ احْتُضِرَ فَاشْهَدْنَا. فَأَرْسَلَ يَقْرَأُ السَّلاَمَ وَيَقُولُ " إِنَّ لِلَّهِ مَا أَخَذَ وَمَا أَعْطَى وَكُلُّ شَىْءٍ عِنْدَهُ مُسَمًّى فَلْتَصْبِرْ وَتَحْتَسِبْ ". فَأَرْسَلَتْ إِلَيْهِ تُقْسِمُ عَلَيْهِ، فَقَامَ وَقُمْنَا مَعَهُ، فَلَمَّا قَعَدَ رُفِعَ إِلَيْهِ، فَأَقْعَدَهُ فِي حَجْرِهِ وَنَفْسُ الصَّبِيِّ تَقَعْقَعُ، فَفَاضَتْ عَيْنَا رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ سَعْدٌ مَا هَذَا يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " هَذَا رَحْمَةٌ يَضَعُهَا اللَّهُ فِي قُلُوبِ مَنْ يَشَاءُ مِنْ عِبَادِهِ، وَإِنَّمَا يَرْحَمُ اللَّهُ مِنْ عِبَادِهِ الرُّحَمَاءَ ".
Усома (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қизи унга — ёнида Усома ибн Зайд, Саъд ва Убай бор эди — «Ўғлим жон бераяпти, бизга келинг» деб (хабар) юборди. У салом йўллаб: "Олгани ҳам Аллаҳники, бергани ҳам Аллаҳники, ҳар нарса Унинг ҳузурида белгиланган ажалли. Бас сабр қилсин ва (савобни) умид қилсин" деб (хабар) юборди. У яна унга қасам ичиб (келишини сўраб) юборди. У турди, биз ҳам у билан турдик. Ўтирганда, унга (бола) кўтариб берилди, уни бағрига ўтқазди — боланинг жони хирилламоқда эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кўзлари ёшга тўлди. Саъд: "Бу нима, эй Расулуллаҳ?" деди. Деди: "Бу — Аллаҳ Ўз бандаларидан хоҳлаганининг қалбига қўядиган раҳматдир. Албатта Аллаҳ Ўз бандаларидан раҳмдилларни (раҳм қилувчиларни) раҳм қилади."