حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، قَالَ أَتَيْنَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَنَحْنُ شَبَبَةٌ مُتَقَارِبُونَ، فَأَقَمْنَا عِنْدَهُ عِشْرِينَ لَيْلَةً، وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَفِيقًا، فَلَمَّا ظَنَّ أَنَّا قَدِ اشْتَهَيْنَا أَهْلَنَا أَوْ قَدِ اشْتَقْنَا سَأَلَنَا عَمَّنْ تَرَكْنَا بَعْدَنَا فَأَخْبَرْنَاهُ قَالَ " ارْجِعُوا إِلَى أَهْلِيكُمْ، فَأَقِيمُوا فِيهِمْ، وَعَلِّمُوهُمْ، وَمُرُوهُمْ ـ وَذَكَرَ أَشْيَاءَ أَحْفَظُهَا أَوْ لاَ أَحْفَظُهَا ـ وَصَلُّوا كَمَا رَأَيْتُمُونِي أُصَلِّي، فَإِذَا حَضَرَتِ الصَّلاَةُ فَلْيُؤَذِّنْ لَكُمْ أَحَدُكُمْ، وَلْيَؤُمَّكُمْ أَكْبَرُكُمْ ".
Молик (ибн Ҳувайрис) айтди: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келдик — биз ёши бир-бирига яқин йигитлар эдик — ва унинг янида йигирма кеча турдик. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) меҳрибон (рафиқ) эди. Биз ўз аҳлимизни соғинган (ёки: уларга интилган)имизни ўйлаганида, биздан ўзимиздан кейин (уйда) кимни қолдирганимизни сўради, биз унга хабар бердик. У: "Аҳлингизга қайтинглар, улар орасида туринглар, уларга (дийнни) ўргатинглар, уларга буюринглар — ва мен ёдда сақлайдиган ёки сақламайдиган (баъзи) нарсаларни зикр қилди — ва мен намоз ўқиганимни кўрганингиздек намоз ўқинглар. Намоз вақти келса, бирингиз сизларга азон айтсин ва каттанингиз сизларга имом бўлсин" деди.