حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْجَرْمِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبْجَرَ الْكِنَانِيُّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ مُصَرِّفٍ، عَنْ خَيْثَمَةَ، قَالَ كُنَّا جُلُوسًا مَعَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو إِذْ جَاءَهُ قَهْرَمَانٌ لَهُ فَدَخَلَ فَقَالَ أَعْطَيْتَ الرَّقِيقَ قُوتَهُمْ قَالَ لاَ . قَالَ فَانْطَلِقْ فَأَعْطِهِمْ . قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كَفَى بِالْمَرْءِ إِثْمًا أَنْ يَحْبِسَ عَمَّنْ يَمْلِكُ قُوتَهُ " .
Бизга Саид ибн Муҳаммад ал-Жармий ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Абдулмалик ибн Абжар ал-Киноний отасидан, у Талҳа ибн Мусаррифдан, у Хайсамадан ривоят қилди, у деди: Биз Абдуллаҳ ибн Амр билан ўтирган эдик, шунда унинг қаҳрамони (иш бошқарувчиси) келди ва кириб: «Қулларга овқатини бердингми?» деди. У: «Йўқ» деди. (Абдуллаҳ): «Бор, уларга бер» деди. Сўнг деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Кишига гуноҳ сифатида ўзи (озиқ-овқатига) эгалик қиладиган (масъул бўлган) кишини оч қолдириши (овқатини ушлаб қолиши) кифоядир» деди.