حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالَ ابْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ قَتَادَةَ، يُحَدِّثُ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ جَمَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الأَنْصَارَ فَقَالَ " أَفِيكُمْ أَحَدٌ مِنْ غَيْرِكُمْ " . فَقَالُوا لاَ إِلاَّ ابْنُ أُخْتٍ لَنَا . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ ابْنَ أُخْتِ الْقَوْمِ مِنْهُمْ " . فَقَالَ " إِنَّ قُرَيْشًا حَدِيثُ عَهْدٍ بِجَاهِلِيَّةٍ وَمُصِيبَةٍ وَإِنِّي أَرَدْتُ أَنْ أَجْبُرَهُمْ وَأَتَأَلَّفَهُمْ أَمَا تَرْضَوْنَ أَنْ يَرْجِعَ النَّاسُ بِالدُّنْيَا وَتَرْجِعُونَ بِرَسُولِ اللَّهِ إِلَى بُيُوتِكُمْ لَوْ سَلَكَ النَّاسُ وَادِيًا وَسَلَكَ الأَنْصَارُ شِعْبًا لَسَلَكْتُ شِعْبَ الأَنْصَارِ " .
Анас ибн Молик айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Ансорни тўплади ва: «Сизлар ичингизда ўзларингиздан бошқа бирор киши борми?» деди. Улар: «Йўқ, фақат бизнинг бир жиянимиз (синглимизнинг ўғли) бор» дедилар. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта қавмнинг жияни — ўшалардан(дир)» деди. Кейин: «Албатта Қурайш жоҳилият ва мусибатга янги аҳдда (яқинда чиқган) эди; мен уларни (кўнглини) ямаш (олиб қўйиш) ва улфатлаштиришни хоҳлади м. Одамлар дунёни олиб қайтиши, сизлар эса Расулуллаҳ билан уйларингизга қайтишингизга рози бўлмайсизми? Агар одамлар бир водийдан юрса ва Ансор бир тоғ йўлидан (шаъб) юрса, мен албатта Ансор йўлидан юрар эдим» деди.