حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَ قُلْتُ لَهَا إِنِّي لأَظُنُّ رَجُلاً لَوْ لَمْ يَطُفْ بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ مَا ضَرَّهُ . قَالَتْ لِمَ قُلْتُ لأَنَّ اللَّهَ تَعَالَى يَقُولُ { إِنَّ الصَّفَا وَالْمَرْوَةَ مِنْ شَعَائِرِ اللَّهِ} إِلَى آخِرِ الآيَةِ . فَقَالَتْ مَا أَتَمَّ اللَّهُ حَجَّ امْرِئٍ وَلاَ عُمْرَتَهُ لَمْ يَطُفْ بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ وَلَوْ كَانَ كَمَا تَقُولُ لَكَانَ فَلاَ جُنَاحَ عَلَيْهِ أَنْ لاَ يَطَّوَّفَ بِهِمَا . وَهَلْ تَدْرِي فِيمَا كَانَ ذَاكَ إِنَّمَا كَانَ ذَاكَ أَنَّ الأَنْصَارَ كَانُوا يُهِلُّونَ فِي الْجَاهِلِيَّةِ لِصَنَمَيْنِ عَلَى شَطِّ الْبَحْرِ يُقَالُ لَهُمَا إِسَافٌ وَنَائِلَةٌ . ثُمَّ يَجِيئُونَ فَيَطُوفُونَ بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ ثُمَّ يَحْلِقُونَ . فَلَمَّا جَاءَ الإِسْلاَمُ كَرِهُوا أَنْ يَطُوفُوا بَيْنَهُمَا لِلَّذِي كَانُوا يَصْنَعُونَ فِي الْجَاهِلِيَّةِ قَالَتْ فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { إِنَّ الصَّفَا وَالْمَرْوَةَ مِنْ شَعَائِرِ اللَّهِ} إِلَى آخِرِهَا - قَالَتْ - فَطَافُوا .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Абу Муовия Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди, у (Урва) деди: Мен унга (Оишага): «Мен ўйлайманки, бир киши Сафо ва Марва орасида тавоф (саъй) қилмаса, унга зарар бўлмайди» дедим. У: «Нега?» деди. Мен: «Чунки Аллаҳ таоло: ‹Албатта, Сафо ва Марва Аллаҳнинг шаъоири (белгилари)дандир›, дейди — оят охиригача» дедим. У: «Аллаҳ Сафо ва Марва орасида тавоф қилмаган кишининг ҳажини ҳам, умрасини ҳам комил қилмаган. Агар сен айтгандай бўлганида, ‹у иккисини тавоф қилмаслигида унга гуноҳ йўқ› бўларди. Биласанми, бу (оят) нима ҳақида эди? Бу шу (сабаб)дан эдики, ансорлар жоҳилиятда денгиз бўйидаги Исоф ва Ноила деб аталган икки бут учун эҳром боғлардилар. Сўнг келиб, Сафо ва Марва орасида тавоф қилардилар, кейин соч олдирардилар. Ислом келганда, улар жоҳилиятда қилган ишлари сабабли у иккиси орасида тавоф қилишни ёқтирмадилар. Шунда Аллаҳ азза ва жалла: ‹Албатта, Сафо ва Марва Аллаҳнинг шаъоиридандир›, деб охиригача нозил қилди» деди. (Оиша) деди: Сўнг улар тавоф қилдилар.