وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ الْمُثَنَّى - قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ، أَبِي عَدِيٍّ عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي مَسْعُودٍ، أَنَّهُ كَانَ يَضْرِبُ غُلاَمَهُ فَجَعَلَ يَقُولُ أَعُوذُ بِاللَّهِ - قَالَ - فَجَعَلَ يَضْرِبُهُ فَقَالَ أَعُوذُ بِرَسُولِ اللَّهِ . فَتَرَكَهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَاللَّهِ لَلَّهُ أَقْدَرُ عَلَيْكَ مِنْكَ عَلَيْهِ " . قَالَ فَأَعْتَقَهُ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва ибн Башшор ривоят қилдилар — матн ибн ал-Мусанноники — иккаласи: бизга ибн Абу Адий Шуъбадан, у Сулаймондан, у Иброҳим ат-Таймийдан, у отасидан, у Абу Масъуддан ривоят қилди дедилар: У ўз ғуломини урарди. Ғулом: «Аъузу биллаҳ (Аллаҳдан паноҳ тилайман)» дея бошлади. У эса уни уришда давом этди. Шунда ғулом: «Аъузу бирасулиллаҳ (Расулуллаҳдан паноҳ тилайман)» деди. Шунда у уни тарк қилди. Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳга қасамки, албатта Аллаҳ сенга унинг устидан сен қодир бўлганингдан кўпроқ қодирдир» дедилар. У: Шунда у (ғуломни) озод қилди деди.