حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَابْنُ، نُمَيْرٍ جَمِيعًا عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ زُهَيْرٌ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي الْعَبَّاسِ الشَّاعِرِ الأَعْمَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، بْنِ عَمْرٍو قَالَ حَاصَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَهْلَ الطَّائِفِ فَلَمْ يَنَلْ مِنْهُمْ شَيْئًا فَقَالَ " إِنَّا قَافِلُونَ إِنْ شَاءَ اللَّهُ " . قَالَ أَصْحَابُهُ نَرْجِعُ وَلَمْ نَفْتَتِحْهُ فَقَالَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اغْدُوا عَلَى الْقِتَالِ " . فَغَدَوْا عَلَيْهِ فَأَصَابَهُمْ جِرَاحٌ فَقَالَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّا قَافِلُونَ غَدًا " . قَالَ فَأَعْجَبَهُمْ ذَلِكَ فَضَحِكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Зуҳайр ибн Ҳарб ва ибн Нумайр — барчаси Суфёндан — ривоят қилдилар. Зуҳайр: бизга Суфён ибн Уяйна Амрдан, у Абул Аббос аш-Шўир ал-Аъмодан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан ривоят қилди, у деди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Тоиф аҳлини қамал қилди, лекин улардан бирор нарсага эриша олмади. Сўнг: ‹Биз Аллаҳ хоҳласа, қайтиб кетувчилармиз› деди. Саҳобалари: ‹Уни фатҳ этмасдан қайтамизми?› дедилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга: ‹Жангга (тайёр бўлиб) эрталаб чиқинглар!› деди. Улар эрталаб чиқдилар, шунда жароҳатлар етди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга: ‹Биз эртага қайтиб кетувчилармиз› деди. Бу уларга ёқди, шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам кулди».