حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ حَاتِمٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ، حَدَّثَنَا قُرَّةُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ هِلاَلٍ، حَدَّثَنِي أَبُو بُرْدَةَ، قَالَ قَالَ أَبُو مُوسَى أَقْبَلْتُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَمَعِي رَجُلاَنِ مِنَ الأَشْعَرِيِّينَ أَحَدُهُمَا عَنْ يَمِينِي وَالآخَرُ عَنْ يَسَارِي فَكِلاَهُمَا سَأَلَ الْعَمَلَ وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَسْتَاكُ فَقَالَ " مَا تَقُولُ يَا أَبَا مُوسَى أَوْ يَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ قَيْسٍ " . قَالَ فَقُلْتُ وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ مَا أَطْلَعَانِي عَلَى مَا فِي أَنْفُسِهِمَا وَمَا شَعَرْتُ أَنَّهُمَا يَطْلُبَانِ الْعَمَلَ . قَالَ وَكَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى سِوَاكِهِ تَحْتَ شَفَتِهِ وَقَدْ قَلَصَتْ فَقَالَ " لَنْ أَوْ لاَ نَسْتَعْمِلُ عَلَى عَمَلِنَا مَنْ أَرَادَهُ وَلَكِنِ اذْهَبْ أَنْتَ يَا أَبَا مُوسَى أَوْ يَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ قَيْسِ " . فَبَعَثَهُ عَلَى الْيَمَنِ ثُمَّ أَتْبَعَهُ مُعَاذَ بْنَ جَبَلٍ فَلَمَّا قَدِمَ عَلَيْهِ قَالَ انْزِلْ وَأَلْقَى لَهُ وِسَادَةً وَإِذَا رَجُلٌ عِنْدَهُ مُوثَقٌ قَالَ مَا هَذَا قَالَ هَذَا كَانَ يَهُودِيًّا فَأَسْلَمَ ثُمَّ رَاجَعَ دِينَهُ دِينَ السَّوْءِ فَتَهَوَّدَ قَالَ لاَ أَجْلِسُ حَتَّى يُقْتَلَ قَضَاءُ اللَّهِ وَرَسُولِهِ فَقَالَ اجْلِسْ نَعَمْ . قَالَ لاَ أَجْلِسُ حَتَّى يُقْتَلَ قَضَاءُ اللَّهِ وَرَسُولِهِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ . فَأَمَرَ بِهِ فَقُتِلَ ثُمَّ تَذَاكَرَا الْقِيَامَ مِنَ اللَّيْلِ فَقَالَ أَحَدُهُمَا مُعَاذٌ أَمَّا أَنَا فَأَنَامُ وَأَقُومُ وَأَرْجُو فِي نَوْمَتِي مَا أَرْجُو فِي قَوْمَتِي .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Саид ва Муҳаммад ибн Ҳотим — лафз ибн Ҳотимга тегишли — ривоят қилишди, иккаласи деди: бизга Яҳё ибн Саид ал-Қаттон, бизга Қурра ибн Холид, бизга Ҳумайд ибн Ҳилол, менга Абу Бурда ривоят қилди: Абу Мусо деди: Мен Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келдим, мен билан ашъарийлардан икки киши бор эди — бири ўнг томонимда, бошқаси чап томонимда. Иккаласи (мансаб) ишини сўради, Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам эса мисвок ишлатиб турарди. У: «Нима дейсан, эй Абу Мусо (ёки эй Абдуллаҳ ибн Қайс)?» деди. Мен: «Сени ҳақ билан жўнатган Зотга қасамки, улар дилларидаги нарсани менга ошкор қилишмади, улар (мансаб) ишини сўрашларини ҳам сезмагандим», дедим. У деди: Гўё мен унинг лаби остидаги мисвогини кўриб турибман, лаби тортилган эди. У: «Биз ишимизга уни хоҳлаган кишини ҳеч қачон тайинламаймиз. Лекин сен бор, эй Абу Мусо (ёки эй Абдуллаҳ ибн Қайс)», деди. Сўнг уни Яманга (волий қилиб) жўнатди, кейин унинг ортидан Муоз ибн Жабални жўнатди. Муоз унинг ҳузурига келганда, у: «Туш», деди ва унга ёстиқ ташлади. Бир киши (кишанланган) боғлаб қўйилган эди. У: «Бу нима?» деди. (Абу Мусо): «Бу яҳудий эди, сўнг ислом келтирди, кейин динига — ёмон динига қайтиб, яна яҳудий бўлди», деди. (Муоз): «Аллаҳнинг ва Расулининг ҳукми билан ўлдирилмагунча ўтирмайман», деди. (Абу Мусо): «Ўтир, ҳа (ўлдирилади)», деди. У: «Аллаҳнинг ва Расулининг ҳукми билан ўлдирилмагунча ўтирмайман», деди — уч марта. Шунда у (ҳақида) буюрди-да, ўлдирилди. Сўнг иккаласи кечаси қиём (ибодат) ҳақида музокара қилишди. Улардан бири — Муоз: «Мен эса ухлайман ҳам, тураман ҳам, уйқумда туришимда умид қилганимни умид қиламан», деди.