حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَعَمْرٌو النَّاقِدُ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، - وَاللَّفْظُ لأَبِي بَكْرٍ - قَالُوا حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِي حُمَيْدٍ السَّاعِدِيِّ، قَالَ اسْتَعْمَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَجُلاً مِنَ الأَسْدِ يُقَالُ لَهُ ابْنُ اللُّتْبِيَّةِ - قَالَ عَمْرٌو وَابْنُ أَبِي عُمَرَ عَلَى الصَّدَقَةِ - فَلَمَّا قَدِمَ قَالَ هَذَا لَكُمْ وَهَذَا لِي أُهْدِيَ لِي قَالَ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْمِنْبَرِ فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ وَقَالَ " مَا بَالُ عَامِلٍ أَبْعَثُهُ فَيَقُولُ هَذَا لَكُمْ وَهَذَا أُهْدِيَ لِي . أَفَلاَ قَعَدَ فِي بَيْتِ أَبِيهِ أَوْ فِي بَيْتِ أُمِّهِ حَتَّى يَنْظُرَ أَيُهْدَى إِلَيْهِ أَمْ لاَ وَالَّذِي نَفْسُ مُحَمَّدٍ بِيَدِهِ لاَ يَنَالُ أَحَدٌ مِنْكُمْ مِنْهَا شَيْئًا إِلاَّ جَاءَ بِهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ يَحْمِلُهُ عَلَى عُنُقِهِ بَعِيرٌ لَهُ رُغَاءٌ أَوْ بَقَرَةٌ لَهَا خُوَارٌ أَوْ شَاةٌ تَيْعِرُ " . ثُمَّ رَفَعَ يَدَيْهِ حَتَّى رَأَيْنَا عُفْرَتَىْ إِبْطَيْهِ ثُمَّ قَالَ " اللَّهُمَّ هَلْ بَلَّغْتُ " . مَرَّتَيْنِ .
Бизга Абу Бакр ибн Аби Шайба, Амр ан-Ноқид ва Ибн Аби Умар — лафз Абу Бакрники — ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Суфён ибн Уяйна Зуҳрийдан, у Урвадан, у Абу Ҳумайд ас-Соидийдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Асд қабиласидан Ибнул Лутбийя дейдиган бир кишини — Амр ва Ибн Аби Умар: садақа (закот)ни йиғишга деб айтдилар — ишга тайинладилар. У қайтиб келгач: «Бу сизларники, бу эса меники — менга ҳадя қилинган» деди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам минбарга чиқиб, Аллаҳга ҳамд айтиб, Уни улуғлаб дедилар: «Мен юборган амалдорга нима бўлдики, у: ‹Бу сизларники, бу эса менга ҳадя қилинган› дейди?! У отаси уйида ёки онаси уйида ўтириб, унга ҳадя қилинармикан ёки йўқмикан, деб қараб турса бўлмасмиди?! Муҳаммаднинг жони Қўлида бўлган Зот билан қасамки, сизлардан бирортангиз ундан бирор нарса олса, албатта Қиёмат кунида уни бўйнида кўтариб келади: бўкирувчи туями ёки маъровчи сигирми ёки маъровчи қўйми». Сўнг қўлларини кўтардилар, ҳатто биз икки қўлтиғининг оқлигини кўрдик. Сўнг: «Аллаҳим, етказдимми?» деб икки марта айтдилар.