حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ الْعَنْبَرِيُّ، وَحَامِدُ بْنُ عُمَرَ الْبَكْرَاوِيُّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، الْقَيْسِيُّ كُلُّهُمْ عَنِ الْمُعْتَمِرِ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ مُعَاذٍ - حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ قَالَ أَبِي حَدَّثَنَا أَبُو عُثْمَانَ، أَنَّهُ حَدَّثَهُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي بَكْرٍ، أَنَّ أَصْحَابَ الصُّفَّةِ، كَانُوا نَاسًا فُقَرَاءَ وَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ مَرَّةً " مَنْ كَانَ عِنْدَهُ طَعَامُ اثْنَيْنِ فَلْيَذْهَبْ بِثَلاَثَةٍ وَمَنْ كَانَ عِنْدَهُ طَعَامُ أَرْبَعَةٍ فَلْيَذْهَبْ بِخَامِسٍ بِسَادِسٍ " . أَوْ كَمَا قَالَ . وَإِنَّ أَبَا بَكْرٍ جَاءَ بِثَلاَثَةٍ وَانْطَلَقَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِعَشَرَةٍ وَأَبُو بَكْرٍ بِثَلاَثَةٍ - قَالَ - فَهُوَ وَأَنَا وَأَبِي وَأُمِّي - وَلاَ أَدْرِي هَلْ قَالَ وَامْرَأَتِي وَخَادِمٌ بَيْنَ بَيْتِنَا وَبَيْتِ أَبِي بَكْرٍ - قَالَ وَإِنَّ أَبَا بَكْرٍ تَعَشَّى عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . ثُمَّ لَبِثَ حَتَّى صُلِّيَتِ الْعِشَاءُ ثُمَّ رَجَعَ فَلَبِثَ حَتَّى نَعَسَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَاءَ بَعْدَ مَا مَضَى مِنَ اللَّيْلِ مَا شَاءَ اللَّهُ قَالَتْ لَهُ امْرَأَتُهُ مَا حَبَسَكَ عَنْ أَضْيَافِكَ - أَوْ قَالَتْ - ضَيْفِكَ قَالَ أَوَمَا عَشَّيْتِهِمْ قَالَتْ أَبَوْا حَتَّى تَجِيءَ قَدْ عَرَضُوا عَلَيْهِمْ فَغَلَبُوهُمْ - قَالَ - فَذَهَبْتُ أَنَا فَاخْتَبَأْتُ وَقَالَ يَا غُنْثَرُ . فَجَدَّعَ وَسَبَّ وَقَالَ كُلُوا لاَ هَنِيئًا . وَقَالَ وَاللَّهِ لاَ أَطْعَمُهُ أَبَدًا - قَالَ - فَايْمُ اللَّهِ مَا كُنَّا نَأْخُذُ مِنْ لُقْمَةٍ إِلاَّ رَبَا مِنْ أَسْفَلِهَا أَكْثَرُ مِنْهَا - قَالَ - حَتَّى شَبِعْنَا وَصَارَتْ أَكْثَرَ مِمَّا كَانَتْ قَبْلَ ذَلِكَ فَنَظَرَ إِلَيْهَا أَبُو بَكْرٍ فَإِذَا هِيَ كَمَا هِيَ أَوْ أَكْثَرُ . قَالَ لاِمْرَأَتِهِ يَا أُخْتَ بَنِي فِرَاسٍ مَا هَذَا قَالَتْ لاَ وَقُرَّةِ عَيْنِي لَهِيَ الآنَ أَكْثَرُ مِنْهَا قَبْلَ ذَلِكَ بِثَلاَثِ مِرَارٍ - قَالَ - فَأَكَلَ مِنْهَا أَبُو بَكْرٍ وَقَالَ إِنَّمَا كَانَ ذَلِكَ مِنَ الشَّيْطَانِ - يَعْنِي يَمِينَهُ - ثُمَّ أَكَلَ مِنْهَا لُقْمَةً ثُمَّ حَمَلَهَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَصْبَحَتْ عِنْدَهُ - قَالَ - وَكَانَ بَيْنَنَا وَبَيْنَ قَوْمٍ عَقْدٌ فَمَضَى الأَجَلُ فَعَرَّفْنَا اثْنَا عَشَرَ رَجُلاً مَعَ كُلِّ رَجُلٍ مِنْهُمْ أُنَاسٌ اللَّهُ أَعْلَمُ كَمْ مَعَ كُلِّ رَجُلٍ إِلاَّ أَنَّهُ بَعَثَ مَعَهُمْ فَأَكَلُوا مِنْهَا أَجْمَعُونَ . أَوْ كَمَا قَالَ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Муъоз ал-Анбарий, Ҳомид ибн Умар ал-Бакровий ва Муҳаммад ибн Абдулаъло ал-Қайсий, ҳаммаси Муътамирдан — сўзлар Ибн Муъозники — ривоят қилдилар: бизга Муътамир ибн Сулаймон ривоят қилди. У айтди: отам айтди: бизга Абу Усмон ривоят қилдики, унга Абдурраҳмон ибн Абу Бакр ривоят қилдики, Суффа аҳли камбағал кишилар эдилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир марта: «Кимнинг ҳузурида икки кишилик таом бўлса, учинчисини олиб кетсин; кимнинг ҳузурида тўрт кишилик таом бўлса, бешинчи ва олтинчисини олиб кетсин» деди ёки у қандай айтган бўлса шундай. Абу Бакр уч кишини олиб келди. Аллаҳнинг набийи соллаллаҳу алайҳи васаллам ўн кишини, Абу Бакр эса уч кишини (олиб кетди). У айтди: у (меҳмон), мен, отам ва онам эдик — билмадим, «ва хотиним ва уйимиз билан Абу Бакрнинг уйи орасидаги хизматкор» дедими. У айтди: Абу Бакр Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурида кечки овқатланди, сўнг хуфтон намози ўқилгунча турди, кейин қайтиб, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мудрагунча туриб қолди. У кечадан Аллаҳ хоҳлаганча ўтгандан кейин келди. Хотини унга: «Сени меҳмонларингдан — ёки деди — меҳмонингдан нима ушлаб қолди?» деди. У: «Сен уларга кечки овқат бермадингми?» деди. У: «Улар сен келгунингча (овқатланишдан) бош тортдилар. Уларга таклиф қилинган эди, аммо улар енга олмадилар (ғолиб чиқдилар)» деди. У айтди: мен бориб яшириндим. У: «Эй жаҳолат эгаси (қора куя)!» деди ва сўкди, жеркиб: «Енглар, сизларга нохуш бўлсин» деди ва: «Аллаҳга қасамки, мен уни ҳеч қачон емайман» деди. У айтди: Аллаҳга қасамки, биз қайси бир луқмани олсак, унинг остидан ундан кўпроқ (таом) кўтариларди. У айтди: ҳатто биз тўйдик ва у аввалгисидан кўпроқ бўлиб қолди. Абу Бакр унга қаради, у ўзича ёки кўпроқ эди. У хотинига: «Эй Бану Фироснинг синглиси, бу нима?» деди. У: «Йўқ, кўзимнинг қароғи ҳақи, у ҳозир аввалгисидан уч баробар кўпроқ» деди. У айтди: Абу Бакр ундан еди ва: «Бу шайтондан бошқа нарса эмас эди» деди — яъни қасамини (назарда тутиб) — сўнг ундан бир луқма еди, кейин уни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурига олиб борди, у унинг ҳузурида тонгни қарши олди. У айтди: биз билан бир қавм ўртасида аҳд-шартнома бор эди, муддати ўтди, биз ўн икки кишини гуруҳ бошлиғи қилдик, уларнинг ҳар бири билан одамлар бор эди — Аллаҳ билади ҳар бири билан қанча киши бор эди — фақат у (Абу Бакр) улар билан (таом) юборди ва уларнинг ҳаммаси ундан едилар. Ёки у қандай айтган бўлса шундай.