حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا النَّضْرُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ أَبُو الْمُغِيرَةِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سُوقَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ خَطَبَنَا عُمَرُ بِالْجَابِيَةِ فَقَالَ يَا أَيُّهَا النَّاسُ إِنِّي قُمْتُ فِيكُمْ كَمَقَامِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِينَا فَقَالَ " أُوصِيكُمْ بِأَصْحَابِي ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ ثُمَّ يَفْشُو الْكَذِبُ حَتَّى يَحْلِفَ الرَّجُلُ وَلاَ يُسْتَحْلَفُ وَيَشْهَدَ الشَّاهِدُ وَلاَ يُسْتَشْهَدُ أَلاَ لاَ يَخْلُوَنَّ رَجُلٌ بِامْرَأَةٍ إِلاَّ كَانَ ثَالِثَهُمَا الشَّيْطَانُ عَلَيْكُمْ بِالْجَمَاعَةِ وَإِيَّاكُمْ وَالْفُرْقَةَ فَإِنَّ الشَّيْطَانَ مَعَ الْوَاحِدِ وَهُوَ مِنَ الاِثْنَيْنِ أَبْعَدُ مَنْ أَرَادَ بُحْبُوحَةَ الْجَنَّةِ فَلْيَلْزَمِ الْجَمَاعَةَ مَنْ سَرَّتْهُ حَسَنَتُهُ وَسَاءَتْهُ سَيِّئَتُهُ فَذَلِكَ الْمُؤْمِنُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَقَدْ رَوَاهُ ابْنُ الْمُبَارَكِ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سُوقَةَ وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ عُمَرَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, бизга ан-Назр ибн Исмоил Абул-Муғира ривоят қилди, Муҳаммад ибн Суқадан, у Абдуллаҳ ибн Динордан, у Ибн Умардан (ривоят қилди), у деди: Умар бизга Жобияда хутба ўқиб деди: «Эй одамлар, мен сизлар орасида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) биз орасида турган ўринда турдим. У (Расулуллаҳ) дедилар: «Сизларга ашобларимни (сақлашни), сўнг улардан кейингиларни, сўнг улардан кейингиларни тавсия қиламан. Сўнгра ёлғон тарқалиб, киши ўзидан қасам талаб қилинмаса ҳам қасам ичадиган ва гувоҳ ундан гувоҳлик сўралмаса ҳам гувоҳлик берадиган (замон келади). Огоҳ бўлинглар, эркак бегона аёл билан ёлғиз қолмасин, чунки учинчиси шайтондир. Жамоатни маҳкам тутинглар ва тарқоқликдан сақланинглар, чунки шайтон ёлғиз (киши) билан бирга бўлади, икки (киши)дан эса узоқроқдир. Ким жаннатнинг ўртасини (энг яхши жойини) истаса, жамоатга ёпишсин. Кимни яхши иши хурсанд қилса ва ёмон иши хафа қилса, ана ўша мўминдир,» дедилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис шу йўлдан ҳасан, саҳиҳ, ғарибдир. Уни Ибн ал-Муборак Муҳаммад ибн Суқадан ривоят қилган. Бу ҳадис бир неча йўл билан Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинган.