حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ شُعَيْبِ بْنِ اللَّيْثِ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ جَدِّي، حَدَّثَنِي خَالِدُ بْنُ يَزِيدَ، حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ أَبِي هِلاَلٍ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ غَزِيَّةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " اهْجُوا قُرَيْشًا فَإِنَّهُ أَشَدُّ عَلَيْهَا مِنْ رَشْقٍ بِالنَّبْلِ " . فَأَرْسَلَ إِلَى ابْنِ رَوَاحَةَ فَقَالَ " اهْجُهُمْ " . فَهَجَاهُمْ فَلَمْ يُرْضِ فَأَرْسَلَ إِلَى كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ ثُمَّ أَرْسَلَ إِلَى حَسَّانَ بْنِ ثَابِتٍ فَلَمَّا دَخَلَ عَلَيْهِ قَالَ حَسَّانُ قَدْ آنَ لَكُمْ أَنْ تُرْسِلُوا إِلَى هَذَا الأَسَدِ الضَّارِبِ بِذَنَبِهِ ثُمَّ أَدْلَعَ لِسَانَهُ فَجَعَلَ يُحَرِّكُهُ فَقَالَ وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ لأَفْرِيَنَّهُمْ بِلِسَانِي فَرْىَ الأَدِيمِ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ تَعْجَلْ فَإِنَّ أَبَا بَكْرٍ أَعْلَمُ قُرَيْشٍ بِأَنْسَابِهَا - وَإِنَّ لِي فِيهِمْ نَسَبًا - حَتَّى يُلَخِّصَ لَكَ نَسَبِي " . فَأَتَاهُ حَسَّانُ ثُمَّ رَجَعَ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَدْ لَخَّصَ لِي نَسَبَكَ وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ لأَسُلَّنَّكَ مِنْهُمْ كَمَا تُسَلُّ الشَّعَرَةُ مِنَ الْعَجِينِ . قَالَتْ عَائِشَةُ فَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ لِحَسَّانَ " إِنَّ رُوحَ الْقُدُسِ لاَ يَزَالُ يُؤَيِّدُكَ مَا نَافَحْتَ عَنِ اللَّهِ وَرَسُولِهِ " . وَقَالَتْ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " هَجَاهُمْ حَسَّانُ فَشَفَى وَاشْتَفَى " . قَالَ حَسَّانُ هَجَوْتَ مُحَمَّدًا فَأَجَبْتُ عَنْهُ وَعِنْدَ اللَّهِ فِي ذَاكَ الْجَزَاءُ هَجَوْتَ مُحَمَّدًا بَرًّا تَقِيًّا رَسُولَ اللَّهِ شِيمَتُهُ الْوَفَاءُ فَإِنَّ أَبِي وَوَالِدَهُ وَعِرْضِي لِعِرْضِ مُحَمَّدٍ مِنْكُمْ وِقَاءُ ثَكِلْتُ بُنَيَّتِي إِنْ لَمْ تَرَوْهَا تُثِيرُ النَّقْعَ مِنْ كَنَفَىْ كَدَاءِ يُبَارِينَ الأَعِنَّةَ مُصْعِدَاتٍ عَلَى أَكْتَافِهَا الأَسَلُ الظِّمَاءُ تَظَلُّ جِيَادُنَا مُتَمَطِّرَاتٍ تُلَطِّمُهُنَّ بِالْخُمُرِ النِّسَاءُ فَإِنْ أَعْرَضْتُمُو عَنَّا اعْتَمَرْنَا وَكَانَ الْفَتْحُ وَانْكَشَفَ الْغِطَاءُ وَإِلاَّ فَاصْبِرُوا لِضِرَابِ يَوْمٍ يُعِزُّ اللَّهُ فِيهِ مَنْ يَشَاءُ وَقَالَ اللَّهُ قَدْ أَرْسَلْتُ عَبْدًا يَقُولُ الْحَقَّ لَيْسَ بِهِ خَفَاءُ وَقَالَ اللَّهُ قَدْ يَسَّرْتُ جُنْدًا هُمُ الأَنْصَارُ عُرْضَتُهَا اللِّقَاءُ لَنَا فِي كُلِّ يَوْمٍ مِنْ مَعَدٍّ سِبَابٌ أَوْ قِتَالٌ أَوْ هِجَاءُ فَمَنْ يَهْجُو رَسُولَ اللَّهِ مِنْكُمْ وَيَمْدَحُهُ وَيَنْصُرُهُ سَوَاءُ وَجِبْرِيلٌ رَسُولُ اللَّهِ فِينَا وَرُوحُ الْقُدْسِ لَيْسَ لَهُ كِفَاءُ
Бизга Абдулмалик ибн Шуъайб ибн ал-Лайс ривоят қилди: менга отам бобомдан ривоят қилди: менга Холид ибн Язид ривоят қилди: менга Саид ибн Абу Ҳилол Умора ибн Ғазийядан, у Муҳаммад ибн Иброҳимдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Оишадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Қурайшни ҳажв қилинглар, чунки бу уларга ўқ ёғдиришдан ҳам қаттиқроқдир» деди. Сўнг у ибн Равоҳага (киши) юборди ва: «Уларни ҳажв қил» деди. У уларни ҳажв қилди, аммо (Расул) рози бўлмади. Сўнг у Каъб ибн Моликка, кейин Ҳассон ибн Собитга (киши) юборди. (Ҳассон) унинг ҳузурига кирганда деди: «Энди думи билан урадиган бу шерга (киши) юбориш вақтингиз келди.» Сўнг у тилини чиқариб, уни қимирлата бошлади ва: «Сени ҳақ билан жўнатган Зот ила қасамки, мен уларни тилим билан тери йиртгандек йиртаман» деди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Шошилма, чунки Абу Бакр Қурайшнинг насабларини энг яхши билувчидир — ва менинг ҳам уларда насабим бор — токи у сенга менинг насабимни ажратиб бермагунча» деди. Сўнг Ҳассон унинг олдига борди, кейин қайтиб келди ва: «Эй Расулуллаҳ, у менга сенинг насабингни ажратиб берди, сени ҳақ билан жўнатган Зот ила қасамки, мен сени улардан хамирдан тукни суғургандек суғуриб оламан» деди. Оиша деди: мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг Ҳассонга: «Албатта, сен Аллаҳ ва Унинг Расулини ҳимоя қилар экансан, Муқаддас Руҳ (Жибрил) сени доим қўллаб-қувватлаб туради» деганини эшитдим. Ва у (Оиша) деди: мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг: «Ҳассон уларни ҳажв қилди, (кўнгилларни) шифолади ва ўзини ҳам шифолади» деганини эшитдим. Ҳассон деди: ‹Сен Муҳаммадни ҳажв қилдинг, мен эса у томонидан жавоб бердим, бунда мукофот Аллаҳ ҳузуридадир. Сен Муҳаммадни — яхшилик эгаси, тақводор, феъли вафодорлик бўлган Расулуллаҳни ҳажв қилдинг. Отам, унинг отаси ва менинг ор-номусим сиз томондан Муҳаммаднинг ор-номусига тўсиқдир. Агар Кадо томонларидан чанг кўтарган, жиловга осилиб юқорига кўтарилаётган, елкаларида чанқоқ найзалар бўлган отларимизни кўрмасангиз, қизимни йўқотган бўлай. Отларимиз ёмғирдек шошиб чопиб боради, уларни аёллар рўмолчалари билан артадилар. Агар биздан юз ўгирсангиз, биз умра қилдик ва Фатҳ бўлди, парда очилди. Акс ҳолда Аллаҳ хоҳлаган кишини азиз қиладиган куннинг урушига сабр қилинглар. Аллаҳ деди: ‹Мен шубҳасиз ҳақни сўзловчи бир бандани жўнатдим.› Аллаҳ деди: ‹Мен бир қўшинни осон қилдим, улар Ансорлардир, уларнинг мақсади (душманга) рўбарў бўлишдир.› Бизга ҳар куни Маъаддан сўкиш, жанг ёки ҳажв бордир. Сизлардан ким Расулуллаҳни ҳажв қилса, уни мақтаган ва унга ёрдам берган киши билан баробар эмасдир. Жибрил Аллаҳ элчиси бизнинг ичимиздадир, Муқаддас Руҳга тенг келадиган йўқдир.›