حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا أَنَسُ بْنُ عِيَاضٍ، حَدَّثَنَا الْحَارِثُ، - وَهُوَ ابْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي ذُبَابٍ - عَنْ عَطَاءِ بْنِ مِينَاءَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَقُولَنَّ أَحَدُكُمُ اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي إِنْ شِئْتَ اللَّهُمَّ ارْحَمْنِي إِنْ شِئْتَ . لِيَعْزِمْ فِي الدُّعَاءِ فَإِنَّ اللَّهَ صَانِعٌ مَا شَاءَ لاَ مُكْرِهَ لَهُ " .
Бизга Ишоқ ибн Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, бизга Анас ибн Иёз ривоят қилди, бизга ал-Ҳорис — у ибн Абдурраҳмон ибн Абу Зубоб — Ато ибн Минодан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Бирингиз асло ‹Аллаҳим, агар хоҳласанг менга мағфират қил, Аллаҳим, агар хоҳласанг менга раҳм қил› демасин. Дуода қатъий бўлсин, зеро Аллаҳ хоҳлаган нарсасини қилувчидир, Уни мажбурловчи (ҳеч ким) йўқ».