حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامِ بْنِ مُنَبِّهٍ، قَالَ هَذَا مَا حَدَّثَنَا أَبُو هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَذَكَرَ أَحَادِيثَ مِنْهَا وَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " قِيلَ لِبَنِي إِسْرَائِيلَ { ادْخُلُوا الْبَابَ سُجَّدًا وَقُولُوا حِطَّةٌ يُغْفَرْ لَكُمْ خَطَايَاكُمْ} فَبَدَّلُوا فَدَخَلُوا الْبَابَ يَزْحَفُونَ عَلَى أَسْتَاهِهِمْ وَقَالُوا حَبَّةٌ فِي شَعَرَةٍ" .
Бизга Муҳаммад ибн Рофеъ ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар ривоят қилди, у Ҳаммом ибн Мунаббиҳдан ривоят қилди, у деди: Бу Абу Ҳурайра бизга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилган нарсадир. Сўнг у бир нечта ҳадис зикр қилди, улардан бири: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Бану Исроилга: ‹Эшикдан сажда қилган ҳолда киринглар ва: Ҳитта (гуноҳларимизни кечир), деб айтинг, хатоларингиз мағфират қилинади›, дейилди. Лекин улар (сўзни) ўзгартириб, эшикдан кетлари билан судралиб кирдилар ва: ‹Ҳабба фи шаъра (бир дукда дон)›, дедилар».