أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَسَدُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَبِي الْمُتَوَكِّلِ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّهَا - يَعْنِي - أَتَتْ بِطَعَامٍ فِي صَحْفَةٍ لَهَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَصْحَابِهِ فَجَاءَتْ عَائِشَةُ مُتَّزِرَةً بِكِسَاءٍ وَمَعَهَا فِهْرٌ فَفَلَقَتْ بِهِ الصَّحْفَةَ فَجَمَعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ فِلْقَتَىِ الصَّحْفَةِ وَيَقُولُ " كُلُوا غَارَتْ أُمُّكُمْ " . مَرَّتَيْنِ ثُمَّ أَخَذَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَحْفَةَ عَائِشَةَ فَبَعَثَ بِهَا إِلَى أُمِّ سَلَمَةَ وَأَعْطَى صَحْفَةَ أُمِّ سَلَمَةَ عَائِشَةَ .
Бизга ар-Робиъ ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Асад ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, Собитдан, у Абул-Мутаваккилдан, у Умм Саламадан (ривоят қилдики), у — яъни — ўз товоғида таом билан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ва У зотнинг саҳобаларининг олдига келди. Шунда Оиша жун чопон ўраб олган ҳолда, қўлида тош билан келди ва у билан товоқни уриб синдирди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) товоқнинг икки бўлагини бирлаштирдилар ва: «Еяверинглар, онангиз рашк қилди,» деб икки марта айтдилар. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Оишанинг товоғини олиб, уни Умм Саламага юбордилар ва Умм Саламанинг товоғини Оишага бердилар.