أَخْبَرَنَا الْقَاسِمُ بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ دِينَارٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَحْمَدُ بْنُ مُفَضَّلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَسْبَاطُ، قَالَ زَعَمَ السُّدِّيُّ عَنْ مُصْعَبِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ لَمَّا كَانَ يَوْمُ فَتْحِ مَكَّةَ أَمَّنَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم النَّاسَ إِلاَّ أَرْبَعَةَ نَفَرٍ وَامْرَأَتَيْنِ وَقَالَ " اقْتُلُوهُمْ وَإِنْ وَجَدْتُمُوهُمْ مُتَعَلِّقِينَ بِأَسْتَارِ الْكَعْبَةِ " . عِكْرِمَةُ بْنُ أَبِي جَهْلٍ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ خَطَلٍ وَمِقْيَسُ بْنُ صُبَابَةَ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعْدِ بْنِ أَبِي السَّرْحِ فَأَمَّا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ خَطَلٍ فَأُدْرِكَ وَهُوَ مُتَعَلِّقٌ بِأَسْتَارِ الْكَعْبَةِ فَاسْتَبَقَ إِلَيْهِ سَعِيدُ بْنُ حُرَيْثٍ وَعَمَّارُ بْنُ يَاسِرٍ فَسَبَقَ سَعِيدٌ عَمَّارًا - وَكَانَ أَشَبَّ الرَّجُلَيْنِ - فَقَتَلَهُ وَأَمَّا مِقْيَسُ بْنُ صُبَابَةَ فَأَدْرَكَهُ النَّاسُ فِي السُّوقِ فَقَتَلُوهُ وَأَمَّا عِكْرِمَةُ فَرَكِبَ الْبَحْرَ فَأَصَابَتْهُمْ عَاصِفٌ فَقَالَ أَصْحَابُ السَّفِينَةِ أَخْلِصُوا فَإِنَّ آلِهَتَكُمْ لاَ تُغْنِي عَنْكُمْ شَيْئًا هَا هُنَا . فَقَالَ عِكْرِمَةُ وَاللَّهِ لَئِنْ لَمْ يُنَجِّنِي مِنَ الْبَحْرِ إِلاَّ الإِخْلاَصُ لاَ يُنَجِّينِي فِي الْبَرِّ غَيْرُهُ اللَّهُمَّ إِنَّ لَكَ عَلَىَّ عَهْدًا إِنْ أَنْتَ عَافَيْتَنِي مِمَّا أَنَا فِيهِ أَنْ آتِيَ مُحَمَّدًا صلى الله عليه وسلم حَتَّى أَضَعَ يَدِي فِي يَدِهِ فَلأَجِدَنَّهُ عَفُوًّا كَرِيمًا . فَجَاءَ فَأَسْلَمَ وَأَمَّا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعْدِ بْنِ أَبِي السَّرْحِ فَإِنَّهُ اخْتَبَأَ عِنْدَ عُثْمَانَ بْنِ عَفَّانَ فَلَمَّا دَعَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم النَّاسَ إِلَى الْبَيْعَةِ جَاءَ بِهِ حَتَّى أَوْقَفَهُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ بَايِعْ عَبْدَ اللَّهِ . قَالَ فَرَفَعَ رَأْسَهُ فَنَظَرَ إِلَيْهِ ثَلاَثًا كُلَّ ذَلِكَ يَأْبَى فَبَايَعَهُ بَعْدَ ثَلاَثٍ ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَى أَصْحَابِهِ فَقَالَ " أَمَا كَانَ فِيكُمْ رَجُلٌ رَشِيدٌ يَقُومُ إِلَى هَذَا حَيْثُ رَآنِي كَفَفْتُ يَدِي عَنْ بَيْعَتِهِ فَيَقْتُلَهُ " . فَقَالُوا وَمَا يُدْرِينَا يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا فِي نَفْسِكَ هَلاَّ أَوْمَأْتَ إِلَيْنَا بِعَيْنِكَ . قَالَ " إِنَّهُ لاَ يَنْبَغِي لِنَبِيٍّ أَنْ يَكُونَ لَهُ خَائِنَةُ أَعْيُنٍ " .
Бизга Қосим ибн Закариё ибн Динор хабар берди, у деди: менга Аҳмад ибн Муфаддал ривоят қилди, у деди: бизга Асбот ривоят қилди, у деди: Суддий гумон қилди (ривоят қилди) Мусъаб ибн Саъддан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Макка фатҳ бўлган куни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одамларга омонлик бердилар, фақат тўрт киши ва икки аёлдан бошқа, ва: «Уларни Каъба пардаларига осилиб турган ҳолда топсангиз ҳам, ўлдиринглар,» дедилар. (Улар) Икрима ибн Абу Жаҳл, Абдуллаҳ ибн Хатал, Миқяс ибн Субобо ва Абдуллаҳ ибн Саъд ибн Абу Сарҳ эди. Абдуллаҳ ибн Хаталга келсак, у Каъба пардаларига осилиб турган ҳолда топилди. Саид ибн Ҳурайс билан Аммор ибн Ёсир унга (етиб боришга) мусобақалашишди, Саид Аммордан ўзиб кетди — у иккисидан ёшроғи эди — ва уни ўлдирди. Миқяс ибн Субобага келсак, одамлар уни бозорда топиб ўлдиришди. Икримага келсак, у денгизга чиқди ва уларни бўрон ушлади. Кема эгалари: «(Аллаҳга) ихлос қилинглар, чунки бу ерда худоларингиз сиздан ҳеч нарсани даф қила олмайди,» дейишди. Икрима: «Аллаҳга қасамки, агар мени денгиздан ихлосдан бошқа нарса қутқармаса, қуруқликда ҳам мени ундан бошқа нарса қутқармайди. Эй Аллаҳим, мен Сенга аҳд бераман: агар Сен мени бу (аҳвол)дан нажот берсанг, мен Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига бориб, қўлимни қўлига қўяман, ва албатта Уни авф этувчи, карам эгаси деб топаман,» деди. Сўнг у келди ва Исломни қабул қилди. Абдуллаҳ ибн Саъд ибн Абу Сарҳга келсак, у Усмон ибн Аффон (розияллаҳу анҳу)нинг ҳузурида яширинди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одамларни байъатга чақирганларида, (Усмон) уни келтириб, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдида тўхтатди ва: «Эй Аллаҳнинг Расули, Абдуллаҳдан байъат олинг,» деди. (Ровий) деди: У бошларини кўтариб, унга уч марта қарадилар, ҳар сафар (байъат олишдан) бош тортиб турдилар, кейин уч (мартадан) сўнг ундан байъат олдилар. Сўнг саҳобаларига юзланиб: «Сизлардан бирор оқил киши менинг уни байъат қилишдан қўлимни тортиб турганимни кўргач, ўрнидан туриб уни ўлдирмадими?» дедилар. Улар: «Эй Аллаҳнинг Расули, биз дилингиздагини қайдан биламиз? Кўзингиз билан бизга ишора қилсангиз бўлмасмиди?» дейишди. (У): «Пайғамбар учун кўзи билан хиёнаткорона (ишора қилиш) лойиқ эмас,» дедилар.