أَخْبَرَنَا يُوسُفُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الشُّعَيْثِيُّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ أُمَيَّةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ خَالِدِ بْنِ أَسِيدٍ، أَنَّهُ قَالَ لاِبْنِ عُمَرَ كَيْفَ تَقْصُرُ الصَّلاَةَ وَإِنَّمَا قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { فَلَيْسَ عَلَيْكُمْ جُنَاحٌ أَنْ تَقْصُرُوا مِنَ الصَّلاَةِ إِنْ خِفْتُمْ } فَقَالَ ابْنُ عُمَرَ يَا ابْنَ أَخِي إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَتَانَا وَنَحْنُ ضُلاَّلٌ فَعَلَّمَنَا فَكَانَ فِيمَا عَلَّمَنَا أَنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ أَمَرَنَا أَنْ نُصَلِّيَ رَكْعَتَيْنِ فِي السَّفَرِ . قَالَ الشُّعَيْثِيُّ وَكَانَ الزُّهْرِيُّ يُحَدِّثُ بِهَذَا الْحَدِيثِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ .
Бизга Юсуф ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ аш-Шуайсий, Абдуллаҳ ибн Абу Бакр ибнул-Ҳорис ибн Ҳишомдан, у Умайя ибн Абдуллаҳ ибн Холид ибн Асиддан ривоят қилдики, у Ибн Умарга: «Намозни қандай қисқартирасиз, ҳолбуки Аллаҳ азза ва жалла: «Агар (кофирлардан) қўрқсангизлар, намозни қисқартиришингизда сизларга гуноҳ йўқдир,» деган-ку?» деди. Ибн Умар: «Эй жияним, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг олдимизга келдилар, биз адашганлар эдик, бизга ўргатдилар. Бизга ўргатган нарсалари орасида Аллаҳ азза ва жалла бизни сафарда икки ракаат намоз ўқишимизга буюргани ҳам бор эди,» деди. Аш-Шуайсий деди: Зуҳрий бу ҳадисни Абдуллаҳ ибн Абу Бакрдан ривоят қилар эди.