حَدَّثَنَا بُنْدَارٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي حَبِيبَةَ الطَّائِيِّ، قَالَ أَوْصَى إِلَىَّ أَخِي بِطَائِفَةٍ مِنْ مَالِهِ فَلَقِيتُ أَبَا الدَّرْدَاءِ فَقُلْتُ إِنَّ أَخِي أَوْصَى إِلَىَّ بِطَائِفَةٍ مِنْ مَالِهِ فَأَيْنَ تَرَى لِي وَضْعَهُ فِي الْفُقَرَاءِ أَوِ الْمَسَاكِينِ أَوِ الْمُجَاهِدِينَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَقَالَ أَمَّا أَنَا فَلَوْ كُنْتُ لَمْ أَعْدِلْ بِالْمُجَاهِدِينَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَثَلُ الَّذِي يُعْتِقُ عِنْدَ الْمَوْتِ كَمَثَلِ الَّذِي يُهْدِي إِذَا شَبِعَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Бундор ривоят қилди, бизга Абдураҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, бизга Суфён, Абу Ишоқдан, у Абу Ҳабиба ат-Тоийдан (ривоят қилдики), у деди: Акам молининг бир қисмини менга васият қилди. Мен Абу Дардога учраб: «Акам молининг бир қисмини менга васият қилди; уни қаерга қўйишимни маслаҳат берасиз — фақир-ларга-ми, мискинларга-ми, ёки Аллаҳ йўлидаги мужоҳидларга-ми?» дедим. У: «Менга келсак, мен (уни) мужоҳидларга тенг деб билмас эдим. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: ‹Ўлим чоғида (қулни) озод қиладиган кишининг масали тўйиб олганидан кейин ҳадя қиладиган кишининг масалига ўхшайдир,› деганларини эшитганман,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.