حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " فِي آخِرِ الزَّمَانِ لاَ تَكَادُ رُؤْيَا الْمُؤْمِنِ تَكْذِبُ وَأَصْدَقُهُمْ رُؤْيَا أَصْدَقُهُمْ حَدِيثًا وَالرُّؤْيَا ثَلاَثٌ الْحَسَنَةُ بُشْرَى مِنَ اللَّهِ وَالرُّؤْيَا يُحَدِّثُ الرَّجُلُ بِهَا نَفْسَهُ وَالرُّؤْيَا تَحْزِينٌ مِنَ الشَّيْطَانِ فَإِذَا رَأَى أَحَدُكُمْ رُؤْيَا يَكْرَهُهَا فَلاَ يُحَدِّثْ بِهَا أَحَدًا وَلْيَقُمْ فَلْيُصَلِّ " . قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ " يُعْجِبُنِي الْقَيْدُ وَأَكْرَهُ الْغُلَّ الْقَيْدُ ثَبَاتٌ فِي الدِّينِ " . قَالَ وَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " رُؤْيَا الْمُؤْمِنِ جُزْءٌ مِنْ سِتَّةٍ وَأَرْبَعِينَ جُزْءًا مِنَ النُّبُوَّةِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رَوَى عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَيُّوبَ مَرْفُوعًا وَرَوَاهُ حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ عَنْ أَيُّوبَ وَوَقَفَهُ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Алий ал-Халлол ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, у Айюбдан, у Ибн Сириндан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди), У дедилар: «Замоннинг охирида мўминнинг туши деярли ёлғон чиқмайди; уларнинг энг рост туш кўрувчиси уларнинг энг ростгўйидир. Туш уч хилдир: яхши (туш) Аллаҳдан бўлган хушхабардир, (иккинчиси) киши ўз-ўзига гапирадиган туш, (учинчиси) эса шайтондан бўлган ғамгин қилувчи тушдир. Бас, сизлардан бирингиз ёқтирмайдиган тушни кўрса, уни ҳеч кимга айтмасин ва туриб намоз ўқисин.» Абу Ҳурайра: «Менга кишан ёқади, ҳалқа (бўйин занжири)ни эса ёмон кўраман; кишан диндаги собитликдир,» деди. (Рови) деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мўминнинг туши нубувватнинг қирқ олтидан бир қисмидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Абдулваҳҳоб ас-Сақафий бу ҳадисни Айюбдан марфуъ (Пайғамбарга уланган) ҳолда ривоят қилган; Ҳаммод ибн Зайд эса уни Айюбдан ривоят қилиб, мавқуф (саҳобага тўхтатилган) қилиб қўйган.