حَدَّثَنَا أَبُو السَّائِبِ، سَلْمُ بْنُ جُنَادَةَ بْنِ سَلْمٍ الْكُوفِيُّ حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ بَشِيرٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ حَمْزَةَ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ أُحُدٍ " اللَّهُمَّ الْعَنْ أَبَا سُفْيَانَ اللَّهُمَّ الْعَنِ الْحَارِثَ بْنَ هِشَامٍ اللَّهُمَّ الْعَنْ صَفْوَانَ بْنَ أُمَيَّةَ " . قَالَ فَنَزَلَتْ : (لَيْسَ لَكَ مِنَ الأَمْرِ شَيْءٌ أَوْ يَتُوبَ عَلَيْهِمْ أَوْ يُعَذِّبَهُمْ ) فَتَابَ اللَّهُ عَلَيْهِمْ فَأَسْلَمُوا فَحَسُنَ إِسْلاَمُهُمْ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ. غَرِيبٌ يُسْتَغْرَبُ مِنْ حَدِيثِ عُمَرَ بْنِ حَمْزَةَ عَنْ سَالِمٍ عَنْ أَبِيهِ . وَقَدْ رَوَاهُ الزُّهْرِيُّ عَنْ سَالِمٍ عَنْ أَبِيهِ لَمْ يَعْرِفْهُ مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ مِنْ حَدِيثِ عُمَرَ بْنِ حَمْزَةَ وَعَرَفَهُ مِنْ حَدِيثِ الزُّهْرِيِّ .
Бизга Абус-Соиб Салм ибн Жунода ибн Салм ал-Куфий ривоят қилди, бизга Аҳмад ибн Башир ривоят қилди, у Умар ибн Ҳамзадан, у Солим ибн Абдуллаҳ ибн Умардан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Уҳуд куни: «Эй Аллаҳим, Абу Суфённи лаънатла! Эй Аллаҳим, ал-Ҳорис ибн Ҳишомни лаънатла! Эй Аллаҳим, Сафвон ибн Умайяни лаънатла!» дедилар. У деди: Шунда: «(Эй Муҳаммад,) бу ишда сенинг қўлингда ҳеч нарса йўқ — ё (Аллаҳ) уларнинг тавбаларини қабул қилар ёки уларни азоблар,» (Оли Имрон сураси, 128) (ояти) нозил бўлди. Бас, Аллаҳ уларнинг тавбаларини қабул қилди, улар мусулмон бўлдилар ва исломлари гўзал бўлди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. (У) Умар ибн Ҳамзанинг Солимдан, у отасидан (қилган) ҳадиси сифатида ғариб ҳисобланади. Буни аз-Зуҳрий ҳам Солимдан, у отасидан ривоят қилган. Муҳаммад ибн Исмоил (Бухорий) буни Умар ибн Ҳамзанинг ҳадиси сифатида билмаган, балки аз-Зуҳрийнинг ҳадиси сифатида билган.