حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي عَمَّارٍ، يُحَدِّثُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بَابَاهُ، عَنْ يَعْلَى بْنِ أُمَيَّةَ، قَالَ قُلْتُ لِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ إِنَّمَا قَالَ اللَّهُ : ( أَنْ تَقْصُرُوا مِنَ الصَّلاَةِ إِنْ خِفْتُمْ أَنْ يَفْتِنَكُمُ الَّذِينَ كَفَرُوا ) وَقَدْ أَمِنَ النَّاسُ . فَقَالَ عُمَرُ عَجِبْتُ مِمَّا عَجِبْتَ مِنْهُ فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " صَدَقَةٌ تَصَدَّقَ اللَّهُ بِهَا عَلَيْكُمْ فَاقْبَلُوا صَدَقَتَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, у деди: бизга Ибн Журайж хабар берди, у деди: мен Абдураҳмон ибн Абдуллаҳ ибн Абу Аммордан эшитдимки, у Абдуллаҳ ибн Бобаҳдан, у Яъло ибн Умайядан ривоят қилди, у деди: мен Умар ибн ал-Хаттобга: «Аллаҳ фақат: «Агар кофирлар сизни фитнага солишидан қўрқсангиз, намозни қаср қилиб (қисқартириб) ўқишингизда гуноҳ йўқ» (деган), ҳолбуки одамлар (энди) тинч-омон бўлиб қолишди-ку,» дедим. Шунда Умар: «Мен ҳам сен таажжубланган нарсадан таажжублангандим, бас, буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтган эдим, у: «(Бу) садақадир, Аллаҳ уни сизларга садақа қилгандир, бас, Унинг садақасини қабул қилинглар,» дедилар,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.