حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي الْخَلِيلِ، كُوفِيٌّ عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ سَمِعْتُ رَجُلاً، يَسْتَغْفِرُ لأَبَوَيْهِ وَهُمَا مُشْرِكَانِ فَقُلْتُ لَهُ أَتَسْتَغْفِرُ لأَبَوَيْكَ وَهُمَا مُشْرِكَانِ . فَقَالَ أَوَلَيْسَ اسْتَغْفَرَ إِبْرَاهِيمُ لأَبِيهِ وَهُوَ مُشْرِكٌ فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَنَزَلَتْ : ( مَا كَانَ لِلنَّبِيِّ وَالَّذِينَ آمَنُوا أَنْ يَسْتَغْفِرُوا لِلْمُشْرِكِينَ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ عَنْ أَبِيهِ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлоон ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Абул-Халил ал-Куфийдан, у Алидан (ривоят қилдики), у деди: «Мен бир кишини мушрик бўлган ота-онаси учун мағфират сўраётганини эшитдим. Шунда мен унга: «Ота-онанг мушрик бўла туриб, улар учун мағфират сўрайсанми?» дедим. У: «Иброҳим мушрик бўлган отаси учун мағфират сўрамаганмиди?» деди. Мен буни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтдим, шунда: «Мушриклар учун мағфират сўрашлари Набийга ҳам, имон келтирганларга ҳам (жоиз) эмас (Тавба сураси),» (деган оят) нозил бўлди.» Абу Исо деди: «Бу ҳадис ҳасандир.» Ва деди: «Бу бобда Саид ибн ал-Мусайябдан, у отасидан (ҳам ривоят бор).»