حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ خَالِدِ بْنِ عَثْمَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي مُوسَى بْنُ يَعْقُوبَ الزَّمْعِيُّ، عَنْ هَاشِمِ بْنِ هَاشِمٍ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ وَهْبِ بْنِ زَمْعَةَ أَخْبَرَهُ أَنَّ أُمَّ سَلَمَةَ أَخْبَرَتْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى ا��له عليه وسلم دَعَا فَاطِمَةَ عَامَ الْفَتْحِ فَنَاجَاهَا فَبَكَتْ ثُمَّ حَدَّثَهَا فَضَحِكَتْ قَالَتْ فَلَمَّا تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَأَلْتُهَا عَنْ بُكَائِهَا وَضَحِكِهَا . قَالَتْ أَخْبَرَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ يَمُوتُ فَبَكَيْتُ ثُمَّ أَخْبَرَنِي أَنِّي سَيِّدَةُ نِسَاءِ أَهْلِ الْجَنَّةِ إِلاَّ مَرْيَمَ بِنْتَ عِمْرَانَ فَضَحِكْتُ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Холид ибн Асма ривоят қилди, у деди: менга Мусо ибн Яъқуб аз-Замъий ривоят қилди, у Ҳошим ибн Ҳошимдан (ривоят қилдики), Абдуллаҳ ибн Ваҳб ибн Замъа унга хабар бериб (айтдики), Умм Салама унга хабар берди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Фатҳ (Макка фатҳи) йилида Фотимани чақириб, унга сирлашиб (пичирлаб) гапирдилар, шунда у (Фотима) йиғлади. Сўнгра унга (яна) сўзладилар, шунда у кулди. (Умм Салама) деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) вафот этганларидан кейин мен ундан (Фотимадан) йиғлаши ва кулиши ҳақида сўрадим. У деди: «Менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўзларининг вафот этажакларини хабар бердилар, шунинг учун йиғладим. Сўнгра менга, Имрон қизи Марямдан бошқа, жаннат аҳли аёлларининг саййидаси (улуғи) эканимни хабар бердилар, шунинг учун кулдим.»» Бу ҳадис бу йўлдан ҳасан ғарибдир.