حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ، عَنْ بُكَيْرِ بْنِ عَطَاءٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَعْمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ بِمَعْنَاهُ . وَقَالَ ابْنُ أَبِي عُمَرَ قَالَ سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ وَهَذَا أَجْوَدُ حَدِيثٍ رَوَاهُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَالْعَمَلُ عَلَى حَدِيثِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَعْمَرَ عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ أَنَّهُ مَنْ لَمْ يَقِفْ بِعَرَفَاتٍ قَبْلَ طُلُوعِ الْفَجْرِ فَقَدْ فَاتَهُ الْحَجُّ وَلاَ يُجْزِئُ عَنْهُ إِنْ جَاءَ بَعْدَ طُلُوعِ الْفَجْرِ وَيَجْعَلُهَا عُمْرَةً وَعَلَيْهِ الْحَجُّ مِنْ قَابِلٍ . وَهُوَ قَوْلُ الثَّوْرِيِّ وَالشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رَوَى شُعْبَةُ عَنْ بُكَيْرِ بْنِ عَطَاءٍ نَحْوَ حَدِيثِ الثَّوْرِيِّ . قَالَ وَسَمِعْتُ الْجَارُودَ يَقُولُ سَمِعْتُ وَكِيعًا أَنَّهُ ذَكَرَ هَذَا الْحَدِيثَ فَقَالَ هَذَا الْحَدِيثُ أُمُّ الْمَنَاسِكِ .
Бизга Ибн Аби Умар ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, Суфён ас-Саврийдан, у Букайр ибн Атодан, у Абдурраҳмон ибн Яъмардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан унга яқин ва шу маънода (ривоят қилди). Ибн Аби Умар деди: Суфён ибн Уяйна деди: Бу Суфён ас-Саврий ривоят қилган энг яхши ҳадисдир. Абу Исо (Термизий) деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобалари ва бошқалардан бўлган илм аҳли ҳузурида амал Абдурраҳмон ибн Яъмарнинг ҳадисига (кўра)дир: ким тонг отишидан олдин Арафотда турмаса, демак ҳажи ўтиб кетган (қазо бўлган) бўлади; агар тонг отганидан кейин келса, бу унга (ҳаж ўрнида) етарли бўлмайди; уни умра қилади ва кейинги (йили) унга ҳаж (қилиш) лозим бўлади. Бу Саврий, Шофиъий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Абу Исо (Термизий) деди: Шуъба ҳам Букайр ибн Атодан Саврийнинг ҳадисига ўхшаш ривоят қилган. (Термизий) деди: мен ал-Жоруддан эшитдимки, у деди: мен Вакииъдан эшитдимки, у бу ҳадисни зикр қилиб: «Бу ҳадис маносикларнинг (ҳаж амалларининг) онасидир,» деди.