حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ أَبِي زَائِدَةَ، أَخْبَرَنَا الْحَجَّاجُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ مِقْسَمٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم رَمَى الْجَمْرَةَ يَوْمَ النَّحْرِ رَاكِبًا . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَقُدَامَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ وَأُمِّ سُلَيْمَانَ بْنِ عَمْرِو بْنِ الأَحْوَصِ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عَبَّاسٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ وَاخْتَارَ بَعْضُهُمْ أَنْ يَمْشِيَ إِلَى الْجِمَارِ . وَقَدْ رُوِيَ عَنِ ابْنِ عُمَرَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ يَمْشِي إِلَى الْجِمَارِ . وَوَجْهُ هَذَا الْحَدِيثِ عِنْدَنَا أَنَّهُ رَكِبَ فِي بَعْضِ الأَيَّامِ لِيُقْتَدَى بِهِ فِي فِعْلِهِ وَكِلاَ الْحَدِيثَيْنِ مُسْتَعْمَلٌ عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Закариё ибн Абу Зоида ривоят қилди, бизга ал-Ҳажжож ал-Ҳакамдан, у Миқсамдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Наҳр куни жамрага улов устида (миниб туриб) тош отдилар. (Термизий) деди: Бу бобда Жобир, Қудама ибн Абдуллаҳ ва Сулаймон ибн Амр ибн ал-Аҳваснинг онасидан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Аббоснинг ҳадиси ҳасан ҳадисдир. Илм аҳлининг баъзилари олдида амал шунга кўрадир, баъзилари эса жамраларга пиёда боришни ихтиёр қилганлар. Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, у жамраларга пиёда борардилар, деб ҳам ривоят қилинган. Бу ҳадиснинг бизнинг олдимиздаги изоҳи шуки, У (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўз амалида унга эргашилиши учун баъзи кунлари уловга минган. Ҳар икки ҳадис ҳам илм аҳли олдида амалда қўлланилади.