حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا قَفَلَ مِنْ غَزْوَةٍ أَوْ حَجٍّ أَوْ عُمْرَةٍ فَعَلاَ فَدْفَدًا مِنَ الأَرْضِ أَوْ شَرَفًا كَبَّرَ ثَلاَثًا ثُمَّ قَالَ " لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ آيِبُونَ تَائِبُونَ عَابِدُونَ سَائِحُونَ لِرَبِّنَا حَامِدُونَ صَدَقَ اللَّهُ وَعْدَهُ وَنَصَرَ عَبْدَهُ وَهَزَمَ الأَحْزَابَ وَحْدَهُ " . وَفِي الْبَابِ عَنِ الْبَرَاءِ وَأَنَسٍ وَجَابِرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Иброҳим хабар берди, у Айюбдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилди). У деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ғазот ёки ҳаж ёки умрадан қайтаётганларида, ердан баланд жойга ёки тепаликка чиқсалар, уч марта «Аллаҳу акбар» деб такбир айтар, сўнг: «Лаа илааҳа иллаллооҳу ваҳдаҳу лаа шарийка лаҳу, лаҳул-мулку ва лаҳул-ҳамду ва ҳува алаа кулли шайъин қадийр. Ойибуна, тоибуна, обидуна, соиҳуна, ли-Раббинаа ҳамидуна. Садақаллооҳу ваъдаҳу ва насара абдаҳу ва ҳазамал-аҳзааба ваҳдаҳу (Ягона Аллаҳдан ўзга (ҳақ) илоҳ йўқ, Унинг шериги йўқ; мулк Уникидир ва ҳамд Уникидир, У ҳар нарсага қодирдир. Биз қайтувчилармиз, тавба қилувчилармиз, ибодат қилувчилармиз, (Аллаҳ йўлида) саёҳат қилувчилармиз, Роббимизга ҳамд айтувчилармиз. Аллаҳ ваъдасини рост қилди, бандасига нусрат берди ва (куфр) лашкарларини ёлғиз Ўзи мағлуб этди),» дедилар. Бу бобда ал-Баро, Анас ва Жобирдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умарнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир.