حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الأُمَوِيُّ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُقَطِّعُ قِرَاءَتَهُ يَقْرَأُ (الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ ) ثُمَّ يَقِفُ ( الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ ) ثُمَّ يَقِفُ وَكَانَ يَقْرَؤُهَا (مَلِكِ يَوْمِ الدِّينِ ) قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ وَبِهِ يَقْرَأُ أَبُو عُبَيْدٍ وَيَخْتَارُهُ هَكَذَا رَوَى يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الأُمَوِيُّ وَغَيْرُهُ عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ وَلَيْسَ إِسْنَادُهُ بِمُتَّصِلٍ لأَنَّ اللَّيْثَ بْنَ سَعْدٍ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ عَنْ يَعْلَى بْنِ مَمْلَكٍ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ أَنَّهَا وَصَفَتْ قِرَاءَةَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حَرْفًا حَرْفًا وَحَدِيثُ اللَّيْثِ أَصَحُّ وَلَيْسَ فِي حَدِيثِ اللَّيْثِ وَكَانَ يَقْرَأُ (مَلِكِ يَوْمِ الدِّينِ ) .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ал-Умавий, Ибн Журайждан, у Ибн Абу Мулайкадан, у Умм Салама (розияллаҳу анҳо)дан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қироатини (бўлиб-бўлиб) узар эди: «Алҳамду лиллаҳи Роббил-оламийн» деб ўқир, сўнг тўхтар; «ар-Роҳманир-Роҳийм» деб (ўқир), сўнг тўхтар ва уни «Малики явмид-дийн» деб ўқир эди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, Абу Убайд шундай ўқийди ва шу (қироатни) ихтиёр қилади. Яҳё ибн Саид ал-Умавий ва бошқалар бу ҳадисни Ибн Журайждан, у Ибн Абу Мулайкадан, у Умм Саламадан шу тарзда ривоят қилишди, лекин унинг исноди муттасил (узлуксиз) эмас, чунки Лайс ибн Саъд бу ҳадисни Ибн Абу Мулайкадан, у Яъло ибн Мамлакдан, у Умм Саламадан (ривоят қилди)ки, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қироатини ҳарф-ҳарф таърифлади. Лайнинг ҳадиси саҳиҳроқдир ва Лайнинг ҳадисида «уни Малики явмид-дийн деб ўқир эди» (деганлик) йўқ.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرٍ، مُحَمَّدُ بْنُ أَبَانَ قَالَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ بْنُ سُوَيْدٍ الرَّمْلِيُّ، عَنْ يُونُسَ بْنِ يَزِيدَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَأَبَا بَكْرٍ وَعُمَرَ - وَأُرَاهُ قَالَ - وَعُثْمَانَ كَانُوا يَقْرَءُونَ (مَالِكِ يَوْمِ الدِّينِ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ الزُّهْرِيِّ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ هَذَا الشَّيْخِ أَيُّوبَ بْنِ سُوَيْدٍ الرَّمْلِيِّ . وَقَدْ رَوَى بَعْضُ أَصْحَابِ الزُّهْرِيِّ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الزُّهْرِيِّ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَأَبَا بَكْرٍ وَعُمَرَ كَانُوا يَقْرَءُونَ (مَالِكِ يَوْمِ الدِّينِ ) . وَقَدْ رَوَى عَبْدُ الرَّزَّاقِ عَنْ مَعْمَرٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَأَبَا بَكْرٍ وَعُمَرَ كَانُوا يَقْرَءُونَ (مَالِكِ يَوْمِ الدِّينِ ).
Бизга Абу Бакр Муҳаммад ибн Абон ривоят қилди, у деди: бизга Айюб ибн Сувайд ар-Ромлий, Юнус ибн Язиддан, у аз-Зуҳрийдан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди)ки, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам), Абу Бакр ва Умар — гумонимча, у Усмонни ҳам деди — «Малики явмид-дийн» деб ўқир эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, уни аз-Зуҳрийнинг Анас ибн Моликдан (қилган) ҳадисидан фақат шу шайх Айюб ибн Сувайд ар-Ромлийнинг ҳадиси орқалигина биламиз. Зуҳрийнинг баъзи шогирдлари бу ҳадисни Зуҳрийдан (мурсал тарзда) ривоят қилибди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам), Абу Бакр ва Умар «Малики явмид-дийн» деб ўқир эдилар. Абдурраззоқ эса Маъмардан, у Зуҳрийдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан (ривоят қилди)ки, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам), Абу Бакр ва Умар «Малики явмид-дийн» деб ўқир эдилар.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ يُونُسَ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي عَلِيِّ ابْنِ يَزِيدَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ(أَنَّ النَّفْسَ بِالنَّفْسِ وَالْعَيْنُ بِالْعَيْنِ ) حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ يُونُسَ بْنِ يَزِيدَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ . وَأَبُو عَلِيِّ بْنُ يَزِيدَ هُوَ أَخُو يُونُسَ بْنِ يَزِيدَ وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . قَالَ مُحَمَّدٌ تَفَرَّدَ ابْنُ الْمُبَارَكِ بِهَذَا الْحَدِيثِ عَنْ يُونُسَ بْنِ يَزِيدَ وَهَكَذَا قَرَأَ أَبُو عُبَيْدٍ ( وَالْعَيْنُ بِالْعَيْنِ ) اتِّبَاعًا لِهَذَا الْحَدِيثِ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Ибнул-Муборак, Юнус ибн Язиддан, у Абу Али ибн Язиддан, у аз-Зуҳрийдан, у Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди, (у деди)ки, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аннан-нафса бин-нафси вал-айну бил-айн» деб ўқиди. Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибнул-Муборак, Юнус ибн Язиддан шу иснод билан шунга ўхшашини (ривоят қилди). Абу Али ибн Язид — у Юнус ибн Язиднинг акасидир ва бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Муҳаммад деди: Ибнул-Муборак бу ҳадисни Юнус ибн Язиддан (ривоят қилишда) якка қолган ва Абу Убайд ҳам шу ҳадисга эргашиб «вал-айну бил-айн» деб ўқиди.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا رِشْدِينُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ زِيَادِ بْنِ أَنْعُمَ، عَنْ عُتْبَةَ بْنِ حُمَيْدٍ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ نُسَىٍّ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ غَنْمٍ، عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَرَأَْ (هَلْ تَسْتَطِيعُ رَبَّكَ ) هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ رِشْدِينَ وَلَيْسَ إِسْنَادُهُ بِالْقَوِيِّ . وَرِشْدِينُ بْنُ سَعْدٍ وَالإِفْرِيقِيُّ يُضَعَّفَانِ فِي الْحَدِيثِ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Ришдийн ибн Саъд, Абдурраҳмон ибн Зиёд ибн Анъумдан, у Утба ибн Ҳумайддан, у Убада ибн Нусаййдан, у Абдурраҳмон ибн Ғанимдан, у Муоз ибн Жабалдан ривоят қилди (ки), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳал тастатию Роббака» деб ўқиди. Бу ҳадис ғарибдир, уни фақат Ришдийннинг ҳадиси орқалигина биламиз ва унинг исноди кучли эмас. Ришдийн ибн Саъд ва ал-Ифриқий ҳадисда заиф (деб ҳисобланадилар).
حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْبَصْرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ حَفْصٍ، قَالَ حَدَّثَنَا ثَابِتٌ الْبُنَانِيُّ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَؤُهَا (إِنَّهُ عَمِلَ غَيْرَ صَالِحٍ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ قَدْ رَوَاهُ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ نَحْوَ هَذَا وَهُوَ حَدِيثُ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ وَرُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ أَيْضًا عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ يَزِيدَ . وَسَمِعْتُ عَبْدَ بْنَ حُمَيْدٍ يَقُولُ أَسْمَاءُ بِنْتُ يَزِيدَ هِيَ أُمُّ سَلَمَةَ الأَنْصَارِيَّةُ . قَالَ أَبُو عِيسَى كِلاَ الْحَدِيثَيْنِ عِنْدِي وَاحِدٌ وَقَدْ رَوَى شَهْرُ بْنُ حَوْشَبٍ غَيْرَ حَدِيثٍ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ الأَنْصَارِيَّةِ وَهِيَ أَسْمَاءُ بِنْتُ يَزِيدَ وَقَدْ رُوِيَ عَنْ عَائِشَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوُ هَذَا .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Муҳаммад ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Ҳафс ривоят қилди, у деди: бизга Собит ал-Буноний, Шаҳр ибн Ҳавшабдан, у Умм Салама (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди (ки), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни «Иннаҳу амила ғайра солиҳ» деб ўқир эди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни Собит ал-Бунонийдан бирортадан кўпи шунга ўхшаш ривоят қилган ва у Собит ал-Бунонийнинг ҳадисидир. Бу ҳадис яна Шаҳр ибн Ҳавшабдан, у Асмо бинт Язиддан (ҳам) ривоят қилинган. Мен Абд ибн Ҳумайд: «Асмо бинт Язид — у Умм Салама ал-Ансориядир,» деганини эшитдим. Абу Исо (Термизий) деди: иккала ҳадис ҳам менинг назаримда биттадир ва Шаҳр ибн Ҳавшаб Умм Салама ал-Ансориядан — у Асмо бинт Язиддир — биттадан кўп ҳадис ривоят қилган. Бунга ўхшаши Оиша (розияллаҳу анҳо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ҳам ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ وَحَبَّانُ بْنُ هِلاَلٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا هَارُونُ النَّحْوِيُّ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ هَذِهِ الآيَةَ : (إِنَّهُ عَمِلَ غَيْرَ صَالِحٍ ).
Бизга Яҳё ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ва Ҳаббон ибн Ҳилол ривоят қилишди, улар иккиси: бизга Ҳорун ан-Наҳвий, Собит ал-Бунонийдан, у Шаҳр ибн Ҳавшабдан, у Умм Салама (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди (ки), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бу оятни: «Иннаҳу амила ғайра солиҳ» деб ўқиди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ نَافِعٍ، - الْبَصْرِيٌّ - قَالَ حَدَّثَنَا أُمَيَّةُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الْجَارِيَةِ الْعَبْدِيُّ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَرَأَْ (قَد بَلَغْتَ مِنْ لَدُنِّي عُذْرًا) مُثَقَّلَةً . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَأُمَيَّةُ بْنُ خَالِدٍ ثِقَةٌ وَأَبُو الْجَارِيَةِ الْعَبْدِيُّ شَيْخٌ مَجْهُولٌ وَ لاَ يُعْرَفُ اسْمُهُ .
Бизга Абу Бакр ибн Нофиъ ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Умайя ибн Холид ривоят қилди, у деди: бизга Абул-Жория ал-Абдий, Шуъбадан, у Абу Ишоқдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан, у Убай ибн Каъбдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди (ки), у: «Қад балағта мин ладунний узро» деб (нунни) шаддали (оғирлаштирилган) тарзда ўқиди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, уни фақат шу йўл билангина биламиз. Умайя ибн Холид ишончли (сиқа)дир, Абул-Жория ал-Абдий эса номаълум шайх бўлиб, унинг исми танилмайди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَلَّى بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ دِينَارٍ، عَنْ سَعْدِ بْنِ أَوْسٍ، عَنْ مِصْدَعٍ أَبِي يَحْيَى، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ (فِي عَيْنٍ حَمِئَةٍ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَالصَّحِيحُ مَا رُوِيَ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قِرَاءَتُهُ . وَيُرْوَى أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ وَعَمْرَو بْنَ الْعَاصِي اخْتَلَفَا فِي قِرَاءَةِ هَذِهِ الآيَةِ وَارْتَفَعَا إِلَى كَعْبِ الأَحْبَارِ فِي ذَلِكَ فَلَوْ كَانَتْ عِنْدَهُ رِوَايَةٌ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لاَسْتَغْنَى بِرِوَايَتِهِ وَلَمْ يَحْتَجْ إِلَى كَعْبٍ .
Бизга Яҳё ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Муъалло ибн Мансур ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Динор, Саъд ибн Авсдан, у Мисдаъ Абу Яҳёдан, у Ибн Аббосдан, у Убай ибн Каъбдан ривоят қилди (ки), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Фий айнин ҳамиъаҳ» деб ўқиди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, уни фақат шу йўл билангина биламиз ва саҳиҳи шуки, у (қироат) Ибн Аббоснинг ўз қироати сифатида ривоят қилинган. Ривоят қилинишича, Ибн Аббос ва Амр ибнул-Ос бу оятнинг қироатида ихтилоф қилишди ва бу хусусда Каъбул-Аҳборга мурожаат қилишди. Агар унинг (Ибн Аббоснинг) ҳузурида Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят бўлганида, у ўз ривояти билан қаноатланиб, Каъбга эҳтиёж сезмас эди.
حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ سُلَيْمَانَ الأَعْمَشِ، عَنْ عَطِيَّةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، قَالَ لَمَّا كَانَ يَوْمُ بَدْرٍ ظَهَرَتِ الرُّومُ عَلَى فَارِسَ فَأَعْجَبَ ذَلِكَ الْمُؤْمِنِينَ فَنَزَلَتْ ( الم * غُلِبَتِ الرُّومُ ) إِلَى قَوْلِهِ (يَفْرَحُ الْمُؤْمِنُونَ ) قَالَ فَفْرَحَ الْمُؤْمِنُونَ بِظُهُورِ الرُّومِ عَلَى فَارِسَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَيُقْرَأُ غَلَبَتْ وَغُلِبَتْ يَقُولُ كَانَتْ غُلِبَتْ ثُمَّ غَلَبَتْ هَكَذَا قَرَأَ نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ غَلَبَتْ .
Бизга Наср ибн Али ал-Жаҳзамий ривоят қилди, у деди: бизга ал-Муътамир ибн Сулаймон, отасидан, у Сулаймон ал-Аъмашдан, у Атийядан, у Абу Саъиддан ривоят қилди, у деди: Бадр куни бўлганида Румликлар Форслар устидан ғолиб келди ва бу мўминларни хурсанд қилди. Шунда: «Алиф, лам, мим. Румликлар енгилди» (ояти) Аллоҳнинг «мўминлар қувонадилар» деган сўзига қадар нозил бўлди (Рум сураси, 1-4). (Рови) деди: Мўминлар Румликларнинг Форслар устидан ғолиб келишидан хурсанд бўлишди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўл билан ҳасан ғарибдир. «Ғалабат» ва «ғулибат» (икки хил) ўқилади: у (Румликлар аввал) енгилган, сўнг ғолиб келган, дер эди. Наср ибн Али шу тарзда «ғалабат» деб ўқиди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حُمَيْدٍ الرَّازِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا نُعَيْمُ بْنُ مَيْسَرَةَ النَّحْوِيُّ، عَنْ فُضَيْلِ بْنِ مَرْزُوقٍ، عَنْ عَطِيَّةَ الْعَوْفِيِّ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّهُ قَرَأَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلمَ (خَلَقَكُمْ مِنْ ضعْفٍ ) فَقَالَ مِنْ ضُعْفٍ . حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، عَنْ فُضَيْلِ بْنِ مَرْزُوقٍ، عَنْ عَطِيَّةَ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ فُضَيْلِ بْنِ مَرْزُوقٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳумайд ар-Розий ривоят қилди, у деди: бизга Нуъайм ибн Майсара ан-Наҳвий, Фузайл ибн Марзуқдан, у Атийя ал-Авфийдан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан ривоят қилди (ки), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: «Халақакум мин заъфин» деб ўқиб берди. Шунда у (Набий): «мин зуъфин» дедилар. Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун, Фузайл ибн Марзуқдан, у Атийядан, у Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини (ривоят қилди). Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, уни фақат Фузайл ибн Марзуқнинг ҳадиси орқалигина биламиз.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ الزُّبَيْرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ (فَهَلْ مِنْ مُدَّكِرٍ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад аз-Зубайрий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Абу Ишоқдан, у ал-Асвад ибн Язиддан, у Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди (ки), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Фаҳал мин муддакир» деб ўқир эди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ هِلاَلٍ الصَّوَّافُ الْبَصْرِيُّ ، قَالَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ سُلَيْمَانَ الضُّبَعِيُّ، عَنْ هَارُونَ الأَعْوَرِ، عَنْ بُدَيْلِ بْنِ مَيْسَرَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ شَقِيقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ (فَرُوحٌ وَ رَيْحَانٌ وَ جَنَّةُ نَعِيمٍ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ هَارُونَ الأَعْوَرِ .
Бизга Бишр ибн Ҳилол ас-Саввоф ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Жаъфар ибн Сулаймон аз-Зубаъий, Ҳорун ал-Аъвардан, у Будайл ибн Майсарадан, у Абдуллоҳ ибн Шақиқдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди (ки), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Фаруҳун ва райҳонун ва жаннату наъийм» деб ўқир эди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, уни фақат Ҳорун ал-Аъварнинг ҳадиси орқалигина биламиз.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، قَالَ قَدِمْنَا الشَّامَ فَأَتَانَا أَبُو الدَّرْدَاءِ فَقَالَ أَفِيكُمْ أَحَدٌ يَقْرَأُ عَلَىَّ قِرَاءَةَ عَبْدِ اللَّهِ قَالَ فَأَشَارُوا إِلَىَّ فَقُلْتُ نَعَمْ أَنَا . قَالَ كَيْفَ سَمِعْتَ عَبْدَ اللَّهِ يَقْرَأُ هَذِهِ الآيَةَ (وَاللَّيْلِ إِذَا يَغْشَى ) قَالَ قُلْتُ سَمِعْتُهُ يَقْرَؤُهَا (وَاللَّيْلِ إِذَا يَغْشَى ) (وَالذَّكَر وَالأُنْثَى ) فَقَالَ أَبُو الدَّرْدَاءِ وَأَنَا وَاللَّهِ هَكَذَا سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَؤُهَا وَهَؤُلاَءِ يُرِيدُونَنِي أَنْ أَقْرَأَهَا(وَمَا خَلَقَ ) فَلاَ أُتَابِعُهُمْ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَهَكَذَا قِرَاءَةُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ ( وَاللَّيْلِ إِذَا يَغْشَى * وَالنَّهَارِ إِذَا تَجَلَّى * وَالذَّكَرِ وَالأُنْثَى ).
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муовия, ал-Аъмашдан, у Иброҳимдан, у Алқамадан ривоят қилди, у деди: Биз Шомга келдик, бизнинг олдимизга Абуд-Дардо келди ва: «Сизларнинг ичингизда менга Абдуллоҳнинг қироати билан ўқиб берадиган бирор киши борми?» деди. (Рови) деди: Улар менга ишора қилишди, мен: «Ҳа, мен (ўқиб бераман),» дедим. У: «Сен Абдуллоҳни бу оятни: «Вал-лайли изо яғшо» (деб) қандай ўқиганини эшитгансан?» деди. (Рови) деди: Мен: «Уни «Вал-лайли изо яғшо», «ваз-закари вал-унса» деб ўқиганини эшитдим,» дедим. Шунда Абуд-Дардо: «Валлоҳи, мен ҳам Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни уни худди шундай ўқиганини эшитганман, лекин булар мендан уни «ва мо халақа» деб ўқишимни хоҳлашади — мен уларга эргашмайман,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абдуллоҳ ибн Масъуднинг қироати шундай: «Вал-лайли изо яғшо, ван-наҳари изо тажалла, ваз-закари вал-унса.»
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ أَقْرَأَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم:( إِنِّي أَنَا الرَّزَّاقُ ذُو الْقُوَّةِ الْمَتِينُ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ибн Мусо, Исроилдан, у Абу Ишоқдан, у Абдурраҳмон ибн Язиддан, у Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Инний анар-Роззоқу зул-қувватил-матийн» деб ўқитди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا أَبُو زُرْعَةَ، وَالْفَضْلُ بْنُ أَبِي طَالِبٍ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ بِشْرٍ، عَنِ الْحَكَمِ بْنِ عَبْدِ الْمَلِكِ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ: (وَتَرَى النَّاسَ سُكَارَى وَمَا هُمْ بِسُكَارَى ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ وَهَكَذَا رَوَى الْحَكَمُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ عَنْ قَتَادَةَ . وَلاَ نَعْرِفُ لِقَتَادَةَ سَمَاعًا مِنْ أَحَدٍ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِلاَّ مِنْ أَنَسٍ وَأَبِي الطُّفَيْلِ . وَهَذَا عِنْدِي حَدِيثٌ مُخْتَصَرٌ إِنَّمَا يُرْوَى عَنْ قَتَادَةَ عَنِ الْحَسَنِ عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ قَالَ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي السَّفَرِ فَقَرَأَ : (يَا أَيُّهَا النَّاسُ اتَّقُوا رَبَّكُمْ ) الْحَدِيثَ بِطُولِهِ وَحَدِيثُ الْحَكَمِ بْنِ عَبْدِ الْمَلِكِ عِنْدِي مُخْتَصَرٌ مِنْ هَذَا الْحَدِيثِ .
Бизга Абу Зуръа, ал-Фазл ибн Абу Толиб ва бошқа бир неча киши ривоят қилиб, улар дедилар: бизга ал-Ҳасан ибн Бишр ривоят қилди, у ал-Ҳакам ибн Абдулмаликдан, у Қатодадан, у Имрон ибн Ҳусайндан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ва сен одамларни маст ҳолатда кўрасан, ҳолбуки улар маст эмаслар,» деб ўқидилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. ал-Ҳакам ибн Абдулмалик Қатодадан шу тарзда ривоят қилган. Биз Қатоданинг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобаларидан бирор кишидан эшитганини билмаймиз, фақат Анас ва Абут-Туфайлдан (эшитганини биламиз). Бу менимча қисқартирилган ҳадисдир; аслида у Қатодадан, у ал-Ҳасандан, у Имрон ибн Ҳусайндан (ривоят қилинадики), у деди: биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан сафарда эдик, шунда у: «Эй одамлар, Роббингиздан қўрқинглар,» деб (оятни) тўлиқ ўқидилар, дея ривоят қилинади. ал-Ҳакам ибн Абдулмаликнинг ҳадиси менимча шу ҳадисдан қисқартирилгандир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا وَائِلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بِئْسَمَا لأَحَدِهِمْ أَوْ لأَحَدِكُمْ أَنْ يَقُولَ نَسِيتُ آيَةَ كَيْتَ وَكَيْتَ بَلْ هُوَ نُسِّيَ فَاسْتَذْكِرُوا الْقُرْآنَ فَوَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَهُوَ أَشَدُّ تَفَصِّيًا مِنْ صُدُورِ الرِّجَالِ مِنَ النَّعَمِ مِنْ عُقُلِهِ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилиб, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилиб, у деди: бизга Шуъба хабар бериб, у Мансурдан, у деди: мен Абу Воилдан эшитдим, у Абдуллоҳдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у дедилар: «Улардан бирининг ёки сизлардан бирининг: ‹Мен фалон-фалон оятни унутдим,› дейиши нақадар ёмон! Йўқ, балки у унутдирилди. Бас, Қуръонни (такрор ўқиб) ёдда сақланглар. Жоним (қудрат) қўлида бўлган Зотга қасамки, у (Қуръон) эркакларнинг кўкракларидан тушовидан бўшаб кетган туядан ҳам тезроқ қочиб чиқади,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنِ الْمِسْوَرِ بْنِ مَخْرَمَةَ، وَعَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَبْدٍ الْقَارِيِّ، أَخْبَرَاهُ أَنَّهُمَا، سَمِعَا عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، يَقُولُ مَرَرْتُ بِهِشَامِ بْنِ حَكِيمِ بْنِ حِزَامٍ وَهُوَ يَقْرَأُ سُورَةَ الْفُرْقَانِ فِي حَيَاةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَمَعْتُ قِرَاءَتَهُ فَإِذَا هُوَ يَقْرَأُ عَلَى حُرُوفٍ كَثِيرَةٍ لَمْ يُقْرِئْنِيهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَكِدْتُ أُسَاوِرُهُ فِي الصَّلاَةِ فَنَظَرْتُهُ حَتَّى سَلَّمَ فَلَمَّا سَلَّمَ لَبَّبْتُهُ بِرِدَائِهِ فَقُلْتُ مَنْ أَقْرَأَكَ هَذِهِ السُّورَةَ الَّتِي سَمِعْتُكَ تَقْرَؤُهَا فَقَالَ أَقْرَأَنِيهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ . قُلْتُ لَهُ كَذَبْتَ وَاللَّهِ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَهُوَ أَقْرَأَنِي هَذِهِ السُّورَةَ الَّتِي تَقْرَؤُهَا . فَانْطَلَقْتُ أَقُودُهُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي سَمِعْتُ هَذَا يَقْرَأُ سُورَةَ الْفُرْقَانِ عَلَى حُرُوفٍ لَمْ تُقْرِئْنِيهَا وَأَنْتَ أَقْرَأْتَنِي سُورَةَ الْفُرْقَانِ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَرْسِلْهُ يَا عُمَرُ اقْرَأْ يَا هِشَامُ " . فَقَرَأَ عَلَيْهِ الْقِرَاءَةَ الَّتِي سَمِعْتُهُ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " هَكَذَا أُنْزِلَتْ " . ثُمَّ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " اقْرَأْ يَا عُمَرُ " . فَقَرَأْتُ بِالْقِرَاءَةَ الَّتِي أَقْرَأَنِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " هَكَذَا أُنْزِلَتْ " . ثُمَّ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ هَذَا الْقُرْآنَ أُنْزِلَ عَلَى سَبْعَةِ أَحْرُفٍ فَاقْرَءُوا مَا تَيَسَّرَ مِنْهُ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَى مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ إِلاَّ أَنَّهُ لَمْ يَذْكُرْ فِيهِ الْمِسْوَرَ بْنَ مَخْرَمَةَ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Али ал-Халлол ва бошқа бир неча киши ривоят қилиб, улар дедилар: бизга Абдурраззоқ ривоят қилиб, бизга Маъмар хабар бериб, у аз-Зуҳрийдан, у Урва ибн аз-Зубайрдан, у ал-Мисвар ибн Махрама ва Абдурраҳмон ибн Абд ал-Қорийдан (ривоят қилдики), бу иккиси унга хабар беришларича, улар Умар ибнул-Хаттоб (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деяётганини эшитдилар: мен Ҳишом ибн Ҳаким ибн Ҳизомнинг ёнидан ўтдим, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳаётликларида Фурқон сурасини ўқиётган эди. Мен унинг қироатига қулоқ солдим ва у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга ўқитмаган кўплаб ҳарфлар (қироатлар) билан ўқиётганини (эшитдим). Мен намознинг ўзида унга ташланай деб қолдим, аммо у салом бергунича кутиб турдим. Салом берганида, ридосидан тутиб олдим ва: «Сен ўқиётганингни эшитганим бу сурани сенга ким ўқитди?» дедим. У: «Буни менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўқитдилар,» деди. (Умар) деди: мен унга: «Ёлғон айтдинг! Аллоҳга қасамки, менга сен ўқиётган бу сурани Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўқитганлар,» дедим. Шунда мен уни етаклаб Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига олиб бордим ва: «Эй Аллоҳнинг Расули, мен буни Фурқон сурасини сиз менга ўқитмаган ҳарфлар билан ўқиётганини эшитдим, ҳолбуки Фурқон сурасини менга сиз ўқитгансиз,» дедим. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни қўйиб юбор, эй Умар. Ўқи, эй Ҳишом,» дедилар. У эса мен эшитган қироатни ўқиб берди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шу тарзда нозил қилинган,» дедилар. Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ўқи, эй Умар,» дедилар. Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўқитган қироат билан ўқидим. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шу тарзда нозил қилинган,» дедилар. Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта бу Қуръон етти ҳарф (қироат) билан нозил қилинган, бас, ундан осон бўлганини ўқинглар,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Молик ибн Анас аз-Зуҳрийдан шу иснод билан бунга ўхшашини ривоят қилган, фақат унда ал-Мисвар ибн Махрамани зикр қилмаган.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا شَيْبَانُ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ زِرِّ بْنِ حُبَيْشٍ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، قَالَ لَقِيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جِبْرِيلَ فَقَالَ " يَا جِبْرِيلُ إِنِّي بُعِثْتُ إِلَى أُمَّةٍ أُمِّيِّينَ مِنْهُمُ الْعَجُوزُ وَالشَّيْخُ الْكَبِيرُ وَالْغُلاَمُ وَالْجَارِيَةُ وَالرَّجُلُ الَّذِي لَمْ يَقْرَأْ كِتَابًا قَطُّ " . قَالَ يَا مُحَمَّدُ إِنَّ الْقُرْآنَ أُنْزِلَ عَلَى سَبْعَةِ أَحْرُفٍ . وَفِي الْبَابِ عَنْ عُمَرَ وَحُذَيْفَةَ بْنِ الْيَمَانِ وَأُمِّ أَيُّوبَ وَهِيَ امْرَأَةُ أَبِي أَيُّوبَ الأَنْصَارِيِّ وَسَمُرَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَأَبِي جُهَيْمِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ الصِّمَّةِ وَعَمْرِو بْنِ الْعَاصِ وَأَبِي بَكْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ .
Бизга Аҳмад ибн Маниъ ривоят қилиб, у деди: бизга ал-Ҳасан ибн Мусо ривоят қилиб, у деди: бизга Шайбон ривоят қилиб, у Осимдан, у Зирр ибн Ҳубайш дан, у Убай ибн Каъбдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Жибрилни учратиб: «Эй Жибрил, мен саводсиз бир умматга юборилдим. Уларнинг орасида кампир, кекса чол, ўғил бола, қиз бола ва ҳеч қачон китоб ўқимаган киши бор,» дедилар. У: «Эй Муҳаммад, албатта Қуръон етти ҳарф (қироат) билан нозил қилинган,» деди. Бу бобда Умар, Ҳузайфа ибнул-Ямон, Умму Айюб — у Абу Айюб ал-Ансорийнинг хотини — Самура, Ибн Аббос, Абу Ҳурайра, Абу Жуҳайм ибнул-Ҳорис ибнис-Симма, Амр ибнул-Ос ва Абу Бакрадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир ва у бир неча йўл билан Убай ибн Каъбдан ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ نَفَّسَ عَنْ أَخِيهِ كُرْبَةً مِنْ كُرَبِ الدُّنْيَا نَفَّسَ اللَّهُ عَنْهُ كُرْبَةً مِنْ كُرَبِ يَوْمِ الْقِيَامَةِ وَمَنْ سَتَرَ مُسْلِمًا سَتَرَهُ اللَّهُ فِي الدُّنْيَا وَالآخِرَةِ وَمَنْ يَسَّرَ عَلَى مُعْسِرٍ يَسَّرَ اللَّهُ عَلَيْهِ فِي الدُّنْيَا وَالآخِرَةِ وَاللَّهُ فِي عَوْنِ الْعَبْدِ مَا كَانَ الْعَبْدُ فِي عَوْنِ أَخِيهِ وَمَنْ سَلَكَ طَرِيقًا يَلْتَمِسُ فِيهِ عِلْمًا سَهَّلَ اللَّهُ لَهُ طَرِيقًا إِلَى الْجَنَّةِ وَمَا قَعَدَ قَوْمٌ فِي مَسْجِدٍ يَتْلُونَ كِتَابَ اللَّهِ وَيَتَدَارَسُونَهُ بَيْنَهُمْ إِلاَّ نَزَلَتْ عَلَيْهِمُ السَّكِينَةُ وَغَشِيَتْهُمُ الرَّحْمَةُ وَحَفَّتْهُمُ الْمَلاَئِكَةُ وَمَنْ أَبْطَأَ بِهِ عَمَلُهُ لَمْ يُسْرِعْ بِهِ نَسَبُهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَكَذَا رَوَى غَيْرُ وَاحِدٍ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَ هَذَا الْحَدِيثِ وَرَوَى أَسْبَاطُ بْنُ مُحَمَّدٍ عَنِ الأَعْمَشِ قَالَ حُدِّثْتُ عَنْ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . فَذَكَرَ بَعْضَ هَذَا الْحَدِيثِ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилиб, у деди: бизга Абу Усома ривоят қилиб, у деди: бизга ал-Аъмаш ривоят қилиб, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Ким биродаридан дунё қийинчиликларидан бир қийинчиликни кўтариб (кетказиб) ташласа, Аллоҳ ундан Қиёмат куни қийинчиликларидан бир қийинчиликни кўтариб ташлайди. Ким бир мусулмоннинг (айбини) ёпса, Аллоҳ уни дунё ва охиратда ёпади. Ким қийналганга енгиллик қилса, Аллоҳ унга дунё ва охиратда енгиллик қилади. Банда ўз биродарига ёрдамда бўлганича, Аллоҳ бандага ёрдамда бўлади. Ким бирор йўлга илм излаб кирса, Аллоҳ унга жаннатга (элтадиган) йўлни осонлаштиради. Бир қавм масжидда ўтириб, Аллоҳнинг Китобини тиловат қилса ва уни ўзаро ўрганиб-мудораса қилсалар, албатта уларнинг устига сакина (осойишталик) тушади, раҳмат уларни қоплаб олади, фаришталар уларни ўраб олади ва Аллоҳ уларни Ўз ҳузуридагилар (олдида) зикр қилади. Кимни амели сустлаштирса (ортда қолдирса), насл-насаби уни (олдинга) тезлаштирмайди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бир неча киши ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шу ҳадиснинг ўхшашини шу тарзда ривоят қилган. Асбот ибн Муҳаммад эса ал-Аъмашдан ривоят қилиб, у деди: менга Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилинган) дея сўзланди ва у бу ҳадиснинг бир қисмини зикр қилди.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ بْنُ أَسْبَاطِ بْنِ مُحَمَّدٍ الْقُرَشِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ مُطَرِّفٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ فِي كَمْ أَقْرَأُ الْقُرْآنَ قَالَ " اخْتِمْهُ فِي شَهْرٍ " . قُلْتُ إِنِّي أُطِيقُ أَفْضَلَ مِنْ ذَلِكَ . قَالَ " اخْتِمْهُ فِي عِشْرِينَ " . قُلْتُ إِنِّي أُطِيقُ أَفْضَلَ مِنْ ذَلِكَ . قَالَ " اخْتِمْهُ فِي خَمْسَةَ عَشَرَ " . قُلْتُ إِنِّي أُطِيقُ أَفْضَلَ مِنْ ذَلِكَ . قَالَ " اخْتِمْهُ فِي عَشْرٍ " . قُلْتُ إِنِّي أُطِيقُ أَفْضَلَ مِنْ ذَلِكَ . قَالَ " اخْتِمْهُ فِي خَمْسٍ " . قُلْتُ إِنِّي أُطِيقُ أَفْضَلَ مِنْ ذَلِكَ . قَالَ فَمَا رَخَّصَ لِي . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ يُسْتَغْرَبُ مِنْ حَدِيثِ أَبِي بُرْدَةَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَرُوِيَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَمْ يَفْقَهْ مَنْ قَرَأَ الْقُرْآنَ فِي أَقَلَّ مِنْ ثَلاَثٍ " . وَرُوِيَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ لَهُ " اقْرَإِ الْقُرْآنَ فِي أَرْبَعِينَ " . قَالَ إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ وَلاَ نُحِبُّ لِلرَّجُلِ أَنْ يَأْتِيَ عَلَيْهِ أَكْثَرُ مِنْ أَرْبَعِينَ يَوْمًا وَلَمْ يَقْرَإِ الْقُرْآنَ لِهَذَا الْحَدِيثِ . وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ لاَ يُقْرَأُ الْقُرْآنُ فِي أَقَلَّ مِنْ ثَلاَثٍ لِلْحَدِيثِ الَّذِي رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَرَخَّصَ فِيهِ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ وَرُوِيَ عَنْ عُثْمَانَ بْنِ عَفَّانَ أَنَّهُ كَانَ يَقْرَأُ الْقُرْآنَ فِي رَكْعَةٍ يُوتِرُ بِهَا وَرُوِيَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ أَنَّهُ قَرَأَ الْقُرْآنَ فِي رَكْعَةٍ فِي الْكَعْبَةِ وَالتَّرْتِيلُ فِي الْقِرَاءَةِ أَحَبُّ إِلَى أَهْلِ الْعِلْمِ .
Бизга Убайд ибн Асбот ибн Муҳаммад ал-Қураший ривоят қилиб, у деди: бизга отам ривоят қилиб, у Мутаррифдан, у Абу Ишоқдан, у Абу Бурдадан, у Абдуллоҳ ибн Амр (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: мен: «Эй Аллоҳнинг Расули, Қуръонни неча (кунда) ўқий?» дедим. У: «Уни бир ойда хатм қил,» дедилар. Мен: «Мен бундан афзалини (кўпроқ қилишни) қила оламан,» дедим. У: «Уни йигирма (кунда) хатм қил,» дедилар. Мен: «Мен бундан афзалини қила оламан,» дедим. У: «Уни ўн беш (кунда) хатм қил,» дедилар. Мен: «Мен бундан афзалини қила оламан,» дедим. У: «Уни ўн (кунда) хатм қил,» дедилар. Мен: «Мен бундан афзалини қила оламан,» дедим. У: «Уни беш (кунда) хатм қил,» дедилар. Мен: «Мен бундан афзалини қила оламан,» дедим. (Абдуллоҳ) деди: лекин у менга (бундан кўпини) рухсат бермадилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир; Абу Бурданинг Абдуллоҳ ибн Амрдан (қилган) ҳадиси сифатида ғариб ҳисобланади. Бу ҳадис Абдуллоҳ ибн Амрдан бир неча йўл билан ривоят қилинган. Абдуллоҳ ибн Амрдан, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинишича, у: «Қуръонни уч (кун)дан камида ўқиган киши уни англамади,» дедилар. Яна Абдуллоҳ ибн Амрдан ривоят қилинишича, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Қуръонни қирқ (кунда) ўқи,» дедилар. Ишоқ ибн Иброҳим деди: шу ҳадис сабабли биз кишига қирқ кундан кўп ўтиб, Қуръонни ўқимаслигини яхши кўрмаймиз. Баъзи илм аҳли эса: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинган ҳадис сабабли Қуръон уч (кун)дан камида ўқилмайди, дедилар. Баъзи илм аҳли эса бунга рухсат берган. Усмон ибн Аффондан ривоят қилинишича, у витр қиладиган бир ракатда Қуръонни (тўлиқ) ўқир эди. Саид ибн Жубайрдан ривоят қилинишича, у Каъба ичида бир ракатда Қуръонни ўқиган. Қироатда тартил (секин, равон ўқиш) эса илм аҳлига кўпроқ маҳбубдир.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي النَّضْرِ الْبَغْدَادِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحَسَنِ، هُوَ ابْنُ شَقِيقٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ الْفَضْلِ، عَنْ وَهْبِ بْنِ مُنَبِّهٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ لَهُ " اقْرَإِ الْقُرْآنَ فِي أَرْبَعِينَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَ قَدْ رَوَى بَعْضُهُمْ عَنْ مَعْمَرٍ عَنْ سِمَاكِ بْنِ الْفَضْلِ عَنْ وَهْبِ بْنِ مُنَبِّهٍ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرٍو أَنْ يَقْرَأَ الْقُرْآنَ فِي أَرْبَعِينَ .
Бизга Абу Бакр ибн Абун-Назр ал-Бағдодий ривоят қилиб, у деди: бизга Али ибнул-Ҳасан — у Ибн Шақиқдир — Абдуллоҳ ибнул-Муборакдан, у Маъмардан, у Симок ибнул-Фазлдан, у Ваҳб ибн Мунаббиҳдан, у Абдуллоҳ ибн Амр (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Қуръонни қирқ (кунда) ўқи,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Баъзилар Маъмардан, у Симок ибнул-Фазлдан, у Ваҳб ибн Мунаббиҳдан (ривоят қилиб): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абдуллоҳ ибн Амрга Қуръонни қирқ (кунда) ўқишни буюрганлар, деб ривоят қилган.
حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا الْهَيْثَمُ بْنُ الرَّبِيعِ، قَالَ حَدَّثَنَا صَالِحٌ الْمُرِّيُّ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَىُّ الْعَمَلِ أَحَبُّ إِلَى اللَّهِ قَالَ " الْحَالُّ الْمُرْتَحِلُ " . قَالَ وَمَا الْحَالُّ الْمُرْتَحِلُ قَالَ " الَّذِي يَضْرِبُ مِنْ أَوَّلِ الْقُرْآنِ إِلَى آخِرِهِ كُلَّمَا حَلَّ ارْتَحَلَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ عَبَّاسٍ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَإِسْنَادُهُ لَيْسَ بِالْقَوِيِّ . حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا صَالِحٌ الْمُرِّيُّ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ بِمَعْنَاهُ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا عِنْدِي أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ نَصْرِ بْنِ عَلِيٍّ عَنِ الْهَيْثَمِ بْنِ الرَّبِيعِ .
Бизга Наср ибн Али ал-Жаҳзамий ривоят қилиб, у деди: бизга ал-Ҳайсам ибнур-Робиъ ривоят қилиб, у деди: бизга Солиҳ ал-Муррий ривоят қилиб, у Қатодадан, у Зуроро ибн Авфодан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: бир киши: «Эй Аллоҳнинг Расули, қайси амал Аллоҳга энг маҳбуб?» деди. У: «Тушиб-кўчгувчи (ал-ҳоллул-муртаҳил),» дедилар. У: «Тушиб-кўчгувчи нима?» деди. У: «Қуръоннинг бошидан охиригача (ўқиб) борувчи; ҳар гал тушган заҳоти яна (қайтадан) кўчувчи (киши),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир; биз уни Ибн Аббоснинг ҳадиси сифатида фақат шу йўлдан биламиз ва унинг исноди кучли эмас. Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилиб, у деди: бизга Муслим ибн Иброҳим ривоят қилиб, у деди: бизга Солиҳ ал-Муррий ривоят қилиб, у Қатодадан, у Зуроро ибн Авфодан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бунга ўхшашини, маъноси билан ривоят қилди ва унда Ибн Аббосни зикр қилмади. Абу Исо (Термизий) деди: бу менимча Наср ибн Алининг ал-Ҳайсам ибнур-Робиъдан (қилган) ҳадисидан саҳиҳроқдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا النَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الشِّخِّيرِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَمْ يَفْقَهْ مَنْ قَرَأَ الْقُرْآنَ فِي أَقَلَّ مِنْ ثَلاَثٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилиб, у деди: бизга ан-Назр ибн Шумайл ривоят қилиб, у деди: бизга Шуъба ривоят қилиб, у Қатодадан, у Язид ибн Абдуллоҳ ибниш-Шиххирдан, у Абдуллоҳ ибн Амр (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қуръонни уч (кун)дан камида ўқиган киши уни англамади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилиб, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилиб, у деди: бизга Шуъба шу иснод билан бунга ўхшашини ривоят қилди.