حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، بِهَذَا الْحَدِيثِ بِمَعْنَاهُ . زَادَ الزُّهْرِيُّ وَإِنَّمَا كَانَ هَذَا رُخْصَةً لَهُ خَاصَّةً فَلَوْ أَنَّ رَجُلاً فَعَلَ ذَلِكَ الْيَوْمَ لَمْ يَكُنْ لَهُ بُدٌّ مِنَ التَّكْفِيرِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ وَالأَوْزَاعِيُّ وَمَنْصُورُ بْنُ الْمُعْتَمِرِ وَعِرَاكُ بْنُ مَالِكٍ عَلَى مَعْنَى ابْنِ عُيَيْنَةَ . زَادَ الأَوْزَاعِيُّ وَاسْتَغْفِرِ اللَّهَ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Алий ривоят қилдики, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар аз-Зуҳрийдан, ушбу ҳадисни шу маънода хабар берди. Аз-Зуҳрий қўшди: «Бу унга (ўша кишига) хос рухсат эди. Агар бир киши бугун шундай қилса, каффорат тўлашдан ўзга чораси йўқ». Абу Довуд деди: Уни ал-Лайс ибн Саъд, ал-Авзўий, Мансур ибнул-Муътамир ва Ирок ибн Молик Ибн Уяйнанинг маъноси бўйича ривоят қилдилар. Ал-Авзўий: «Ва Аллаҳдан мағфират сўра» (деган жумлани) қўшди.