حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ خَلَفٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، عَنْ سَعِيدٍ، - يَعْنِي الْجُرَيْرِيَّ - عَنْ أَبِي الْوَرْدِ، عَنِ ابْنِ أَعْبُدَ، قَالَ قَالَ لِي عَلِيٌّ رضى الله عنه أَلاَ أُحَدِّثُكَ عَنِّي وَعَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَكَانَتْ مِنْ أَحَبِّ أَهْلِهِ إِلَيْهِ قُلْتُ بَلَى . قَالَ إِنَّهَا جَرَّتْ بِالرَّحَى حَتَّى أَثَّرَ فِي يَدِهَا وَاسْتَقَتْ بِالْقِرْبَةِ حَتَّى أَثَّرَ فِي نَحْرِهَا وَكَنَسَتِ الْبَيْتَ حَتَّى اغْبَرَّتْ ثِيَابُهَا فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم خَدَمٌ فَقُلْتُ لَوْ أَتَيْتِ أَبَاكِ فَسَأَلْتِيهِ خَادِمًا فَأَتَتْهُ فَوَجَدَتْ عِنْدَهُ حُدَّاثًا فَرَجَعَتْ فَأَتَاهَا مِنَ الْغَدِ فَقَالَ " مَا كَانَ حَاجَتُكِ " . فَسَكَتَتْ فَقُلْتُ أَنَا أُحَدِّثُكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ جَرَّتْ بِالرَّحَى حَتَّى أَثَّرَتْ فِي يَدِهَا وَحَمَلَتْ بِالْقِرْبَةِ حَتَّى أَثَّرَتْ فِي نَحْرِهَا فَلَمَّا أَنْ جَاءَكَ الْخَدَمُ أَمَرْتُهَا أَنْ تَأْتِيَكَ فَتَسْتَخْدِمَكَ خَادِمًا يَقِيهَا حَرَّ مَا هِيَ فِيهِ . قَالَ " اتَّقِي اللَّهَ يَا فَاطِمَةُ وَأَدِّي فَرِيضَةَ رَبِّكِ وَاعْمَلِي عَمَلَ أَهْلِكِ فَإِذَا أَخَذْتِ مَضْجَعَكِ فَسَبِّحِي ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ وَاحْمَدِي ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ وَكَبِّرِي أَرْبَعًا وَثَلاَثِينَ فَتِلْكَ مِائَةٌ فَهِيَ خَيْرٌ لَكِ مِنْ خَادِمٍ " . قَالَتْ رَضِيتُ عَنِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ وَعَنْ رَسُولِهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Яҳё ибн Халаф ривоят қилди, бизга Абдулаъло ривоят қилди, Саиддан — яъни Журайрийдан — у Абу Варддан, у Ибн Аъбуддан: У деди: Алий розияллаҳу анҳу менга деди: Сенга ўзим ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қизи Фотима ҳақида айтиб бермайми? У Расулуллаҳга аҳлининг энг севимлиларидан эди. Мен: «Ҳа» дедим. У деди: У (Фотима) тегирмон тортиб, қўлида из қолдирар, меш билан сув ташиб, кўксида из қолдирар, уйни супуриб, кийимлари чангга беланар эди. Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга (асирлардан) хизматкорлар келди. Мен: «Отангнинг олдига бориб, ундан бир хизматкор сўрасанг эди» дедим. У отасининг олдига келди, лекин унинг ҳузурида суҳбатдошларни топди, шу сабаб қайтиб келди. Эртаси куни у (Набий) унинг олдига келди ва: «Ҳожатинг нима эди?» деди. У жим қолди. Мен: «Мен сенга айтиб бераман, эй Расулуллаҳ. У тегирмон тортиб қўлида из қолдирди, меш кўтариб кўксида из қолдирди. Сенга хизматкорлар келганида, мен унга сенинг олдингга келиб, уни ўзининг қийинчилиги иссиғидан сақлайдиган бир хизматкор сўрашни буюрдим» дедим. У деди: «Аллаҳдан қўрқ, эй Фотима, Роббингнинг фарзини адо эт, аҳлинг (уй) ишини қил. Ётоғингга кирсанг, ўттиз уч марта тасбеҳ айт, ўттиз уч марта ҳамд айт, ўттиз тўрт марта такбир айт — бу юзта бўлади. Бу сен учун хизматкордан яхшироқдир.» У (Фотима): «Аллаҳ азза ва жалладан ва Расулидан рози бўлдим» деди.