حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ أَبِي غِفَارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو تَمِيمَةَ الْهُجَيْمِيُّ، - وَأَبُو تَمِيمَةَ اسْمُهُ طَرِيفُ بْنُ مُجَالِدٍ - عَنْ أَبِي جُرَىٍّ، جَابِرِ بْنِ سُلَيْمٍ قَالَ رَأَيْتُ رَجُلاً يَصْدُرُ النَّاسُ عَنْ رَأْيِهِ، لاَ يَقُولُ شَيْئًا إِلاَّ صَدَرُوا عَنْهُ قُلْتُ مَنْ هَذَا قَالُوا هَذَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قُلْتُ عَلَيْكَ السَّلاَمُ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَرَّتَيْنِ . قَالَ " لاَ تَقُلْ عَلَيْكَ السَّلاَمُ . فَإِنَّ عَلَيْكَ السَّلاَمُ تَحِيَّةُ الْمَيِّتِ قُلِ السَّلاَمُ عَلَيْكَ " . قَالَ قُلْتُ أَنْتَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَنَا رَسُولُ اللَّهِ الَّذِي إِذَا أَصَابَكَ ضُرٌّ فَدَعَوْتَهُ كَشَفَهُ عَنْكَ وَإِنْ أَصَابَكَ عَامُ سَنَةٍ فَدَعَوْتَهُ أَنْبَتَهَا لَكَ وَإِذَا كُنْتَ بِأَرْضٍ قَفْرَاءَ أَوْ فَلاَةٍ فَضَلَّتْ رَاحِلَتُكَ فَدَعَوْتَهُ رَدَّهَا عَلَيْكَ " . قُلْتُ اعْهَدْ إِلَىَّ . قَالَ " لاَ تَسُبَّنَّ أَحَدًا " . قَالَ فَمَا سَبَبْتُ بَعْدَهُ حُرًّا وَلاَ عَبْدًا وَلاَ بَعِيرًا وَلاَ شَاةً . قَالَ " وَلاَ تَحْقِرَنَّ شَيْئًا مِنَ الْمَعْرُوفِ وَأَنْ تُكَلِّمَ أَخَاكَ وَأَنْتَ مُنْبَسِطٌ إِلَيْهِ وَجْهُكَ إِنَّ ذَلِكَ مِنَ الْمَعْرُوفِ وَارْفَعْ إِزَارَكَ إِلَى نِصْفِ السَّاقِ فَإِنْ أَبَيْتَ فَإِلَى الْكَعْبَيْنِ وَإِيَّاكَ وَإِسْبَالَ الإِزَارِ فَإِنَّهَا مِنَ الْمَخِيلَةِ وَإِنَّ اللَّهَ لاَ يُحِبُّ الْمَخِيلَةَ وَإِنِ امْرُؤٌ شَتَمَكَ وَعَيَّرَكَ بِمَا يَعْلَمُ فِيكَ فَلاَ تُعَيِّرْهُ بِمَا تَعْلَمُ فِيهِ فَإِنَّمَا وَبَالُ ذَلِكَ عَلَيْهِ " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Яҳё Абу Ғ ифордан ривоят қилди, бизга Абу Тамима ал-Ҳужаймий — Абу Тамиманинг исми Тариф ибн Мужолид — Абу Журий Жобир ибн Сулаймдан ривоят қилди. У деди: Мен шундай бир кишини кўрдимки, одамлар унинг фикрига қараб иш қилар, у бирор нарса айтса, ҳамма унга эргашарди. Мен: «Бу ким?» дедим. Улар: «Бу Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам», дедилар. Мен икки марта: «Алайка-с-салом, эй Аллаҳнинг Расули», дедим. У: «Алайка-с-салом дема, чунки алайка-с-салом ўликларнинг саломидир. Ассалому алайка деб айт», деди. Мен: «Сен Аллаҳнинг Расулимисан?» дедим. У деди: «Мен Аллаҳнинг Расулиман. Сенга бир зарар етганда Унга дуо қилсанг, У сефром уни кетказади; қаҳатчилик йили сенга етса, Унга дуо қилсанг, У сен учун (экинни) ундириб беради; чўл ёки саҳрода бўлсанг-у, уловингни йўқотсанг, Унга дуо қилсанг, У уни сенга қайтариб беради». Мен: «Менга (насиҳат) қил», дедим. У: «Ҳеч кимни сўкма», деди. У (Жобир) деди: Шундан кейин мен на озод кишини, на қулни, на туяни, на қўйни сўкмадим. У деди: «Яхшиликдан ҳеч нарсани кичик санама, ҳатто биродаринг билан очиқ юз билан гаплашишингни ҳам — албатта бу яхшиликдандир. Изорингни болдирингнинг ярмигача кўтар, агар (бунга) кўнмасанг, тўпиқларгача (кўтар). Изорни (тўпиқдан паст) тушириб юришдан сақлан, чунки бу кибрдандир, Аллаҳ кибрни ёқтирмайди. Агар бир киши сени сўкса ва сендаги биладиган (айби) билан айбласа, сен уни ундаги биладиган (айби) билан айблама, чунки унинг оқибати (гуноҳи) фақат ўзигадир».