حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنَا عَمْرٌو، عَنْ أَبِي الأَسْوَدِ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ، مَوْلَى أَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ حَدَّثَهُ أَنَّهُ، كَانَ يَسْمَعُ أَسْمَاءَ تَقُولُ كُلَّمَا مَرَّتْ بِالْحَجُونِ صَلَّى اللَّهُ عَلَى مُحَمَّدٍ لَقَدْ نَزَلْنَا مَعَهُ هَا هُنَا، وَنَحْنُ يَوْمَئِذٍ خِفَافٌ، قَلِيلٌ ظَهْرُنَا، قَلِيلَةٌ أَزْوَادُنَا، فَاعْتَمَرْتُ أَنَا وَأُخْتِي عَائِشَةُ وَالزُّبَيْرُ وَفُلاَنٌ وَفُلاَنٌ، فَلَمَّا مَسَحْنَا الْبَيْتَ أَحْلَلْنَا، ثُمَّ أَهْلَلْنَا مِنَ الْعَشِيِّ بِالْحَجِّ.
Аҳмад ибн Исо бизга айтди: Ибн Ваҳб бизга айтди: Амр менга хабар берди, Абул-Асваддан: Асмо бинти Абу Бакрнинг чўриси Абдуллаҳ унга айтди-ки, у Асмони — ҳар Ҳажундан ўтганида — шундай деганини эшитар эди: ‹Аллаҳ Муҳаммадга саловот айтсин! Биз у зот билан шу ерда (манзилга) тушган эдик, биз ўша куни енгил (юксиз), уловларимиз оз, озуқаларимиз оз эди. Мен, синглим Оиша, Зубайр, фалончи ва фалончи умра қилдик. Биз Байтни силагач (тавоф тугагач), (иҳромдан) чиқдик, сўнг кечки пайтда ҳаж билан талбия айтдик›.