حَدَّثَنَا الْحُمَيْدِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي يَقُولُ، سَمِعْتُ عَاصِمَ بْنَ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، عَنْ أَبِيهِ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا أَقْبَلَ اللَّيْلُ مِنْ هَا هُنَا، وَأَدْبَرَ النَّهَارُ مِنْ هَا هُنَا، وَغَرَبَتِ الشَّمْسُ، فَقَدْ أَفْطَرَ الصَّائِمُ ".
Ҳумайдий бизга айтди: Суфён бизга айтди: Ҳишом ибн Урва бизга айтди: У деди: Мен отамни шундай деганини эшитди: Мен Осим ибн Умар ибн Хаттобни эшитди, отаси розияллаҳу анҳудан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Тун шу томондан келса (кирса), кундуз шу томонга кетса (чиқса) ва қуёш ботса, рўзадор оғиз очди (рўза вақти тугади)» дедилар.