حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، حَدَّثَنِي عُرْوَةُ، أَنَّ عُبَيْدَ اللَّهِ بْنَ عَدِيٍّ، أَخْبَرَهُ دَخَلْتُ، عَلَى عُثْمَانَ. وَقَالَ بِشْرُ بْنُ شُعَيْبٍ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنِ الزُّهْرِيِّ، حَدَّثَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ عُبَيْدَ اللَّهِ بْنَ عَدِيِّ بْنِ خِيَارٍ، أَخْبَرَهُ قَالَ دَخَلْتُ عَلَى عُثْمَانَ فَتَشَهَّدَ ثُمَّ قَالَ أَمَّا بَعْدُ فَإِنَّ اللَّهَ بَعَثَ مُحَمَّدًا صلى الله عليه وسلم بِالْحَقِّ، وَكُنْتُ مِمَّنِ اسْتَجَابَ لِلَّهِ وَلِرَسُولِهِ، وَآمَنَ بِمَا بُعِثَ بِهِ مُحَمَّدٌ صلى الله عليه وسلم، ثُمَّ هَاجَرْتُ هِجْرَتَيْنِ، وَنِلْتُ صِهْرَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، وَبَايَعْتُهُ، فَوَاللَّهِ مَا عَصَيْتُهُ وَلاَ غَشَشْتُهُ حَتَّى تَوَفَّاهُ اللَّهُ. تَابَعَهُ إِسْحَاقُ الْكَلْبِيُّ حَدَّثَنِي الزُّهْرِيُّ مِثْلَهُ.
Абдуллаҳ ибн Муҳаммад менга айтди, Ҳишом бизга айтди, Маъмар бизга хабар берди, Зуҳрийдан, Урва менга айтди: Убайдуллаҳ ибн Адий унга хабар берди: Мен Усмоннинг олдига кирдим; (ва) Бишр ибн Шуъайб деди: Отам менга айтди, Зуҳрийдан, Урва ибнуз-Зубайр менга айтди: Убайдуллаҳ ибн Адий ибн Хиёр унга хабар берди, у деди: Мен Усмоннинг олдига кирдим, у ташаҳҳуд айтди, сўнг: «Амма баъд, албатта Аллаҳ Муҳаммад соллаллаҳу алайҳи васалламни ҳақ билан (расул қилиб) юборди, мен Аллаҳ ва Унинг Расулига жавоб берганлардан эдим ва Муҳаммад соллаллаҳу алайҳи васаллам юборилган нарсага иймон келтирдим, сўнг икки ҳижрат қилдим ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг куёвлик (сиҳр — қизига уйланиш) шарафига наил бўлдим ва унга байъат қилдим. Аллаҳга қасам, мен унга осий бўлмадим ва уни алдамадим, токи Аллаҳ уни вафот эттирди», деди. Унга Исъҳоқ Калбий мутобаъат қилди: Менга Зуҳрий шунга ўхшашни айтди.