حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَسِيرُ فِي بَعْضِ أَسْفَارِهِ، وَعُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ يَسِيرُ مَعَهُ لَيْلاً، فَسَأَلَهُ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ عَنْ شَىْءٍ فَلَمْ يُجِبْهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ سَأَلَهُ فَلَمْ يُجِبْهُ، ثُمَّ سَأَلَهُ فَلَمْ يُجِبْهُ وَقَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ ثَكِلَتْكَ أُمُّكَ يَا عُمَرُ، نَزَرْتَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثَلاَثَ مَرَّاتٍ، كُلُّ ذَلِكَ لاَ يُجِيبُكَ. قَالَ عُمَرُ فَحَرَّكْتُ بَعِيرِي ثُمَّ تَقَدَّمْتُ أَمَامَ الْمُسْلِمِينَ، وَخَشِيتُ أَنْ يَنْزِلَ فِيَّ قُرْآنٌ، فَمَا نَشِبْتُ أَنْ سَمِعْتُ صَارِخًا يَصْرُخُ بِي ـ قَالَ ـ فَقُلْتُ لَقَدْ خَشِيتُ أَنْ يَكُونَ نَزَلَ فِيَّ قُرْآنٌ. وَجِئْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ فَقَالَ " لَقَدْ أُنْزِلَتْ عَلَىَّ اللَّيْلَةَ سُورَةٌ لَهِيَ أَحَبُّ إِلَىَّ مِمَّا طَلَعَتْ عَلَيْهِ الشَّمْسُ، ثُمَّ قَرَأَ {إِنَّا فَتَحْنَا لَكَ فَتْحًا مُبِينًا}."
Абдуллаҳ ибн Юсуф менга айтди, Молик бизга хабар берди, у Зайд ибн Асламдан, у отасидан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам баъзи сафарларида юрарди, Умар ибн ал-Хаттоб у билан кечаси юрарди. Умар ибн ал-Хаттоб ундан бир нарса сўради, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга жавоб бермади. Кейин яна сўради, жавоб бермади. Яна сўради, жавоб бермади. Умар ибн ал-Хаттоб деди: «Онанг сени йўқотсин, эй Умар! Сен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга уч марта сўраб қистадинг, ҳар сафар у сенга жавоб бермади.» Умар деди: Шунда мен туямни ҳаракатга келтириб, мусулмонларнинг олдига ўтиб олдим, мен ҳақимда Қуръан нозил бўлишидан қўрқдим. Кўп ўтмай, мени чақириб қичқираётган жарчини эшитдим. Мен дедим: «Мен ҳақимда Қуръан нозил бўлганидан қўрқдим.» Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб салом бердим. У деди: «Бу кеча менга шундай бир сура нозил бўлдики, у менга қуёш устига чиққан ҳар қандай нарсадан (бутун дунёдан) севимлироқдир.» Кейин: «Инно фатаҳно лака фатҳан мубина» (сурасини) ўқиди.