حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا أَزْهَرُ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، أَنْبَأَنَا هِشَامُ بْنُ زَيْدِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ لَمَّا كَانَ يَوْمَ حُنَيْنٍ الْتَقَى هَوَازِنُ وَمَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَشَرَةُ آلاَفٍ وَالطُّلَقَاءُ فَأَدْبَرُوا قَالَ " يَا مَعْشَرَ الأَنْصَارِ ". قَالُوا لَبَّيْكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَسَعْدَيْكَ، لَبَّيْكَ نَحْنُ بَيْنَ يَدَيْكَ، فَنَزَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " أَنَا عَبْدُ اللَّهِ وَرَسُولُهُ ". فَانْهَزَمَ الْمُشْرِكُونَ، فَأَعْطَى الطُّلَقَاءَ وَالْمُهَاجِرِينَ وَلَمْ يُعْطِ الأَنْصَارَ شَيْئًا فَقَالُوا، فَدَعَاهُمْ فَأَدْخَلَهُمْ فِي قُبَّةٍ فَقَالَ " أَمَا تَرْضَوْنَ أَنْ يَذْهَبَ النَّاسُ بِالشَّاةِ وَالْبَعِيرِ، وَتَذْهَبُونَ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم "، فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم "لَوْ سَلَكَ النَّاسُ وَادِيًا وَسَلَكَتِ الأَنْصَارُ شِعْبًا لاَخْتَرْتُ شِعْبَ الأَنْصَارِ "
Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди, Азҳар бизга айтди, у Ибн Авндан, Ҳишом ибн Зайд ибн Анас бизга хабар берди, у Анас розияллаҳу анҳудан: У айтди: Ҳунайн куни бўлганда, Ҳавозин тўқнашди, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан ўн минг (киши) ва тулақо (Макка фатҳида озод қилинганлар) бор эди. Улар орқага қочдилар. У деди: «Эй Ансор жамоаси!» Улар дедилар: «Лаббайк, эй Расулуллаҳ, саъдайк! Лаббайк, биз сенинг олдингдамиз.» Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам (хачиридан) тушиб деди: «Мен Аллаҳнинг бандаси ва Расулиман.» Мушриклар мағлуб бўлдилар. У тулақо ва муҳожирларга берди, Ансорга ҳеч нарса бермади. Улар (эътироз билдириб) гапирдилар. Шунда у уларни чақириб, бир чодирга киритди ва деди: «Одамлар қўй ва туя билан кетиб, сизлар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан кетишингизга рози эмасмисизлар?» Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Агар одамлар бир водий бўйлаб юрсалар ва Ансор бир дара бўйлаб юрсалар, мен Ансорнинг дарасини танлардим.»