حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَالِمٌ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، أَخْبَرَهُ أَنَّ عُمَرَ حِينَ تَأَيَّمَتْ حَفْصَةُ بِنْتُ عُمَرَ مِنِ ابْنِ حُذَافَةَ السَّهْمِيِّ ـ وَكَانَ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنْ أَهْلِ بَدْرٍ تُوُفِّيَ بِالْمَدِينَةِ ـ فَقَالَ عُمَرُ لَقِيتُ عُثْمَانَ بْنَ عَفَّانَ فَعَرَضْتُ عَلَيْهِ فَقُلْتُ إِنْ شِئْتَ أَنْكَحْتُكَ حَفْصَةَ. فَقَالَ سَأَنْظُرُ فِي أَمْرِي. فَلَبِثْتُ لَيَالِيَ ثُمَّ لَقِيَنِي فَقَالَ بَدَا لِي أَنْ لاَ أَتَزَوَّجَ يَوْمِي هَذَا. قَالَ عُمَرُ فَلَقِيتُ أَبَا بَكْرٍ فَقُلْتُ إِنْ شِئْتَ أَنْكَحْتُكَ حَفْصَةَ.
Абдуллаҳ ибн Муҳаммад, Ҳишомдан, у Маъмардан: Бизга Зуҳрий айтиб берди: Менга Солим хабар берди: Ибн Умар унга хабар берди: Умар — Ҳафса бинти Умар Ибн Ҳузофа Саҳмийдан (эридан) тул қолганида — у Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам саҳобаларидан, Бадр аҳлидан эди, Мадинада вафот этган эди — Умар айтди: Мен Усмон ибн Аффонни учратиб, унга таклиф қилиб: Агар хоҳласанг, сенга Ҳафсани никоҳлаб бераман, дедим. У: Ишимни ўйлаб кўраман, деди. Бир неча кеча кутдим, сўнг у мени учратиб: Бугун уйланмасликни (лозим) кўрдим, деди. Умар айтди: Сўнг мен Абу Бакрни учратиб: Агар хоҳласанг, сенга Ҳафсани никоҳлаб бераман, дедим.