وَحَدَّثَنِي عَمْرٌو النَّاقِدُ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنِ الْجُرَيْرِيِّ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، قَالَ لَمْ نَعْدُ أَنْ فُتِحَتْ، خَيْبَرُ فَوَقَعْنَا أَصْحَابَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي تِلْكَ الْبَقْلَةِ الثُّومِ وَالنَّاسُ جِيَاعٌ فَأَكَلْنَا مِنْهَا أَكْلاً شَدِيدًا ثُمَّ رُحْنَا إِلَى الْمَسْجِدِ فَوَجَدَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الرِّيحَ فَقَالَ " مَنْ أَكَلَ مِنْ هَذِهِ الشَّجَرَةِ الْخَبِيثَةِ شَيْئًا فَلاَ يَقْرَبَنَّا فِي الْمَسْجِدِ " . فَقَالَ النَّاسُ حُرِّمَتْ حُرِّمَتْ . فَبَلَغَ ذَاكَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّهُ لَيْسَ بِي تَحْرِيمُ مَا أَحَلَّ اللَّهُ لِي وَلَكِنَّهَا شَجَرَةٌ أَكْرَهُ رِيحَهَا " .
Абу Саъид айтди: Хайбар фатҳ қилинганидан кейин, биз — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашоблари — ўшал бақла (кўкат) — саримсоққа дуч келдик — одамлар оч эдилар — ва биз ундан қаттиқ (кўп) едик; кейин масжидга келдик. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳидни сезди ва: "Ким мана шу хабис (ёқимсиз) дарахтдан бирор нарса еса — масжидда бизга яқинлашмасин" деди. Одамлар: "(Саримсоқ) ҳаром қилинди, ҳаром қилинди" дедилар. Бу Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етди; у: "Эй одамлар, мен Аллаҳ менга ҳалол қилган нарсани ҳаром қилиш (ҳуқуқига эга) эмасман; лекин у — мен ҳидини ёқтирмайдиган бир дарахт(дир)" деди.