أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ لَمَّا ثَقُلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَاءَ بِلاَلٌ يُؤْذِنُهُ بِالصَّلاَةِ فَقَالَ " مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . قَالَتْ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ رَجُلٌ أَسِيفٌ وَإِنَّهُ مَتَى يَقُومُ فِي مَقَامِكَ لاَ يُسْمِعُ النَّاسَ فَلَوْ أَمَرْتَ عُمَرَ . فَقَالَ " مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . فَقُلْتُ لِحَفْصَةَ قُولِي لَهُ فَقَالَتْ لَهُ . فَقَالَ " إِنَّكُنَّ لأَنْتُنَّ صَوَاحِبَاتُ يُوسُفَ مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . قَالَتْ فَأَمَرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلَمَّا دَخَلَ فِي الصَّلاَةِ وَجَدَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ نَفْسِهِ خِفَّةً - قَالَتْ - فَقَامَ يُهَادَى بَيْنَ رَجُلَيْنِ وَرِجْلاَهُ تَخُطَّانِ فِي الأَرْضِ فَلَمَّا دَخَلَ الْمَسْجِدَ سَمِعَ أَبُو بَكْرٍ حِسَّهُ فَذَهَبَ لِيَتَأَخَّرَ فَأَوْمَأَ إِلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ قُمْ كَمَا أَنْتَ قَالَتْ فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى قَامَ عَنْ يَسَارِ أَبِي بَكْرٍ جَالِسًا فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي بِالنَّاسِ جَالِسًا وَأَبُو بَكْرٍ قَائِمًا يَقْتَدِي أَبُو بَكْرٍ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَالنَّاسُ يَقْتَدُونَ بِصَلاَةِ أَبِي بَكْرٍ رضى الله عنه .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Алаа хабар берди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг (касалликлари) оғирлашганида, Билол у кишини намозга чақиргани келди. У киши: «Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин,» дедилар. (Оиша) деди: Мен айтдим: «Эй Расулуллаҳ, Абу Бакр юмшоқ кўнгилли киши, у сизнинг ўрнингизда турса, овозини одамларга эшиттира олмайди. Умарга буюрсангиз (яхши бўларди).» У киши: «Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин,» дедилар. Мен Ҳафсага: «Унга айт,» дедим. У (Ҳафса) ҳам у кишига айтди. Шунда у киши: «Албатта сизлар Юсуф (атрофидаги) аёлларнинг ҳамтовоқларисиз! Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин,» дедилар. (Оиша) деди: Бас, улар Абу Бакрга буюришди. У намозга киргач, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўзларида бир енгиллик сездилар. (Оиша) деди: У киши икки кишининг ўртасида суялиб, оёқлари ерда судралиб чиқдилар. Масжидга кирганларида, Абу Бакр у кишининг (келганлари) ҳисини сезиб, орқага чекинмоқчи бўлди. Лекин Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга «Ўрнингда тур» деб ишора қилдилар. (Оиша) деди: Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келиб, Абу Бакрнинг чап томонида ўтириб (жойлашдилар). Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одамларга ўтирган ҳолда намоз ўқиб берардилар, Абу Бакр эса тик туриб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га иқтидо қилар, одамлар эса Абу Бакр (розияллаҳу анҳу)нинг намозига иқтидо қиларди.