حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ الزُّبَيْرِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عُبَيْدٍ، أَنَّهُ كَانَ مَعَ الْقَوْمِ فِي سَفَرٍ فَعَطَسَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ فَقَالَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ . فَقَالَ عَلَيْكَ وَعَلَى أُمِّكَ فَكَأَنَّ الرَّجُلَ وَجِدَ فِي نَفْسِهِ فَقَالَ أَمَا إِنِّي لَمْ أَقُلْ إِلاَّ مَا قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَطَسَ رَجُلٌ عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " عَلَيْكَ وَعَلَى أُمِّكَ إِذَا عَطَسَ أَحَدُكُمْ فَلْيَقُلِ الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ وَلْيَقُلْ لَهُ مَنْ يَرُدُّ عَلَيْهِ يَرْحَمُكَ اللَّهُ وَلْيَقُلْ يَغْفِرُ اللَّهُ لَنَا وَلَكُمْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ اخْتَلَفُوا فِي رِوَايَتِهِ عَنْ مَنْصُورٍ وَقَدْ أَدْخَلُوا بَيْنَ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ وَسَالِمٍ رَجُلاً .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад аз-Зубайрий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Мансурдан, у Ҳилол ибн Ясофдан, у Солим ибн Убайддан (ривоят қилдики): У бир гуруҳ одамлар билан сафарда эди. Шунда гуруҳдан бир киши акса урди-да: «Ассаламу алайкум,» деди. У (Солим): «Алайка ва ала уммик (сенга ва онангга),» деди. Гўё бу кишига (бу жавоб) малол келгандай бўлди. Шунда у (Солим): «Билингки, мен фақат Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) айтганидек айтдим, холос: бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурида акса уриб: ‹Ассаламу алайкум,› деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Алайка ва ала уммик (сенга ва онангга). Бирингиз акса урганда: «Алҳамдулиллаҳи Роббил-оламин (Оламлар Робби Аллаҳга ҳамд бўлсин),» десин. Унга жавоб қайтарувчи эса: «Ярҳамукаллаҳ (Аллаҳ сенга раҳм қилсин),» десин. Сўнг у: «Яғфируллаҳу лана ва лакум (Аллаҳ бизни ҳам, сизларни ҳам мағфират қилсин),» десин,› дедилар,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни Мансурдан ривоят қилишда ихтилоф қилишган: Ҳилол ибн Ясоф ва Солим ўртасига бир кишини киритишган.