حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ أَبِي حَكِيمٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَاصِمٍ الأَحْوَلِ، قَالَ سَأَلْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ عَنِ الصَّفَا، وَالْمَرْوَةِ، فَقَالَ كَانَا مِنْ شَعَائِرِ الْجَاهِلِيَّةِ فَلَمَّا كَانَ الإِسْلاَمُ أَمْسَكْنَا عَنْهُمَا فَأَنْزَلَ اللَّهُ : ( إِنَّ الصَّفَا وَالْمَرْوَةَ مِنْ شَعَائِرِ اللَّهِ فَمَنْ حَجَّ الْبَيْتَ أَوِ اعْتَمَرَ فَلاَ جُنَاحَ عَلَيْهِ أَنْ يَطَّوَّفَ بِهِمَا ) قَالَ هُمَا تَطَوُّعٌ (فَمَنْ تَطَوَّعَ خَيْرًا فَإِنَّ اللَّهَ شَاكِرٌ عَلِيمٌ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Язид ибн Абу Ҳаким Суфёндан, у Осим ал-Аҳвалдан (ривоят қилиб), у деди: мен Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан Сафо ва Марва ҳақида сўрадим. У: «Улар жоҳилиятнинг шаъоирларидан (белгиларидан) эди. Ислом келганида биз улардан тийилдик. Шунда Аллаҳ: «Албатта, Сафо ва Марва Аллаҳнинг шаъоирларидандир. Бас, ким Байтни ҳажж қилса ёки умра қилса, улар ўртасида тавоф қилишида унга гуноҳ йўқдир» (Бақара сураси, 158) (оятини) нозил қилди,» деди. (Анас) деди: улар нафлдир: «Ким кўнгилли яхшилик қилса, албатта, Аллаҳ (яхшиликни) қабул қилувчи ва билувчидир» (Бақара сураси, 158). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.