حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا الأَسْوَدُ بْنُ قَيْسٍ، ح وَحَدَّثَنَاهُ يَحْيَى، بْنُ يَحْيَى أَخْبَرَنَا أَبُو خَيْثَمَةَ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ قَيْسٍ، حَدَّثَنِي جُنْدَبُ بْنُ سُفْيَانَ، قَالَ شَهِدْتُ الأَضْحَى مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ يَعْدُ أَنْ صَلَّى وَفَرَغَ مِنْ صَلاَتِهِ سَلَّمَ فَإِذَا هُوَ يَرَى لَحْمَ أَضَاحِيَّ قَدْ ذُبِحَتْ قَبْلَ أَنْ يَفْرُغَ مِنْ صَلاَتِهِ فَقَالَ " مَنْ كَانَ ذَبَحَ أُضْحِيَّتَهُ قَبْلَ أَنْ يُصَلِّيَ - أَوْ نُصَلِّيَ - فَلْيَذْبَحْ مَكَانَهَا أُخْرَى وَمَنْ كَانَ لَمْ يَذْبَحْ فَلْيَذْبَحْ بِاسْمِ اللَّهِ " .
Бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга ал-Асвад ибн Қайс ривоят қилди, (ҳ) ҳамда бизга буни Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Абу Хайсама ал-Асвад ибн Қайсдан хабар берди, менга Жундуб ибн Суфён ривоят қилди. У айтди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан Қурбон ҳайитида ҳозир бўлдим. У зот намозни ўқиб, намозидан фароғат топиб салом берган заҳоти, намозидан тугашидан олдин сўйилган қурбонлик гўштларини кўриб қолди ва: «Ким қурбонлигини мен намоз ўқишдан - ёки: биз намоз ўқишдан - олдин сўйган бўлса, унинг ўрнига бошқасини сўйсин. Ким ҳали сўймаган бўлса, Аллаҳнинг номи билан сўйсин», деди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، سَلاَّمُ بْنُ سُلَيْمٍ عَنِ الأَسْوَدِ، بْنِ قَيْسٍ عَنْ جُنْدَبِ بْنِ سُفْيَانَ، قَالَ شَهِدْتُ الأَضْحَى مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا قَضَى صَلاَتَهُ بِالنَّاسِ نَظَرَ إِلَى غَنَمٍ قَدْ ذُبِحَتْ فَقَالَ " مَنْ ذَبَحَ قَبْلَ الصَّلاَةِ فَلْيَذْبَحْ شَاةً مَكَانَهَا وَمَنْ لَمْ يَكُنْ ذَبَحَ فَلْيَذْبَحْ عَلَى اسْمِ اللَّهِ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абул-Аҳвас Саллом ибн Сулайм ал-Асвад ибн Қайсдан, у Жундуб ибн Суфёндан ривоят қилди. У айтди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан Қурбон ҳайитида ҳозир бўлдим. У зот одамларга намозини адо этиб бўлгач, сўйилган қўйларга назар солиб: «Ким намоздан олдин сўйган бўлса, унинг ўрнига бир қўй сўйсин. Ким ҳали сўймаган бўлса, Аллаҳнинг номи билан сўйсин», деди.
وَحَدَّثَنَاهُ قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَابْنُ، أَبِي عُمَرَ عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، كِلاَهُمَا عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ قَيْسٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَقَالاَ عَلَى اسْمِ اللَّهِ . كَحَدِيثِ أَبِي الأَحْوَصِ .
Бизга буни Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Абу Авона ривоят қилди, (ҳ) ҳамда бизга Ишоқ ибн Иброҳим ва Ибн Абу Умар Ибн Уяйнадан ривоят қилди, иккаласи ал-Асвад ибн Қайсдан шу иснод билан ривоят қилди ва улар: «Аллаҳнинг номи билан», дейишди - Абул-Аҳвас ҳадисидаги каби.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الأَسْوَدِ، سَمِعَ جُنْدَبًا الْبَجَلِيَّ، قَالَ شَهِدْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلَّى يَوْمَ أَضْحًى ثُمَّ خَطَبَ فَقَالَ " مَنْ كَانَ ذَبَحَ قَبْلَ أَنْ يُصَلِّيَ فَلْيُعِدْ مَكَانَهَا وَمَنْ لَمْ يَكُنْ ذَبَحَ فَلْيَذْبَحْ بِاسْمِ اللَّهِ " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Муъоз ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Шуъба ал-Асваддан ривоят қилди, у Жундуб ал-Бажалийдан эшитди. У айтди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг Қурбон куни намоз ўқиганини кўрдим, сўнг у зот хутба қилиб: «Ким намоз ўқишдан олдин сўйган бўлса, унинг ўрнига қайта сўйсин. Ким ҳали сўймаган бўлса, Аллаҳнинг номи билан сўйсин», деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Ибн Башшор ривоят қилиб айтишди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба шу иснод билан худди шундай ривоят қилди.
وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا خَالِدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ مُطَرِّفٍ، عَنْ عَامِرٍ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ ضَحَّى خَالِي أَبُو بُرْدَةَ قَبْلَ الصَّلاَةِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " تِلْكَ شَاةُ لَحْمٍ " . فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ عِنْدِي جَذَعَةً مِنَ الْمَعْزِ فَقَالَ " ضَحِّ بِهَا وَلاَ تَصْلُحُ لِغَيْرِكَ " . ثُمَّ قَالَ " مَنْ ضَحَّى قَبْلَ الصَّلاَةِ فَإِنَّمَا ذَبَحَ لِنَفْسِهِ وَمَنْ ذَبَحَ بَعْدَ الصَّلاَةِ فَقَدْ تَمَّ نُسُكُهُ وَأَصَابَ سُنَّةَ الْمُسْلِمِينَ " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Холид ибн Абдуллаҳ Мутаррифдан, у Омирдан, у ал-Бародан хабар берди. У айтди: Тоғам Абу Бурда намоздан олдин қурбонлик қилди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «У гўшт учун (сўйилган) қўйдир (қурбонлик эмас)», деди. У: «Эй Расулуллаҳ, менинг олдимда эчкидан бир ёшли (жазаъа) бор», деди. У зот: «Уни сўй, лекин у сендан бошқа ҳеч кимга тўғри келмайди», деди. Сўнг: «Ким намоздан олдин қурбонлик қилса, у фақат ўзи учун сўйган бўлади. Ким намоздан кейин сўйса, унинг қурбонлиги тўлиқ бўлибди ва мусулмонларнинг суннатига мувофиқ қилибди», деди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ دَاوُدَ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، أَنَّ خَالَهُ أَبَا بُرْدَةَ بْنَ نِيَارٍ، ذَبَحَ قَبْلَ أَنْ يَذْبَحَ النَّبِيُّ، صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ هَذَا يَوْمٌ اللَّحْمُ فِيهِ مَكْرُوهٌ وَإِنِّي عَجَّلْتُ نَسِيكَتِي لأُطْعِمَ أَهْلِي وَجِيرَانِي وَأَهْلَ دَارِي . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَعِدْ نُسُكًا " . فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ عِنْدِي عَنَاقَ لَبَنٍ هِيَ خَيْرٌ مِنْ شَاتَىْ لَحْمٍ . فَقَالَ " هِيَ خَيْرُ نَسِيكَتَيْكَ وَلاَ تَجْزِي جَذَعَةٌ عَنْ أَحَدٍ بَعْدَكَ " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Ҳушайм Довуддан, у аш-Шаъбийдан, у ал-Баро ибн Озибдан хабар бердики: Унинг тоғаси Абу Бурда ибн Ниёр Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам сўйишидан олдин сўйди ва: «Эй Расулуллаҳ, бу кун гўшт (ейилиши) ёқимли бўлган кундир, мен эса қурбонлигимни аҳлим, қўшниларим ва уй аҳлимни таомлантириш учун эртароқ қилдим», деди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Қурбонликни қайтар», деди. У: «Эй Расулуллаҳ, менинг олдимда бир ёшли эчки (аноқ) бор, у гўшт учун иккита қўйдан ҳам яхшироқдир», деди. У зот: «У сенинг икки қурбонлигинг ичида энг яхшисидир, лекин сендан кейин ҳеч ким учун жазаъа (бир ёшли) кифоя қилмайди», деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ دَاوُدَ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ الْبَرَاءِ، بْنِ عَازِبٍ قَالَ خَطَبَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ النَّحْرِ فَقَالَ " لاَ يَذْبَحَنَّ أَحَدٌ حَتَّى يُصَلِّيَ " . قَالَ فَقَالَ خَالِي يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ هَذَا يَوْمٌ اللَّحْمُ فِيهِ مَكْرُوهٌ . ثُمَّ ذَكَرَ بِمَعْنَى حَدِيثِ هُشَيْمٍ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Ибн Абу Адий Довуддан, у аш-Шаъбийдан, у ал-Баро ибн Озибдан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга Наҳр куни (Қурбон куни) хутба қилиб: «Ҳеч ким намоз ўқимагунча сўймасин», деди. (Баро) айтди: Тоғам: «Эй Расулуллаҳ, бу кун гўшт (ейилиши) ёқимли бўлган кундир», деди. Сўнг (рови) Ҳушайм ҳадиси маъносида зикр қилди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ، عَنْ فِرَاسٍ، عَنْ عَامِرٍ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ صَلَّى صَلاَتَنَا وَوَجَّهَ قِبْلَتَنَا وَنَسَكَ نُسُكَنَا فَلاَ يَذْبَحْ حَتَّى يُصَلِّيَ " . فَقَالَ خَالِي يَا رَسُولَ اللَّهِ قَدْ نَسَكْتُ عَنِ ابْنٍ لِي . فَقَالَ " ذَاكَ شَىْءٌ عَجَّلْتَهُ لأَهْلِكَ " . فَقَالَ إِنَّ عِنْدِي شَاةً خَيْرٌ مِنْ شَاتَيْنِ قَالَ " ضَحِّ بِهَا فَإِنَّهَا خَيْرُ نَسِيكَةٍ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди, (ҳ) ҳамда бизга Ибн Нумайр ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Закариё Фиросдан, у Омирдан, у ал-Бародан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким бизнинг намозимиздек намоз ўқиса, бизнинг қибламизга юзланса ва бизнинг қурбонлигимиздек қурбонлик қилса, намоз ўқимагунча сўймасин», деди. Шунда тоғам: «Эй Расулуллаҳ, мен ўғлим учун қурбонлик (қайтадан) сўйдим», деди. У зот: «У сен аҳлинг учун эртароқ қилган нарсадир (қурбонлик эмас)», деди. У: «Менинг олдимда иккита қўйдан яхшироқ бир қўй бор», деди. У зот: «Уни қурбонлик қил, чунки у энг яхши қурбонликдир», деди.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ الْمُثَنَّى - قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ، بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ زُبَيْدٍ الإِيَامِيِّ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ أَوَّلَ مَا نَبْدَأُ بِهِ فِي يَوْمِنَا هَذَا نُصَلِّي ثُمَّ نَرْجِعُ فَنَنْحَرُ فَمَنْ فَعَلَ ذَلِكَ فَقَدْ أَصَابَ سُنَّتَنَا وَمَنْ ذَبَحَ فَإِنَّمَا هُوَ لَحْمٌ قَدَّمَهُ لأَهْلِهِ لَيْسَ مِنَ النُّسُكِ فِي شَىْءٍ " . وَكَانَ أَبُو بُرْدَةَ بْنُ نِيَارٍ قَدْ ذَبَحَ فَقَالَ عِنْدِي جَذَعَةٌ خَيْرٌ مِنْ مُسِنَّةٍ فَقَالَ " اذْبَحْهَا وَلَنْ تَجْزِيَ عَنْ أَحَدٍ بَعْدَكَ " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Ибн Башшор ривоят қилди - лафз Ибн ал-Мусаннўники - иккаласи айтдики: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Зубайд ал-Иёмийдан, у аш-Шаъбийдан, у ал-Баро ибн Озибдан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бу кунимизда биз биринчи бошлайдиган нарса - намоз ўқиймиз, сўнг қайтиб (қурбонлик) сўямиз. Ким шундай қилса, бизнинг суннатимизга мувофиқ қилибди. Ким (намоздан олдин) сўйса, у фақат аҳли учун илгарироқ тақдим қилган гўштдир, қурбонликка ҳеч алоқаси йўқ», деди. Абу Бурда ибн Ниёр (намоздан олдин) сўйган эди, у: «Менинг олдимда катта (ёшли) қўйдан яхшироқ бир ёшли (жазаъа) бор», деди. У зот: «Уни сўй, лекин у сендан кейин ҳеч ким учун кифоя қилмайди», деди.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ زُبَيْدٍ، سَمِعَ الشَّعْبِيَّ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Муъоз ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Шуъба Зубайддан ривоят қилди, у аш-Шаъбийдан эшитди, у ал-Баро ибн Озибдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан худди шундай ривоят қилди.
وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَهَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، ح وَحَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، جَمِيعًا عَنْ جَرِيرٍ، كِلاَهُمَا عَنْ مَنْصُورٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ خَطَبَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي يَوْمِ النَّحْرِ بَعْدَ الصَّلاَةِ . ثُمَّ ذَكَرَ نَحْوَ حَدِيثِهِمْ .
Бизга Қутайба ибн Саид ва Ҳаннод ибн ас-Сарий ривоят қилиб айтишди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, (ҳ) ҳамда бизга Усмон ибн Абу Шайба ва Ишоқ ибн Иброҳим, иккаласи Жарийрдан ривоят қилди, иккаласи Мансурдан, у аш-Шаъбийдан, у ал-Баро ибн Озибдан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга Наҳр куни намоздан кейин хутба қилди. Сўнг (рови) уларнинг ҳадисига ўхшаш зикр қилди.
وَحَدَّثَنِي أَحْمَدُ بْنُ سَعِيدِ بْنِ صَخْرٍ الدَّارِمِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، عَارِمُ بْنُ الْفَضْلِ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ، - يَعْنِي ابْنَ زِيَادٍ - حَدَّثَنَا عَاصِمٌ الأَحْوَلُ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، حَدَّثَنِي الْبَرَاءُ، بْنُ عَازِبٍ قَالَ خَطَبَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي يَوْمِ نَحْرٍ فَقَالَ " لاَ يُضَحِّيَنَّ أَحَدٌ حَتَّى يُصَلِّيَ " . قَالَ رَجُلٌ عِنْدِي عَنَاقُ لَبَنٍ هِيَ خَيْرٌ مِنْ شَاتَىْ لَحْمٍ قَالَ " فَضَحِّ بِهَا وَلاَ تَجْزِي جَذَعَةٌ عَنْ أَحَدٍ بَعْدَكَ " .
Менга Аҳмад ибн Саид ибн Сахр ад-Дорамий ривоят қилди, бизга Абун-Нуъмон Орим ибн ал-Фазл ривоят қилди, бизга Абдулвоҳид - яъни ибн Зиёд - ривоят қилди, бизга Осим ал-Аҳвал аш-Шаъбийдан ривоят қилди, менга ал-Баро ибн Озиб ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга Наҳр куни хутба қилиб: «Ҳеч ким намоз ўқимагунча қурбонлик қилмасин», деди. Бир киши: «Менинг олдимда бир ёшли эчки (аноқ) бор, у гўшт учун иккита қўйдан яхшироқдир», деди. У зот: «Уни қурбонлик қил, лекин сендан кейин ҳеч ким учун жазаъа (бир ёшли) кифоя қилмайди», деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، - يَعْنِي ابْنَ جَعْفَرٍ - حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي جُحَيْفَةَ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ ذَبَحَ أَبُو بُرْدَةَ قَبْلَ الصَّلاَةِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَبْدِلْهَا " . فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ لَيْسَ عِنْدِي إِلاَّ جَذَعَةٌ - قَالَ شُعْبَةُ وَأَظُنُّهُ قَالَ - وَهِيَ خَيْرٌ مِنْ مُسِنَّةٍ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اجْعَلْهَا مَكَانَهَا وَلَنْ تَجْزِيَ عَنْ أَحَدٍ بَعْدَكَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Муҳаммад - яъни ибн Жаъфар - ривоят қилди, бизга Шуъба Саламадан, у Абу Жуҳайфадан, у ал-Баро ибн Озибдан ривоят қилди. У айтди: Абу Бурда намоздан олдин сўйди. Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уни алмаштир», деди. У: «Эй Расулуллаҳ, менинг олдимда жазаъадан (бир ёшлидан) бошқа нарса йўқ», деди - Шуъба айтди: гумонимча у: «у катта (ёшли)дан яхшироқдир», деди - Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уни шунинг ўрнига қил, лекин у сендан кейин ҳеч ким учун кифоя қилмайди», деди.
وَحَدَّثَنَاهُ ابْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنِي وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا أَبُو عَامِرٍ الْعَقَدِيُّ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . وَلَمْ يَذْكُرِ الشَّكَّ فِي قَوْلِهِ هِيَ خَيْرٌ مِنْ مُسِنَّةٍ .
Бизга буни Ибн ал-Мусанно ривоят қилди, менга Ваҳб ибн Жарийр ривоят қилди, (ҳ) ҳамда бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Абу Омир ал-Ақадий хабар берди, бизга Шуъба шу иснод билан ривоят қилди. У «у катта (ёшли)дан яхшироқдир» деган сўзидаги шубҳани зикр қилмади.
وَحَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، وَعَمْرٌو النَّاقِدُ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، جَمِيعًا عَنِ ابْنِ عُلَيَّةَ، - وَاللَّفْظُ لِعَمْرٍو - قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ النَّحْرِ " مَنْ كَانَ ذَبَحَ قَبْلَ الصَّلاَةِ فَلْيُعِدْ " . فَقَامَ رَجُلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذَا يَوْمٌ يُشْتَهَى فِيهِ اللَّحْمُ . وَذَكَرَ هَنَةً مِنْ جِيرَانِهِ كَأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَدَّقَهُ قَالَ وَعِنْدِي جَذَعَةٌ هِيَ أَحَبُّ إِلَىَّ مِنْ شَاتَىْ لَحْمٍ أَفَأَذْبَحُهَا قَالَ فَرَخَّصَ لَهُ فَقَالَ لاَ أَدْرِي أَبَلَغَتْ رُخْصَتُهُ مَنْ سِوَاهُ أَمْ لاَ قَالَ وَانْكَفَأَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى كَبْشَيْنِ فَذَبَحَهُمَا فَقَامَ النَّاسُ إِلَى غُنَيْمَةٍ فَتَوَزَّعُوهَا . أَوْ قَالَ فَتَجَزَّعُوهَا .
Менга Яҳё ибн Айюб, Амр ан-Ноқид ва Зуҳайр ибн Ҳарб, ҳаммаси Ибн Улайядан ривоят қилди - лафз Амрники - у айтди: бизга Исмоил ибн Иброҳим Айюбдан, у Муҳаммаддан, у Анасдан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Наҳр куни: «Ким намоздан олдин сўйган бўлса, қайтарсин», деди. Бир киши туриб: «Эй Расулуллаҳ, бу гўшт иштаҳа қилинадиган кундир», деди ва қўшниларидан бир нарсани (камбағаллигини) зикр қилди - гўё Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни тасдиқлагандек. У: «Менинг олдимда жазаъа (бир ёшли) бор, у менга гўшт учун иккита қўйдан суюклироқдир, уни сўяйми?», деди. (Рови) айтди: У зот унга рухсат берди. Мен билмайман, унинг рухсати ўзидан бошқаларга ҳам етганми ёки йўқми. (Рови) айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам иккита қўчқорга юзланиб уларни сўйди, одамлар эса бир пода қўйга йўналдилар ва уни ўзаро бўлиб олдилар. Ёки: уни қисмларга ажратдилар, деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ الْغُبَرِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، وَهِشَامٌ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلَّى ثُمَّ خَطَبَ فَأَمَرَ مَنْ كَانَ ذَبَحَ قَبْلَ الصَّلاَةِ أَنْ يُعِيدَ ذِبْحًا ثُمَّ ذَكَرَ بِمِثْلِ حَدِيثِ ابْنِ عُلَيَّةَ .
Бизга Муҳаммад ибн Убайд ал-Ғубарий ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, бизга Айюб ва Ҳишом Муҳаммаддан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилдики: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намоз ўқиди, сўнг хутба қилди ва намоздан олдин сўйган кишига қайта сўйишни буюрди. Сўнг (рови) Ибн Улайя ҳадиси каби зикр қилди.
وَحَدَّثَنِي زِيَادُ بْنُ يَحْيَى الْحَسَّانِيُّ، حَدَّثَنَا حَاتِمٌ، - يَعْنِي ابْنَ وَرْدَانَ - حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ خَطَبَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ أَضْحًى - قَالَ - فَوَجَدَ رِيحَ لَحْمٍ فَنَهَاهُمْ أَنْ يَذْبَحُوا قَالَ " مَنْ كَانَ ضَحَّى فَلْيُعِدْ " . ثُمَّ ذَكَرَ بِمِثْلِ حَدِيثِهِمَا .
Менга Зиёд ибн Яҳё ал-Ҳассоний ривоят қилди, бизга Ҳотим - яъни ибн Вардон - ривоят қилди, бизга Айюб Муҳаммад ибн Сийрийндан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга Қурбон куни хутба қилди. (Анас) айтди: У зот гўшт ҳидини сезди ва уларни (намоздан олдин) сўйишдан қайтариб: «Ким қурбонлик қилган бўлса, қайтарсин», деди. Сўнг (рови) иккаласининг ҳадиси каби зикр қилди.