أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ بُكَيْرٍ، أَنَّ أَبَا السَّائِبِ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَغْتَسِلْ أَحَدُكُمْ فِي الْمَاءِ الدَّائِمِ وَهُوَ جُنُبٌ " .
Бизга Сулаймон ибн Довуд ва ал-Ҳорис ибн Мискин хабар бериб (ал-Ҳорисга ўқиб берилганда мен эшитиб турардим), Ибн Ваҳбдан, у Амр ибн ал-Ҳорисдан, у Букайрдан (ривоят қилдики), Абус-Соиб унга ривоят қилиб айтдики, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз жунуб ҳолида турғун сувда ғусл қилмасин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حِبَّانُ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنْ هَمَّامِ بْنِ مُنَبِّهٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَبُولَنَّ الرَّجُلُ فِي الْمَاءِ الدَّائِمِ ثُمَّ يَغْتَسِلُ مِنْهُ أَوْ يَتَوَضَّأُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳотим хабар берди, у деди: бизга Ҳиббон ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ривоят қилди, Маъмардан, у Ҳаммом ибн Мунаббиҳдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ҳеч бир киши турғун сувга бавл қилиб, сўнг ундан ғусл қилмасин ёки таҳорат олмасин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ الْبَغْدَادِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي ابْنُ عَجْلاَنَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ يُبَالَ فِي الْمَاءِ الدَّائِمِ ثُمَّ يُغْتَسَلَ فِيهِ مِنَ الْجَنَابَةِ .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ал-Бағдодий хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: менга Ибн Ажлон ривоят қилди, Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) турғун сувга бавл қилиб, сўнг ундан жанобатдан ғусл қилишни ман этдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنْ مُوسَى بْنِ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ يُبَالَ فِي الْمَاءِ الرَّاكِدِ ثُمَّ يُغْتَسَلَ مِنْهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Язид хабар берди, Суфёндан, у Абуз-Зиноддан, у Мусо ибн Абу Усмондан, у отасидан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оқмайдиган турғун сувга бавл қилиб, сўнг ундан ғусл қилишни ман этдилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ لاَ يَبُولَنَّ أَحَدُكُمْ فِي الْمَاءِ الدَّائِمِ الَّذِي لاَ يَجْرِي ثُمَّ يَغْتَسِلُ مِنْهُ . قَالَ سُفْيَانُ قَالُوا لِهِشَامٍ - يَعْنِي ابْنَ حَسَّانَ - أَنَّ أَيُّوبَ إِنَّمَا يَنْتَهِي بِهَذَا الْحَدِيثِ إِلَى أَبِي هُرَيْرَةَ فَقَالَ إِنَّ أَيُّوبَ لَوِ اسْتَطَاعَ أَنْ لاَ يَرْفَعَ حَدِيثًا لَمْ يَرْفَعْهُ .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Айюбдан, у Ибн Сийриндан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у: «Сизлардан бирингиз оқмайдиган турғун сувга бавл қилиб, сўнг ундан ғусл қилмасин,» деди. Суфён деди: Ҳишомга — яъни Ибн Ҳассонга — «Айюб бу ҳадисни фақат Абу Ҳурайрагача етказади (марфуъ қилмайди)ми?» дейишганда, у: «Агар Айюб бир ҳадисни рафаъ қилмасликка қодир бўлса, уни рафаъ қилмасди,» деди.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلاَ يَدْخُلِ الْحَمَّامَ إِلاَّ بِمِئْزَرٍ " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, Атодан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ким Аллаҳга ва охират кунига имон келтирса, ҳаммомга фақат изор (бел атрофига ўраб оладиган мато) билан кирсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَجْزَأَةَ بْنِ زَاهِرٍ، أَنَّهُ سَمِعَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي أَوْفَى، يُحَدِّثُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ يَدْعُو " اللَّهُمَّ طَهِّرْنِي مِنَ الذُّنُوبِ وَالْخَطَايَا اللَّهُمَّ نَقِّنِي مِنْهَا كَمَا يُنَقَّى الثَّوْبُ الأَبْيَضُ مِنَ الدَّنَسِ اللَّهُمَّ طَهِّرْنِي بِالثَّلْجِ وَالْبَرَدِ وَالْمَاءِ الْبَارِدِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Бишр ибн ал-Муфаззал ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Мажзаъа ибн Зоҳирдан (ривоят қилдики), у Абдуллоҳ ибн Абу Авфо (розияллаҳу анҳу)нинг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилиб гапирганини эшитдики, у шундай дуо қилардилар: «Аллаҳумма, мени гуноҳлар ва хатолардан поклагин. Аллаҳумма, оқ кийим кирдан поклангани каби мени ундан тозалагин. Аллаҳумма, мени қор, дўл ва совуқ сув билан поклагин.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ رُقْبَةَ، عَنْ مَجْزَأَةَ الأَسْلَمِيِّ، عَنِ ابْنِ أَبِي أَوْفَى، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " اللَّهُمَّ طَهِّرْنِي بِالثَّلْجِ وَالْبَرَدِ وَالْمَاءِ الْبَارِدِ اللَّهُمَّ طَهِّرْنِي مِنَ الذُّنُوبِ كَمَا يُطَهَّرُ الثَّوْبُ الأَبْيَضُ مِنَ الدَّنَسِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ибн Муҳаммад хабар берди, бизга Муҳаммад ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Иброҳим ибн Язид ривоят қилди, Руқбадан, у Мажзаъа ал-Асламийдан, у Ибн Абу Авфо (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай дердилар: «Аллаҳумма, мени қор, дўл ва совуқ сув билан поклагин. Аллаҳумма, оқ кийим кирдан поклангани каби мени гуноҳлардан поклагин.»
أَخْبَرَنَا شُعَيْبُ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ صَالِحٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَيْسٍ، قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ كَيْفَ كَانَ نَوْمُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْجَنَابَةِ أَيَغْتَسِلُ قَبْلَ أَنْ يَنَامَ أَوْ يَنَامُ قَبْلَ أَنْ يَغْتَسِلَ قَالَتْ كُلُّ ذَلِكَ قَدْ كَانَ يَفْعَلُ رُبَّمَا اغْتَسَلَ فَنَامَ وَرُبَّمَا تَوَضَّأَ فَنَامَ .
Бизга Шуъайб ибн Юсуф хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, Муовия ибн Солиҳдан, у Абдуллоҳ ибн Абу Қайсдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Оиша (розияллаҳу анҳо)дан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг жунуб ҳолатдаги уйқулари қандай бўларди — ухлашдан олдин ғусл қилармидилар ёки ғусл қилишдан олдин ухлармидилар?» деб сўрадим. У: «Буларнинг ҳаммасини қилардилар: баъзан ғусл қилиб, сўнг ухлардилар, баъзан таҳорат олиб, сўнг ухлардилар,» деди.
أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ بُرْدٍ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ نُسَىٍّ، عَنْ غُضَيْفِ بْنِ الْحَارِثِ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى عَائِشَةَ فَسَأَلْتُهَا فَقُلْتُ أَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَغْتَسِلُ مِنْ أَوَّلِ اللَّيْلِ أَوْ مِنْ آخِرِهِ قَالَتْ كُلُّ ذَلِكَ كَانَ رُبَّمَا اغْتَسَلَ مِنْ أَوَّلِهِ وَرُبَّمَا اغْتَسَلَ مِنْ آخِرِهِ . قُلْتُ الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي جَعَلَ فِي الأَمْرِ سَعَةً .
Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ибн Арабий хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, Бурддан, у Убада ибн Нусайдан, у Ғузайф ибн ал-Ҳорисдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Оиша (розияллаҳу анҳо)нинг ҳузурига кириб, ундан сўрадим: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечанинг аввалида ғусл қилармидилар ёки охирида?» дедим. У: «Буларнинг ҳаммаси бўларди: баъзан кечанинг аввалида ғусл қилардилар, баъзан охирида ғусл қилардилар,» деди. Мен: «Бу ишда кенглик берган Аллаҳга ҳамд бўлсин,» дедим.
أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا النُّفَيْلِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ يَعْلَى، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَأَى رَجُلاً يَغْتَسِلُ بِالْبَرَازِ فَصَعِدَ الْمِنْبَرَ فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ وَقَالَ " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ حَلِيمٌ حَيِيٌّ سِتِّيرٌ يُحِبُّ الْحَيَاءَ وَالسَّتْرَ فَإِذَا اغْتَسَلَ أَحَدُكُمْ فَلْيَسْتَتِرْ " .
Менга Иброҳим ибн Яъқуб хабар берди, у деди: бизга ан-Нуфайлий ривоят қилди, у деди: бизга Зуҳайр ривоят қилди, у деди: бизга Абдулмалик ривоят қилди, Атодан, у Яъладан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) очиқ жойда ғусл қилаётган бир кишини кўрдилар, сўнг минбарга кўтарилиб, Аллаҳга ҳамд ва сано айтдилар ва: «Албатта, Аллаҳ азза ва жалла ҳалим, ҳаёли ва яширувчидир; У ҳаёни ва яширишни севади. Бас, бирингиз ғусл қилганда, ўзини яширсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَسْوَدُ بْنُ عَامِرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبِي سُلَيْمَانَ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ يَعْلَى، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ سِتِّيرٌ فَإِذَا أَرَادَ أَحَدُكُمْ أَنْ يَغْتَسِلَ فَلْيَتَوَارَ بِشَىْءٍ " .
Бизга Абу Бакр ибн Ишоқ хабар берди, у деди: бизга ал-Асвад ибн Омир ривоят қилди, у деди: бизга Абу Бакр ибн Айёш ривоят қилди, Абдулмалик ибн Абу Сулаймондан, у Атодан, у Сафвон ибн Яъладан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Аллаҳ азза ва жалла яширувчидир. Бас, бирингиз ғусл қилмоқчи бўлса, бирор нарса билан ўзини тўссин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبِيدَةُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ مَيْمُونَةَ، قَالَتْ وَضَعْتُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَاءً - قَالَتْ - فَسَتَرْتُهُ فَذَكَرَتِ الْغُسْلَ قَالَتْ ثُمَّ أَتَيْتُهُ بِخِرْقَةٍ فَلَمْ يُرِدْهَا .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абида ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Солимдан, у Курайбдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан, у Маймуна (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) учун сув қўйдим — у деди: — сўнг уни тўсиб турдим. Ва у ғуслни зикр қилди. У деди: Сўнг мен унга (артиниш учун) бир парча мато келтирдим, аммо уни истамадилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَفْصِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَنِي إِبْرَاهِيمُ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ سُلَيْمٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " بَيْنَمَا أَيُّوبُ عَلَيْهِ الصَّلاَةُ وَالسَّلاَمُ يَغْتَسِلُ عُرْيَانًا خَرَّ عَلَيْهِ جَرَادٌ مِنْ ذَهَبٍ فَجَعَلَ يَحْثِي فِي ثَوْبِهِ قَالَ فَنَادَاهُ رَبُّهُ عَزَّ وَجَلَّ يَا أَيُّوبُ أَلَمْ أَكُنْ أَغْنَيْتُكَ قَالَ بَلَى يَا رَبِّ وَلَكِنْ لاَ غِنَى بِي عَنْ بَرَكَاتِكَ " .
Бизга Аҳмад ибн Ҳафс ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: менга Иброҳим ривоят қилди, Мусо ибн Уқбадан, у Сафвон ибн Сулаймдан, у Ато ибн Ясордан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Айюб (алайҳис-салоту вассалом) яланғоч ҳолда ғусл қилаётганида, устига олтиндан чигирткалар ёғилди, у эса уларни кийимига йиға бошлади. Шунда Робби азза ва жалла унга нидо қилди: ‹Эй Айюб, Мен сени бой қилмаганмидим?› У: ‹Албатта, эй Роббим, лекин Сенинг баракатларингдан бениёз эмасман,› деди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الْقَاسِمُ بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ دِينَارٍ، قَالَ حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَغْتَسِلُ فِي الإِنَاءِ وَهُوَ الْفَرَقُ وَكُنْتُ أَغْتَسِلُ أَنَا وَهُوَ مِنْ إِنَاءٍ وَاحِدٍ .
Бизга ал-Қосим ибн Закариё ибн Динор хабар берди, у деди: менга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, Иброҳим ибн Саъддан, у аз-Зуҳрийдан, у ал-Қосим ибн Муҳаммаддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) фарақ (идиш) ҳажмидаги идишдан ғусл қилардилар ва мен у билан битта идишдан ғусл қилардим.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ هِشَامٍ، ح وَأَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَغْتَسِلُ وَأَنَا مِنْ إِنَاءٍ وَاحِدٍ نَغْتَرِفُ مِنْهُ جَمِيعًا . وَقَالَ سُوَيْدٌ قَالَتْ كُنْتُ أَنَا .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ривоят қилди, Ҳишомдан; (бошқа санад орқали) яна бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ғусл қилардилар ва мен у билан битта идишдан, иккимиз бирга ундан сув олиб (ғусл қилардик). Сувайд: «У: ‹Мен эдим,› деди,» деган.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الْقَاسِمِ، قَالَ سَمِعْتُ الْقَاسِمَ، يُحَدِّثُ عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنْتُ أَغْتَسِلُ أَنَا وَرَسُولُ اللَّهِ، صلى الله عليه وسلم مِنْ إِنَاءٍ وَاحِدٍ مِنَ الْجَنَابَةِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга Абдурраҳмон ибн ал-Қосим хабар берди, у деди: Мен ал-Қосимнинг Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилиб гапирганини эшитдим, у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан жанобатдан битта идишдан ғусл қилардим.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبِيدَةُ بْنُ حُمَيْدٍ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ لَقَدْ رَأَيْتُنِي أُنَازِعُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الإِنَاءَ أَغْتَسِلُ أَنَا وَهُوَ مِنْهُ .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Абида ибн Ҳумайд ривоят қилди, Мансурдан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Мен ўзимни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан идиш устида талашаётганимни эслайман — мен ҳам, у ҳам ундан ғусл қилардик.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، عَنْ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَاصِمٍ، ح وَأَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ مُعَاذَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنْتُ أَغْتَسِلُ أَنَا وَرَسُولُ اللَّهِ، صلى الله عليه وسلم مِنْ إِنَاءٍ وَاحِدٍ أُبَادِرُهُ وَيُبَادِرُنِي حَتَّى يَقُولَ " دَعِي لِي " . وَأَقُولَ أَنَا دَعْ لِي . قَالَ سُوَيْدٌ يُبَادِرُنِي وَأُبَادِرُهُ فَأَقُولُ دَعْ لِي دَعْ لِي .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор, Муҳамаддан хабар берди, (у деди:) бизга Шуъба, Осимдан ривоят қилди; (бошқа санад) ва бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ, Осимдан, у Муъозадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан хабар берди. У (Оиша) деди: «Мен ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) битта идишдан ғусл қилардик; мен у (сувни олиш)да ундан ўзиб кетишга шошилардим, у эса мендан ўзиб кетишга шошиларди, ҳатто у: «Менга (ҳам) қолдир,» дерди, мен эса: «Менга (ҳам) қолдир,» дердим.» Сувайд (ривоятида): «У мендан ўзарди, мен ундан ўзардим, мен: «Менга қолдир, менга қолдир,» дердим,» деди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُوسَى بْنِ أَعْيَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبِي سُلَيْمَانَ، عَنْ عَطَاءٍ، قَالَ حَدَّثَتْنِي أُمُّ هَانِئٍ، أَنَّهَا دَخَلَتْ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ فَتْحِ مَكَّةَ وَهُوَ يَغْتَسِلُ قَدْ سَتَرَتْهُ بِثَوْبٍ دُونَهُ فِي قَصْعَةٍ فِيهَا أَثَرُ الْعَجِينِ . قَالَتْ فَصَلَّى الضُّحَى فَمَا أَدْرِي كَمْ صَلَّى حِينَ قَضَى غُسْلَهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ибн Муҳаммад хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Мусо ибн Аъян ривоят қилди, у деди: бизга отам, Абдулмалик ибн Абу Сулаймондан, у Атодан ривоят қилди, у деди: менга Умму Ҳониъ (розияллаҳу анҳо) ривоят қилдики, у Макка фатҳ бўлган куни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига кирди, у (пайтда Набий) ғусл қилаётган эди, (Фотима) уни бир кийим билан тўсиб турган эди, (сув солинган) идишда хамир изи бор эди. У (Умму Ҳониъ) деди: «Сўнг у (Набий) ғуслини тугатиб, зуҳо намозини ўқидилар, аммо неча (ракат) ўқиганларини билмайман.»
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ طَهْمَانَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، أَنَّ عَائِشَةَ، قَالَتْ لَقَدْ رَأَيْتُنِي أَغْتَسِلُ أَنَا وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ هَذَا فَإِذَا تَوْرٌ مَوْضُوعٌ مِثْلُ الصَّاعِ أَوْ دُونَهُ فَنَشْرَعُ فِيهِ جَمِيعًا فَأُفِيضُ عَلَى رَأْسِي بِيَدَىَّ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ وَمَا أَنْقُضُ لِي شَعْرًا .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ, Иброҳим ибн Таҳмондан, у Абуз-Зубайрдан, у Убайд ибн Умайрдан хабар бердики, Оиша (розияллаҳу анҳо) деди: «Мен ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мана шундан ғусл қилганимни эслайман» — саъ (ўлчови)ча ёки ундан кичикроқ бир товоқ қўйилган эди. «Биз иккаламиз бирга ундан (сув) олардик, мен қўлларим билан бошимга уч марта сув қуярдим ва сочимни ёзмасдим ҳам.»
حَدَّثَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ وَكِيعٍ، عَنْ مِسْعَرٍ، وَسُفْيَانَ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْتَشِرِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عُمَرَ، يَقُولُ لأَنْ أُصْبِحَ مُطَّلِيًا بِقَطِرَانٍ أَحَبُّ إِلَىَّ مِنْ أَنْ أُصْبِحَ مُحْرِمًا أَنْضَخُ طِيبًا . فَدَخَلْتُ عَلَى عَائِشَةَ فَأَخْبَرْتُهَا بِقَوْلِهِ فَقَالَتْ طَيَّبْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَطَافَ عَلَى نِسَائِهِ ثُمَّ أَصْبَحَ مُحْرِمًا .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий, Вакииъдан, у Мисъардан ва Суфёндан, улар Иброҳим ибн Муҳаммад ибн ал-Мунташирдан, у отасидан ривоят қилди, у деди: «Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)нинг шундай деганини эшитдим: «Атир ҳиди анқиб турган ҳолда эҳром боғлаган ҳолимда тонгни қаршилашимдан кўра, қатрон сурилган ҳолда тонгни қаршилашим менга севимлироқдир.» Сўнг мен Оиша (розияллаҳу анҳо)нинг ҳузурига кириб, унга унинг сўзини айтдим. У эса: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га атир сурдим, сўнг у аёлларини айланиб чиқдилар, кейин эҳром боғлаган ҳолда тонгни қаршиладилар,» деди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ مَيْمُونَةَ، قَالَتْ تَوَضَّأَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ غَيْرَ رِجْلَيْهِ وَغَسَلَ فَرْجَهُ وَمَا أَصَابَهُ ثُمَّ أَفَاضَ عَلَيْهِ الْمَاءَ ثُمَّ نَحَّى رِجْلَيْهِ فَغَسَلَهُمَا . قَالَتْ هَذِهِ غِسْلَةٌ لِلْجَنَابَةِ .
Бизга Муҳаммад ибн Али хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Юсуф ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, ал-Аъмашдан, у Солимдан, у Курайбдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан, у Маймуна (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди. У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оёқларидан бошқа (аъзоларини) намоздагидек таҳорат қилдилар, авратларини ва унга теккан (нарсалар)ни ювдилар, сўнг (бутун баданларига) сув қуйдилар, кейин оёқларини бир четга олиб, уларни ювдилар.» У деди: «Бу жанобатдан (қилинган) ғуслдир.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ مَيْمُونَةَ بِنْتِ الْحَارِثِ، زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا اغْتَسَلَ مِنَ الْجَنَابَةِ يَبْدَأُ فَيَغْسِلُ يَدَيْهِ ثُمَّ يُفْرِغُ بِيَمِينِهِ عَلَى شِمَالِهِ فَيَغْسِلُ فَرْجَهُ ثُمَّ يَضْرِبُ بِيَدِهِ عَلَى الأَرْضِ ثُمَّ يَمْسَحُهَا ثُمَّ يَغْسِلُهَا ثُمَّ يَتَوَضَّأُ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ ثُمَّ يُفْرِغُ عَلَى رَأْسِهِ وَعَلَى سَائِرِ جَسَدِهِ ثُمَّ يَتَنَحَّى فَيَغْسِلُ رِجْلَيْهِ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Ало хабар берди, у деди: бизга Абу Муовия, ал-Аъмашдан, у Солим ибн Абул-Жаъддан, у Курайбдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг аёли Маймуна бинти ал-Ҳорис (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди. У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жанобатдан ғусл қилганларида, аввал қўлларини ювиб бошлардилар, сўнг ўнг (қўл)ларидан чап (қўл)ларига (сув) қуйиб, авратларини ювардилар, кейин қўлларини ерга уриб, уни (ерга) ишқалаб, сўнг уни ювардилар, кейин намоздагидек таҳорат қилардилар, сўнг бошларига ва бутун баданларига (сув) қуярдилар, кейин бир четга ўтиб, оёқларини ювардилар.»
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا اغْتَسَلَ مِنَ الْجَنَابَةِ غَسَلَ يَدَيْهِ ثُمَّ تَوَضَّأَ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ ثُمَّ اغْتَسَلَ ثُمَّ يُخَلِّلُ بِيَدِهِ شَعْرَهُ حَتَّى إِذَا ظَنَّ أَنَّهُ قَدْ أَرْوَى بَشَرَتَهُ أَفَاضَ عَلَيْهِ الْمَاءَ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ غَسَلَ سَائِرَ جَسَدِهِ .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан хабар бердики, у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жанобатдан ғусл қилганларида, қўлларини ювардилар, сўнг намоздагидек таҳорат қилардилар, кейин ғусл қилардилар, сўнг қўллари билан сочлари орасига (сув) етказиб ишқалардилар, ҳатто териси(га сув етиб) суғорилди деб гумон қилганларида, бошларига уч марта сув қуярдилар, сўнг баданларининг қолган (қисмини) ювардилар.»
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنِ الأَشْعَثِ بْنِ أَبِي الشَّعْثَاءِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُحِبُّ التَّيَمُّنَ مَا اسْتَطَاعَ فِي طُهُورِهِ وَتَنَعُّلِهِ وَتَرَجُّلِهِ وَقَالَ بِوَاسِطٍ فِي شَأْنِهِ كُلِّهِ .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ, Шуъбадан, у ал-Ашъас ибн Абуш-Шаъсодан, у отасидан, у Масруқдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан хабар берди. У деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) имкон қадар таҳоратларида, кавуш кийишларида ва соч тараларида ўнгдан бошлашни яхши кўрардилар.» У (рови) Воситда: «Барча ишларида (ҳам),» деди.
أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ يَزِيدَ بْنِ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، - هُوَ ابْنُ سَمَاعَةَ - قَالَ أَنْبَأَنَا الأَوْزَاعِيُّ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، وَعَنْ عَمْرِو بْنِ سَعْدٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ عُمَرَ، سَأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْغُسْلِ مِنَ الْجَنَابَةِ وَاتَّسَقَتِ الأَحَادِيثُ عَلَى هَذَا يَبْدَأُ فَيُفْرِغُ عَلَى يَدِهِ الْيُمْنَى مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلاَثًا ثُمَّ يُدْخِلُ يَدَهُ الْيُمْنَى فِي الإِنَاءِ فَيَصُبُّ بِهَا عَلَى فَرْجِهِ وَيَدُهُ الْيُسْرَى عَلَى فَرْجِهِ فَيَغْسِلُ مَا هُنَالِكَ حَتَّى يُنْقِيَهُ ثُمَّ يَضَعُ يَدَهُ الْيُسْرَى عَلَى التُّرَابِ إِنْ شَاءَ ثُمَّ يَصُبُّ عَلَى يَدِهِ الْيُسْرَى حَتَّى يُنْقِيَهَا ثُمَّ يَغْسِلُ يَدَيْهِ ثَلاَثًا وَيَسْتَنْشِقُ وَيُمَضْمِضُ وَيَغْسِلُ وَجْهَهُ وَذِرَاعَيْهِ ثَلاَثًا ثَلاَثًا حَتَّى إِذَا بَلَغَ رَأْسَهُ لَمْ يَمْسَحْ وَأَفْرَغَ عَلَيْهِ الْمَاءَ فَهَكَذَا كَانَ غُسْلُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِيمَا ذُكِرَ .
Бизга Имрон ибн Язид ибн Холид хабар берди, у деди: бизга Исмоил ибн Абдуллоҳ — у Ибн Самоадир — ривоят қилди, у деди: бизга ал-Авзоий, Яҳё ибн Абу Касирдан, у Абу Саламадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан; ва Амр ибн Саъддан, у Нофедан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан хабар бердики, Умар (розияллаҳу анҳу) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан жанобатдан ғусл қилиш ҳақида сўради — ҳадислар бунда мувофиқ келди —: аввал ўнг қўлига икки ёки уч марта (сув) қуяди, сўнг ўнг қўлини идишга солиб, у билан авратига (сув) қуяди, чап қўли эса авратининг устида бўлади, у ерни тозалагунча ювади, сўнг хоҳласа чап қўлини тупроққа қўяди, кейин чап қўлини тозалагунча унга (сув) қуяди, сўнг қўлларини уч марта ювади, бурнига сув тортади ва оғзини чайқайди, юзини ва билакларини уч мартадан ювади, ҳатто бошига етганда маш тортмайди, балки унга сув қуяди. Мана зикр қилинишича, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ғусллари шундай бўлган.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا اغْتَسَلَ مِنَ الْجَنَابَةِ غَسَلَ يَدَيْهِ ثُمَّ تَوَضَّأَ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ ثُمَّ يُخَلِّلُ رَأْسَهُ بِأَصَابِعِهِ حَتَّى إِذَا خُيِّلَ إِلَيْهِ أَنَّهُ قَدِ اسْتَبْرَأَ الْبَشَرَةَ غَرَفَ عَلَى رَأْسِهِ ثَلاَثًا ثُمَّ غَسَلَ سَائِرَ جَسَدِهِ .
Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Али ибн Мусъҳир, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди. У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жанобатдан ғусл қилганларида, қўлларини ювардилар, сўнг намоздагидек таҳорат қилардилар, кейин бармоқлари билан бошлари (орасига сув) етказиб ишқалардилар, ҳатто терисини тозалаб бўлдим деб ўйлаганларида, бошларига уч марта (сув) ҳовучлаб қуярдилар, сўнг баданларининг қолган (қисмини) ювардилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا الضَّحَّاكُ بْنُ مَخْلَدٍ، عَنْ حَنْظَلَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ، عَنِ الْقَاسِمِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا اغْتَسَلَ مِنَ الْجَنَابَةِ دَعَا بِشَىْءٍ نَحْوِ الْحِلاَبِ فَأَخَذَ بِكَفِّهِ بَدَأَ بِشِقِّ رَأْسِهِ الأَيْمَنِ ثُمَّ الأَيْسَرِ ثُمَّ أَخَذَ بِكَفَّيْهِ فَقَالَ بِهِمَا عَلَى رَأْسِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга ад-Даҳҳок ибн Махлад, Ҳанзала ибн Абу Суфёндан, у ал-Қосимдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди. У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жанобатдан ғусл қилганларида, ҳилоб (сутдошга ўхшаш идиш)ча бир нарсани сўрардилар, сўнг ҳовучларига (сув) олиб, аввал бошларининг ўнг томонидан бошлардилар, кейин чап (томонидан), сўнг икки ҳовучларига (сув) олиб, уларни бошларига қуярдилар.»
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ شُعْبَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، ح وَأَنْبَأَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ سَمِعْتُ سُلَيْمَانَ بْنَ صُرَدٍ، يُحَدِّثُ عَنْ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ذُكِرَ عِنْدَهُ الْغُسْلُ فَقَالَ " أَمَّا أَنَا فَأُفْرِغُ عَلَى رَأْسِي ثَلاَثًا " . لَفْظُ سُوَيْدٍ .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид, Яҳёдан, у Шуъбадан хабар берди, у деди: бизга Абу Исъҳоқ ривоят қилди; (бошқа санад) ва бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ, Шуъбадан, у Абу Исъҳоқдан ривоят қилди, у деди: мен Сулаймон ибн Суроднинг Жубайр ибн Мутъимдан ривоят қилиб айтаётганини эшитдим: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларида ғусл ҳақида зикр қилинди, шунда у: «Аммо мен бошимга уч марта (сув) қуяман,» дедилар. (Бу) Сувайднинг лафзидир.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ مُخَوَّلٍ، عَنْ أَبِي جَعْفَرٍ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا اغْتَسَلَ أَفْرَغَ عَلَى رَأْسِهِ ثَلاَثًا .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулало хабар берди, у деди: бизга Холид, Шуъбадан, у Мухаввалдан, у Абу Жаъфардан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди. У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ғусл қилганларида, бошларига уч марта (сув) қуярдилар.»
أَخْبَرَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَفَّانُ، قَالَ حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مَنْصُورُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أُمِّهِ، صَفِيَّةَ بِنْتِ شَيْبَةَ عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ امْرَأَةً، سَأَلَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ أَغْتَسِلُ عِنْدَ الطُّهُورِ قَالَ " خُذِي فِرْصَةً مُمَسَّكَةً فَتَوَضَّئِي بِهَا " . قَالَتْ كَيْفَ أَتَوَضَّأُ بِهَا قَالَ " تَوَضَّئِي بِهَا " . قَالَتْ كَيْفَ أَتَوَضَّأُ بِهَا قَالَتْ ثُمَّ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَبَّحَ وَأَعْرَضَ عَنْهَا فَفَطِنَتْ عَائِشَةُ لِمَا يُرِيدُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ فَأَخَذْتُهَا وَجَبَذْتُهَا إِلَىَّ فَأَخْبَرْتُهَا بِمَا يُرِيدُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга ал-Ҳасан ибн Муҳаммад хабар берди, у деди: бизга Аффон ривоят қилди, у деди: бизга Вуҳайб ривоят қилди, у деди: бизга Мансур ибн Абдурраҳмон, онаси Сафийя бинти Шайбадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилдики, бир аёл Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўради, у деди: «Ё Расулаллоҳ, покланганимда қандай ғусл қиламан?» У: «Мушк сурилган бир пахта (бўлагини) олиб, у билан поклан,» дедилар. У: «У билан қандай покланаман?» деди. У: «У билан поклан,» дедилар. У (яна): «У билан қандай покланаман?» деди. (Оиша) деди: «Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Субҳаналлоҳ!» деб, ундан юз ўгирдилар.» Шунда Оиша Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) нимани назарда тутаётганларини фаҳмлади. У деди: «Мен уни (ўзимга) тортиб олдим ва унга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) нимани назарда тутаётганларини айтиб бердим.»
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ مَيْمُونَةَ، زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَتِ اغْتَسَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مِنَ الْجَنَابَةِ فَغَسَلَ فَرْجَهُ وَدَلَكَ يَدَهُ بِالأَرْضِ أَوِ الْحَائِطِ ثُمَّ تَوَضَّأَ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ ثُمَّ أَفَاضَ عَلَى رَأْسِهِ وَسَائِرِ جَسَدِهِ .
Бизга Исъҳоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир, ал-Аъмашдан, у Солим ибн Абул-Жаъддан, у Курайбдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг аёли Маймуна (розияллаҳу анҳо)дан хабар берди. У деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жанобатдан ғусл қилдилар; авратларини ювиб, қўлларини ерга ёки деворга ишқаладилар, сўнг намоздагидек таҳорат қилдилар, кейин бошларига ва бутун баданларига (сув) қуйдилар.»
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَيَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - قَالُوا حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، أَتَيْنَا جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ فَسَأَلْنَاهُ عَنْ حَجَّةِ الْوَدَاعِ، فَحَدَّثَنَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ لِخَمْسٍ بَقِينَ مِنْ ذِي الْقَعْدَةِ . وَخَرَجْنَا مَعَهُ حَتَّى إِذَا أَتَى ذَا الْحُلَيْفَةِ وَلَدَتْ أَسْمَاءُ بِنْتُ عُمَيْسٍ مُحَمَّدَ بْنَ أَبِي بَكْرٍ فَأَرْسَلَتْ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَيْفَ أَصْنَعُ فَقَالَ " اغْتَسِلِي ثُمَّ اسْتَثْفِرِي ثُمَّ أَهِلِّي " .
Бизга Амр ибн Али, Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Яъқуб ибн Иброҳим — лафз уники — хабар бердилар, улар дедилар: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Жаъфар ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: «Биз Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳумо)нинг олдига келдик ва ундан Видолашув ҳажжи ҳақида сўрадик. У бизга ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Зулқаъданинг беш (куни) қолганида (сафарга) чиқдилар. Биз ҳам у билан бирга чиқдик. У Зул-Ҳулайфага етганларида, Асмо бинти Умайс Муҳаммад ибн Абу Бакрни туғди. У Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: «Нима қилайин?» деб (сўраб) одам юборди. У: «Ғусл қилгин, сўнг (қон тўхтатадиган) латта боғлаб ол, кейин эҳромга ният қил (талбия айт),» дедилар.»
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عُثْمَانَ بْنِ حَكِيمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا حَسَنٌ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، ح وَأَنْبَأَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ يَتَوَضَّأُ بَعْدَ الْغُسْلِ .
Бизга Аҳмад ибн Усмон ибн Ҳаким хабар берди, у деди: бизга отам ривоят қилди, бизга Ҳасан, Абу Исъҳоқдан ривоят қилди; (бошқа санад) ва бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Шарик, Абу Исъҳоқдан, у ал-Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди. У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ғуслдан кейин таҳорат қилмас эдилар.»
أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، عَنْ بِشْرٍ، - وَهُوَ ابْنُ الْمُفَضَّلِ - قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَتْ عَائِشَةُ كُنْتُ أُطَيِّبُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَيَطُوفُ عَلَى نِسَائِهِ ثُمَّ يُصْبِحُ مُحْرِمًا يَنْضَخُ طِيبًا .
Бизга Ҳумайд ибн Масъада, Бишрдан — у Ибн ал-Муфаззалдир — хабар берди, у деди: бизга Шуъба, Иброҳим ибн Муҳаммаддан, у отасидан ривоят қилди, у деди: Оиша (розияллаҳу анҳо) деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га атир сурардим, сўнг у аёлларини айланиб чиқардилар, кейин атир ҳиди анқиб турган ҳолда эҳром боғлаган ҳолда тонгни қаршилардилар.»
أَخْبَرَنَا الْحَسَنُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا سَيَّارٌ، عَنْ يَزِيدَ الْفَقِيرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أُعْطِيتُ خَمْسًا لَمْ يُعْطَهُنَّ أَحَدٌ قَبْلِي نُصِرْتُ بِالرُّعْبِ مَسِيرَةَ شَهْرٍ وَجُعِلَتْ لِيَ الأَرْضُ مَسْجِدًا وَطَهُورًا فَأَيْنَمَا أَدْرَكَ الرَّجُلَ مِنْ أُمَّتِي الصَّلاَةُ يُصَلِّي وَأُعْطِيتُ الشَّفَاعَةَ وَلَمْ يُعْطَ نَبِيٌّ قَبْلِي وَبُعِثْتُ إِلَى النَّاسِ كَافَّةً وَكَانَ النَّبِيُّ يُبْعَثُ إِلَى قَوْمِهِ خَاصَّةً " .
Бизга ал-Ҳасан ибн Исмоил ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у деди: бизга Сайёр, Язид ал-Фақирдан, у Жобир ибн Абдуллоҳдан хабар бердики, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Менга мендан олдин ҳеч кимга берилмаган бешта нарса берилди: мен бир ойлик масофадан туриб (душманга солинган) қўрқув билан нусрат берилдим; ер менга масжид ва покловчи қилинди, шунинг учун умматимдан бирор кишини намоз (вақти) қаерда топса, ўша ерда намоз ўқийверсин; менга шафоат берилди, мендан олдин бирор пайғамбарга берилмаган эди; ва мен барча одамларга (умуман) юборилдим, ҳолбуки (мендан олдинги) Набий фақат ўз қавмига юбориларди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُسْلِمُ بْنُ عَمْرِو بْنِ مُسْلِمٍ، قَالَ حَدَّثَنِي ابْنُ نَافِعٍ، عَنِ اللَّيْثِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ بَكْرِ بْنِ سَوَادَةَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، أَنَّ رَجُلَيْنِ، تَيَمَّمَا وَصَلَّيَا ثُمَّ وَجَدَا مَاءً فِي الْوَقْتِ فَتَوَضَّأَ أَحَدُهُمَا وَعَادَ لِصَلاَتِهِ مَا كَانَ فِي الْوَقْتِ وَلَمْ يُعِدِ الآخَرُ فَسَأَلاَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لِلَّذِي لَمْ يُعِدْ " أَصَبْتَ السُّنَّةَ وَأَجْزَأَتْكَ صَلاَتُكَ " . وَقَالَ لِلآخَرِ " أَمَّا أَنْتَ فَلَكَ مِثْلُ سَهْمِ جَمْعٍ " .
Бизга Муслим ибн Амр ибн Муслим хабар берди, у деди: менга ибн Нофеъ, ал-Лайс ибн Саъддан, у Бакр ибн Саводадан, у Ато ибн Ясордан, у Абу Саиддан ривоят қилдики, икки киши таяммум қилиб намоз ўқишди, сўнг вақт ичида сув топишди. Улардан бири таҳорат қилиб, вақт ичида бўлгани учун намозини қайта ўқиди, иккинчиси эса қайта ўқимади. Улар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (бу ҳақда) сўрашди. У қайта ўқимаганга: «Сен Суннатга мувофиқ қилибсан ва намозинг сенга кифоя қилди,» дедилар. Иккинчисига эса: «Сен учун эса, жамланган (икки) намознинг улуши (каби ажр) бордир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ لَيْثِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَمِيرَةُ، وَغَيْرُهُ، عَنْ بَكْرِ بْنِ سَوَادَةَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، أَنَّ رَجُلَيْنِ، وَسَاقَ الْحَدِيثَ، .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ, Лайс ибн Саъддан ривоят қилди, у деди: менга Амийра ва бошқалар, Бакр ибн Саводадан, у Ато ибн Ясордан ривоят қилдиларки, икки киши... — ва ҳадисни (юқоридаги каби) келтирди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، أَنْبَأَنَا أُمَيَّةُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، أَنَّ مُخَارِقًا، أَخْبَرَهُمْ عَنْ طَارِقِ بْنِ شِهَابٍ، أَنَّ رَجُلاً، أَجْنَبَ فَلَمْ يُصَلِّ فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ " أَصَبْتَ " . فَأَجْنَبَ رَجُلٌ آخَرُ فَتَيَمَّمَ وَصَلَّى فَأَتَاهُ فَقَالَ نَحْوًا مِمَّا قَالَ لِلآخَرِ يَعْنِي " أَصَبْتَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, бизга Умайя ибн Холид хабар берди, бизга Шуъба ривоят қилдики, Мухориқ уларга Ториқ ибн Шиҳобдан хабар бердики, бир киши жунуб бўлди-ю, намоз ўқимади, сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, буни унга айтди. У: «Тўғри қилибсан,» дедилар. Сўнг бошқа бир киши жунуб бўлди-ю, таяммум қилиб намоз ўқиди, сўнг унинг олдиларига келди. У ҳам биринчисига айтганларига ўхшаш нарсани айтдилар, яъни: «Тўғри қилибсан,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ مَيْمُونٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَخْلَدُ بْنُ يَزِيدَ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ تَذَاكَرَ عَلِيٌّ وَالْمِقْدَادُ وَعَمَّارٌ فَقَالَ عَلِيٌّ إِنِّي امْرَؤٌ مَذَّاءٌ وَإِنِّي أَسْتَحِي أَنْ أَسْأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِمَكَانِ ابْنَتِهِ مِنِّي فَيَسْأَلُهُ أَحَدُكُمَا فَذَكَرَ لِي أَنَّ أَحَدَهُمَا وَنَسِيتُهُ سَأَلَهُ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " ذَاكَ الْمَذْىُ إِذَا وَجَدَهُ أَحَدُكُمْ فَلْيَغْسِلْ ذَلِكَ مِنْهُ وَلْيَتَوَضَّأْ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ أَوْ كَوُضُوءِ الصَّلاَةِ " .
Бизга Али ибн Маймун хабар берди, у деди: бизга Махлад ибн Язид, ибн Журайждан, у Атодан, у ибн Аббосдан ривоят қилдики, у деди: Али, ал-Миқдод ва Аммор ўзаро суҳбатлашишди. Али деди: «Мен мазий (жуда) кўп чиқадиган кишиман, қизи менинг (никоҳимда) бўлгани учун Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўрашга уяламан. Бас, сизлардан бирингиз сўрасин.» (Ато) менга, улардан бири — мен уни унутибман — сўраганини айтди. Бас, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У мазидир. Сизлардан бирингиз уни топса, ўша (жой)ни ўзидан ювсин ва намозга таҳорат қилгани каби таҳорат қилсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ قَالَ: حَدَّثَنَا عَبِيدَةُ قَالَ: حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ الأَعْمَشُ عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنْ عَلِيٍّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: كُنْتُ رَجُلاً مَذَّاءً فَأَمَرْتُ رَجُلاً فَسَأَلَ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: «فِيهِ الْوُضُوءُ»
Бизга Муҳаммад ибн Ҳотим хабар берди, у деди: бизга Абийда ривоят қилди, у деди: бизга Сулаймон ал-Аъмаш, Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Саид ибн Жубайрдан, у ибн Аббосдан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилдики, у деди: «Мен мази (кўп) чиқадиган киши эдим. Бас, бир кишига (сўрашни) буюрдим, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўради. У: «Унда таҳорат (лозим) бўлади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي سُلَيْمَانُ الأَعْمَشُ، قَالَ سَمِعْتُ مُنْذِرًا، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَلِيٍّ، عَنْ عَلِيٍّ، - رضى الله عنه - قَالَ اسْتَحْيَيْتُ أَنْ أَسْأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْمَذْىِ مِنْ أَجْلِ فَاطِمَةَ فَأَمَرْتُ الْمِقْدَادَ فَسَأَلَهُ فَقَالَ " فِيهِ الْوُضُوءُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Холид ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга Сулаймон ал-Аъмаш хабар берди, у деди: мен Мунзирдан эшитдим, у Муҳаммад ибн Алидан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Фотима сабабли мази ҳақида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўрашга уялдим. Бас, ал-Миқдодга буюрдим, у ундан сўради. У: «Унда таҳорат (лозим) бўлади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عِيسَى عَنِ ابْنِ وَهْبٍ وَذَكَرَ كَلِمَةً مَعْنَاهَا أَخْبَرَنِي مَخْرَمَةُ بْنُ بُكَيْرٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ: قَالَ عَلِيٌّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَرْسَلْتُ الْمِقْدَادَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَسْأَلُهُ عَنِ الْمَذْيِ فَقَالَ: «تَوَضَّأْ وَانْضَحْ فَرْجَكَ». قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ: مَخْرَمَةُ لَمْ يَسْمَعْ مِنْ أَبِيهِ شَيْئًا
Бизга Аҳмад ибн Исо, ибн Ваҳбдан хабар берди — у маъноси «менга хабар берди» бўлган бир сўзни айтди — Махрама ибн Букайр, отасидан, у Сулаймон ибн Ясордан, у ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Али (розияллаҳу анҳу) деди: «Ал-Миқдодни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига ундан мази ҳақида сўраб келиши учун юбордим. У: «Таҳорат қил ва авратингга сув сепиб (юв),» дедилар.» Абу Абдураҳмон (Насаий) деди: Махрама отасидан ҳеч нарса эшитмаган.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ لَيْثِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ بُكَيْرِ بْنِ الأَشَجِّ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، قَالَ أَرْسَلَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ - رضى الله عنه - الْمِقْدَادَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْأَلُهُ عَنِ الرَّجُلِ يَجِدُ الْمَذْىَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَغْسِلُ ذَكَرَهُ ثُمَّ لْيَتَوَضَّأْ " .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ, Лайс ибн Саъддан, у Букайр ибн ал-Ашажждан, у Сулаймон ибн Ясордан хабар бердики, у деди: Али ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу) ал-Миқдодни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига, мази топган киши ҳақида сўраш учун юборди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Закарини ювсин, сўнг таҳорат қилсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عُتْبَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قُرِئَ عَلَى مَالِكٍ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنْ أَبِي النَّضْرِ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنِ الْمِقْدَادِ بْنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، رضى الله عنه أَمَرَهُ أَنْ يَسْأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الرَّجُلِ إِذَا دَنَا مِنَ الْمَرْأَةِ فَخَرَجَ مِنْهُ الْمَذْىُ فَإِنَّ عِنْدِي ابْنَتَهُ وَأَنَا أَسْتَحْيِي أَنْ أَسْأَلَهُ . فَسَأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ ذَلِكَ فَقَالَ " إِذَا وَجَدَ أَحَدُكُمْ ذَلِكَ فَلْيَنْضَحْ فَرْجَهُ وَلْيَتَوَضَّأْ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ " .
Бизга Утба ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: Моликка (ҳадис) ўқиб берилди, мен эса эшитаётган эдим — Абун-Назрдан, у Сулаймон ибн Ясордан, у ал-Миқдод ибн ал-Асваддан, у Али ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у (Миқдодга) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўрашни буюрди: киши аёлига яқинлашганда ундан мази чиқса (қандай бўлади?), «чунки унинг қизи менинг (никоҳимда), мен эса ундан сўрашга уяламан,» деди. Бас, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бу ҳақда сўради. У: «Сизлардан бирингиз буни топса, авратига сув сепиб (ювсин) ва намозга таҳорат қилгани каби таҳорат қилсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُسْلِمٍ الزُّهْرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا قَامَ أَحَدُكُمْ مِنَ اللَّيْلِ فَلاَ يُدْخِلْ يَدَهُ فِي الإِنَاءِ حَتَّى يُفْرِغَ عَلَيْهَا مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلاَثًا فَإِنَّ أَحَدَكُمْ لاَ يَدْرِي أَيْنَ بَاتَتْ يَدُهُ " .
Бизга Имрон ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Исмоил ибн Абдуллоҳ ривоят қилди, у деди: бизга ал-Авзоий ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Муслим аз-Зуҳрий ривоят қилди, у деди: менга Саид ибн ал-Мусайяб ривоят қилди, у деди: менга Абу Ҳурайра ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз кечаси (уйқудан) турса, қўлини идишга, унга икки ёки уч марта (сув) қуймагунча ботирмасин, чунки сизлардан бирингиз қўли кечаси қаерда тунаганини билмайди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا دَاوُدُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ لَيْلَةٍ فَقُمْتُ عَنْ يَسَارِهِ فَجَعَلَنِي عَنْ يَمِينِهِ فَصَلَّى ثُمَّ اضْطَجَعَ وَرَقَدَ فَجَاءَهُ الْمُؤَذِّنُ فَصَلَّى وَلَمْ يَتَوَضَّأْ مُخْتَصَرٌ .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Довуд, Амрдан, у Курайбдан, у ибн Аббосдан ривоят қилдики, у деди: «Бир кеча Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқидим. Мен унинг чап томонида турдим, у мени ўнг томонига (ўтказиб) қўйди ва намоз ўқидилар. Сўнг ёнбошлаб ухладилар. Кейин олдиларига муаззин келди, бас, (туриб) намоз ўқидилар, таҳорат қилмадилар.» (Ҳадис) қисқартирилган.
أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الطُّفَاوِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا نَعَسَ أَحَدُكُمْ فِي صَلاَتِهِ فَلْيَنْصَرِفْ وَلْيَرْقُدْ " .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Абдураҳмон ат-Туфовий ривоят қилди, у деди: бизга Айюб, Абу Қилобадан, у Анасдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз намозида мудраса, кетсин ва ухласин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، - يَعْنِي ابْنَ أَبِي بَكْرٍ - قَالَ عَلَى أَثَرِهِ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَلَمْ أُتْقِنْهُ عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ بُسْرَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ مَسَّ فَرْجَهُ فَلْيَتَوَضَّأْ " .
Бизга Қутайба, Суфёндан, у Абдуллоҳ — яъни ибн Абу Бакрдан — хабар берди, у (Суфён) унинг изидан деди — Абу Абдураҳмон деди: мен буни яхши ёдламадим — Урвадан, у Бусрадан (ривоят қилдики), у (Бусра) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким авратини ушласа, таҳорат қилсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَوَاءٍ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ بُسْرَةَ بِنْتِ صَفْوَانَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا أَفْضَى أَحَدُكُمْ بِيَدِهِ إِلَى فَرْجِهِ فَلْيَتَوَضَّأْ " .
Бизга Имрон ибн Мусо хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Савў, Шуъбадан, у Маъмардан, у аз-Зуҳрийдан, у Урва ибн аз-Зубайрдан, у Бусра бинт Сафвондан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз қўли билан авратига тегса, таҳорат қилсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ مَرْوَانَ بْنِ الْحَكَمِ، أَنَّهُ قَالَ الْوُضُوءُ مِنْ مَسِّ الذَّكَرِ فَقَالَ مَرْوَانُ أَخْبَرَتْنِيهِ بُسْرَةُ بِنْتُ صَفْوَانَ . فَأَرْسَلَ عُرْوَةُ قَالَتْ ذَكَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَا يُتَوَضَّأُ مِنْهُ فَقَالَ " مِنْ مَسِّ الذَّكَرِ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс, ибн Шиҳобдан, у Урва ибн аз-Зубайрдан, у Марвон ибн ал-Ҳакамдан ривоят қилдики, у (Марвон): «Закарни ушлашдан таҳорат (лозим бўлади),» деди. Марвон деди: «Буни менга Бусра бинт Сафвон хабар берган.» Бас, Урва (текшириш учун) одам юборди, у (Бусра): «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) нимадан таҳорат қилинишини зикр қилиб: «Закарни ушлашдан,» дедилар,» деди.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي، عَنْ بُسْرَةَ بِنْتِ صَفْوَانَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ مَسَّ ذَكَرَهُ فَلاَ يُصَلِّي حَتَّى يَتَوَضَّأَ " . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ لَمْ يَسْمَعْ مِنْ أَبِيهِ هَذَا الْحَدِيثَ وَاللَّهُ سُبْحَانَهُ وَتَعَالَى أَعْلَمُ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид, Ҳишом ибн Урвадан ривоят қилди, у деди: менга отам, Бусра бинт Сафвондан хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким закарини ушласа, таҳорат қилмагунча намоз ўқимасин,» дедилар. Абу Абдураҳмон (Насаий) деди: Ҳишом ибн Урва бу ҳадисни отасидан эшитмаган, Аллаҳ субҳонаҳу ва таоло (энг) яхши билувчидир.