حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ كَتَبَ رَجُلٌ إِلَى عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ يَسْأَلُهُ عَنِ الْقَدَرِ، ح وَحَدَّثَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ الْمُؤَذِّنُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَسَدُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ دُلَيْلٍ، قَالَ سَمِعْتُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيَّ، يُحَدِّثُنَا عَنِ النَّضْرِ، ح وَحَدَّثَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ قَبِيصَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو رَجَاءٍ، عَنْ أَبِي الصَّلْتِ، - وَهَذَا لَفْظُ حَدِيثِ ابْنِ كَثِيرٍ وَمَعْنَاهُمْ - قَالَ كَتَبَ رَجُلٌ إِلَى عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ يَسْأَلُهُ عَنِ الْقَدَرِ فَكَتَبَ أَمَّا بَعْدُ أُوصِيكَ بِتَقْوَى اللَّهِ وَالاِقْتِصَادِ فِي أَمْرِهِ وَاتِّبَاعِ سُنَّةِ نَبِيِّهِ صلى الله عليه وسلم وَتَرْكِ مَا أَحْدَثَ الْمُحْدِثُونَ بَعْدَ مَا جَرَتْ بِهِ سُنَّتُهُ وَكُفُوا مُؤْنَتَهُ فَعَلَيْكَ بِلُزُومِ السُّنَّةِ فَإِنَّهَا لَكَ بِإِذْنِ اللَّهِ عِصْمَةٌ ثُمَّ اعْلَمْ أَنَّهُ لَمْ يَبْتَدِعِ النَّاسُ بِدْعَةً إِلاَّ قَدْ مَضَى قَبْلَهَا مَا هُوَ دَلِيلٌ عَلَيْهَا أَوْ عِبْرَةٌ فِيهَا فَإِنَّ السُّنَّةَ إِنَّمَا سَنَّهَا مَنْ قَدْ عَلِمَ مَا فِي خِلاَفِهَا وَلَمْ يَقُلِ ابْنُ كَثِيرٍ مَنْ قَدْ عَلِمَ . مِنَ الْخَطَإِ وَالزَّلَلِ وَالْحُمْقِ وَالتَّعَمُّقِ فَارْضَ لِنَفْسِكَ مَا رَضِيَ بِهِ الْقَوْمُ لأَنْفُسِهِمْ فَإِنَّهُمْ عَلَى عِلْمٍ وَقَفُوا وَبِبَصَرٍ نَافِذٍ كَفَوْا وَلَهُمْ عَلَى كَشْفِ الأُمُورِ كَانُوا أَقْوَى وَبِفَضْلِ مَا كَانُوا فِيهِ أَوْلَى فَإِنْ كَانَ الْهُدَى مَا أَنْتُمْ عَلَيْهِ لَقَدْ سَبَقْتُمُوهُمْ إِلَيْهِ وَلَئِنْ قُلْتُمْ إِنَّمَا حَدَثَ بَعْدَهُمْ . مَا أَحْدَثَهُ إِلاَّ مَنِ اتَّبَعَ غَيْرَ سَبِيلِهِمْ وَرَغِبَ بِنَفْسِهِ عَنْهُمْ فَإِنَّهُمْ هُمُ السَّابِقُونَ فَقَدْ تَكَلَّمُوا فِيهِ بِمَا يَكْفِي وَوَصَفُوا مِنْهُ مَا يَشْفِي فَمَا دُونَهُمْ مِنْ مَقْصَرٍ وَمَا فَوْقَهُمْ مِنْ مَحْسَرٍ وَقَدْ قَصَّرَ قَوْمٌ دُونَهُمْ فَجَفَوْا وَطَمَحَ عَنْهُمْ أَقْوَامٌ فَغَلَوْا وَإِنَّهُمْ بَيْنَ ذَلِكَ لَعَلَى هُدًى مُسْتَقِيمٍ كَتَبْتَ تَسْأَلُ عَنِ الإِقْرَارِ بِالْقَدَرِ فَعَلَى الْخَبِيرِ بِإِذْنِ اللَّهِ وَقَعْتَ مَا أَعْلَمُ مَا أَحْدَثَ النَّاسُ مِنْ مُحْدَثَةٍ وَلاَ ابْتَدَعُوا مِنْ بِدْعَةٍ هِيَ أَبْيَنُ أَثَرًا وَلاَ أَثْبَتُ أَمْرًا مِنَ الإِقْرَارِ بِالْقَدَرِ لَقَدْ كَانَ ذَكَرَهُ فِي الْجَاهِلِيَّةِ الْجُهَلاَءُ يَتَكَلَّمُونَ بِهِ فِي كَلاَمِهِمْ وَفِي شِعْرِهِمْ يُعَزُّونَ بِهِ أَنْفُسَهُمْ عَلَى مَا فَاتَهُمْ ثُمَّ لَمْ يَزِدْهُ الإِسْلاَمُ بَعْدُ إِلاَّ شِدَّةً وَلَقَدْ ذَكَرَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي غَيْرِ حَدِيثٍ وَلاَ حَدِيثَيْنِ وَقَدْ سَمِعَهُ مِنْهُ الْمُسْلِمُونَ فَتَكَلَّمُوا بِهِ فِي حَيَاتِهِ وَبَعْدَ وَفَاتِهِ يَقِينًا وَتَسْلِيمًا لِرَبِّهِمْ وَتَضْعِيفًا لأَنْفُسِهِمْ أَنْ يَكُونَ شَىْءٌ لَمْ يُحِطْ بِهِ عِلْمُهُ وَلَمْ يُحْصِهِ كِتَابُهُ وَلَمْ يَمْضِ فِيهِ قَدَرُهُ وَإِنَّهُ مَعَ ذَلِكَ لَفِي مُحْكَمِ كِتَابِهِ مِنْهُ اقْتَبَسُوهُ وَمِنْهُ تَعَلَّمُوهُ وَلَئِنْ قُلْتُمْ لِمَ أَنْزَلَ اللَّهُ آيَةَ كَذَا وَلِمَ قَالَ كَذَا . لَقَدْ قَرَءُوْا مِنْهُ مَا قَرَأْتُمْ وَعَلِمُوا مِنْ تَأْوِيلِهِ مَا جَهِلْتُمْ وَقَالُوا بَعْدَ ذَلِكَ كُلِّهِ بِكِتَابٍ وَقَدَرٍ وَكُتِبَتِ الشَّقَاوَةُ وَمَا يُقَدَّرْ يَكُنْ وَمَا شَاءَ اللَّهُ كَانَ وَمَا لَمْ يَشَأْ لَمْ يَكُنْ وَلاَ نَمْلِكُ لأَنْفُسِنَا ضَرًّا وَلاَ نَفْعًا ثُمَّ رَغَبُوا بَعْدَ ذَلِكَ وَرَهِبُوا .
Бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, у деди: Бизга Суфён ривоят қилди, у деди: Бир киши Умар ибн Абдулазизга қадар ҳақида сўраб хат ёзди, (ҳ) яна бизга ар-Рабиъ ибн Сулаймон ал-Муаззин ривоят қилди, у деди: Бизга Асад ибн Мусо ривоят қилди, у деди: Бизга Ҳаммод ибн Дулайл ривоят қилди, у деди: Мен Суфён ас-Саврийни ан-Назрдан бизга ривоят қилаётганини эшитдим, (ҳ) яна бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий Қабисадан ривоят қилди, у деди: Бизга Абу Ражо Абус-Салтдан ривоят қилди — бу Ибн Касир ҳадисининг лафзи, маънолари эса бир хил — у деди: Бир киши Умар ибн Абдулазизга қадар ҳақида сўраб хат ёзди. У эса ёзди: «Аммо баъд. Мен сенга Аллаҳга тақво қилишни, Унинг ишида ўртача (мўътадил) бўлишни, Унинг Пайғамбари соллаллаҳу алайҳи васалламнинг суннатига эргашишни ва суннати амалга ошиб, машаққати енгиллаштирилганидан кейин янгилиқ қилувчилар пайдо қилган нарсаларни тарк этишни васият қиламан. Бас, суннатга ёпишишни лозим тут, чунки у Аллаҳнинг изни билан сен учун ҳимоядир. Сўнг билки, одамлар бирор бидъат қилиб чиқармадиларки, ундан олдин унинг далилига ёки ундан ибратга далолат қиладиган нарса ўтган бўлмасин. Албатта, суннатни фақат унинг хилофида нима борлигини билган зот белгилаган» — Ибн Касир «билган зот» демади — «хатодан, тойилишдан, аҳмоқликдан ва чуқурлашишдан (қутқарувчи). Бас, ўша қавм ўзлари учун рози бўлган нарсага сен ҳам ўзинг учун рози бўл, чунки улар илм асосида тўхтадилар, ўткир нигоҳ билан (ҳақиқатни очишга) етдилар, ишларни очишга улар кучлироқ эдилар, ва ўзлари турган фазилат билан улар авлодир. Агар ҳидоят сизлар турган нарса бўлса, сизлар улардан олдин унга етиб борган бўлар эдингиз. Агар сизлар: ‹У фақат улардан кейин пайдо бўлди›, десангиз, уни фақат уларнинг йўлидан бошқасига эргашган ва ўз нафси билан улардан юз ўгирган киши пайдо қилган. Ҳолбуки улар ўзлари олдинда борувчилардир. Улар бу ҳақда етарли даражада гапирганлар ва ундан шифо берадиган нарсани баён қилганлар. Улардан пастда бўлган ҳар ким қисқартирган, улардан юқорида бўлган ҳар ким чарчаган. Бир қавм улардан пастда қисқартириб қўпол бўлди, бир қавм улардан ошиб кетиб ғулувга кетди. Улар эса шу иккисининг ўртасида тўғри ҳидоят устидадирлар. Сен қадарга иқрор бўлиш ҳақида сўраб ёзибсан, бас Аллаҳнинг изни билан хабардор зотга йўлиқибсан. Мен билишимча, одамлар қадарга иқрор бўлишдан кўра асари равшанроқ ва иши мустаҳкамроқ бирор янгилик пайдо қилмаганлар ва бирор бидъат чиқармаганлар. Уни жоҳилиятда нодонлар ҳам зикр қилар, сўзларида ва шеърларида тилга олар, қўлдан бой берган нарсаларига шу билан ўзларини таскинлар эдилар. Сўнг Ислом уни фақат кучайтирди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни бир-икки ҳадисда эмас, балки кўп ҳадисларда зикр қилди, мусулмонлар уни ундан эшитдилар ва унинг ҳаётлигида ҳамда вафотидан кейин у ҳақда Роббларига яқин (ишонч) ва таслимлик билан, ва ўзларини ожиз санаб — бирор нарса Унинг илми қамрамаган, Китоби санаб олмаган ва қадари унда жорий бўлмаган бўлишидан — гапирдилар. У эса шу билан бирга Унинг муҳкам Китобида бордир, ундан уни иқтибос қилдилар ва ундан уни ўргандилар. Агар сизлар: ‹Нега Аллаҳ фалон оятни нозил қилди, нега фалон нарсани деди?› десангиз, улар ундан сизлар ўқиганни ўқиганлар ва унинг таъвилидан сизлар билмаган нарсани билганлар. Ва буларнинг ҳаммасидан кейин: Китоб ва қадар билан (дейдилар), бахтсизлик (шақоват) ёзилган, тақдир қилинган нарса бўлади, Аллаҳ хоҳлаган нарса бўлади, хоҳламаган нарса бўлмайди, биз ўзимизга на зарар ва на фойда етказишга эга эмасмиз, дедилар. Сўнг буларнинг ортидан рағбат қилдилар ва қўрқдилар.»