حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ مُحَمَّدٍ، سَمِعْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ يَقُولُ صَبَّحَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَيْبَرَ بُكْرَةً وَقَدْ خَرَجُوا بِالْمَسَاحِي، فَلَمَّا رَأَوْهُ قَالُوا مُحَمَّدٌ وَالْخَمِيسُ. وَأَحَالُوا إِلَى الْحِصْنِ يَسْعَوْنَ، فَرَفَعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ وَقَالَ " اللَّهُ أَكْبَرُ، خَرِبَتْ خَيْبَرُ، إِنَّا إِذَا نَزَلْنَا بِسَاحَةِ قَوْمٍ فَسَاءَ صَبَاحُ الْمُنْذَرِينَ ".
Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди, Суфён бизга айтди, Айюб бизга айтди, Муҳаммаддан, Анас ибн Молик розияллаҳу анҳуни шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Хайбарга эрталаб борди, улар (Хайбар аҳли) белкураклар (қишлоқ асбоблари) билан чиқган эдилар. Уни кўрганларида: «Муҳаммад ва (унинг) қўшини (хамис)!», дедилар ва қалъага томон югуриб қочдилар. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам икки қўлини кўтарди ва: «Аллаҳу акбар! Хайбар вайрон бўлди. Албатта биз бир қавмнин майдонига тушсак, огоҳлантирилганларнин тонги нақадар ёмон бўлади!», деди.