Икки ҳайит намози китоби

Сунани Насоий · 42 ҳадис

كتاب صلاة العيدين

1556-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ لأَهْلِ الْجَاهِلِيَّةِ يَوْمَانِ فِي كُلِّ سَنَةٍ يَلْعَبُونَ فِيهِمَا فَلَمَّا قَدِمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْمَدِينَةَ قَالَ ‏ "‏ كَانَ لَكُمْ يَوْمَانِ تَلْعَبُونَ فِيهِمَا وَقَدْ أَبْدَلَكُمُ اللَّهُ بِهِمَا خَيْرًا مِنْهُمَا يَوْمَ الْفِطْرِ وَيَوْمَ الأَضْحَى ‏"‏ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар бериб, деди: бизга Исмоил хабар берди, у деди: бизга Ҳумайд ривоят қилди, Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: «Жоҳилият аҳлининг ҳар йили ўйнаб-куладиган икки куни бор эди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Мадинага келганларида: «Сизнинг ўйнаб-куладиган икки кунингиз бор эди, Аллаҳ сизларга ўшаларнинг ўрнига улардан яхшироқ икки кунни — Фитр куни ва Адҳо кунини берди,» дедилар.»

1557-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو بِشْرٍ، عَنْ أَبِي عُمَيْرِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ عُمُومَةٍ، لَهُ أَنَّ قَوْمًا، رَأَوُا الْهِلاَلَ فَأَتَوُا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَهُمْ أَنْ يُفْطِرُوا بَعْدَ مَا ارْتَفَعَ النَّهَارُ وَأَنْ يَخْرُجُوا إِلَى الْعِيدِ مِنَ الْغَدِ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар бериб, деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: бизга Абу Бишр ривоят қилди, Абу Умайр ибн Анасдан, у ўзининг амакиларидан (ривоят қилдики), бир қавм ҳилолни (ой кўринишини) кўриб, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келишди. У киши уларга кун кўтарилганидан кейин рўзаларини очишни ва эртаси куни ҳайит (намози)га чиқишни буюрдилар.

1558-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ زُرَارَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ حَفْصَةَ، قَالَتْ كَانَتْ أُمُّ عَطِيَّةَ لاَ تَذْكُرُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلاَّ قَالَتْ بِأَبَا ‏.‏ فَقُلْتُ أَسَمِعْتِ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَذْكُرُ كَذَا وَكَذَا فَقَالَتْ نَعَمْ بِأَبَا قَالَ ‏ "‏ لِيَخْرُجِ الْعَوَاتِقُ وَذَوَاتُ الْخُدُورِ وَالْحُيَّضُ وَيَشْهَدْنَ الْعِيدَ وَدَعْوَةَ الْمُسْلِمِينَ وَلْيَعْتَزِلِ الْحُيَّضُ الْمُصَلَّى ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Зуроро хабар бериб, деди: бизга Исмоил ривоят қилди, Айюбдан, у Ҳафсадан (ривоят қилдики), у деди: Умм Атийя Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни эслаган ҳар сафар «Отам (у кишига фидо бўлсин)» дер эди. Мен: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг фалон-фалон (нарсани) эслаганларини эшитганмисиз?» дедим. У: «Ҳа, отам (у кишига фидо бўлсин), у киши: «Балоғатга етган қизлар, парда ортидаги (уйдаги) қизлар ва ҳайзли аёллар чиқсинлар, ҳайитни ва мусулмонларнинг дуосини кўриб туришсин, ҳайзли аёллар эса намозгоҳдан четда турсинлар,» дедилар,» деди.

1559-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدٍ، قَالَ لَقِيتُ أُمَّ عَطِيَّةَ فَقُلْتُ لَهَا هَلْ سَمِعْتِ مِنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَكَانَتْ إِذَا ذَكَرَتْهُ قَالَتْ بِأَبَا قَالَ ‏ "‏ أَخْرِجُوا الْعَوَاتِقَ وَذَوَاتِ الْخُدُورِ فَيَشْهَدْنَ الْعِيدَ وَدَعْوَةَ الْمُسْلِمِينَ وَلْيَعْتَزِلِ الْحُيَّضُ مُصَلَّى النَّاسِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилди, Айюбдан, у Муҳаммаддан (ривоят қилдики), у деди: мен Умм Атийя билан учрашдим ва унга: «Сиз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (бирор нарса) эшитганмисиз?» дедим. У (Набийни) эслаганида «Отам (у кишига фидо бўлсин)» дер эди. (У деди:) «(У киши:) «Балоғатга етган қизлар ва парда ортидаги (уйдаги) қизларни чиқаринглар; улар ҳайитни ва мусулмонларнинг дуосини кўриб туришсин, ҳайзли аёллар эса одамлар намоз ўқийдиган жойдан четда турсинлар,» дедилар.»

1560-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ بْنُ يَزِيدَ، وَعَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ وَجَدَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ - رضى الله تعالى عنه - حُلَّةً مِنْ إِسْتَبْرَقٍ بِالسُّوقِ فَأَخَذَهَا فَأَتَى بِهَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ ابْتَعْ هَذِهِ فَتَجَمَّلْ بِهَا لِلْعِيدِ وَالْوَفْدِ ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّمَا هَذِهِ لِبَاسُ مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ أَوْ إِنَّمَا يَلْبَسُ هَذِهِ مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ ‏"‏ ‏.‏ فَلَبِثَ عُمَرُ مَا شَاءَ اللَّهُ ثُمَّ أَرْسَلَ إِلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِجُبَّةِ دِيبَاجٍ فَأَقْبَلَ بِهَا حَتَّى جَاءَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قُلْتَ ‏"‏ إِنَّمَا هَذِهِ لِبَاسُ مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ أَرْسَلْتَ إِلَىَّ بِهَذِهِ ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ بِعْهَا وَتُصِبْ بِهَا حَاجَتَكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Сулаймон ибн Довуд хабар бериб, Ибн Ваҳбдан (ривоят қилди), у деди: менга Юнус ибн Язид ва Амр ибн ал-Ҳорис хабар берди, Ибн Шиҳобдан, у Солимдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Умар ибн ал-Хаттоб (розияллаҳу таоло анҳу) бозорда истабрақдан (қалин шойидан) бир ҳулла (сирма тўн) топиб, уни олиб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келтирди ва: «Ё Расулуллаҳ, мана шуни сотиб олинг-да, ҳайит ва элчилар (келганида) безанасиз,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу (охиратда) ҳеч қандай насибаси йўқ кишининг либосидир,» ёки: «Буни фақат (охиратда) ҳеч қандай насибаси йўқ киши кияди,» дедилар. Умар Аллаҳ хоҳлаганча (вақт) турди, сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга бир дибо (ипак) жубба юбордилар. У уни олиб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келгунча келди ва: «Ё Расулуллаҳ, сиз «Бу (охиратда) ҳеч қандай насибаси йўқ кишининг либосидир,» деган эдингиз, сўнг менга буни юбордингиз,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Буни сот ва у билан ҳожатингни чиқар,» дедилар.

1561-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الأَشْعَثِ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ هِلاَلٍ، عَنْ ثَعْلَبَةَ بْنِ زَهْدَمٍ، أَنَّ عَلِيًّا، اسْتَخْلَفَ أَبَا مَسْعُودٍ عَلَى النَّاسِ فَخَرَجَ يَوْمَ عِيدٍ فَقَالَ يَا أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّهُ لَيْسَ مِنَ السُّنَّةِ أَنْ يُصَلَّى قَبْلَ الإِمَامِ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Абдурраҳмон хабар берди, Суфёндан, у ал-Ашъасдан, у ал-Асвад ибн Ҳилолда, у Саълаба ибн Заҳдамдан (ривоят қилдики), Али Абу Масъудни одамларга (имом қилиб) ўрнига қолдирди. Сўнг ҳайит куни чиқиб: «Эй одамлар, имомдан олдин намоз ўқиш суннатдан эмас,» деди.

1562-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبِي سُلَيْمَانَ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ صَلَّى بِنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي عِيدٍ قَبْلَ الْخُطْبَةِ بِغَيْرِ أَذَانٍ وَلاَ إِقَامَةٍ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, Абдулмалик ибн Абу Сулаймондан, у Атодан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга ҳайитда хутбадан олдин, азонсиз ва иқоматсиз намоз ўқитдилар.»

1563-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَهْزٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي زُبَيْدٌ، قَالَ سَمِعْتُ الشَّعْبِيَّ، يَقُولُ حَدَّثَنَا الْبَرَاءُ بْنُ عَازِبٍ، عِنْدَ سَارِيَةٍ مِنْ سَوَارِي الْمَسْجِدِ قَالَ خَطَبَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ النَّحْرِ فَقَالَ ‏"‏ إِنَّ أَوَّلَ مَا نَبْدَأُ بِهِ فِي يَوْمِنَا هَذَا أَنْ نُصَلِّيَ ثُمَّ نَذْبَحَ فَمَنْ فَعَلَ ذَلِكَ فَقَدْ أَصَابَ سُنَّتَنَا وَمَنْ ذَبَحَ قَبْلَ ذَلِكَ فَإِنَّمَا هُوَ لَحْمٌ يُقَدِّمُهُ لأَهْلِهِ ‏"‏ ‏.‏ فَذَبَحَ أَبُو بُرْدَةَ بْنُ نِيَارٍ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ عِنْدِي جَذَعَةٌ خَيْرٌ مِنْ مُسِنَّةٍ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ اذْبَحْهَا وَلَنْ تُوفِيَ عَنْ أَحَدٍ بَعْدَكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Усмон хабар бериб, деди: бизга Баҳз ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга Зубайд хабар берди, у деди: мен Шаъбийнинг шундай деяётганини эшитдим: бизга ал-Баро ибн Озиб масжид устунларидан бири ёнида ривоят қилиб, деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Наҳр (қурбонлик) куни хутба қилиб: «Бизнинг бу кунимизда энг аввал бошлайдиган ишимиз — намоз ўқишимиз, сўнг (қурбонлик) сўйишимиздир. Ким шундай қилса, бизнинг суннатимизга мувофиқ қилибди; ким бундан олдин сўйса, у фақат ўз оиласига тақдим этадиган гўштдир,» дедилар. Абу Бурда ибн Ниёр (қурбонликни намоздан олдин) сўйган эди, у: «Ё Расулуллаҳ, менда мусиннадан (икки ёшли эчкидан) кўра яхшироқ жазаъа (бир ёшли эчки) бор,» деди. У киши: «Уни сўйгин, лекин у сендан кейин ҳеч ким учун етарли бўлмайди (жоиз эмас),» дедилар.»

1564-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبَا بَكْرٍ وَعُمَرَ - رضى الله عنهما - كَانُوا يُصَلُّونَ الْعِيدَيْنِ قَبْلَ الْخُطْبَةِ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Абда ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ривоят қилди, Нофедан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам), Абу Бакр ва Умар (розияллаҳу анҳумо) икки ҳайит (намозини) хутбадан олдин ўқир эдилар.

1565-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُخْرِجُ الْعَنَزَةَ يَوْمَ الْفِطْرِ وَيَوْمَ الأَضْحَى يُرْكِزُهَا فَيُصَلِّي إِلَيْهَا ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Абдурраззоқ хабар бериб, деди: бизга Маъмар Айюбдан, у Нофиъдан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Фитр куни ва Азъҳо (Қурбон) куни аназани (калта найзани) олиб чиқиб, уни (ерга) тикар ва унга қараб намоз ўқир эдилар.

1566-ҳадис

أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ زُبَيْدٍ الأَيَامِيِّ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، ذَكَرَهُ عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، - رضى الله عنه - قَالَ صَلاَةُ الأَضْحَى رَكْعَتَانِ وَصَلاَةُ الْفِطْرِ رَكْعَتَانِ وَصَلاَةُ الْمُسَافِرِ رَكْعَتَانِ وَصَلاَةُ الْجُمُعَةِ رَكْعَتَانِ تَمَامٌ لَيْسَ بِقَصْرٍ عَلَى لِسَانِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Имрон ибн Мусо хабар бериб, деди: бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилиб, деди: бизга Суфён ибн Саид Зубайд ал-Аёмийдан, у Абдураҳмон ибн Абу Лайладан ривоят қилиб, уни Умар ибн ал-Хаттоб (розияллаҳу анҳу)дан эслаб, у деди: «Азъҳо (Қурбон) намози икки ракат, Фитр намози икки ракат, мусофир намози икки ракат ва жумъа намози икки ракатдир — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тилида (айтилганидек) тўла (ракат)дир, қисқартирилган эмас.»

1567-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي ضَمْرَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ خَرَجَ عُمَرُ - رضى الله عنه - يَوْمَ عِيدٍ فَسَأَلَ أَبَا وَاقِدٍ اللَّيْثِيَّ بِأَىِّ شَىْءٍ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي هَذَا الْيَوْمِ فَقَالَ بِـ ‏{‏ ق ‏}‏ وَ{‏ اقْتَرَبَتْ ‏}‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Суфён хабар бериб, деди: менга Замра ибн Саид Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан ривоят қилиб, деди: Умар (розияллаҳу анҳу) ийд куни чиқиб, Абу Воқид ал-Лайсийдан: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бу кунда нимани ўқир эдилар?» деб сўради. У: «Қоф сурасини ва Иқтарабат (қиёмат яқинлашди) сурасини (ўқир эдилар),» деди.

1568-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْتَشِرِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ سَالِمٍ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ فِي الْعِيدَيْنِ وَيَوْمِ الْجُمُعَةِ بِـ ‏{‏ سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى ‏}‏ وَ{‏ هَلْ أَتَاكَ حَدِيثُ الْغَاشِيَةِ ‏}‏ وَرُبَّمَا اجْتَمَعَا فِي يَوْمٍ وَاحِدٍ فَيَقْرَأُ بِهِمَا ‏.‏

Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Абу Авона Иброҳим ибн Муҳаммад ибн ал-Мунташирдан, у отасидан, у Ҳабиб ибн Солимдан, у Нуъмон ибн Баширдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) икки ийд ва жумъа кунида «Саббиҳисма роббикал-аъло (Энг юксак Роббингнинг исмини улуғла)» ва «Ҳал атока ҳадисул-ғошия (Сенга ғошия — қиёмат хабари келдими?)»ни ўқир эдилар. Баъзан улар бир кунда жам бўлиб қолса, уларнинг иккаласини (ҳам) ўқир эдилар.

1569-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ سَمِعْتُ أَيُّوبَ، يُخْبِرُ عَنْ عَطَاءٍ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ أَشْهَدُ أَنِّي شَهِدْتُ الْعِيدَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَبَدَأَ بِالصَّلاَةِ قَبْلَ الْخُطْبَةِ ثُمَّ خَطَبَ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилиб, деди: мен Айюбнинг Атодан хабар берганини эшитдим, у деди: мен Ибн Аббоснинг шундай деганини эшитдим: «Гувоҳлик бераманки, мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга ийдда ҳозир бўлдим. У хутбадан олдин намозни бошладилар, сўнг хутба қилдилар.»

1570-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ خَطَبَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ النَّحْرِ بَعْدَ الصَّلاَةِ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Абул-Аҳвас Мансурдан, у Шаъбийдан, у ал-Баро ибн Озибдан ривоят қилиб, у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга Наҳр (Қурбон) куни намоздан кейин хутба қилдилар.»

1571-ҳадис

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ أَيُّوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ السَّائِبِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم صَلَّى الْعِيدَ قَالَ ‏ "‏ مَنْ أَحَبَّ أَنْ يَنْصَرِفَ فَلْيَنْصَرِفْ وَمَنْ أَحَبَّ أَنْ يُقِيمَ لِلْخُطْبَةِ فَلْيُقِمْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ибн Айюб ривоят қилиб, деди: бизга ал-Фазл ибн Мусо ривоят қилиб, деди: бизга Ибн Журайж Атодан, у Абдуллоҳ ибн ас-Соибдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ийд намозини ўқиб, дедилар: «Ким қайтишни хоҳласа, қайтсин; ким хутбага (қолиб) туришни хоҳласа, турсин,» дедилар.

1572-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ إِيَادٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي رِمْثَةَ، قَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ وَعَلَيْهِ بُرْدَانِ أَخْضَرَانِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар бериб, деди: бизга Абдураҳмон ривоят қилиб, деди: бизга Убайдуллоҳ ибн Иёд отасидан, у Абу Римсадан ривоят қилиб, у деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни эгниларида икки яшил бурд (кийим) билан хутба қилаётганларини кўрдим.»

1573-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي زَائِدَةَ، قَالَ أَخْبَرَنِي إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ أَخِيهِ، عَنْ أَبِي كَاهِلٍ الأَحْمَسِيِّ، قَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ عَلَى نَاقَةٍ وَحَبَشِيٌّ آخِذٌ بِخِطَامِ النَّاقَةِ ‏.‏

Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Ибн Абу Зоида ривоят қилиб, деди: менга Исмоил ибн Абу Холид хабар бериб, у акасидан, у Абу Коҳил ал-Аҳмасийдан ривоят қилиб, у деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни туя устида хутба қилаётганларини, бир ҳабаший эса туянинг жиловидан ушлаб турганини кўрдим.»

1574-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سِمَاكٍ، قَالَ سَأَلْتُ جَابِرًا أَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ قَائِمًا قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ قَائِمًا ثُمَّ يَقْعُدُ قَعْدَةً ثُمَّ يَقُومُ ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар бериб, деди: бизга Холид ривоят қилиб, деди: бизга Шуъба Симокдан ривоят қилиб, у деди: мен Жобирдан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тик туриб хутба қилар эдиларми?» деб сўрадим. У: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тик туриб хутба қилар, сўнг бир оз ўтирар, сўнг (яна) турар эдилар,» деди.

1575-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ أَبِي سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَطَاءٌ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ شَهِدْتُ الصَّلاَةَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي يَوْمِ عِيدٍ فَبَدَأَ بِالصَّلاَةِ قَبْلَ الْخُطْبَةِ بِغَيْرِ أَذَانٍ وَلاَ إِقَامَةٍ فَلَمَّا قَضَى الصَّلاَةَ قَامَ مُتَوَكِّئًا عَلَى بِلاَلٍ فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ وَوَعَظَ النَّاسَ وَذَكَّرَهُمْ وَحَثَّهُمْ عَلَى طَاعَتِهِ ثُمَّ مَالَ وَمَضَى إِلَى النِّسَاءِ وَمَعَهُ بِلاَلٌ فَأَمَرَهُنَّ بِتَقْوَى اللَّهِ وَوَعَظَهُنَّ وَذَكَّرَهُنَّ وَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ حَثَّهُنَّ عَلَى طَاعَتِهِ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ تَصَدَّقْنَ فَإِنَّ أَكْثَرَكُنَّ حَطَبُ جَهَنَّمَ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَتِ امْرَأَةٌ مِنْ سَفِلَةِ النِّسَاءِ سَفْعَاءُ الْخَدَّيْنِ بِمَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ ‏"‏ تُكْثِرْنَ الشَّكَاةَ وَتَكْفُرْنَ الْعَشِيرَ ‏"‏ ‏.‏ فَجَعَلْنَ يَنْزِعْنَ قَلاَئِدَهُنَّ وَأَقْرُطَهُنَّ وَخَوَاتِيمَهُنَّ يَقْذِفْنَهُ فِي ثَوْبِ بِلاَلٍ يَتَصَدَّقْنَ بِهِ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар бериб, деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилиб, деди: бизга Абдулмалик ибн Абу Сулаймон ривоят қилиб, деди: бизга Ато Жобирдан ривоят қилиб, у деди: «Мен ийд куни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга намозда ҳозир бўлдим. У азон ва иқоматсиз, хутбадан олдин намозни бошладилар. Намозни тугатгач, Билолга суяниб туриб, Аллаҳга ҳамд ва сано айтдилар, одамларга ваъз қилдилар, уларни эслатдилар ва Унга итоат қилишга ундадилар. Сўнг бурилиб, аёллар томон юрдилар — Билол у билан бирга эди. (Аёлларни) Аллаҳдан тақво қилишга буюрдилар, уларга ваъз қилдилар ва эслатдилар, Аллаҳга ҳамд ва сано айтдилар, сўнг уларни Унга итоат қилишга ундадилар. Сўнг: «Садақа беринглар, чунки кўпчилигингиз жаҳаннамнинг ўтинисиз,» дедилар. Аёллар орасидан оддий бир аёл — икки юзи қорамтир бўлган аёл: «Нега, эй Расулаллоҳ?» деди. У: «Сиз кўп шикоят қиласиз ва эрларингизга ношукрлик қиласиз,» дедилар. Шунда (аёллар) маржонларини, сирғаларини ва узукларини ечиб, уларни Билолнинг кийимига ташлаб, садақа қила бошладилар.»

1576-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، عَنْ دَاوُدَ، عَنْ عِيَاضِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَخْرُجُ يَوْمَ الْفِطْرِ وَيَوْمَ الأَضْحَى إِلَى الْمُصَلَّى فَيُصَلِّي بِالنَّاسِ فَإِذَا جَلَسَ فِي الثَّانِيَةِ وَسَلَّمَ قَامَ فَاسْتَقْبَلَ النَّاسَ بِوَجْهِهِ وَالنَّاسُ جُلُوسٌ فَإِنْ كَانَتْ لَهُ حَاجَةٌ يُرِيدُ أَنْ يَبْعَثَ بَعْثًا ذَكَرَهُ لِلنَّاسِ وَإِلاَّ أَمَرَ النَّاسَ بِالصَّدَقَةِ قَالَ ‏ "‏ تَصَدَّقُوا ‏"‏ ‏.‏ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ فَكَانَ مِنْ أَكْثَرِ مَنْ يَتَصَدَّقُ النِّسَاءُ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Абдулазиз Довуддан, у Иёз ибн Абдуллоҳдан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Фитр куни ва Азъҳо (Қурбон) куни намозгоҳга чиқиб, одамларга намоз ўқиб берар эдилар. Иккинчи (ракат)да ўтириб, салом берганларидан сўнг туриб, одамларга юзланиб қарар, одамлар эса ўтириб турар эдилар. Агар (қўшин) жўнатмоқчи бўлсалар, буни одамларга айтар, акс ҳолда эса одамларни садақа беришга буюриб: «Садақа беринглар,» деб уч марта айтар эдилар. Энг кўп садақа берувчилардан аёллар бўлар эди.

1577-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنِ ابْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا قُلْتَ لِصَاحِبِكَ أَنْصِتْ وَالإِمَامُ يَخْطُبُ فَقَدْ لَغَوْتَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен эшитиб турган ҳолда (ривоят қилдилар), сўзлар уники — Ибн ал-Қосимдан (ривоят қилдики), у деди: менга Молик Ибн Шиҳобдан, у Ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилиб (айтдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Имом хутба қилаётган пайтда сафдошингга «Жим бўл» десанг, сен беҳуда (гап) қилибсан,» дедилар.

1578-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُتْبَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ فِي خُطْبَتِهِ يَحْمَدُ اللَّهَ وَيُثْنِي عَلَيْهِ بِمَا هُوَ أَهْلُهُ ثُمَّ يَقُولُ ‏"‏ مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْهُ فَلاَ هَادِيَ لَهُ إِنَّ أَصْدَقَ الْحَدِيثِ كِتَابُ اللَّهِ وَأَحْسَنَ الْهَدْىِ هَدْىُ مُحَمَّدٍ وَشَرَّ الأُمُورِ مُحْدَثَاتُهَا وَكُلَّ مُحْدَثَةٍ بِدْعَةٌ وَكُلَّ بِدْعَةٍ ضَلاَلَةٌ وَكُلَّ ضَلاَلَةٍ فِي النَّارِ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ يَقُولُ ‏"‏ بُعِثْتُ أَنَا وَالسَّاعَةُ كَهَاتَيْنِ ‏"‏ ‏.‏ وَكَانَ إِذَا ذَكَرَ السَّاعَةَ احْمَرَّتْ وَجْنَتَاهُ وَعَلاَ صَوْتُهُ وَاشْتَدَّ غَضَبُهُ كَأَنَّهُ نَذِيرُ جَيْشٍ يَقُولُ ‏"‏ صَبَّحَكُمْ مَسَّاكُمْ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ مَنْ تَرَكَ مَالاً فَلأَهْلِهِ وَمَنْ تَرَكَ دَيْنًا أَوْ ضِيَاعًا فَإِلَىَّ أَوْ عَلَىَّ وَأَنَا أَوْلَى بِالْمُؤْمِنِينَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Утба ибн Абдуллоҳ хабар бериб, деди: бизга Ибн ал-Муборак хабар бериб, у Суфёндан, у Жаъфар ибн Муҳаммаддан, у отасидан, у Жобир ибн Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) хутбаларида Аллаҳга лойиқ бўлган тарзда ҳамд ва сано айтиб, сўнг: «Аллаҳ кимни ҳидоят қилса, уни адаштирувчи йўқ; кимни адаштирса, уни ҳидоят қилувчи йўқ. Энг рост сўз — Аллаҳнинг Китоби, энг яхши йўл — Муҳаммаднинг йўлидир. Ишларнинг энг ёмони — (динда) янги пайдо қилинганларидир; ҳар бир янги пайдо қилинган нарса бидъат, ҳар бир бидъат залолат ва ҳар бир залолат ўтдадир,» дер эдилар. Сўнг: «Мен ва қиёмат мана шу икки (бармоқ) каби (яқин) юборилдик,» дер эдилар. Қиёматни эслаганларида икки ёноқлари қизарар, овозлари кўтарилар ва ғазаблари кучаяр эди — гўё бир қўшин (келишидан) огоҳлантирувчи: «(Душман) сизга эрталаб ёки кечқурун ҳужум қилади,» дегандек. Сўнг: «Ким мол қолдирса, у аҳлига; ким қарз ёки муҳтож (оила аъзолари) қолдирса, у менга (зиммамга). Мен мўминларга (ўзларидан) ҳақлироқман,» дедилар.

1579-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا دَاوُدُ بْنُ قَيْسٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عِيَاضٌ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَخْرُجُ يَوْمَ الْعِيدِ فَيُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ يَخْطُبُ فَيَأْمُرُ بِالصَّدَقَةِ فَيَكُونُ أَكْثَرَ مَنْ يَتَصَدَّقُ النِّسَاءُ فَإِنْ كَانَتْ لَهُ حَاجَةٌ أَوْ أَرَادَ أَنْ يَبْعَثَ بَعْثًا تَكَلَّمَ وَإِلاَّ رَجَعَ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар бериб, деди: бизга Яҳё ривоят қилиб, деди: бизга Довуд ибн Қайс ривоят қилиб, деди: менга Иёз Абу Саиддан ривоят қилиб (айтдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ийд куни чиқиб, икки ракат намоз ўқир, сўнг хутба қилар ва садақа беришга буюрар эдилар. Энг кўп садақа берувчилар аёллар бўлар эди. Агар (бирор) эҳтиёжлари бўлса ёки қўшин жўнатмоқчи бўлсалар, гапирар, акс ҳолда қайтар эдилар.

1580-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - وَهُوَ ابْنُ هَارُونَ - قَالَ أَنْبَأَنَا حُمَيْدٌ، عَنِ الْحَسَنِ، أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ، خَطَبَ بِالْبَصْرَةِ فَقَالَ أَدُّوا زَكَاةَ صَوْمِكُمْ فَجَعَلَ النَّاسُ يَنْظُرُ بَعْضُهُمْ إِلَى بَعْضٍ فَقَالَ مَنْ هَا هُنَا مِنْ أَهْلِ الْمَدِينَةِ قُومُوا إِلَى إِخْوَانِكُمْ فَعَلِّمُوهُمْ فَإِنَّهُمْ لاَ يَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرَضَ صَدَقَةَ الْفِطْرِ عَلَى الصَّغِيرِ وَالْكَبِيرِ وَالْحُرِّ وَالْعَبْدِ وَالذَّكَرِ وَالأُنْثَى نِصْفَ صَاعٍ مِنْ بُرٍّ أَوْ صَاعًا مِنْ تَمْرٍ أَوْ شَعِيرٍ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар бериб, деди: бизга Язид — у Ибн Ҳорун — ривоят қилиб, деди: бизга Ҳумайд ал-Ҳасандан хабар бериб (айтдики), Ибн Аббос Басрада хутба қилиб, деди: «Рўзангизнинг закотини (фитр садақасини) адо этинглар.» Шунда одамлар бир-бирларига қарай бошлади. У деди: «Бу ерда Мадина аҳлидан ким бор? Туринглар, биродарларингизга (бориб) ўргатинглар, чунки улар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кичикка ва каттага, озодга ва қулга, эркакка ва аёлга садақаи-фитрни — ярим сў буғдой ёки бир сў хурмо ёки арпа — фарз қилганларини билмайдилар.»

1581-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ خَطَبَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ النَّحْرِ بَعْدَ الصَّلاَةِ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ مَنْ صَلَّى صَلاَتَنَا وَنَسَكَ نُسُكَنَا فَقَدْ أَصَابَ النُّسُكَ وَمَنْ نَسَكَ قَبْلَ الصَّلاَةِ فَتِلْكَ شَاةُ لَحْمٍ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَ أَبُو بُرْدَةَ بْنُ نِيَارٍ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَاللَّهِ لَقَدْ نَسَكْتُ قَبْلَ أَنْ أَخْرُجَ إِلَى الصَّلاَةِ عَرَفْتُ أَنَّ الْيَوْمَ يَوْمُ أَكْلٍ وَشُرْبٍ فَتَعَجَّلْتُ فَأَكَلْتُ وَأَطْعَمْتُ أَهْلِي وَجِيرَانِي ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ تِلْكَ شَاةُ لَحْمٍ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَإِنَّ عِنْدِي جَذَعَةً خَيْرٌ مِنْ شَاتَىْ لَحْمٍ فَهَلْ تُجْزِي عَنِّي قَالَ ‏"‏ نَعَمْ وَلَنْ تُجْزِيَ عَنْ أَحَدٍ بَعْدَكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Абул-Аҳвас Мансурдан, у Шаъбийдан, у ал-Бародан ривоят қилиб, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга Наҳр (Қурбон) куни намоздан кейин хутба қилиб, сўнг: «Ким бизнинг намозимиздек намоз ўқиб, бизнинг қурбонлигимиздек қурбонлик қилса, у қурбонликни (тўғри) бажарибди; ким намоздан олдин қурбонлик қилса, у (оддий) гўшт қўйидир,» дедилар. Шунда Абу Бурда ибн Ниёр: «Эй Расулаллоҳ, Аллаҳга қасамки, мен намозга чиқишимдан олдин қурбонлик қилдим — бугун ейиш ва ичиш куни эканини билдим, шунинг учун шошилиб, ўзим едим ва аҳлимга ҳамда қўшниларимга едирдим,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У (оддий) гўшт қўйидир,» дедилар. У: «Менинг олдимда икки гўшт қўйидан яхшироқ бир ёш эчки (жазаъа) бор, у мен учун кифоя қиладими?» деди. У: «Ҳа, лекин сендан кейин ҳеч ким учун кифоя қилмайди,» дедилар.

1582-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ كُنْتُ أُصَلِّي مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَكَانَتْ صَلاَتُهُ قَصْدًا وَخُطْبَتُهُ قَصْدًا ‏.‏

Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Абул-Аҳвас Симокдан, у Жобир ибн Самурадан ривоят қилиб, у деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга намоз ўқир эдим. У кишининг намозлари меъёрида, хутбалари (ҳам) меъёрида эди.»

1583-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ قَائِمًا ثُمَّ يَقْعُدُ قَعْدَةً لاَ يَتَكَلَّمُ فِيهَا ثُمَّ قَامَ فَخَطَبَ خُطْبَةً أُخْرَى فَمَنْ خَبَّرَكَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم خَطَبَ قَاعِدًا فَلاَ تُصَدِّقْهُ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, Симокдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни тик турган ҳолда хутба қилаётганларини кўрдим, сўнг (қисқа) ўтириш билан ўтирдилар, унда гапирмадилар, кейин туриб бошқа бир хутба қилдилар. Бас, ким сенга Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўтирган ҳолда хутба қилганини айтса, уни тасдиқлама.»

1584-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ قَائِمًا ثُمَّ يَجْلِسُ ثُمَّ يَقُومُ وَيَقْرَأُ آيَاتٍ وَيَذْكُرُ اللَّهَ وَكَانَتْ خُطْبَتُهُ قَصْدًا وَصَلاَتُهُ قَصْدًا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Симокдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилдики), у деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тик турган ҳолда хутба қилар эдилар, сўнг ўтирар эдилар, кейин туриб оятлар ўқир ва Аллаҳни зикр қилар эдилар. Уларнинг хутбалари ўртача (қисқа), намозлари ҳам ўртача бўлар эди.»

1585-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو تُمَيْلَةَ، عَنِ الْحُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ بَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْمِنْبَرِ يَخْطُبُ إِذْ أَقْبَلَ الْحَسَنُ وَالْحُسَيْنُ عَلَيْهِمَا السَّلاَمُ عَلَيْهِمَا قَمِيصَانِ أَحْمَرَانِ يَمْشِيَانِ وَيَعْثُرَانِ فَنَزَلَ وَحَمَلَهُمَا فَقَالَ ‏"‏ صَدَقَ اللَّهُ ‏{‏ إِنَّمَا أَمْوَالُكُمْ وَأَوْلاَدُكُمْ فِتْنَةٌ ‏}‏ رَأَيْتُ هَذَيْنِ يَمْشِيَانِ وَيَعْثُرَانِ فِي قَمِيصَيْهِمَا فَلَمْ أَصْبِرْ حَتَّى نَزَلْتُ فَحَمَلْتُهُمَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абу Тумайла ривоят қилди, Ҳусайн ибн Воқиддан, у Ибн Бурайдадан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбарда туриб хутба қилаётган пайтларида бирдан Ҳасан ва Ҳусайн (алайҳимассалом) келдилар, уларда иккита қизил кўйлак бор эди, юриб қоқилиб келар эдилар. Бас, (Расулуллоҳ) тушиб уларни кўтариб олдилар ва дедилар: «Аллаҳ рост айтди: «Албатта, мол-дунёларингиз ва болаларингиз фитнадир.» (Тағобун сураси, 15). Мен бу иккови кўйлакларида юриб қоқилаётганини кўрдим, уларни кўтариб олгунимча сабр қила олмай (минбардан) тушдим,» дедилар.»

1586-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَابِسٍ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، قَالَ لَهُ رَجُلٌ شَهِدْتَ الْخُرُوجَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ نَعَمْ وَلَوْلاَ مَكَانِي مِنْهُ مَا شَهِدْتُهُ يَعْنِي مِنْ صِغَرِهِ أَتَى الْعَلَمَ الَّذِي عِنْدَ دَارِ كَثِيرِ بْنِ الصَّلْتِ فَصَلَّى ثُمَّ خَطَبَ ثُمَّ أَتَى النِّسَاءَ فَوَعَظَهُنَّ وَذَكَّرَهُنَّ وَأَمَرَهُنَّ أَنْ يَتَصَدَّقْنَ فَجَعَلَتِ الْمَرْأَةُ تُهْوِي بِيَدِهَا إِلَى حَلَقِهَا تُلْقِي فِي ثَوْبِ بِلاَلٍ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Обис ривоят қилди, у деди: мен Ибн Аббосдан эшитдим, унга бир киши: «Сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга (ийд намозига) чиқишда ҳозир бўлганмидинг?» деди. У: «Ҳа, агар менинг унга (яқин) ўрним бўлмаганида — яъни ёшлигим сабабли — мен унда ҳозир бўлмас эдим. У Касир ибн ас-Салт уйи ёнидаги белги олдига келиб намоз ўқиди, сўнг хутба қилди, кейин аёллар олдига келиб уларга ваъз қилди, эслатма берди ва садақа қилишларига буюрди. Бас, аёл қўлини бўйнига олиб бориб (тақинчоғини олиб) Билолнинг кийимига ташлай бошлади,» деди.

1587-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ الأَشَجُّ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ إِدْرِيسَ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَدِيٍّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ يَوْمَ الْعِيدِ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ لَمْ يُصَلِّ قَبْلَهَا وَلاَ بَعْدَهَا ‏.‏

Бизга Абдуллоҳ ибн Саид ал-Ашажж хабар берди, у деди: бизга Ибн Идрис ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, Адийдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ийд куни чиқиб икки ракаат (намоз) ўқидилар, ундан олдин ҳам, кейин ҳам намоз ўқимадилар.

1588-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ وَرْدَانَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ خَطَبَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ أَضْحَى وَانْكَفَأَ إِلَى كَبْشَيْنِ أَمْلَحَيْنِ فَذَبَحَهُمَا ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Ҳотим ибн Вардон ривоят қилди, Айюбдан, у Муҳаммад ибн Сийриндан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга Қурбон ҳайити куни хутба қилдилар, сўнг иккита оқ-қора қўчқор томон йўналдилар ва уларни сўйдилар.»

1589-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الْحَكَمِ، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ اللَّيْثِ، عَنْ كَثِيرِ بْنِ فَرْقَدٍ، عَنْ نَافِعٍ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ، أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَذْبَحُ أَوْ يَنْحَرُ بِالْمُصَلَّى ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Абдулҳакам хабар берди, Шуайбдан, у ал-Лайсдан, у Касир ибн Фарқаддан, у Нофидан (ривоят қилдики), Абдуллоҳ ибн Умар унга хабар беришича, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозгоҳда (қурбонликни) сўяр ёки бўғиз қилар эдилар.

1590-ҳадис

أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ قُدَامَةَ، عَنْ جَرِيرٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْتَشِرِ، قُلْتُ عَنْ أَبِيهِ، قَالَ نَعَمْ عَنْ حَبِيبِ بْنِ سَالِمٍ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الْجُمُعَةِ وَالْعِيدِ بِـ ‏{‏ سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى ‏}‏ وَ ‏{‏ هَلْ أَتَاكَ حَدِيثُ الْغَاشِيَةِ ‏}‏ وَإِذَا اجْتَمَعَ الْجُمُعَةُ وَالْعِيدُ فِي يَوْمٍ قَرَأَ بِهِمَا ‏.‏

Менга Муҳаммад ибн Қудома хабар берди, Жаридан, у Иброҳим ибн Муҳаммад ибн ал-Мунташирдан (ривоят қилди). Мен: «Отангданми?» дедим. У: «Ҳа,» деди — ҳабиб ибн Солимдан, у Нуъмон ибн Баширдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Жума ва ийд (намозлари)да «Роббингнинг энг олий исмини поклаб ёд эт» (Аъло сураси) ва «Сенга (Қиёмат ҳодисаси) Ғошиянинг хабари келдими?» (Ғошия сураси)ни ўқир эдилар. Жума ва ийд бир кунда жам бўлиб қолса, уларнинг икковини ҳам ўқир эдилар.»

1591-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ الْمُغِيرَةِ، عَنْ إِيَاسِ بْنِ أَبِي رَمْلَةَ، قَالَ سَمِعْتُ مُعَاوِيَةَ، سَأَلَ زَيْدَ بْنَ أَرْقَمَ أَشَهِدْتَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عِيدَيْنِ قَالَ نَعَمْ صَلَّى الْعِيدَ مِنْ أَوَّلِ النَّهَارِ ثُمَّ رَخَّصَ فِي الْجُمُعَةِ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: бизга Исроил ривоят қилди, Усмон ибн ал-Муғийрадан, у Иёс ибн Абу Рамладан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Муовиянинг Зайд ибн Арқамдан: «Сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга икки ийдда ҳозир бўлганмидинг?» деб сўраганини эшитдим. У: «Ҳа, у куннинг аввалида ийд (намози)ни ўқиди, сўнг Жумада (келмаслик учун) рухсат берди,» деди.»

1592-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْحَمِيدِ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي وَهْبُ بْنُ كَيْسَانَ، قَالَ اجْتَمَعَ عِيدَانِ عَلَى عَهْدِ ابْنِ الزُّبَيْرِ فَأَخَّرَ الْخُرُوجَ حَتَّى تَعَالَى النَّهَارُ ثُمَّ خَرَجَ فَخَطَبَ فَأَطَالَ الْخُطْبَةَ ثُمَّ نَزَلَ فَصَلَّى وَلَمْ يُصَلِّ لِلنَّاسِ يَوْمَئِذٍ الْجُمُعَةَ ‏.‏ فَذُكِرَ ذَلِكَ لاِبْنِ عَبَّاسٍ فَقَالَ أَصَابَ السُّنَّةَ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Абдулҳамид ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: менга Ваҳб ибн Кайсон ривоят қилди, у деди: «Ибн Зубайр замонида икки ийд (Жума ва ҳайит) жам бўлиб қолди. Бас, у (намозгоҳга) чиқишни кун кўтарилгунича кечиктирди, сўнг чиқиб хутба қилди ва хутбани узайтирди, кейин тушиб намоз ўқиди ва ўша куни одамларга Жумани ўқитмади. Бу Ибн Аббосга айтилди, у: «(Ваҳб) суннатга мувофиқ қилди,» деди.»

1593-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ عَلَيْهَا وَعِنْدَهَا جَارِيَتَانِ تَضْرِبَانِ بِدُفَّيْنِ فَانْتَهَرَهُمَا أَبُو بَكْرٍ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ دَعْهُنَّ فَإِنَّ لِكُلِّ قَوْمٍ عِيدًا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, Маъмардан, у аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг олдига кирдилар, унинг ёнида икки чўри икки чилдирма чаларди. Бас, Абу Бакр уларни жеркиди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уларни қўй, чунки ҳар бир қавмнинг ийди бордир,» дедилар.

1594-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ آدَمَ، عَنْ عَبْدَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ جَاءَ السُّودَانُ يَلْعَبُونَ بَيْنَ يَدَىِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي يَوْمِ عِيدٍ فَدَعَانِي فَكُنْتُ أَطَّلِعُ إِلَيْهِمْ مِنْ فَوْقِ عَاتِقِهِ فَمَا زِلْتُ أَنْظُرُ إِلَيْهِمْ حَتَّى كُنْتُ أَنَا الَّتِي انْصَرَفْتُ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Одам хабар берди, Абдадан, у Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: «Судонликлар ийд куни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдида ўйин кўрсатдилар. Бас, (Набий) мени чақирдилар, мен уларга унинг елкаси устидан қараб турдим ва ўзим қарашдан тўхтагунимча уларга қарайвердим.»

1595-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْتُرُنِي بِرِدَائِهِ وَأَنَا أَنْظُرُ إِلَى الْحَبَشَةِ يَلْعَبُونَ فِي الْمَسْجِدِ حَتَّى أَكُونَ أَنَا أَسْأَمُ فَاقْدُرُوا قَدْرَ الْجَارِيَةِ الْحَدِيثَةِ السِّنِّ الْحَرِيصَةِ عَلَى اللَّهْوِ ‏.‏

Бизга Али ибн Хашрам хабар берди, у деди: бизга ал-Валид ривоят қилди, у деди: бизга ал-Авзоий ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ридолари билан мени тўсиб турганларини кўрдим, мен эса ҳабашаларнинг масжидда ўйнаётганларига чарчаб толиққунимча қараб турардим. Энди ўйинга ҳарислиги кучли ёш қизнинг ҳолатини чамалаб кўринглар.»

1596-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ مُسْلِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي الزُّهْرِيُّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ دَخَلَ عُمَرُ وَالْحَبَشَةُ يَلْعَبُونَ فِي الْمَسْجِدِ فَزَجَرَهُمْ عُمَرُ رضى الله عنه فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ دَعْهُمْ يَا عُمَرُ فَإِنَّمَا هُمْ بَنُو أَرْفِدَةَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Мусо хабар берди, у деди: бизга ал-Валид ибн Муслим ривоят қилди, у деди: бизга ал-Авзоий ривоят қилди, у деди: менга аз-Зуҳрий ривоят қилди, Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: «Умар (розияллаҳу анҳу) кирди, ҳабашалар масжидда ўйнаётган эдилар. Бас, Умар (розияллаҳу анҳу) уларни жеркиди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Умар, уларни қўй, чунки улар Арфида ўғилларидир,» дедилар.»

1597-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَفْصِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ طَهْمَانَ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، أَنَّهُ حَدَّثَهُ أَنَّ عَائِشَةَ حَدَّثَتْهُ أَنَّ أَبَا بَكْرٍ الصِّدِّيقَ دَخَلَ عَلَيْهَا وَعِنْدَهَا جَارِيَتَانِ تَضْرِبَانِ بِالدُّفِّ وَتُغَنِّيَانِ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُسَجًّى بِثَوْبِهِ - وَقَالَ مَرَّةً أُخْرَى مُتَسَجٍّ ثَوْبَهُ - فَكَشَفَ عَنْ وَجْهِهِ فَقَالَ ‏ "‏ دَعْهُمَا يَا أَبَا بَكْرٍ إِنَّهَا أَيَّامُ عِيدٍ ‏"‏ ‏.‏ وَهُنَّ أَيَّامُ مِنًى وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَئِذٍ بِالْمَدِينَةِ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Ҳафс ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: менга Иброҳим ибн Таҳмон ривоят қилди, Молик ибн Анасдан, у аз-Зуҳрийдан, у Урвадан (ривоят қилишича), Урвага Оиша ривоят қилдики, Абу Бакр Сиддиқ унинг олдига кирди, унинг ёнида икки чўри чилдирма чалиб қўшиқ айтар эди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса кийимлари билан ўраниб (ётган) эдилар — бошқа сафар «кийимини устига тортиб» деди — бас, (Расулуллоҳ) юзларидан (кийимни) очиб: «Эй Абу Бакр, уларни қўй, албатта булар ийд кунларидир,» дедилар. Бу Мино кунлари эди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўша куни Мадинада эдилар.