أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَرْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ فُضَيْلٍ، عَنْ عُمَارَةَ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَىُّ الصَّدَقَةِ أَعْظَمُ أَجْرًا قَالَ " أَنْ تَصَدَّقَ وَأَنْتَ صَحِيحٌ شَحِيحٌ تَخْشَى الْفَقْرَ وَتَأْمُلُ الْبَقَاءَ وَلاَ تُمْهِلْ حَتَّى إِذَا بَلَغَتِ الْحُلْقُومَ قُلْتَ لِفُلاَنٍ كَذَا وَقَدْ كَانَ لِفُلاَنٍ ".
Бизга Аҳмад ибн Ҳарб хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Фузайл Уморадан, у Абу Зуръадан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Эй Расулуллаҳ, қайси садақанинг ажри энг буюкдир?» деди. У: «Соғлом ва (мол-мулкка) бахил бўлиб, фақирликдан қўрқиб, (узоқ) яшашга умид қилиб турган пайтингда садақа беришингдир. (Садақани) ортга суриб, жон ҳалқумга етганда: «Фалончига шунча, фалончига эса шунча,» дейишингни (кут)ма — ҳолбуки у аллақачон фалончиники бўлиб бўлган эди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ، عَنِ الْحَارِثِ بْنِ سُوَيْدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَيُّكُمْ مَالُ وَارِثِهِ أَحَبُّ إِلَيْهِ مِنْ مَالِهِ ". قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا مِنَّا مِنْ أَحَدٍ إِلاَّ مَالُهُ أَحَبُّ إِلَيْهِ مِنْ مَالِ وَارِثِهِ. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اعْلَمُوا أَنَّهُ لَيْسَ مِنْكُمْ مِنْ أَحَدٍ إِلاَّ مَالُ وَارِثِهِ أَحَبُّ إِلَيْهِ مِنْ مَالِهِ مَالُكَ مَا قَدَّمْتَ وَمَالُ وَارِثِكَ مَا أَخَّرْتَ ".
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий Абу Муовиядан, у ал-Аъмашдан, у Иброҳим ат-Таймийдан, у ал-Ҳорис ибн Сувайддан, у Абдуллоҳдан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан қайси бирингизга ворисининг моли ўз молидан суюклироқ?» дедилар. Улар: «Эй Расулуллаҳ, биздан ҳеч биримиз (йўқ)ки, ўз моли унга ворисининг молидан суюклироқ бўлмаса (яъни ҳаммамизга ўз молимиз суюклироқ),» дейишди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Билингки, сизлардан ҳеч бирингиз (йўқ)ки, унга ворисининг моли ўз молидан суюклироқ бўлмаса. Сеннинг молинг — сен (ўзинг учун) олдинга юборганинг, ворисингнинг моли эса — сен (ортда) қолдирганингдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ مُطَرِّفٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " {أَلْهَاكُمُ التَّكَاثُرُ * حَتَّى زُرْتُمُ الْمَقَابِرَ} قَالَ يَقُولُ ابْنُ آدَمَ مَالِي مَالِي وَإِنَّمَا مَالُكَ مَا أَكَلْتَ فَأَفْنَيْتَ أَوْ لَبِسْتَ فَأَبْلَيْتَ أَوْ تَصَدَّقْتَ فَأَمْضَيْتَ ".
Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба Қатодадан, у Мутаррифдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди, у деди: «Кўпайтиришга (мол-дунёга) берилиш сизларни машғул қилиб қўйди. Токи қабрларни зиёрат қилгунингизча (яъни ўлгунингизча),» (Такосур сураси, 1-2) дедилар ва: «Одам фарзанди: «Молим! Молим!» дейди. Ҳолбуки сени молинг фақат — еб тугатганинг, ёки кийиб эскиртганинг, ёхуд садақа қилиб (охиратга) ўтказганингдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا إِسْحَاقَ، سَمِعَ أَبَا حَبِيبَةَ الطَّائِيَّ، قَالَ أَوْصَى رَجُلٌ بِدَنَانِيرَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَسُئِلَ أَبُو الدَّرْدَاءِ فَحَدَّثَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَثَلُ الَّذِي يَعْتِقُ أَوْ يَتَصَدَّقُ عِنْدَ مَوْتِهِ مَثَلُ الَّذِي يُهْدِي بَعْدَ مَا يَشْبَعُ ".
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: мен Абу Ишоқдан эшитдим, у Абу Ҳабиба ат-Тоийдан эшитганки, у деди: бир киши Аллаҳ йўлида динорларни (сарфлашни) васият қилди. Абу Дардодан бу ҳақда сўралганда, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилдики, у: «Ўлим чоғида озод қиладиган ёки садақа берадиган кишининг масали, тўйиб бўлганидан кейин ҳадя қиладиган кишининг масалига ўхшайди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْفُضَيْلُ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا حَقُّ امْرِئٍ مُسْلِمٍ لَهُ شَىْءٌ يُوصَى فِيهِ أَنْ يَبِيتَ لَيْلَتَيْنِ إِلاَّ وَوَصِيَّتُهُ مَكْتُوبَةٌ عِنْدَهُ ".
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга ал-Фузайл, Убайдуллоҳдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Васият қиладиган бирор нарсаси бўлган мусулмон кишининг васияти ёзилган ҳолда ёнида турмасдан икки кеча ўтказиши тўғри келмайди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ الْقَاسِمِ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَا حَقُّ امْرِئٍ مُسْلِمٍ لَهُ شَىْءٌ يُوصَى فِيهِ يَبِيتُ لَيْلَتَيْنِ إِلاَّ وَوَصِيَّتُهُ مَكْتُوبَةٌ عِنْدَهُ ".
Бизга Муҳаммад ибн Салама хабар берди, у деди: бизга Ибнул-Қосим, Моликдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Васият қиладиган бирор нарсаси бўлган мусулмон кишининг васияти ёзилган ҳолда ёнида турмасдан икки кеча ўтказиши тўғри келмайди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمِ بْنِ نُعَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حِبَّانُ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَوْلَهُ.
Бизга Муҳаммад ибн Ҳотим ибн Нуъайм хабар берди, у деди: бизга Ҳиббон ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ, Ибн Авндан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан унинг сўзини хабар қилди.
أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ فَإِنَّ سَالِمًا أَخْبَرَنِي عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَا حَقُّ امْرِئٍ مُسْلِمٍ تَمُرُّ عَلَيْهِ ثَلاَثُ لَيَالٍ إِلاَّ وَعِنْدَهُ وَصِيَّتُهُ ". قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ مَا مَرَّتْ عَلَىَّ مُنْذُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ذَلِكَ إِلاَّ وَعِنْدِي وَصِيَّتِي.
Бизга Юнус ибн Абдул Аъло хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, у деди: менга Юнус, Ибн Шиҳобдан хабар берди, у деди: Солим менга Абдуллоҳ ибн Умардан хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мусулмон киши учун васияти ёнида бўлмаган ҳолда уч кеча ўтказиши тўғри келмайди,» дедилар. Абдуллоҳ ибн Умар деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг буни айтганларини эшитганимдан бери, васиятим ёнимда бўлмаган ҳолда менга (бирор кеча) ўтмаган.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ الْوَزِيرِ بْنِ سُلَيْمَانَ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ، وَعَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَا حَقُّ امْرِئٍ مُسْلِمٍ لَهُ شَىْءٌ يُوصَى فِيهِ فَيَبِيتُ ثَلاَثَ لَيَالٍ إِلاَّ وَوَصِيَّتُهُ عِنْدَهُ مَكْتُوبَةٌ ".
Бизга Аҳмад ибн Яҳё ибн ал-Вазир ибн Сулаймон хабар берди, у деди: мен Ибн Ваҳбдан эшитдим, у деди: менга Юнус ва Амр ибнул-Ҳорис, Ибн Шиҳобдан, у Солим ибн Абдуллоҳдан, у отасидан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан хабар бердики, у: «Васият қиладиган бирор нарсаси бўлган мусулмон кишининг васияти ёнида ёзилган ҳолда турмасдан уч кеча ўтказиши тўғри келмайди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ مِغْوَلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا طَلْحَةُ، قَالَ سَأَلْتُ ابْنَ أَبِي أَوْفَى أَوْصَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ لاَ. قُلْتُ كَيْفَ كَتَبَ عَلَى الْمُسْلِمِينَ الْوَصِيَّةَ قَالَ أَوْصَى بِكِتَابِ اللَّهِ.
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ибнул-Ҳорис ривоят қилди, у деди: бизга Молик ибн Миғвал ривоят қилди, у деди: бизга Талҳа ривоят қилди, у деди: мен Ибн Абу Авфодан сўрадим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) васият қилдиларми? У: «Йўқ,» деди. Мен: «Ундай бўлса, мусулмонларга васият қандай қилиб фарз қилинди?» дедим. У: «У (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Аллаҳнинг Китобига (амал қилишни) васият қилдилар,» деди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُفَضَّلٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، وَأَنْبَأَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، وَأَحْمَدُ بْنُ حَرْبٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا تَرَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دِينَارًا وَلاَ دِرْهَمًا وَلاَ شَاةً وَلاَ بَعِيرًا وَلاَ أَوْصَى بِشَىْءٍ.
Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, у деди: бизга Муфаззал, ал-Аъмашдан ривоят қилди; ва бизга Муҳаммад ибнул-Ало ва Аҳмад ибн Ҳарб хабар берди, улар деди: бизга Абу Муовия, ал-Аъмашдан, у Шақиқдан, у Масруқдан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) на бир динор, на бир дирҳам, на бир қўй, на бир туя қолдирдилар ва на бирор нарсани васият қилдилар.
أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا مُصْعَبٌ، حَدَّثَنَا دَاوُدُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا تَرَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دِرْهَمًا وَلاَ دِينَارًا وَلاَ شَاةً وَلاَ بَعِيرًا وَمَا أَوْصَى.
Менга Муҳаммад ибн Рофиъ хабар берди, бизга Мусъаб ривоят қилди, бизга Довуд, ал-Аъмашдан, у Шақиқдан, у Масруқдан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) на бир дирҳам, на бир динор, на бир қўй, на бир туя қолдирдилар ва васият ҳам қилмадилар.
أَخْبَرَنَا جَعْفَرُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ الْهُذَيْلِ، وَأَحْمَدُ بْنُ يُوسُفَ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَاصِمُ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ حَدَّثَنَا حَسَنُ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا تَرَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دِرْهَمًا وَلاَ دِينَارًا وَلاَ شَاةً وَلاَ بَعِيرًا وَلاَ أَوْصَى. لَمْ يَذْكُرْ جَعْفَرٌ دِينَارًا وَلاَ دِرْهَمًا.
Бизга Жаъфар ибн Муҳаммад ибнул-Ҳузайл ва Аҳмад ибн Юсуф хабар берди, улар деди: бизга Осим ибн Юсуф ривоят қилди, у деди: бизга Ҳасан ибн Айёш, ал-Аъмашдан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) на бир дирҳам, на бир динор, на бир қўй, на бир туя қолдирдилар ва васият ҳам қилмадилар. Жаъфар «динор ва дирҳам»ни зикр қилмади.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَزْهَرُ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ عَوْنٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ يَقُولُونَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَوْصَى إِلَى عَلِيٍّ رضى الله عنه لَقَدْ دَعَا بِالطَّسْتِ لِيَبُولَ فِيهَا فَانْخَنَثَتْ نَفْسُهُ صلى الله عليه وسلم وَمَا أَشْعُرُ فَإِلَى مَنْ أَوْصَى
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Азҳар ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Авн, Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оишадан хабар бердики, у деди: Улар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Али (розияллаҳу анҳу)га васият қилдилар дейишади. (Ҳолбуки) У (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўша (ёнида) ичига сийиш учун тоғора чақирган эдилар ва нафслари узилиб қолди, мен сезмай ҳам қолдим. Бас, У кимга васият қилибди?
أَخْبَرَنِي أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَارِمٌ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلَيْسَ عِنْدَهُ أَحَدٌ غَيْرِي - قَالَتْ - وَدَعَا بِالطَّسْتِ.
Менга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Орим ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд, Ибн Авндан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) вафот этганларида, мен билан бирга У Зотнинг ёнида бошқа ҳеч ким йўқ эди. У (Оиша) деди: Ва У (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тоғора чақирган эдилар.
أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَامِرِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ مَرِضْتُ مَرَضًا أَشْفَيْتُ مِنْهُ فَأَتَانِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعُودُنِي فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لِي مَالاً كَثِيرًا وَلَيْسَ يَرِثُنِي إِلاَّ ابْنَتِي أَفَأَتَصَدَّقُ بِثُلُثَىْ مَالِي قَالَ " لاَ ". قُلْتُ فَالشَّطْرَ قَالَ " لاَ ". قُلْتُ فَالثُّلُثَ قَالَ " الثُّلُثَ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ إِنَّكَ أَنْ تَتْرُكَ وَرَثَتَكَ أَغْنِيَاءَ خَيْرٌ لَهُمْ مِنْ أَنْ تَتْرُكَهُمْ عَالَةً يَتَكَفَّفُونَ النَّاسَ ".
Менга Амр ибн Усмон ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Суфён, аз-Зуҳрийдан, у Омир ибн Саъддан, у отасидан ривоят қилдики, у деди: мен бир касалликка чалиндимки, ундан ўлим арафасига етдим. Бас, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени йўқлаб келдилар. Мен: «Эй Аллаҳнинг Расули, менда кўп мол бор, қизимдан бошқа ҳеч ким менга меросхўр бўлмайди. Молимнинг учдан иккисини садақа қилайми?» дедим. У: «Йўқ,» дедилар. Мен: «Ярмини-чи?» дедим. У: «Йўқ,» дедилар. Мен: «Учдан бирини-чи?» дедим. У: «Учдан бирини (қил), учдан бири ҳам кўпдир. Сен меросхўрларингни бой қолдиришинг, уларни одамларга қўл чўзиб гадолик қиладиган камбағал қолдиришингдан яхшироқдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، وَأَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، - وَاللَّفْظُ لأَحْمَدَ - قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَامِرِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ سَعْدٍ، قَالَ جَاءَنِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَعُودُنِي وَأَنَا بِمَكَّةَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أُوصِي بِمَالِي كُلِّهِ قَالَ " لاَ ". قُلْتُ فَالشَّطْرَ قَالَ " لاَ ". قُلْتُ فَالثُّلُثَ قَالَ " الثُّلُثَ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ إِنَّكَ أَنْ تَدَعَ وَرَثَتَكَ أَغْنِيَاءَ خَيْرٌ مِنْ أَنْ تَدَعَهُمْ عَالَةً يَتَكَفَّفُونَ النَّاسَ يَتَكَفَّفُونَ فِي أَيْدِيهِمْ ".
Бизга Амр ибн Мансур ва Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди — лафз Аҳмадникидир — улар деди: бизга Абу Нуъайм ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Саъд ибн Иброҳимдан, у Омир ибн Саъддан, у Саъддан (ривоят қилдики), у деди: мен Маккада эканлигимда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени йўқлаб келдилар. Мен: «Эй Аллаҳнинг Расули, бутун молимни васият қилайми?» дедим. У: «Йўқ,» дедилар. Мен: «Ярмини-чи?» дедим. У: «Йўқ,» дедилар. Мен: «Учдан бирини-чи?» дедим. У: «Учдан бирини (қил), учдан бири ҳам кўпдир. Сенинг меросхўрларингни бой қолдиришинг, уларни одамларга қўлларида гадолик қиладиган камбағал қолдиришингдан яхшироқдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَامِرِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَعُودُهُ وَهُوَ بِمَكَّةَ وَهُوَ يَكْرَهُ أَنْ يَمُوتَ بِالأَرْضِ الَّتِي هَاجَرَ مِنْهَا قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " رَحِمَ اللَّهُ سَعْدَ ابْنَ عَفْرَاءَ أَوْ يَرْحَمُ اللَّهُ سَعْدَ ابْنَ عَفْرَاءَ ". وَلَمْ يَكُنْ لَهُ إِلاَّ ابْنَةٌ وَاحِدَةٌ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أُوصِي بِمَالِي كُلِّهِ قَالَ " لاَ ". قُلْتُ النِّصْفَ قَالَ " لاَ ". قُلْتُ فَالثُّلُثَ قَالَ " الثُّلُثَ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ إِنَّكَ أَنْ تَدَعَ وَرَثَتَكَ أَغْنِيَاءَ خَيْرٌ مِنْ أَنْ تَدَعَهُمْ عَالَةً يَتَكَفَّفُونَ النَّاسَ مَا فِي أَيْدِيهِمْ ".
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Саъд ибн Иброҳимдан, у Омир ибн Саъддан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Маккада эканлигида уни йўқлаб келар эдилар, у эса ҳижрат қилиб чиққан ерда ўлиб қолишни ёмон кўрарди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ Саъд ибн Афрога раҳм қилсин,» ёки «Аллаҳ Саъд ибн Афрога раҳм қилади,» дедилар. Унинг бир қизидан бошқа фарзанди йўқ эди. У: «Эй Аллаҳнинг Расули, бутун молимни васият қилайми?» деди. У: «Йўқ,» дедилар. Мен: «Ярмини-чи?» дедим. У: «Йўқ,» дедилар. Мен: «Учдан бирини-чи?» дедим. У: «Учдан бирини (қил), учдан бири ҳам кўпдир. Сенинг меросхўрларингни бой қолдиришинг, уларни одамлар қўлидаги нарсага қўл чўзиб гадолик қиладиган камбағал қолдиришингдан яхшироқдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مِسْعَرٌ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنِي بَعْضُ، آلِ سَعْدٍ قَالَ مَرِضَ سَعْدٌ فَدَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أُوصِي بِمَالِي كُلِّهِ قَالَ " لاَ ". وَسَاقَ الْحَدِيثَ.
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Абу Нуъайм ривоят қилди, у деди: бизга Мисъар, Саъд ибн Иброҳимдан ривоят қилди, у деди: менга Саъд оиласидан баъзилари ривоят қилди, у деди: Саъд касал бўлди, бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (унинг олдига) кирдилар. У: «Эй Аллаҳнинг Расули, бутун молимни васият қилайми?» деди. У: «Йўқ,» дедилар. Ва у ҳадисни (охиригача) келтирди.
أَخْبَرَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ الْعَنْبَرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْكَبِيرِ بْنُ عَبْدِ الْمَجِيدِ، قَالَ حَدَّثَنَا بُكَيْرُ بْنُ مِسْمَارٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَامِرَ بْنَ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ اشْتَكَى بِمَكَّةَ فَجَاءَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا رَآهُ سَعْدٌ بَكَى وَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَمُوتُ بِالأَرْضِ الَّتِي هَاجَرْتَ مِنْهَا قَالَ " لاَ إِنْ شَاءَ اللَّهُ ". وَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أُوصِي بِمَالِي كُلِّهِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ قَالَ " لاَ ". قَالَ يَعْنِي بِثُلُثَيْهِ قَالَ " لاَ ". قَالَ فَنِصْفَهُ قَالَ " لاَ ". قَالَ فَثُلُثَهُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الثُّلُثَ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ إِنَّكَ أَنْ تَتْرُكَ بَنِيكَ أَغْنِيَاءَ خَيْرٌ مِنْ أَنْ تَتْرُكَهُمْ عَالَةً يَتَكَفَّفُونَ النَّاسَ ".
Бизга ал-Аббос ибн Абдул Азим ал-Анбарий хабар берди, у деди: бизга Абдул Кабир ибн Абдул Мажид ривоят қилди, у деди: бизга Букайр ибн Мисмор ривоят қилди, у деди: мен Омир ибн Саъддан эшитдимки, у отасидан (ривоят қилди): у Маккада касал бўлди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг олдига келдилар. Саъд Уни кўргач, йиғлаб: «Эй Аллаҳнинг Расули, мен сиз ҳижрат қилиб чиққан ерда ўлиб кетаманми?» деди. У: «Йўқ, иншаАллаҳ,» дедилар. Ва у: «Эй Аллаҳнинг Расули, бутун молимни Аллаҳ йўлида васият қилайми?» деди. У: «Йўқ,» дедилар. У — яъни молининг учдан иккисини (демоқчи бўлиб) — деди. У: «Йўқ,» дедилар. У: «Ярмини-чи?» деди. У: «Йўқ,» дедилар. У: «Учдан бирини-чи?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Учдан бирини (қил), учдан бири ҳам кўпдир. Сенинг ўғилларингни бой қолдиришинг, уларни одамларга қўл чўзиб гадолик қиладиган камбағал қолдиришингдан яхшироқдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، قَالَ عَادَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي مَرَضِي فَقَالَ " أَوْصَيْتَ ". قُلْتُ نَعَمْ. قَالَ " بِكَمْ ". قُلْتُ بِمَالِي كُلِّهِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ. قَالَ " فَمَا تَرَكْتَ لِوَلدِكَ ". قُلْتُ هُمْ أَغْنِيَاءُ. قَالَ " أَوْصِ بِالْعُشْرِ ". فَمَا زَالَ يَقُولُ وَأَقُولُ حَتَّى قَالَ " أَوْصِ بِالثُّلُثِ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ أَوْ كَبِيرٌ ".
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир, Ато ибн Соибдан, у Абу Абдурраҳмондан, у Саъд ибн Абу Ваққосдан хабар бердики, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мен касал бўлганимда мени йўқлаб келиб: «Васият қилдингми?» дедилар. Мен: «Ҳа,» дедим. У: «Қанча?» дедилар. Мен: «Бутун молимни Аллаҳ йўлида (васият қилдим),» дедим. У: «Бас, болаларингга нима қолдирдинг?» дедилар. Мен: «Улар бойлардир,» дедим. У: «Ушри (ўндан бирини) васият қил,» дедилар. Ва У айтишдан, мен ҳам айтишдан тўхтамадим, токи У: «Учдан бирини васият қил, учдан бири ҳам кўпдир ёки каттадир,» дегунларича (давом этди).
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ سَعْدٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَادَهُ فِي مَرَضِهِ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أُوصِي بِمَالِي كُلِّهِ قَالَ " لاَ ". قَالَ فَالشَّطْرَ قَالَ " لاَ ". قَالَ فَالثُّلُثَ قَالَ " الثُّلُثَ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ أَوْ كَبِيرٌ ".
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ибн Урва ривоят қилди, у отасидан, у Саъддан (ривоят қилдики): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни касаллигида кўргани келдилар. У: «Ё Расулуллоҳ, мол-мулкимнинг ҳаммасини васият қилайми?» деди. У: «Йўқ,» дедилар. У: «Ярмини-чи?» деди. У: «Йўқ,» дедилар. У: «Учдан бирини-чи?» деди. У: «Учдан бирини (қил), учдан бир эса кўп ёки катта (миқдор)дир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْوَلِيدِ الْفَحَّامُ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَبِيعَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَتَى سَعْدًا يَعُودُهُ فَقَالَ لَهُ سَعْدٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ أُوصِي بِثُلُثَىْ مَالِي قَالَ " لاَ ". قَالَ فَأُوصِي بِالنِّصْفِ قَالَ " لاَ ". قَالَ فَأُوصِي بِالثُّلُثِ قَالَ " نَعَمِ الثُّلُثَ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ أَوْ كَبِيرٌ إِنَّكَ أَنْ تَدَعَ وَرَثَتَكَ أَغْنِيَاءَ خَيْرٌ مِنْ أَنْ تَدَعَهُمْ فُقَرَاءَ يَتَكَفَّفُونَ ".
Бизга Муҳаммад ибн ал-Валид ал-Фаҳҳом хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Рабиа ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ибн Урва ривоят қилди, у отасидан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо ривоят қилдики): Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Саъдни кўргани келдилар. Саъд унга: «Ё Расулуллоҳ, мол-мулкимнинг учдан иккисини васият қилайми?» деди. У: «Йўқ,» дедилар. У: «Ярмини васият қилайми?» деди. У: «Йўқ,» дедилар. У: «Учдан бирини васият қилайми?» деди. У: «Ҳа, учдан бирини, учдан бир эса кўп ёки катта (миқдор)дир. Сен ворисларингни бой ҳолатда қолдирсанг, уларни қўл чўзиб (тиланиб) юрадиган камбағал ҳолатда қолдиришингдан яхшироқдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ لَوْ غَضَّ النَّاسُ إِلَى الرُّبُعِ لأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الثُّلُثَ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ أَوْ كَبِيرٌ ".
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Ибн Аббосдан (розияллаҳу анҳумо ривоят қилдики), у деди: Агар одамлар (васиятларини) тўртдан бир(гача) камайтирсалар (яхши бўларди), чунки Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Учдан бирини (қил), учдан бир эса кўп ёки катта (миқдор)дир,» деган эдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ الْمِنْهَالِ، قَالَ حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ يُونُسَ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، سَعْدِ بْنِ مَالِكٍ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم جَاءَهُ وَهُوَ مَرِيضٌ فَقَالَ إِنَّهُ لَيْسَ لِي وَلَدٌ إِلاَّ ابْنَةٌ وَاحِدَةٌ فَأُوصِي بِمَالِي كُلِّهِ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لاَ ". قَالَ فَأُوصِي بِنِصْفِهِ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لاَ ". قَالَ فَأُوصِي بِثُلُثِهِ قَالَ " الثُّلُثَ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ ".
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ибн ал-Минҳол ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммом ривоят қилди, у Қатодадан, у Юнус ибн Жубайрдан, у Муҳаммад ибн Саъддан, у отаси Саъд ибн Моликдан (ривоят қилдики): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг олдига келдилар, у эса касал эди. У: «Менинг бир қизимдан бошқа фарзандим йўқ, мол-мулкимнинг ҳаммасини васият қилайми?» деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Йўқ,» дедилар. У: «Ярмини васият қилайми?» деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Йўқ,» дедилар. У: «Учдан бирини васият қилайми?» деди. У: «Учдан бирини (қил), учдан бир эса кўп (миқдор)дир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الْقَاسِمُ بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ دِينَارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ شَيْبَانَ، عَنْ فِرَاسٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي جَابِرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ أَبَاهُ، اسْتُشْهِدَ يَوْمَ أُحُدٍ وَتَرَكَ سِتَّ بَنَاتٍ وَتَرَكَ عَلَيْهِ دَيْنًا فَلَمَّا حَضَرَ جُدَادُ النَّخْلِ أَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ قَدْ عَلِمْتَ أَنَّ وَالِدِي اسْتُشْهِدَ يَوْمَ أُحُدٍ وَتَرَكَ دَيْنًا كَثِيرًا وَإِنِيِّ أُحِبُّ أَنْ يَرَاكَ الْغُرَمَاءُ. قَالَ " اذْهَبْ فَبَيْدِرْ كُلَّ تَمْرٍ عَلَى نَاحِيَةٍ ". فَفَعَلْتُ ثُمَّ دَعَوْتُهُ فَلَمَّا نَظَرُوا إِلَيْهِ كَأَنَّمَا أُغْرُوا بِي تِلْكَ السَّاعَةَ فَلَمَّا رَأَى مَا يَصْنَعُونَ أَطَافَ حَوْلَ أَعْظَمِهَا بَيْدَرًا ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ جَلَسَ عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ " ادْعُ أَصْحَابَكَ ". فَمَا زَالَ يَكِيلُ لَهُمْ حَتَّى أَدَّى اللَّهُ أَمَانَةَ وَالِدِي وَأَنَا رَاضٍ أَنْ يُؤَدِّيَ اللَّهُ أَمَانَةَ وَالِدِي لَمْ تَنْقُصْ تَمْرَةً وَاحِدَةً.
Бизга ал-Қосим ибн Закариё ибн Динор хабар берди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ривоят қилди, у Шайбондан, у Фиросдан, у аш-Шаъбийдан (ривоят қилди), у деди: менга Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳумо) ривоят қилдики, унинг отаси Уҳуд куни шаҳид бўлди ва олти қиз ҳамда ўз зиммасида қарз қолдирди. Хурмони териш вақти келганида, мен Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келдим ва: «Биласизки, отам Уҳуд куни шаҳид бўлди ва кўп қарз қолдирди, мен қарздорлар сизни кўришларини истайман,» дедим. У: «Бориб, ҳар хил хурмони алоҳида томонга уйиб қўй,» дедилар. Мен шундай қилдим, сўнг у кишини чақирдим. (Қарздорлар) уни кўрганларида, ўша пайт гўё менга (қаттиқлик билан) қисталгандек эдилар. У уларнинг қилаётганини кўргач, энг катта уюм атрофини уч марта айланиб чиқдилар, сўнг унинг устига ўтирдилар, кейин: «Шерикларингни (қарздорларни) чақир,» дедилар. Сўнг уларга ўлчаб бера бошладилар, ҳатто Аллоҳ отамнинг омонатини (қарзини) адо этди ва мен отамнинг омонатини Аллоҳ адо этишидан рози эдим — бир дона хурмо ҳам камаймади.
أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ سَلاَّمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، - وَهُوَ الأَزْرَقُ - قَالَ حَدَّثَنَا زَكَرِيَّا، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ أَبَاهُ، تُوُفِّيَ وَعَلَيْهِ دَيْنٌ فَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَبِي تُوُفِّيَ وَعَلَيْهِ دَيْنٌ وَلَمْ يَتْرُكْ إِلاَّ مَا يُخْرِجُ نَخْلُهُ وَلاَ يَبْلُغُ مَا يُخْرِجُ نَخْلُهُ مَا عَلَيْهِ مِنَ الدَّيْنِ دُونَ سِنِينَ فَانْطَلِقْ مَعِي يَا رَسُولَ اللَّهِ لِكَىْ لاَ يَفْحُشَ عَلَىَّ الْغُرَّامُ فَأَتَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدُورُ بَيْدَرًا بَيْدَرًا فَسَلَّمَ حَوْلَهُ وَدَعَا لَهُ ثُمَّ جَلَسَ عَلَيْهِ وَدَعَا الْغُرَّامَ فَأَوْفَاهُمْ وَبَقِيَ مِثْلُ مَا أَخَذُوا.
Бизга Абдурраҳмон ибн Муҳаммад ибн Саллом хабар берди, у деди: бизга Ишоқ — у ал-Азрақ эди — ривоят қилди, у деди: бизга Закариё ривоят қилди, у аш-Шаъбийдан, у Жобирдан (розияллаҳу анҳу ривоят қилдики): унинг отаси вафот этди ва зиммасида қарз бор эди. Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келдим ва: «Ё Расулуллоҳ, отам вафот этди ва зиммасида қарз бор эди, у хурмоси берадиган (ҳосил)дан бошқа нарса қолдирмади, хурмоси берадиган (ҳосил) эса зиммасидаги қарзга йиллар (ўтса ҳам) етмайди. Ё Расулуллоҳ, мен билан боринг, токи қарздор менга қўполлик қилмасин,» дедим. Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келиб, ҳар бир уюмни айланиб чиқдилар ва атрофига салом бердилар ҳамда унга (барака) дуо қилдилар, сўнг унинг устига ўтирдилар ва қарздорларни чақириб, уларга (қарзни) тўлиқ адо этдилар, улар олган миқдордек (хурмо) яна қолди.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مُغِيرَةَ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ تُوُفِّيَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرِو بْنِ حَرَامٍ - قَالَ - وَتَرَكَ دَيْنًا فَاسْتَشْفَعْتُ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى غُرَمَائِهِ أَنْ يَضَعُوا مِنْ دَيْنِهِ شَيْئًا فَطَلَبَ إِلَيْهِمْ فَأَبَوْا فَقَالَ لِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " اذْهَبْ فَصَنِّفْ تَمْرَكَ أَصْنَافًا الْعَجْوَةَ عَلَى حِدَةٍ وَعَذْقَ ابْنِ زَيْدٍ عَلَى حِدَةٍ وَأَصْنَافَهُ ثُمَّ ابْعَثْ إِلَىَّ ". قَالَ فَفَعَلْتُ فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَلَسَ فِي أَعْلاَهُ أَوْ فِي أَوْسَطِهِ ثُمَّ قَالَ " كِلْ لِلْقَوْمِ ". قَالَ فَكِلْتُ لَهُمْ حَتَّى أَوْفَيْتُهُمْ ثُمَّ بَقِيَ تَمْرِي كَأَنْ لَمْ يَنْقُصْ مِنْهُ شَىْءٌ.
Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, у Муғирадан, у аш-Шаъбийдан, у Жобирдан (розияллаҳу анҳу ривоят қилди), у деди: Абдуллоҳ ибн Амр ибн Ҳаром вафот этди — деди — ва қарз қолдирди. Мен қарздорларидан қарзидан бир нарсани (кечиб) қолдиришларини сўраб, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни шафеъ қилдим (воситачиликка чақирдим). У улардан (шуни) талаб қилдилар, улар эса рад этишди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Бориб, хурмоларингни турларга ажрат: ажвани алоҳида, Ибн Зайд хурмосини алоҳида ва бошқа турларини (алоҳида), сўнг менга (хабар) юбор,» дедилар. У деди: мен шундай қилдим. Сўнг Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келдилар ва унинг энг тепасига ёки ўртасига ўтирдилар, кейин: «Бу жамоага ўлчаб бер,» дедилар. У деди: мен уларга ўлчаб бердим, ҳатто уларга (қарзни) тўлиқ адо этдим, сўнг менинг хурмом гўё ундан ҳеч нарса камаймагандек қолиб турди.
أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يُونُسَ بْنِ مُحَمَّدٍ، - حَرَمِيٌّ - قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ عَمَّارِ بْنِ أَبِي عَمَّارٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَانَ لِيَهُودِيٍّ عَلَى أَبِي تَمْرٌ فَقُتِلَ يَوْمَ أُحُدٍ وَتَرَكَ حَدِيقَتَيْنِ وَتَمْرُ الْيَهُودِيِّ يَسْتَوْعِبُ مَا فِي الْحَدِيقَتَيْنِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " هَلْ لَكَ أَنْ تَأْخُذَ الْعَامَ نِصْفَهُ وَتُؤَخِّرَ نِصْفَهُ ". فَأَبَى الْيَهُودِيُّ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " هَلْ لَكَ أَنْ تَأْخُذَ الْجُدَادَ ". فَآذِنِّي فَآذَنْتُهُ فَجَاءَ هُوَ وَأَبُو بَكْرٍ فَجَعَلَ يُجَدُّ وَيُكَالُ مِنْ أَسْفَلِ النَّخْلِ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدْعُو بِالْبَرَكَةِ حَتَّى وَفَيْنَاهُ جَمِيعَ حَقِّهِ مِنْ أَصْغَرِ الْحَدِيقَتَيْنِ - فِيمَا يَحْسِبُ عَمَّارٌ - ثُمَّ أَتَيْتُهُمْ بِرُطَبٍ وَمَاءٍ فَأَكَلُوا وَشَرِبُوا ثُمَّ قَالَ " هَذَا مِنَ النَّعِيمِ الَّذِي تُسْأَلُونَ عَنْهُ ".
Бизга Иброҳим ибн Юнус ибн Муҳаммад — Ҳарамий — хабар берди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, у Аммор ибн Абу Аммордан, у Жобир ибн Абдуллоҳдан (розияллаҳу анҳу ривоят қилди), у деди: бир яҳудийнинг отам зиммасида (ҳақи бўлган) хурмоси бор эди. У Уҳуд куни қатл этилди ва иккита боғ қолдирди, яҳудийнинг хурмоси (ҳақи) эса икки боғдаги (ҳосил)нинг ҳаммасини қамраб оларди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шу йил ярмини олиб, ярмини кейинга қолдирасанми?» дедилар. Яҳудий эса рад этди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «(Ҳосилни) териб (берсам), оласанми?» дедилар. «Менга билдир,» (дедилар). Мен у кишига билдирдим. Сўнг у ва Абу Бакр келдилар. (Ҳосил) терила бошланди ва хурмонинг пастидан ўлчаб берила бошланди, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса барака дуосини қилардилар, ҳатто биз унинг бутун ҳақини — Амморнинг ҳисоблашича — икки боғнинг кичигидан адо этдик. Сўнг мен уларга янги хурмо ва сув олиб келдим, улар едилар ва ичдилар, кейин у: «Бу сиз сўраладиган неъматлардандир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، عَنْ حَدِيثِ عَبْدِ الْوَهَّابِ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ وَهْبِ بْنِ كَيْسَانَ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ تُوُفِّيَ أَبِي وَعَلَيْهِ دَيْنٌ فَعَرَضْتُ عَلَى غُرَمَائِهِ أَنْ يَأْخُذُوا الثَّمَرَةَ بِمَا عَلَيْهِ فَأَبَوْا وَلَمْ يَرَوْا فِيهِ وَفَاءً فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ قَالَ " إِذَا جَدَدْتَهُ فَوَضَعْتَهُ فِي الْمِرْبَدِ فَآذِنِّي ". فَلَمَّا جَدَدْتُهُ وَوَضَعْتُهُ فِي الْمِرْبَدِ أَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَاءَ وَمَعَهُ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ فَجَلَسَ عَلَيْهِ وَدَعَا بِالْبَرَكَةِ ثُمَّ قَالَ " ادْعُ غُرَمَاءَكَ فَأَوْفِهِمْ ". قَالَ فَمَا تَرَكْتُ أَحَدًا لَهُ عَلَى أَبِي دَيْنٌ إِلاَّ قَضَيْتُهُ وَفَضَلَ لِي ثَلاَثَةَ عَشَرَ وَسْقًا فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَضَحِكَ وَقَالَ " ائْتِ أَبَا بَكْرٍ وَعُمَرَ فَأَخْبِرْهُمَا ذَلِكَ ". فَأَتَيْتُ أَبَا بَكْرٍ وَعُمَرَ فَأَخْبَرْتُهُمَا فَقَالاَ قَدْ عَلِمْنَا إِذْ صَنَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَا صَنَعَ أَنَّهُ سَيَكُونُ ذَلِكَ.
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно, Абдулваҳҳоб ҳадисидан хабар берди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ривоят қилди, у Ваҳб ибн Кайсондан, у Жобир ибн Абдуллоҳдан (розияллаҳу анҳу ривоят қилди), у деди: отам вафот этди ва зиммасида қарз бор эди. Мен қарздорларига зиммасидаги (қарз) ўрнига мевани олишларини таклиф қилдим, улар эса рад этишди ва унда (қарзни) қоплайдиган (миқдор) йўқ деб ҳисоблашди. Шунда мен Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келдим ва буни у кишига айтдим. У: «(Хурмони) териб, мирбадга (хурмо қуритиш жойига) қўйганингда, менга билдир,» дедилар. Мен уни териб, мирбадга қўйгач, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келдим. У келдилар, ёнларида Абу Бакр ва Умар ҳам бор эди. У унинг устига ўтирдилар ва барака дуосини қилдилар, сўнг: «Қарздорларингни чақириб, уларга (қарзни) тўлиқ адо эт,» дедилар. У деди: мен отамнинг зиммасида ҳақи бўлган ҳеч кимни қолдирмай, ҳаммасини тўладим ва менга ўн уч васқ (хурмо) ортиб қолди. Мен буни у кишига айтдим, у кулдилар ва: «Абу Бакр ва Умарнинг олдига бориб, уларга буни хабар қил,» дедилар. Мен Абу Бакр ва Умарнинг олдига келдим ва уларга хабар бердим. Улар: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўша (иш)ни қилганларида, биз шундай бўлишини билган эдик,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ غَنْمٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ خَارِجَةَ، قَالَ خَطَبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " إِنَّ اللَّهَ قَدْ أَعْطَى كُلَّ ذِي حَقٍّ حَقَّهُ وَلاَ وَصِيَّةَ لِوَارِثٍ ".
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, у Қатодадан, у Шаҳр ибн Ҳавшабдан, у Абдурраҳмон ибн Ғанимдан, у Амр ибн Хорижадан (розияллаҳу анҳу ривоят қилди), у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) хутба қилдилар ва: «Албатта, Аллоҳ ҳар бир ҳақ эгасига унинг ҳақини берган, ворисга васият йўқдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ، أَنَّ ابْنَ غَنْمٍ، ذَكَرَ أَنَّ ابْنَ خَارِجَةَ، ذَكَرَ لَهُ أَنَّهُ شَهِدَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ النَّاسَ عَلَى رَاحِلَتِهِ وَإِنَّهَا لَتَقْصَعُ بِجِرَّتِهَا وَإِنَّ لُعَابَهَا لَيَسِيلُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي خُطْبَتِهِ " إِنَّ اللَّهَ قَدْ قَسَّمَ لِكُلِّ إِنْسَانٍ قِسْمَهُ مِنَ الْمِيرَاثِ فَلاَ تَجُوزُ لِوَارِثٍ وَصِيَّةٌ ".
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Саид ривоят қилди, у деди: бизга Қатода ривоят қилди, у Шаҳр ибн Ҳавшабдан (ривоят қилдики): Ибн Ғаним зикр қилдики, Ибн Хорижа унга шуни айтиб бердики, у Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг уловлари устида туриб одамларга хутба қилаётганларини кўрди, (улов) кавшаниб турарди ва унинг сўлаги оқиб турарди. Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) хутбаларида: «Албатта, Аллоҳ ҳар бир инсонга меросдан ўз улушини тақсимлаб берган, шунинг учун ворисга васият жоиз эмас,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عُتْبَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْمَرْوَزِيُّ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ خَارِجَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ اسْمُهُ قَدْ أَعْطَى كُلَّ ذِي حَقٍّ حَقَّهُ وَلاَ وَصِيَّةَ لِوَارِثٍ ".
Бизга Утба ибн Абдуллоҳ ал-Марвазий хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у деди: бизга Исмоил ибн Абу Холид хабар берди, у Қатодадан, у Амр ибн Хорижадан (розияллаҳу анҳу ривоят қилди), у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Аллоҳнинг исми азиздир (улуғдир), У ҳар бир ҳақ эгасига унинг ҳақини берган, ворисга эса васият йўқдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ مُوسَى بْنِ طَلْحَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ لَمَّا نَزَلَتْ {وَأَنْذِرْ عَشِيرَتَكَ الأَقْرَبِينَ} دَعَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قُرَيْشًا فَاجْتَمَعُوا فَعَمَّ وَخَصَّ فَقَالَ " يَا بَنِي كَعْبِ بْنِ لُؤَىٍّ يَا بَنِي مُرَّةَ بْنِ كَعْبٍ يَا بَنِي عَبْدِ شَمْسٍ وَيَا بَنِي عَبْدِ مَنَافٍ وَيَا بَنِي هَاشِمٍ وَيَا بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ أَنْقِذُوا أَنْفُسَكُمْ مِنَ النَّارِ وَيَا فَاطِمَةُ أَنْقِذِي نَفْسَكِ مِنَ النَّارِ إِنِّي لاَ أَمْلِكُ لَكُمْ مِنَ اللَّهِ شَيْئًا غَيْرَ أَنَّ لَكُمْ رَحِمًا سَأَبُلُّهَا بِبِلاَلِهَا ".
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, у Абдулмалик ибн Умайрдан, у Мусо ибн Талҳадан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу ривоят қилди), у деди: «Энг яқин қариндошларингни огоҳлантир,» (ояти) нозил бўлганида, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Қурайшни чақирдилар, улар йиғилишди. У умумий ва хусусий (қилиб) сўзладилар ва: «Эй Каъб ибн Луъайй ўғиллари! Эй Мурра ибн Каъб ўғиллари! Эй Абду Шамс ўғиллари! Эй Абду Маноф ўғиллари! Эй Ҳошим ўғиллари! Эй Абдулмутталиб ўғиллари! Ўзларингизни дўзахдан қутқаринглар! Эй Фотима! Ўзингни дўзахдан қутқар! Мен сизлар учун Аллоҳдан (келадиган) ҳеч нарсани даф эта олмайман, аммо сизлар билан қариндошлик (риштаси) бор, мен уни ўз намлиги билан намлаб (ардоқлаб) тураман,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ مُعَاوِيَةَ، - وَهُوَ ابْنُ إِسْحَاقَ - عَنْ مُوسَى بْنِ طَلْحَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَا بَنِي عَبْدِ مَنَافٍ اشْتَرُوا أَنْفُسَكُمْ مِنْ رَبِّكُمْ إِنِّي لاَ أَمْلِكُ لَكُمْ مِنَ اللَّهِ شَيْئًا يَا بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ اشْتَرُوا أَنْفُسَكُمْ مِنْ رَبِّكُمْ إِنِّي لاَ أَمْلِكُ لَكُمْ مِنَ اللَّهِ شَيْئًا وَلَكِنْ بَيْنِي وَبَيْنَكُمْ رَحِمٌ أَنَا بَالُّهَا بِبِلاَلِهَا ".
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Исроил хабар берди, у Муовиядан — у Ибн Ишоқ эди — у Мусо ибн Талҳадан (ривоят қилди), у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Абду Маноф ўғиллари! Ўзларингизни Роббингиздан сотиб олинг, мен сизлар учун Аллоҳдан (келадиган) ҳеч нарсани даф эта олмайман. Эй Абдулмутталиб ўғиллари! Ўзларингизни Роббингиздан сотиб олинг, мен сизлар учун Аллоҳдан (келадиган) ҳеч нарсани даф эта олмайман. Лекин мен билан сизлар ўртангизда қариндошлик (риштаси) бор, мен уни ўз намлиги билан намлаб (ардоқлаб) тураман,» дедилар.
أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، وَأَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ أُنْزِلَ عَلَيْهِ {وَأَنْذِرْ عَشِيرَتَكَ الأَقْرَبِينَ} قَالَ " يَا مَعْشَرَ قُرَيْشٍ اشْتَرُوا أَنْفُسَكُمْ مِنَ اللَّهِ لاَ أُغْنِي عَنْكُمْ مِنَ اللَّهِ شَيْئًا يَا بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ لاَ أُغْنِي عَنْكُمْ مِنَ اللَّهِ شَيْئًا يَا عَبَّاسُ بْنَ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ لاَ أُغْنِي عَنْكَ مِنَ اللَّهِ شَيْئًا يَا صَفِيَّةُ عَمَّةَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ أُغْنِي عَنْكِ مِنَ اللَّهِ شَيْئًا يَا فَاطِمَةُ بِنْتَ مُحَمَّدٍ سَلِينِي مَا شِئْتِ لاَ أُغْنِي عَنْكِ مِنَ اللَّهِ شَيْئًا ".
Бизга Сулаймон ибн Довуд хабар берди, у Ибн Ваҳбдан (ривоят қилди), у деди: менга Юнус хабар берди, у Ибн Шиҳобдан, у деди: менга Саид ибн ал-Мусайяб ва Абу Салама ибн Абдурраҳмон хабар берди, улар Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу ривоят қилди), у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га «Энг яқин қариндошларингни огоҳлантир,» (ояти) нозил қилинганида, у: «Эй Қурайш жамоаси! Ўзларингизни Аллоҳдан сотиб олинг, мен сизлардан Аллоҳнинг (азобидан) ҳеч нарсани даф эта олмайман. Эй Абдулмутталиб ўғиллари! Мен сизлардан Аллоҳнинг (азобидан) ҳеч нарсани даф эта олмайман. Эй Аббос ибн Абдулмутталиб! Мен сендан Аллоҳнинг (азобидан) ҳеч нарсани даф эта олмайман. Эй Сафийя, Расулуллоҳнинг (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аммаси! Мен сендан Аллоҳнинг (азобидан) ҳеч нарсани даф эта олмайман. Эй Фотима бинт Муҳаммад! Мендан хоҳлаганингни сўра, (аммо) мен сендан Аллоҳнинг (азобидан) ҳеч нарсани даф эта олмайман,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، وَأَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ أُنْزِلَ عَلَيْهِ {وَأَنْذِرْ عَشِيرَتَكَ الأَقْرَبِينَ} فَقَالَ " يَا مَعْشَرَ قُرَيْشٍ اشْتَرُوا أَنْفُسَكُمْ مِنَ اللَّهِ لاَ أُغْنِي عَنْكُمْ مِنَ اللَّهِ شَيْئًا يَا بَنِي عَبْدِ مَنَافٍ لاَ أُغْنِي عَنْكُمْ مِنَ اللَّهِ شَيْئًا يَا عَبَّاسُ بْنَ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ لاَ أُغْنِي عَنْكَ مِنَ اللَّهِ شَيْئًا يَا صَفِيَّةُ عَمَّةَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ أُغْنِي عَنْكِ مِنَ اللَّهِ شَيْئًا يَا فَاطِمَةُ سَلِينِي مَا شِئْتِ لاَ أُغْنِي عَنْكِ مِنَ اللَّهِ شَيْئًا ".
Бизга Муҳаммад ибн Холид хабар берди, у деди: бизга Бишр ибн Шуъайб ривоят қилди, у отасидан, у аз-Зуҳрийдан (ривоят қилди), у деди: менга Саид ибн ал-Мусайяб ва Абу Салама ибн Абдурраҳмон хабар бердики, Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га «Энг яқин қариндошларингни огоҳлантир,» (ояти) нозил қилинганида, у ўринларидан турдилар ва: «Эй Қурайш жамоаси! Ўзларингизни Аллоҳдан сотиб олинг, мен сизлардан Аллоҳнинг (азобидан) ҳеч нарсани даф эта олмайман. Эй Абду Маноф ўғиллари! Мен сизлардан Аллоҳнинг (азобидан) ҳеч нарсани даф эта олмайман. Эй Аббос ибн Абдулмутталиб! Мен сендан Аллоҳнинг (азобидан) ҳеч нарсани даф эта олмайман. Эй Сафийя, Расулуллоҳнинг (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аммаси! Мен сендан Аллоҳнинг (азобидан) ҳеч нарсани даф эта олмайман. Эй Фотима! Мендан хоҳлаганингни сўра, (аммо) мен сендан Аллоҳнинг (азобидан) ҳеч нарсани даф эта олмайман,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، - وَهُوَ ابْنُ عُرْوَةَ - عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ لَمَّا نَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ {وَأَنْذِرْ عَشِيرَتَكَ الأَقْرَبِينَ} قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَا فَاطِمَةُ ابْنَةَ مُحَمَّدٍ يَا صَفِيَّةُ بِنْتَ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ يَا بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ لاَ أُغْنِي عَنْكُمْ مِنَ اللَّهِ شَيْئًا سَلُونِي مِنْ مَالِي مَا شِئْتُمْ ".
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абу Муовия хабар берди, у деди: бизга Ҳишом — у Ибн Урва эди — ривоят қилди, у отасидан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо ривоят қилди), у деди: «Энг яқин қариндошларингни огоҳлантир,» деган бу оят нозил бўлганида, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Фотима бинт Муҳаммад! Эй Сафийя бинт Абдулмутталиб! Эй Абдулмутталиб ўғиллари! Мен сизлардан Аллоҳнинг (азобидан) ҳеч нарсани даф эта олмайман. Мол-мулкимдан хоҳлаганингизни сўранг,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ الْقَاسِمِ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَجُلاً، قَالَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِنَّ أُمِّي افْتُلِتَتْ نَفْسُهَا وَإِنَّهَا لَوْ تَكَلَّمَتْ تَصَدَّقَتْ أَفَأَتَصَدَّقُ عَنْهَا فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " نَعَمْ ". فَتَصَدَّقَ عَنْهَا.
Бизга Муҳаммад ибн Салама хабар берди, у деди: бизга Ибн ал-Қосим ривоят қилди, у Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо ривоят қилдики): бир киши Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: «Онамнинг жони тўсатдан олинди (васият қилолмай вафот этди), агар у гапира олганида эди, садақа қиларди. Мен унинг номидан садақа қилайми?» деди. Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳа,» дедилар. Сўнг у онаси номидан садақа қилди.
أَنْبَأَنَا الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ شُرَحْبِيلَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ سَعْدِ بْنِ عُبَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ خَرَجَ سَعْدُ بْنُ عُبَادَةَ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي بَعْضِ مَغَازِيهِ وَحَضَرَتْ أُمَّهُ الْوَفَاةُ بِالْمَدِينَةِ فَقِيلَ لَهَا أَوْصِي. فَقَالَتْ فِيمَ أُوصِي الْمَالُ مَالُ سَعْدٍ. فَتُوُفِّيَتْ قَبْلَ أَنْ يَقْدَمَ سَعْدٌ فَلَمَّا قَدِمَ سَعْدٌ ذُكِرَ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلْ يَنْفَعُهَا أَنْ أَتَصَدَّقَ عَنْهَا فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " نَعَمْ ". فَقَالَ سَعْدٌ حَائِطُ كَذَا وَكَذَا صَدَقَةٌ عَنْهَا لِحَائِطٍ سَمَّاهُ.
Бизга ал-Ҳорис ибн Мискин хабар берди — унга (китоб) ўқиб берилди, мен эса эшитиб турардим — Ибнул-Қосимдан, у Моликдан, у Саид ибн Амр ибн Шураҳбил ибн Саид ибн Саъд ибн Убодадан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), у деди: «Саъд ибн Убода Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга баъзи ғазотларидан бирига чиқиб кетган эди, онасига эса Мадинада ўлим ҳозир бўлди. Унга: «Васият қилинг,» дейилди. У: «Нимани васият қилай? Мол — Саъднинг моли,» деди. Сўнг у Саъд келмасидан олдин вафот этди. Саъд келганида, бу унга айтилди. У: «Ё Расулаллаҳ, мен унинг номидан садақа қилсам, бу унга фойда берадими?» деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳа,» дедилар. Шунда Саъд: «Фалон-фалон боғ — унинг номидан садақадир,» деб бир боғни номлади.»
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنَا الْعَلاَءُ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا مَاتَ الإِنْسَانُ انْقَطَعَ عَمَلُهُ إِلاَّ مِنْ ثَلاَثَةٍ مِنْ صَدَقَةٍ جَارِيَةٍ وَعِلْمٍ يُنْتَفَعُ بِهِ وَوَلَدٍ صَالِحٍ يَدْعُو لَهُ ".
Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ало, отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Инсон ўлганида, учтасидан бошқа амали узилур: давом этиб турувчи садақа (садақаи жория), фойда олинадиган илм ва унга дуо қилувчи солиҳ фарзанд,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنِ الْعَلاَءِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَجُلاً، قَالَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِنَّ أَبِي مَاتَ وَتَرَكَ مَالاً وَلَمْ يُوصِ فَهَلْ يُكَفِّرُ عَنْهُ أَنْ أَتَصَدَّقَ عَنْهُ قَالَ " نَعَمْ ".
Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Исмоил хабар берди, ал-Алодан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: «Отам вафот этди ва мол қолдирди, лекин васият қилмади. Мен унинг номидан садақа қилсам, бу унга каффорат бўладими?» деди. У: «Ҳа,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُوسَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنِ الشَّرِيدِ بْنِ سُوَيْدٍ الثَّقَفِيِّ، قَالَ أَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ إِنَّ أُمِّي أَوْصَتْ أَنْ تُعْتَقَ عَنْهَا رَقَبَةٌ وَإِنَّ عِنْدِي جَارِيَةً نُوبِيَّةً أَفَيُجْزِئُ عَنِّي أَنْ أَعْتِقَهَا عَنْهَا قَالَ " ائْتِنِي بِهَا ". فَأَتَيْتُهُ بِهَا فَقَالَ لَهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " مَنْ رَبُّكِ ". قَالَتِ اللَّهُ. قَالَ " مَنْ أَنَا ". قَالَتْ أَنْتَ رَسُولُ اللَّهِ. قَالَ " فَأَعْتِقْهَا فَإِنَّهَا مُؤْمِنَةٌ ".
Бизга Мусо ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Ҳишом ибн Абдулмалик ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама, Муҳаммад ибн Амрдан, у Абу Саламадан, у аш-Шарийд ибн Сувайд ас-Сақафийдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Онам бир қулни озод қилишни васият қилган эди, менинг ҳузуримда нубиялик бир чўри бор, мен уни онамнинг номидан озод қилсам, кифоя қиладими?» дедим. У: «Уни менинг олдимга олиб кел,» дедилар. Мен уни олиб келдим. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Роббинг ким?» дедилар. У: «Аллаҳ,» деди. У: «Мен кимман?» дедилар. У: «Сен Расулуллаҳсан,» деди. У: «Бас, уни озод қил, чунки у мўминадир,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ عِيسَى، قَالَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ سَعْدًا، سَأَلَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم إِنَّ أُمِّي مَاتَتْ وَلَمْ تُوصِ أَفَأَتَصَدَّقُ عَنْهَا قَالَ " نَعَمْ ".
Бизга ал-Ҳусайн ибн Исо хабар берди, у деди: бизга Суфён хабар берди, Амрдан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), Саъд Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Онам вафот этди ва васият қилмади, мен унинг номидан садақа қилайми?» деб сўради. У: «Ҳа,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ الأَزْهَرِ، قَالَ حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا زَكَرِيَّا بْنُ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَجُلاً، قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أُمَّهُ تُوُفِّيَتْ أَفَيَنْفَعُهَا إِنْ تَصَدَّقْتُ عَنْهَا قَالَ " نَعَمْ ". قَالَ فَإِنَّ لِي مَخْرَفًا فَأُشْهِدُكَ أَنِّي قَدْ تَصَدَّقْتُ بِهِ عَنْهَا.
Бизга Аҳмад ибнул-Азҳар хабар берди, у деди: бизга Равҳ ибн Убода ривоят қилди, у деди: бизга Закариё ибн Ишоқ ривоят қилди, у деди: бизга Амр ибн Динор ривоят қилди, Икримадан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), бир киши: «Ё Расулаллаҳ, онам вафот этди, мен унинг номидан садақа қилсам, бу унга фойда берадими?» деди. У: «Ҳа,» дедилар. У: «Менинг бир мевали боғим бор, мен сизни гувоҳ қиламанки, мен уни онамнинг номидан садақа қилдим,» деди.
أَخْبَرَنِي هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَفَّانُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ كَثِيرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَادَةَ، أَنَّهُ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّ أُمِّي مَاتَتْ وَعَلَيْهَا نَذْرٌ أَفَيُجْزِئُ عَنْهَا أَنْ أَعْتِقَ عَنْهَا قَالَ " أَعْتِقْ عَنْ أُمِّكَ ".
Менга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Аффон ривоят қилди, у деди: бизга Сулаймон ибн Касийр, аз-Зуҳрийдан, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан, у Ибн Аббосдан, у Саъд ибн Убодадан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Онам вафот этди, унинг зиммасида назр бор эди. Мен унинг номидан (қул) озод қилсам, бу унга кифоя қиладими?» деди. У: «Онанг номидан (қул) озод қил,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَحْمَدَ أَبُو يُوسُفَ الصَّيْدَلاَنِيُّ، عَنْ عِيسَى، - وَهُوَ ابْنُ يُونُسَ - عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَخْبَرَهُ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَادَةَ، أَنَّهُ اسْتَفْتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فِي نَذْرٍ كَانَ عَلَى أُمِّهِ فَتُوُفِّيَتْ قَبْلَ أَنْ تَقْضِيَهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اقْضِهِ عَنْهَا ".
Бизга Муҳаммад ибн Аҳмад Абу Юсуф ас-Сайдалоний хабар берди, Исодан — у Ибн Юнусдир — у ал-Авзоийдан, у аз-Зуҳрийдан, у унга Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан хабар берди, у Ибн Аббосдан, у Саъд ибн Убодадан (ривоят қилдики), у онасининг зиммасида бўлган бир назр ҳақида Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан фатво сўради — онаси уни адо этмасидан олдин вафот этган эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни онанг номидан адо эт,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ صَدَقَةَ الْحِمْصِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ شُعَيْبٍ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَخْبَرَهُ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَادَةَ، أَنَّهُ اسْتَفْتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فِي نَذْرٍ كَانَ عَلَى أُمِّهِ فَمَاتَتْ قَبْلَ أَنْ تَقْضِيَهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اقْضِهِ عَنْهَا ".
Бизга Муҳаммад ибн Садақа ал-Ҳимсий хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Шуъайб ривоят қилди, ал-Авзоийдан, у аз-Зуҳрийдан, у унга Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан хабар берди, у Ибн Аббосдан, у Саъд ибн Убодадан (ривоят қилдики), у онасининг зиммасида бўлган бир назр ҳақида Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан фатво сўради — онаси уни адо этмасидан олдин вафот этган эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни онанг номидан адо эт,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ الْوَلِيدِ بْنِ مَزْيَدَ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ أَخْبَرَنِي الزُّهْرِيُّ، أَنَّ عُبَيْدَ اللَّهِ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، أَخْبَرَهُ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ اسْتَفْتَى سَعْدٌ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي نَذْرٍ كَانَ عَلَى أُمِّهِ فَتُوُفِّيَتْ قَبْلَ أَنْ تَقْضِيَهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اقْضِهِ عَنْهَا ".
Бизга ал-Аббос ибнул-Валид ибн Мазяд хабар берди, у деди: менга отам хабар берди, у деди: бизга ал-Авзоий ривоят қилди, у деди: менга аз-Зуҳрий хабар бердики, унга Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ, Ибн Аббосдан хабар берган. У деди: «Саъд онасининг зиммасида бўлган бир назр ҳақида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан фатво сўради — онаси уни адо этмасидан олдин вафот этган эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни онанг номидан адо эт,» дедилар.»
قَالَ الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ سَعْدَ بْنَ عُبَادَةَ، اسْتَفْتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فِي نَذْرٍ كَانَ عَلَى أُمِّهِ فَتُوُفِّيَتْ قَبْلَ أَنْ تَقْضِيَهُ فَقَالَ " اقْضِهِ عَنْهَا ".
ал-Ҳорис ибн Мискин деди — унга (китоб) ўқиб берилди, мен эса эшитиб турардим — Суфёндан, у аз-Зуҳрийдан, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), Саъд ибн Убода онасининг зиммасида бўлган бир назр ҳақида Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан фатво сўради — онаси уни адо этмасидан олдин вафот этган эди. У: «Уни онанг номидан адо эт,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ سَعْدٍ، أَنَّهُ قَالَ مَاتَتْ أُمِّي وَعَلَيْهَا نَذْرٌ فَسَأَلْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَنِي أَنْ أَقْضِيَهُ عَنْهَا.
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан, у Ибн Аббосдан, у Саъддан (ривоят қилдики), у деди: «Онам вафот этди, унинг зиммасида назр бор эди. Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўрадим, у менга уни онам номидан адо этишимни буюрдилар.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ اسْتَفْتَى سَعْدُ بْنُ عُبَادَةَ الأَنْصَارِيُّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي نَذْرٍ كَانَ عَلَى أُمِّهِ فَتُوُفِّيَتْ قَبْلَ أَنْ تَقْضِيَهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اقْضِهِ عَنْهَا ".
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: «Саъд ибн Убода ал-Ансорий онасининг зиммасида бўлган бир назр ҳақида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан фатво сўради — онаси уни адо этмасидан олдин вафот этган эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни онанг номидан адо эт,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ إِسْحَاقَ الْهَمْدَانِيُّ، عَنْ عَبْدَةَ، عَنْ هِشَامٍ، - هُوَ ابْنُ عُرْوَةَ - عَنْ بَكْرِ بْنِ وَائِلٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ جَاءَ سَعْدُ بْنُ عُبَادَةَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّ أُمِّي مَاتَتْ وَعَلَيْهَا نَذْرٌ وَلَمْ تَقْضِهِ قَالَ " اقْضِهِ عَنْهَا ".
Бизга Ҳорун ибн Ишоқ ал-Ҳамдоний хабар берди, Абдадан, у Ҳишомдан — у Ибн Урвадир — у Бакр ибн Воилдан, у аз-Зуҳрийдан, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: «Саъд ибн Убода Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Онам вафот этди, унинг зиммасида назр бор эди, лекин уни адо этмади,» деди. У: «Уни онанг номидан адо эт,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَادَةَ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أُمِّي مَاتَتْ أَفَأَتَصَدَّقُ عَنْهَا قَالَ " نَعَمْ ". قُلْتُ فَأَىُّ الصَّدَقَةِ أَفْضَلُ قَالَ " سَقْىُ الْمَاءِ ".
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибнул-Муборак хабар берди, у деди: бизга Вакииъ, Ҳишомдан, у Қатодадан, у Саид ибнул-Мусайябдан, у Саъд ибн Убодадан (ривоят қилдики), у деди: «Мен: «Ё Расулаллаҳ, онам вафот этди, мен унинг номидан садақа қилайми?» дедим. У: «Ҳа,» дедилар. Мен: «Қайси садақа афзалроқ?» дедим. У: «Сув ичирмоқ,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا أَبُو عَمَّارٍ الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، عَنْ وَكِيعٍ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَادَةَ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَىُّ الصَّدَقَةِ أَفْضَلُ قَالَ " سَقْىُ الْمَاءِ ".
Бизга Абу Аммор ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс хабар берди, Вакииъдан, у Ҳишомдан, у Қатодадан, у Саид ибнул-Мусайябдан, у Саъд ибн Убодадан (ривоят қилдики), у деди: «Мен: «Ё Расулаллаҳ, қайси садақа афзалроқ?» дедим. У: «Сув ичирмоқ,» дедилар.»
أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَسَنِ، عَنْ حَجَّاجٍ، قَالَ سَمِعْتُ شُعْبَةَ، يُحَدِّثُ عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ سَمِعْتُ الْحَسَنَ، يُحَدِّثُ عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَادَةَ، أَنَّ أُمَّهُ، مَاتَتْ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أُمِّي مَاتَتْ أَفَأَتَصَدَّقُ عَنْهَا قَالَ " نَعَمْ ". قَالَ فَأَىُّ الصَّدَقَةِ أَفْضَلُ قَالَ " سَقْىُ الْمَاءِ ". فَتِلْكَ سِقَايَةُ سَعْدٍ بِالْمَدِينَةِ.
Менга Иброҳим ибнул-Ҳасан хабар берди, Ҳажжождан, у деди: мен Шуъбанинг Қатодадан ривоят қилаётганини эшитдим, у деди: мен ал-Ҳасаннинг Саъд ибн Убодадан ривоят қилаётганини эшитдим, унинг онаси вафот этган эди. У: «Ё Расулаллаҳ, онам вафот этди, мен унинг номидан садақа қилайми?» деди. У: «Ҳа,» дедилар. У: «Қайси садақа афзалроқ?» деди. У: «Сув ичирмоқ,» дедилар. Бас, бу Мадинадаги Саъднинг сув булоқидир.
أَخْبَرَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي أَيُّوبَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي جَعْفَرٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي سَالِمٍ الْجَيْشَانِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَا أَبَا ذَرٍّ إِنِّي أَرَاكَ ضَعِيفًا وَإِنِّي أُحِبُّ لَكَ مَا أُحِبُّ لِنَفْسِي لاَ تَأَمَّرَنَّ عَلَى اثْنَيْنِ وَلاَ تَوَلَّيَنَّ عَلَى مَالِ يَتِيمٍ ".
Бизга ал-Аббос ибн Муҳаммад хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Язид ривоят қилди, Саид ибн Аби Айюбдан, у Убайдуллоҳ ибн Абу Жаъфардан, у Солим ибн Аби Солим ал-Жайшонийдан, у отасидан, у Абу Зардан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Эй Абу Зар, мен сени заиф кўрмоқдаман ва мен ўзимга ёқтирган нарсани сенга ҳам ёқтираман. Икки киши устидан ҳам амир бўлма ва етимнинг молига ҳам васий бўлма,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ حُسَيْنٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ رَجُلاً، أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنِّي فَقِيرٌ لَيْسَ لِي شَىْءٌ وَلِي يَتِيمٌ. قَالَ " كُلْ مِنْ مَالِ يَتِيمِكَ غَيْرَ مُسْرِفٍ وَلاَ مُبَاذِرٍ وَلاَ مُتَأَثِّلٍ ".
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, Ҳусайндан, у Амр ибн Шуайбдан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Мен камбағалман, ҳеч нарсам йўқ, қарамоғимда эса бир етим бор,» деди. У (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Етимингнинг молидан исроф қилмасдан, совурмасдан ва ўзингга жамғариб қўймасдан е,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عُثْمَانَ بْنِ حَكِيمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الصَّلْتِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو كُدَيْنَةَ، عَنْ عَطَاءٍ، - وَهُوَ ابْنُ السَّائِبِ - عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ لَمَّا نَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ {وَلاَ تَقْرَبُوا مَالَ الْيَتِيمِ إِلاَّ بِالَّتِي هِيَ أَحْسَنُ} وَ{إِنَّ الَّذِينَ يَأْكُلُونَ أَمْوَالَ الْيَتَامَى ظُلْمًا} قَالَ اجْتَنَبَ النَّاسُ مَالَ الْيَتِيمِ وَطَعَامَهُ فَشَقَّ ذَلِكَ عَلَى الْمُسْلِمِينَ فَشَكَوْا ذَلِكَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَنْزَلَ اللَّهُ {وَيَسْأَلُونَكَ عَنِ الْيَتَامَى قُلْ إِصْلاَحٌ لَهُمْ خَيْرٌ} إِلَى قَوْلِهِ {لأَعْنَتَكُمْ}.
Бизга Аҳмад ибн Усмон ибн Ҳаким хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн ас-Салт ривоят қилди, у деди: бизга Абу Кудайна ривоят қилди, Атодан, — у Ибнус-Соиб бўлади — у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилди), у деди: «Етим молининг яқинига, агар у (иш) энг яхшиси бўлмаса, йўламанглар,» деган оят ва «Албатта, етимларнинг молларини зулм билан ейдиганлар...» деган оят нозил бўлганида, одамлар етимнинг молидан ва таомидан четланиб қолдилар. Бу мусулмонларга оғир ботди ва улар бундан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га шикоят қилдилар. Шунда Аллаҳ: «Ва сендан етимлар ҳақида сўрайдилар. Айт: уларнинг (ишини) яхшилаш хайрлидир,» деган оятдан то «сизни машаққатга солган бўларди,» деган сўзигача нозил қилди.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عِمْرَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَطَاءُ بْنُ السَّائِبِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، فِي قَوْلِهِ {إِنَّ الَّذِينَ يَأْكُلُونَ أَمْوَالَ الْيَتَامَى ظُلْمًا} قَالَ كَانَ يَكُونُ فِي حِجْرِ الرَّجُلِ الْيَتِيمَ فَيَعْزِلُ لَهُ طَعَامَهُ وَشَرَابَهُ وَآنِيَتَهُ فَشَقَّ ذَلِكَ عَلَى الْمُسْلِمِينَ فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ {وَإِنْ تُخَالِطُوهُمْ فَإِخْوَانُكُمْ} {فِي الدِّينِ} فَأَحَلَّ لَهُمْ خُلْطَتَهُمْ.
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Имрон ибн Уяйна ривоят қилди, у деди: бизга Ато ибнус-Соиб ривоят қилди, Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан, «Албатта, етимларнинг молларини зулм билан ейдиганлар...» деган сўз (оят) ҳақида (ривоят қилдики), у деди: «Бир кишининг қарамоғида етим бўлар, у (киши) унинг таомини, ичимлигини ва идишини алоҳида ажратиб қўяр эди. Бу мусулмонларга оғир ботди. Шунда азиз ва жалил Аллаҳ: «Агар уларга аралашсангиз, (улар) — динда — биродарларингиздир,» (деган оятни) нозил қилди ва улар билан аралашишни уларга ҳалол қилди.»
أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ بِلاَلٍ، عَنْ ثَوْرِ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ أَبِي الْغَيْثِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " اجْتَنِبُوا السَّبْعَ الْمُوبِقَاتِ ". قِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا هِيَ قَالَ " الشِّرْكُ بِاللَّهِ وَالشُّحُّ وَقَتْلُ النَّفْسِ الَّتِي حَرَّمَ اللَّهُ إِلاَّ بِالْحَقِّ وَأَكْلُ الرِّبَا وَأَكْلُ مَالِ الْيَتِيمِ وَالتَّوَلِّي يَوْمَ الزَّحْفِ وَقَذْفُ الْمُحْصَنَاتِ الْغَافِلاَتِ الْمُؤْمِنَاتِ ".
Бизга ар-Рабиъ ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, Сулаймон ибн Билолдан — Сулаймон ибн Билолдан, у Савр ибн Зайддан, у Абул-Ғайсдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳалок қилувчи етти (гуноҳ)дан сақланинглар,» дедилар. «Эй Аллаҳнинг Расули, улар нималар?» дейилди. У: «Аллаҳга ширк келтириш, сеҳр, Аллаҳ (қонини) ҳаром қилган жонни ноҳақ ўлдириш, рибо ейиш, етим молини ейиш, жанг куни (душманга) орқа ўгириб қочиш ва ғофил, мўмина, иффатли аёлларни (зинода) туҳмат қилишдир,» дедилар.