أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ الدَّسْتَوَائِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ صَعْصَعَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْنَا أَنَا عِنْدَ الْبَيْتِ بَيْنَ النَّائِمِ وَالْيَقْظَانِ إِذْ أَقْبَلَ أَحَدُ الثَّلاَثَةِ بَيْنَ الرَّجُلَيْنِ فَأُتِيتُ بِطَسْتٍ مِنْ ذَهَبٍ مَلآنَ حِكْمَةً وَإِيمَانًا فَشَقَّ مِنَ النَّحْرِ إِلَى مَرَاقِّ الْبَطْنِ فَغَسَلَ الْقَلْبَ بِمَاءِ زَمْزَمَ ثُمَّ مُلِئَ حِكْمَةً وَإِيمَانًا ثُمَّ أُتِيتُ بِدَابَّةٍ دُونَ الْبَغْلِ وَفَوْقَ الْحِمَارِ ثُمَّ انْطَلَقْتُ مَعَ جِبْرِيلَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَأَتَيْنَا السَّمَاءَ الدُّنْيَا فَقِيلَ مَنْ هَذَا قَالَ جِبْرِيلُ . قِيلَ وَمَنْ مَعَكَ قَالَ مُحَمَّدٌ . قِيلَ وَقَدْ أُرْسِلَ إِلَيْهِ مَرْحَبًا بِهِ وَنِعْمَ الْمَجِيءُ جَاءَ فَأَتَيْتُ عَلَى آدَمَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ قَالَ مَرْحَبًا بِكَ مِنِ ابْنٍ وَنَبِيٍّ . ثُمَّ أَتَيْنَا السَّمَاءَ الثَّانِيَةَ قِيلَ مَنْ هَذَا قَالَ جِبْرِيلُ . قِيلَ وَمَنْ مَعَكَ قَالَ مُحَمَّدٌ فَمِثْلُ ذَلِكَ فَأَتَيْتُ عَلَى يَحْيَى وَعِيسَى فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِمَا فَقَالاَ مَرْحَبًا بِكَ مِنْ أَخٍ وَنَبِيٍّ . ثُمَّ أَتَيْنَا السَّمَاءَ الثَّالِثَةَ قِيلَ مَنْ هَذَا قَالَ جِبْرِيلُ . قِيلَ وَمَنْ مَعَكَ قَالَ مُحَمَّدٌ فَمِثْلُ ذَلِكَ فَأَتَيْتُ عَلَى يُوسُفَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ قَالَ مَرْحَبًا بِكَ مِنْ أَخٍ وَنَبِيٍّ . ثُمَّ أَتَيْنَا السَّمَاءَ الرَّابِعَةَ فَمِثْلُ ذَلِكَ فَأَتَيْتُ عَلَى إِدْرِيسَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ فَقَالَ مَرْحَبًا بِكَ مِنْ أَخٍ وَنَبِيٍّ . ثُمَّ أَتَيْنَا السَّمَاءَ الْخَامِسَةَ فَمِثْلُ ذَلِكَ فَأَتَيْتُ عَلَى هَارُونَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ قَالَ مَرْحَبًا بِكَ مِنْ أَخٍ وَنَبِيٍّ . ثُمَّ أَتَيْنَا السَّمَاءَ السَّادِسَةَ فَمِثْلُ ذَلِكَ ثُمَّ أَتَيْتُ عَلَى مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ فَقَالَ مَرْحَبًا بِكَ مِنْ أَخٍ وَنَبِيٍّ . فَلَمَّا جَاوَزْتُهُ بَكَى قِيلَ مَا يُبْكِيكَ قَالَ يَا رَبِّ هَذَا الْغُلاَمُ الَّذِي بَعَثْتَهُ بَعْدِي يَدْخُلُ مِنْ أُمَّتِهِ الْجَنَّةَ أَكْثَرُ وَأَفْضَلُ مِمَّا يَدْخُلُ مِنْ أُمَّتِي . ثُمَّ أَتَيْنَا السَّمَاءَ السَّابِعَةَ فَمِثْلُ ذَلِكَ فَأَتَيْتُ عَلَى إِبْرَاهِيمَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ فَقَالَ مَرْحَبًا بِكَ مِنِ ابْنٍ وَنَبِيٍّ . ثُمَّ رُفِعَ لِيَ الْبَيْتُ الْمَعْمُورُ فَسَأَلْتُ جِبْرِيلَ فَقَالَ هَذَا الْبَيْتُ الْمَعْمُورُ يُصَلِّي فِيهِ كُلَّ يَوْمٍ سَبْعُونَ أَلْفَ مَلَكٍ فَإِذَا خَرَجُوا مِنْهُ لَمْ يَعُودُوا فِيهِ آخِرَ مَا عَلَيْهِمْ ثُمَّ رُفِعَتْ لِي سِدْرَةُ الْمُنْتَهَى فَإِذَا نَبِقُهَا مِثْلُ قِلاَلِ هَجَرٍ وَإِذَا وَرَقُهَا مِثْلُ آذَانِ الْفِيَلَةِ وَإِذَا فِي أَصْلِهَا أَرْبَعَةُ أَنْهَارٍ نَهْرَانِ بَاطِنَانِ وَنَهْرَانِ ظَاهِرَانِ فَسَأَلْتُ جِبْرِيلَ فَقَالَ أَمَّا الْبَاطِنَانِ فَفِي الْجَنَّةِ وَأَمَّا الظَّاهِرَانِ فَالْفُرَاتُ وَالنِّيلُ ثُمَّ فُرِضَتْ عَلَىَّ خَمْسُونَ صَلاَةً فَأَتَيْتُ عَلَى مُوسَى فَقَالَ مَا صَنَعْتَ قُلْتُ فُرِضَتْ عَلَىَّ خَمْسُونَ صَلاَةً . قَالَ إِنِّي أَعْلَمُ بِالنَّاسِ مِنْكَ إِنِّي عَالَجْتُ بَنِي إِسْرَائِيلَ أَشَدَّ الْمُعَالَجَةِ وَإِنَّ أُمَّتَكَ لَنْ يُطِيقُوا ذَلِكَ فَارْجِعْ إِلَى رَبِّكَ فَاسْأَلْهُ أَنْ يُخَفِّفَ عَنْكَ فَرَجَعْتُ إِلَى رَبِّي فَسَأَلْتُهُ أَنْ يُخَفِّفَ عَنِّي فَجَعَلَهَا أَرْبَعِينَ ثُمَّ رَجَعْتُ إِلَى مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَقَالَ مَا صَنَعْتَ قُلْتُ جَعَلَهَا أَرْبَعِينَ . فَقَالَ لِي مِثْلَ مَقَالَتِهِ الأُولَى فَرَجَعْتُ إِلَى رَبِّي عَزَّ وَجَلَّ فَجَعَلَهَا ثَلاَثِينَ فَأَتَيْتُ عَلَى مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَأَخْبَرْتُهُ فَقَالَ لِي مِثْلَ مَقَالَتِهِ الأُولَى فَرَجَعْتُ إِلَى رَبِّي فَجَعَلَهَا عِشْرِينَ ثُمَّ عَشْرَةً ثُمَّ خَمْسَةً فَأَتَيْتُ عَلَى مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَقَالَ لِي مِثْلَ مَقَالَتِهِ الأُولَى فَقُلْتُ إِنِّي أَسْتَحِي مِنْ رَبِّي عَزَّ وَجَلَّ أَنْ أَرْجِعَ إِلَيْهِ فَنُودِيَ أَنْ قَدْ أَمْضَيْتُ فَرِيضَتِي وَخَفَّفْتُ عَنْ عِبَادِي وَأَجْزِي بِالْحَسَنَةِ عَشْرَ أَمْثَالِهَا " .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ад-Даставоий ривоят қилди, у деди: бизга Қатода, Анас ибн Моликдан, у Молик ибн Саъсаъадан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен Байтнинг (Каъбанинг) ёнида уйқу билан уйғоқлик орасида турганимда, бирдан уч (зот)дан бири икки кишининг орасидан келиб қолди. Менга олтиндан, ҳикмат ва имонга тўла бир тоғора келтирилди ва (кўкрагим) бўғиздан то қориннинг қуйи қисмигача ёрилди, сўнг қалб Замзам суви билан ювилди, кейин ҳикмат ва имонга тўлдирилди. Сўнг менга хачирдан кичик, эшакдан катта бир улов келтирилди, кейин Жибрил (алайҳиссалом) билан йўлга чиқдим. Бас, энг пастки (дунё) осмонига келдик. «Бу ким?» дейилди. У: «Жибрил,» деди. «Сен билан ким бор?» дейилди. У: «Муҳаммад,» деди. «Унга (ваҳий) юборилдими? Унга марҳабо, бу келиши наҳотки яхши келиш!» дейилди. Бас, Одам (алайҳиссалом)нинг олдига келдим ва унга салом бердим. У: «Сенга марҳабо, эй (солиҳ) ўғил ва пайғамбар!» деди. Сўнг иккинчи осмонга келдик. «Бу ким?» дейилди. У: «Жибрил,» деди. «Сен билан ким бор?» дейилди. У: «Муҳаммад,» деди — худди шундай (гаплар бўлди). Бас, Яҳё ва Исо (алайҳимассалом)нинг олдига келдим ва уларга салом бердим. Улар: «Сенга марҳабо, эй (солиҳ) биродар ва пайғамбар!» дейишди. Сўнг учинчи осмонга келдик. «Бу ким?» дейилди. У: «Жибрил,» деди. «Сен билан ким бор?» дейилди. У: «Муҳаммад,» деди — худди шундай. Бас, Юсуф (алайҳиссалом)нинг олдига келдим ва унга салом бердим. У: «Сенга марҳабо, эй (солиҳ) биродар ва пайғамбар!» деди. Сўнг тўртинчи осмонга келдик — худди шундай. Бас, Идрис (алайҳиссалом)нинг олдига келдим ва унга салом бердим. У: «Сенга марҳабо, эй (солиҳ) биродар ва пайғамбар!» деди. Сўнг бешинчи осмонга келдик — худди шундай. Бас, Ҳорун (алайҳиссалом)нинг олдига келдим ва унга салом бердим. У: «Сенга марҳабо, эй (солиҳ) биродар ва пайғамбар!» деди. Сўнг олтинчи осмонга келдик — худди шундай. Сўнг Мусо (алайҳиссалом)нинг олдига келдим ва унга салом бердим. У: «Сенга марҳабо, эй (солиҳ) биродар ва пайғамбар!» деди. Мен уни ўтиб кетганимда, у йиғлади. «Сени нима йиғлатмоқда?» дейилди. У: «Эй Роббим, мендан кейин Сен юборган бу йигит (Муҳаммад)нинг умматидан Жаннатга кирадиганлар менинг умматимдан кирадиганлардан кўпроқ ва афзалроқдир,» деди. Сўнг еттинчи осмонга келдик — худди шундай. Бас, Иброҳим (алайҳиссалом)нинг олдига келдим ва унга салом бердим. У: «Сенга марҳабо, эй (солиҳ) ўғил ва пайғамбар!» деди. Сўнг менга ал-Байтул-Маъмур кўтарилди (кўрсатилди). Жибрилдан сўрадим, у: «Бу ал-Байтул-Маъмурдир, унда ҳар куни етмиш минг фаришта намоз ўқийди, ундан чиқишганда, қайтиб кирмайдилар — бу уларга (юклатилган) сўнгги (ибодат)дир,» деди. Сўнг менга Сидратул-Мунтаҳо кўтарилди (кўрсатилди). Унинг мевалари Ҳажар (хумлари) каби, барглари эса филларнинг қулоқлари каби эди. Унинг тагида тўртта дарё бор эди: икки ботиний (яширин) дарё ва икки зоҳирий (ошкора) дарё. Жибрилдан сўрадим, у: «Ботинийлари Жаннатдадир, зоҳирийлари эса Фурот ва Нилдир,» деди. Сўнг менга эллик намоз фарз қилинди. Бас, Мусонинг олдига келдим. У: «Нима қилдинг?» деди. Мен: «Менга эллик намоз фарз қилинди,» дедим. У: «Мен одамларни сендан кўра яхшироқ биламан. Мен Бани Исроил билан жуда қаттиқ тортишганман, сенинг умматинг бунга тоқат қила олмайди. Роббингга қайт ва Ундан ўзингга (юкни) енгиллатишни сўра,» деди. Бас, Роббимга қайтиб, Ундан ўзимга енгиллатишни сўрадим. У уни қирқ (намоз) қилди. Сўнг Мусо (алайҳиссалом)нинг олдига қайтдим. У: «Нима қилдинг?» деди. Мен: «У уни қирқ қилди,» дедим. У менга биринчи айтган сўзини айтди. Бас, Роббим азза ва жаллага қайтдим, У уни ўттиз қилди. Сўнг Мусо (алайҳиссалом)нинг олдига келдим ва унга хабар бердим. У менга биринчи айтган сўзини айтди. Бас, Роббимга қайтдим, У уни йигирма, сўнг ўн, сўнг беш қилди. Мусо (алайҳиссалом)нинг олдига келдим, у менга биринчи айтган сўзини айтди. Мен: «Роббим азза ва жаллага қайтишдан уяламан,» дедим. Шунда нидо қилинди: «Мен фарзимни ўтказдим ва бандаларимдан (юкни) енгиллатдим, ҳар бир яхшилик учун ўн баробар ажр бераман,» (деб),» дедилар.
أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ وَابْنُ حَزْمٍ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَرَضَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ عَلَى أُمَّتِي خَمْسِينَ صَلاَةً فَرَجَعْتُ بِذَلِكَ حَتَّى أَمُرَّ بِمُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَقَالَ مَا فَرَضَ رَبُّكَ عَلَى أُمَّتِكَ قُلْتُ فَرَضَ عَلَيْهِمْ خَمْسِينَ صَلاَةً . قَالَ لِي مُوسَى فَرَاجِعْ رَبَّكَ عَزَّ وَجَلَّ فَإِنَّ أُمَّتَكَ لاَ تُطِيقُ ذَلِكَ . فَرَاجَعْتُ رَبِّي عَزَّ وَجَلَّ فَوَضَعَ شَطْرَهَا فَرَجَعْتُ إِلَى مُوسَى فَأَخْبَرْتُهُ فَقَالَ رَاجِعْ رَبَّكَ فَإِنَّ أُمَّتَكَ لاَ تُطِيقُ ذَلِكَ . فَرَاجَعْتُ رَبِّي عَزَّ وَجَلَّ فَقَالَ هِيَ خَمْسٌ وَهِيَ خَمْسُونَ لاَ يُبَدَّلُ الْقَوْلُ لَدَىَّ . فَرَجَعْتُ إِلَى مُوسَى فَقَالَ رَاجِعْ رَبَّكَ فَقُلْتُ قَدِ اسْتَحْيَيْتُ مِنْ رَبِّي عَزَّ وَجَلَّ " .
Бизга Юнус ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, у деди: менга Юнус, Ибн Шиҳобдан хабар берди, у деди: Анас ибн Молик ва Ибн Ҳазм айтдиларки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Аллаҳ азза ва жалла менинг умматимга эллик вақт намозни фарз қилди. Мен шу билан қайтдим ва Мусо (алайҳиссалом)нинг олдидан ўтдим. У: «Роббинг умматингга нимани фарз қилди?» деди. Мен: «Уларга эллик вақт намозни фарз қилди,» дедим. Мусо менга: «Роббинг азза ва жаллага қайт, чунки умматинг бунга тоқат қила олмайди,» деди. Мен Роббим азза ва жаллага қайтдим, У эса унинг ярмини туширди. Мен Мусонинг олдига қайтиб, унга хабар бердим. У: «Роббингга қайт, чунки умматинг бунга тоқат қила олмайди,» деди. Мен Роббим азза ва жаллага қайтдим, У: «Бу бештадир ва бу элликтадир, Менинг ҳузуримда сўз ўзгартирилмайди,» деди. Мен Мусонинг олдига қайтдим. У: «Роббингга қайт,» деди. Мен: «Роббим азза ва жалладан энди уялдим,» дедим,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَخْلَدٌ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ أَبِي مَالِكٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أُتِيتُ بِدَابَّةٍ فَوْقَ الْحِمَارِ وَدُونَ الْبَغْلِ خَطْوُهَا عِنْدَ مُنْتَهَى طَرْفِهَا فَرَكِبْتُ وَمَعِي جِبْرِيلُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَسِرْتُ فَقَالَ انْزِلْ فَصَلِّ . فَفَعَلْتُ فَقَالَ أَتَدْرِي أَيْنَ صَلَّيْتَ صَلَّيْتَ بِطَيْبَةَ وَإِلَيْهَا الْمُهَاجَرُ ثُمَّ قَالَ انْزِلْ فَصَلِّ . فَصَلَّيْتُ فَقَالَ أَتَدْرِي أَيْنَ صَلَّيْتَ صَلَّيْتَ بِطُورِ سَيْنَاءَ حَيْثُ كَلَّمَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ ثُمَّ قَالَ انْزِلْ فَصَلِّ . فَنَزَلْتُ فَصَلَّيْتُ فَقَالَ أَتَدْرِي أَيْنَ صَلَّيْتَ صَلَّيْتَ بِبَيْتِ لَحْمٍ حَيْثُ وُلِدَ عِيسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ . ثُمَّ دَخَلْتُ بَيْتَ الْمَقْدِسِ فَجُمِعَ لِيَ الأَنْبِيَاءُ عَلَيْهِمُ السَّلاَمُ فَقَدَّمَنِي جِبْرِيلُ حَتَّى أَمَمْتُهُمْ ثُمَّ صُعِدَ بِي إِلَى السَّمَاءِ الدُّنْيَا فَإِذَا فِيهَا آدَمُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ثُمَّ صُعِدَ بِي إِلَى السَّمَاءِ الثَّانِيَةِ فَإِذَا فِيهَا ابْنَا الْخَالَةِ عِيسَى وَيَحْيَى عَلَيْهِمَا السَّلاَمُ ثُمَّ صُعِدَ بِي إِلَى السَّمَاءِ الثَّالِثَةِ فَإِذَا فِيهَا يُوسُفُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ثُمَّ صُعِدَ بِي إِلَى السَّمَاءِ الرَّابِعَةِ فَإِذَا فِيهَا هَارُونُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ثُمَّ صُعِدَ بِي إِلَى السَّمَاءِ الْخَامِسَةِ فَإِذَا فِيهَا إِدْرِيسُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ثُمَّ صُعِدَ بِي إِلَى السَّمَاءِ السَّادِسَةِ فَإِذَا فِيهَا مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ ثُمَّ صُعِدَ بِي إِلَى السَّمَاءِ السَّابِعَةِ فَإِذَا فِيهَا إِبْرَاهِيمُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ثُمَّ صُعِدَ بِي فَوْقَ سَبْعِ سَمَوَاتٍ فَأَتَيْنَا سِدْرَةَ الْمُنْتَهَى فَغَشِيَتْنِي ضَبَابَةٌ فَخَرَرْتُ سَاجِدًا فَقِيلَ لِي إِنِّي يَوْمَ خَلَقْتُ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضَ فَرَضْتُ عَلَيْكَ وَعَلَى أُمَّتِكَ خَمْسِينَ صَلاَةً فَقُمْ بِهَا أَنْتَ وَأُمَّتُكَ . فَرَجَعْتُ إِلَى إِبْرَاهِيمَ فَلَمْ يَسْأَلْنِي عَنْ شَىْءٍ ثُمَّ أَتَيْتُ عَلَى مُوسَى فَقَالَ كَمْ فَرَضَ اللَّهُ عَلَيْكَ وَعَلَى أُمَّتِكَ قُلْتُ خَمْسِينَ صَلاَةً . قَالَ فَإِنَّكَ لاَ تَسْتَطِيعُ أَنْ تَقُومَ بِهَا أَنْتَ وَلاَ أُمَّتُكَ فَارْجِعْ إِلَى رَبِّكَ فَاسْأَلْهُ التَّخْفِيفَ . فَرَجَعْتُ إِلَى رَبِّي فَخَفَّفَ عَنِّي عَشْرًا ثُمَّ أَتَيْتُ مُوسَى فَأَمَرَنِي بِالرُّجُوعِ فَرَجَعْتُ فَخَفَّفَ عَنِّي عَشْرًا ثُمَّ رُدَّتْ إِلَى خَمْسِ صَلَوَاتٍ . قَالَ فَارْجِعْ إِلَى رَبِّكَ فَاسْأَلْهُ التَّخْفِيفَ فَإِنَّهُ فَرَضَ عَلَى بَنِي إِسْرَائِيلَ صَلاَتَيْنِ فَمَا قَامُوا بِهِمَا . فَرَجَعْتُ إِلَى رَبِّي عَزَّ وَجَلَّ فَسَأَلْتُهُ التَّخْفِيفَ فَقَالَ إِنِّي يَوْمَ خَلَقْتُ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضَ فَرَضْتُ عَلَيْكَ وَعَلَى أُمَّتِكَ خَمْسِينَ صَلاَةً فَخَمْسٌ بِخَمْسِينَ فَقُمْ بِهَا أَنْتَ وَأُمَّتُكَ . فَعَرَفْتُ أَنَّهَا مِنَ اللَّهِ تَبَارَكَ وَتَعَالَى صِرَّى فَرَجَعْتُ إِلَى مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَقَالَ ارْجِعْ فَعَرَفْتُ أَنَّهَا مِنَ اللَّهِ صِرَّى - أَىْ حَتْمٌ - فَلَمْ أَرْجِعْ .
Бизга Амр ибн Ҳишом хабар берди, у деди: бизга Махлад, Саид ибн Абдул-Азиздан ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Абу Молик ривоят қилди, у деди: бизга Анас ибн Молик ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Менга эшакдан каттароқ, хачирдан кичикроқ бир улов келтирилди, унинг қадами кўзи етар жойга етарди. Мен унга миндим, мен билан бирга Жаброил (алайҳиссалом) ҳам бор эди. Мен йўлга тушдим. У: «Туш ва намоз ўқи,» деди. Мен шундай қилдим. У: «Қаерда намоз ўқиганингни биласанми? Сен Тойбада намоз ўқидинг, ҳижрат ўша ерга бўлади,» деди. Сўнг: «Туш ва намоз ўқи,» деди. Мен намоз ўқидим. У: «Қаерда намоз ўқиганингни биласанми? Сен Турсайнода намоз ўқидинг, ўша ерда Аллаҳ азза ва жалла Мусо (алайҳиссалом) билан калом қилган,» деди. Сўнг: «Туш ва намоз ўқи,» деди. Мен тушиб намоз ўқидим. У: «Қаерда намоз ўқиганингни биласанми? Сен Байтлаҳмда намоз ўқидинг, ўша ерда Исо (алайҳиссалом) туғилган,» деди. Сўнг мен Байтулмуқаддасга кирдим, у ерда мен учун пайғамбарлар (алайҳимуссалом) йиғилди ва Жаброил мени олдинга ўтказди, мен уларга имом бўлдим. Сўнг мен дунё осмонига кўтарилдим, у ерда Одам (алайҳиссалом) бор эди. Сўнг иккинчи осмонга кўтарилдим, у ерда холавачча Исо ва Яҳё (алайҳимассалом) бор эди. Сўнг учинчи осмонга кўтарилдим, у ерда Юсуф (алайҳиссалом) бор эди. Сўнг тўртинчи осмонга кўтарилдим, у ерда Ҳорун (алайҳиссалом) бор эди. Сўнг бешинчи осмонга кўтарилдим, у ерда Идрис (алайҳиссалом) бор эди. Сўнг олтинчи осмонга кўтарилдим, у ерда Мусо (алайҳиссалом) бор эди. Сўнг еттинчи осмонга кўтарилдим, у ерда Иброҳим (алайҳиссалом) бор эди. Сўнг етти осмондан юқорига кўтарилдим ва биз Сидратул-Мунтаҳога келдик. Мени бир туман қоплаб олди, мен саждага йиқилдим. Менга: «Мен осмонлар ва ерни яратган куни сенга ва умматингга эллик вақт намозни фарз қилдим, бас, сен ва умматинг уни адо этинг,» дейилди. Мен Иброҳимнинг олдига қайтдим, у мендан ҳеч нарса сўрамади. Сўнг Мусонинг олдига келдим. У: «Аллаҳ сенга ва умматингга нечта (намоз) фарз қилди?» деди. Мен: «Эллик вақт намоз,» дедим. У: «Сен ҳам, умматинг ҳам буни адо этишга қодир бўлмайсиз, бас, Роббингга қайтиб, ундан енгиллик сўра,» деди. Мен Роббимнинг олдига қайтдим, У мендан ўнтасини енгиллаштирди. Сўнг Мусонинг олдига келдим, у мени қайтишга буюрди, мен қайтдим, У яна ўнтасини енгиллаштирди. Сўнг бешта намозга қайтарилди. У: «Роббингга қайтиб, ундан енгиллик сўра, чунки Бани Исроилга икки намоз фарз қилинган эди, улар эса уларни адо этмадилар,» деди. Мен Роббим азза ва жаллага қайтиб, ундан енгиллик сўрадим. У: «Мен осмонлар ва ерни яратган куни сенга ва умматингга эллик вақт намозни фарз қилдим, бас, бештаси элликтаникидир, сен ва умматинг уни адо этинг,» деди. Мен бу Аллаҳ таборак ва таолонинг қатъий ҳукми эканини англадим. Мен Мусо (алайҳиссалом)нинг олдига қайтдим. У: «Қайт,» деди. Мен бунинг Аллаҳнинг қатъий ҳукми — яъни ҳатмий — эканини англаган эдим, шунинг учун қайтмадим,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ مِغْوَلٍ، عَنِ الزُّبَيْرِ بْنِ عَدِيٍّ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ مُصَرِّفٍ، عَنْ مُرَّةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ لَمَّا أُسْرِيَ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم انْتُهِيَ بِهِ إِلَى سِدْرَةِ الْمُنْتَهَى وَهِيَ فِي السَّمَاءِ السَّادِسَةِ وَإِلَيْهَا يَنْتَهِي مَا عُرِجَ بِهِ مِنْ تَحْتِهَا وَإِلَيْهَا يَنْتَهِي مَا أُهْبِطَ بِهِ مِنْ فَوْقِهَا حَتَّى يُقْبَضَ مِنْهَا قَالَ { إِذْ يَغْشَى السِّدْرَةَ مَا يَغْشَى } قَالَ فَرَاشٌ مِنْ ذَهَبٍ فَأُعْطِيَ ثَلاَثًا الصَّلَوَاتُ الْخَمْسُ وَخَوَاتِيمُ سُورَةِ الْبَقَرَةِ وَيُغْفَرُ لِمَنْ مَاتَ مِنْ أُمَّتِهِ لاَ يُشْرِكُ بِاللَّهِ شَيْئًا الْمُقْحِمَاتُ .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, у деди: бизга Молик ибн Миғвал, Зубайр ибн Адийдан, у Талҳа ибн Мусаррифдан, у Муррадан, у Абдуллоҳдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Исро қилинган вақтда у зот Сидратул-Мунтаҳога олиб борилди. У олтинчи осмонда бўлиб, ундан пастдан кўтарилган нарса унга етиб тўхтайди ва ундан юқоридан туширилган нарса унга етиб, ундан олинади. (Абдуллоҳ) деди: «Сидрани ўраб олган нарса ўраб олган вақтда» (оятини ўқиб): «(У) олтиндан бўлган капалаклар (эди),» деди. Бас, (Набийга соллаллаҳу алайҳи васаллам) учта нарса ато этилди: беш вақт намоз, Бақара сурасининг охирги (оятлари) ва умматидан Аллаҳга ҳеч нарсани шерик қилмай вафот этган кишига Муқҳимот (гуноҳлари) кечирилади.
أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، أَنَّ عَبْدَ رَبِّهِ بْنَ سَعِيدٍ، حَدَّثَهُ أَنَّ الْبُنَانِيَّ حَدَّثَهُ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ الصَّلَوَاتِ، فُرِضَتْ بِمَكَّةَ وَأَنَّ مَلَكَيْنِ أَتَيَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَهَبَا بِهِ إِلَى زَمْزَمَ فَشَقَّا بَطْنَهُ وَأَخْرَجَا حَشْوَهُ فِي طَسْتٍ مِنْ ذَهَبٍ فَغَسَلاَهُ بِمَاءِ زَمْزَمَ ثُمَّ كَبَسَا جَوْفَهُ حِكْمَةً وَعِلْمًا .
Бизга Сулаймон ибн Довуд, Ибн Ваҳбдан хабар берди, у деди: менга Амр ибнул-Ҳорис хабар бердики, Абду Роббиҳи ибн Саид унга ривоят қилди, унга ал-Буноний, Анас ибн Моликдан ривоят қилдики, намозлар Маккада фарз қилинган ва икки фаришта Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб, у зотни Замзамга олиб борди. Улар у зотнинг қорнини ёриб, ичидаги нарсаларни олтиндан бўлган тоғорага чиқардилар, сўнг уларни Замзам суви билан ювдилар, кейин у зотнинг ич бўшлиғини ҳикмат ва илм билан тўлдирдилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ أَوَّلَ مَا فُرِضَتِ الصَّلاَةُ رَكْعَتَيْنِ فَأُقِرَّتْ صَلاَةُ السَّفَرِ وَأُتِمَّتْ صَلاَةُ الْحَضَرِ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Суфён, Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан хабар берди, у деди: «Намоз дастлаб фарз қилинганда икки ракаат (эди). Кейин сафар намози (ўша ҳолича) қолдирилди ва хазар (ватандаги) намози тўлиқ қилинди (тўртга етказилди)».
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ هَاشِمٍ الْبَعْلَبَكِّيُّ، قَالَ أَنْبَأَنَا الْوَلِيدُ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو عَمْرٍو يَعْنِي الأَوْزَاعِيَّ، أَنَّهُ سَأَلَ الزُّهْرِيَّ عَنْ صَلاَةِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِمَكَّةَ قَبْلَ الْهِجْرَةِ إِلَى الْمَدِينَةِ قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْ فَرَضَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ الصَّلاَةَ عَلَى رَسُولِهِ صلى الله عليه وسلم أَوَّلَ مَا فَرَضَهَا رَكْعَتَيْنِ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ أُتِمَّتْ فِي الْحَضَرِ أَرْبَعًا وَأُقِرَّتْ صَلاَةُ السَّفَرِ عَلَى الْفَرِيضَةِ الأُولَى .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳошим ал-Баалбаккий хабар берди, у деди: бизга ал-Валидй хабар берди, у деди: менга Абу Амр — яъни ал-Авзоий — хабар бердики, у Зуҳрийдан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг Мадинага ҳижратдан олдин Маккадаги намози ҳақида сўради. У деди: менга Урва, Оишадан хабар берди, у деди: «Аллаҳ азза ва жалла намозни Расулига (соллаллаҳу алайҳи васаллам) фарз қилганда дастлаб икки ракаат-икки ракаат қилиб фарз қилди. Сўнг хазар (ватанда)да тўртга етказилди ва сафар намози дастлабки фарз ҳолича қолдирилди».
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ صَالِحِ بْنِ كَيْسَانَ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ فُرِضَتِ الصَّلاَةُ رَكْعَتَيْنِ رَكْعَتَيْنِ فَأُقِرَّتْ صَلاَةُ السَّفَرِ وَزِيدَ فِي صَلاَةِ الْحَضَرِ .
Бизга Қутайба, Моликдан, у Солиҳ ибн Кайсондан, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан хабар берди, у деди: «Намоз икки ракаат-икки ракаат қилиб фарз қилинди. Сўнг сафар намози (ўша ҳолича) қолдирилди ва хазар (ватандаги) намози (ракаати) кўпайтирилди».
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ بُكَيْرِ بْنِ الأَخْنَسِ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ فُرِضَتِ الصَّلاَةُ عَلَى لِسَانِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الْحَضَرِ أَرْبَعًا وَفِي السَّفَرِ رَكْعَتَيْنِ وَفِي الْخَوْفِ رَكْعَةً .
Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Яҳё ва Абдурраҳмон ривоят қилдилар, улар: бизга Абу Авона, Букайр ибнул-Ахнасдан, у Мужоҳиддан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди, дедилар. У (Ибн Аббос): «Намоз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг тилида фарз қилинди: хазар (ватанда)да тўрт ракаат, сафарда икки ракаат ва хавф (ҳолатида) бир ракаат,» деди.
أَخْبَرَنَا يُوسُفُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الشُّعَيْثِيُّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ أُمَيَّةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ خَالِدِ بْنِ أَسِيدٍ، أَنَّهُ قَالَ لاِبْنِ عُمَرَ كَيْفَ تَقْصُرُ الصَّلاَةَ وَإِنَّمَا قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { فَلَيْسَ عَلَيْكُمْ جُنَاحٌ أَنْ تَقْصُرُوا مِنَ الصَّلاَةِ إِنْ خِفْتُمْ } فَقَالَ ابْنُ عُمَرَ يَا ابْنَ أَخِي إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَتَانَا وَنَحْنُ ضُلاَّلٌ فَعَلَّمَنَا فَكَانَ فِيمَا عَلَّمَنَا أَنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ أَمَرَنَا أَنْ نُصَلِّيَ رَكْعَتَيْنِ فِي السَّفَرِ . قَالَ الشُّعَيْثِيُّ وَكَانَ الزُّهْرِيُّ يُحَدِّثُ بِهَذَا الْحَدِيثِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ .
Бизга Юсуф ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ аш-Шуайсий, Абдуллоҳ ибн Абу Бакр ибнул-Ҳорис ибн Ҳишомдан, у Умайя ибн Абдуллоҳ ибн Холид ибн Асиддан ривоят қилдики, у Ибн Умарга: «Намозни қандай қисқартирасиз, ҳолбуки Аллаҳ азза ва жалла: «Агар (кофирлардан) қўрқсангизлар, намозни қисқартиришингизда сизларга гуноҳ йўқдир,» деган-ку?» деди. Ибн Умар: «Эй жияним, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг олдимизга келдилар, биз адашганлар эдик, бизга ўргатдилар. Бизга ўргатган нарсалари орасида Аллаҳ азза ва жалла бизни сафарда икки ракаат намоз ўқишимизга буюргани ҳам бор эди,» деди. Аш-Шуайсий деди: Зуҳрий бу ҳадисни Абдуллоҳ ибн Абу Бакрдан ривоят қилар эди.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَبِي سُهَيْلٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ سَمِعَ طَلْحَةَ بْنَ عُبَيْدِ اللَّهِ، يَقُولُ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ أَهْلِ نَجْدٍ ثَائِرَ الرَّأْسِ نَسْمَعُ دَوِيَّ صَوْتِهِ وَلاَ نَفْهَمُ مَا يَقُولُ حَتَّى دَنَا فَإِذَا هُوَ يَسْأَلُ عَنِ الإِسْلاَمِ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " خَمْسُ صَلَوَاتٍ فِي الْيَوْمِ وَاللَّيْلَةِ " . قَالَ هَلْ عَلَىَّ غَيْرُهُنَّ قَالَ " لاَ إِلاَّ أَنْ تَطَّوَّعَ " . قَالَ " وَصِيَامُ شَهْرِ رَمَضَانَ " . قَالَ هَلْ عَلَىَّ غَيْرُهُ قَالَ " لاَ إِلاَّ أَنْ تَطَّوَّعَ " . وَذَكَرَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الزَّكَاةَ قَالَ هَلْ عَلَىَّ غَيْرُهَا قَالَ " لاَ إِلاَّ أَنْ تَطَّوَّعَ " . فَأَدْبَرَ الرَّجُلُ وَهُوَ يَقُولُ وَاللَّهِ لاَ أَزِيدُ عَلَى هَذَا وَلاَ أَنْقُصُ مِنْهُ . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَفْلَحَ إِنْ صَدَقَ " .
Бизга Қутайба, Молик ибн Анасдан, у Абу Суҳайлдан, у отасидан хабар бердики, у Талҳа ибн Убайдуллоҳнинг шундай деганини эшитган: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига Нажд аҳлидан бўлган, сочлари тўзғиган бир киши келди. Биз унинг овозини ғўнғир-ғўнғир эшитар, аммо нима деяётганини тушунмас эдик, токи у яқинлашгунча. Қарасак, у Ислом ҳақида сўрар экан. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Кундузи ва кечаси беш вақт намоз,» дедилар. У: «Менга улардан бошқа (намоз фарз) борми?» деди. У зот: «Йўқ, фақат нафл қилмоқчи бўлсанг (бошқа гап),» дедилар. У зот: «Ва Рамазон ойида рўза тутиш,» дедилар. У: «Менга ундан бошқа (нарса фарз) борми?» деди. У зот: «Йўқ, фақат нафл қилмоқчи бўлсанг (бошқа гап),» дедилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга закотни зикр қилдилар. У: «Менга ундан бошқа (нарса фарз) борми?» деди. У зот: «Йўқ, фақат нафл қилмоқчи бўлсанг (бошқа гап),» дедилар. Шу билан у киши: «Аллоҳга қасамки, мен бунга зиёда ҳам қилмайман, ундан кам ҳам қилмайман,» деб орқасига қайтди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар рост сўзлаган бўлса, нажот топибди,» дедилар».
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا نُوحُ بْنُ قَيْسٍ، عَنْ خَالِدِ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ سَأَلَ رَجُلٌ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَمِ افْتَرَضَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ عَلَى عِبَادِهِ مِنَ الصَّلَوَاتِ قَالَ " افْتَرَضَ اللَّهُ عَلَى عِبَادِهِ صَلَوَاتٍ خَمْسًا " . قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلْ قَبْلَهُنَّ أَوْ بَعْدَهُنَّ شَيْئًا قَالَ " افْتَرَضَ اللَّهُ عَلَى عِبَادِهِ صَلَوَاتٍ خَمْسًا " . فَحَلَفَ الرَّجُلُ لاَ يَزِيدُ عَلَيْهِ شَيْئًا وَلاَ يَنْقُصُ مِنْهُ شَيْئًا قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنْ صَدَقَ لَيَدْخُلَنَّ الْجَنَّةَ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Нуҳ ибн Қайс, Холид ибн Қайсдан, у Қатодадан, у Анасдан ривоят қилди, у деди: «Бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўраб: «Эй Расулуллаҳ, Аллаҳ азза ва жалла бандаларига қанча намоз фарз қилган?» деди. У зот: «Аллаҳ бандаларига беш вақт намозни фарз қилган,» дедилар. У: «Эй Расулуллаҳ, улардан олдин ёки кейин бирор (нарса фарз) борми?» деди. У зот: «Аллаҳ бандаларига беш вақт намозни фарз қилган,» дедилар. Шу билан у киши унга ҳеч нарса зиёда қилмасликка ва ундан ҳеч нарса кам қилмасликка қасам ичди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар рост сўзлаган бўлса, албатта жаннатга киради,» дедилар».
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُسْهِرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ رَبِيعَةَ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي إِدْرِيسَ الْخَوْلاَنِيِّ، عَنْ أَبِي مُسْلِمٍ الْخَوْلاَنِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنَا الْحَبِيبُ الأَمِينُ، عَوْفُ بْنُ مَالِكٍ الأَشْجَعِيُّ قَالَ كُنَّا عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " أَلاَ تُبَايِعُونَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " . فَرَدَّدَهَا ثَلاَثَ مَرَّاتٍ فَقَدَّمْنَا أَيْدِيَنَا فَبَايَعْنَاهُ فَقُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ قَدْ بَايَعْنَاكَ فَعَلاَمَ قَالَ " عَلَى أَنْ تَعْبُدُوا اللَّهَ وَلاَ تُشْرِكُوا بِهِ شَيْئًا وَالصَّلَوَاتِ الْخَمْسِ وَأَسَرَّ كَلِمَةً خَفِيَّةً أَنْ لاَ تَسْأَلُوا النَّاسَ شَيْئًا " .
Бизга Амр ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абу Мушир ривоят қилди, у деди: бизга Саид ибн Абдул-Азиз, Робиа ибн Язиддан, у Абу Идрис ал-Хавлонийдан, у Абу Муслим ал-Хавлонийдан ривоят қилди, у деди: бизга севимли, ишончли (киши) Авф ибн Молик ал-Ашжаий хабар бериб, деди: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларида эдик. У зот: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га байъат қилмайсизми?» дедилар. Буни уч марта такрорладилар. Биз қўлларимизни чўзиб, у зотга байъат қилдик ва: «Эй Расулуллаҳ, сизга байъат қилдик, энди нима устига (байъат қиламиз)?» дедик. У зот: «Аллаҳга ибодат қилишингиз ва Унга ҳеч нарсани шерик қилмаслигингиз ҳамда беш вақт намоз устига (байъат қиласиз),» дедилар. Ва паст, яширин (овозда) бир сўзни ҳам айтдилар: «Ва одамлардан ҳеч нарса сўрамаслигингиз (устига),» дедилар».
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حَبَّانَ، عَنِ ابْنِ مُحَيْرِيزٍ، أَنَّ رَجُلاً، مِنْ بَنِي كِنَانَةَ يُدْعَى الْمُخْدَجِيَّ سَمِعَ رَجُلاً، بِالشَّامِ يُكْنَى أَبَا مُحَمَّدٍ يَقُولُ الْوِتْرُ وَاجِبٌ . قَالَ الْمُخْدَجِيُّ فَرُحْتُ إِلَى عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ فَاعْتَرَضْتُ لَهُ وَهُوَ رَائِحٌ إِلَى الْمَسْجِدِ فَأَخْبَرْتُهُ بِالَّذِي قَالَ أَبُو مُحَمَّدٍ فَقَالَ عُبَادَةُ كَذَبَ أَبُو مُحَمَّدٍ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " خَمْسُ صَلَوَاتٍ كَتَبَهُنَّ اللَّهُ عَلَى الْعِبَادِ مَنْ جَاءَ بِهِنَّ لَمْ يُضَيِّعْ مِنْهُنَّ شَيْئًا اسْتِخْفَافًا بِحَقِّهِنَّ كَانَ لَهُ عِنْدَ اللَّهِ عَهْدٌ أَنْ يُدْخِلَهُ الْجَنَّةَ وَمَنْ لَمْ يَأْتِ بِهِنَّ فَلَيْسَ لَهُ عِنْدَ اللَّهِ عَهْدٌ إِنْ شَاءَ عَذَّبَهُ وَإِنْ شَاءَ أَدْخَلَهُ الْجَنَّةَ " .
Бизга Қутайба, Моликдан, у Яҳё ибн Саиддан, у Муҳаммад ибн Яҳё ибн Ҳаббондан, у Ибн Муҳайриздан хабар бердики, Бани Кинонадан ал-Мухдажий деб аталувчи бир киши Шомда Абу Муҳаммад куняли бир кишининг: «Витр вожибдир,» деганини эшитган экан. Ал-Мухдажий деди: «Мен Убода ибн Сомитнинг олдига бордим, у масжидга кетаётган эди, мен уни тўхтатиб, Абу Муҳаммад айтган нарсани унга хабар бердим. Убода: «Абу Муҳаммад ёлғон айтибди. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитганман: «Аллаҳ бандаларга беш вақт намозни ёзиб (фарз қилиб) қўйди. Ким уларни адо этиб, уларнинг ҳаққини енгил-элпи қилиб ҳеч нарсасини зое қилмаса, у учун Аллаҳнинг ҳузурида уни жаннатга киритиш (ҳақида) аҳд бордир. Ким эса уларни адо этмаса, у учун Аллаҳнинг ҳузурида аҳд йўқ: хоҳласа унга азоб беради, хоҳласа уни жаннатга киритади,» дедилар».»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ الْهَادِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَرَأَيْتُمْ لَوْ أَنَّ نَهَرًا بِبَابِ أَحَدِكُمْ يَغْتَسِلُ مِنْهُ كُلَّ يَوْمٍ خَمْسَ مَرَّاتٍ هَلْ يَبْقَى مِنْ دَرَنِهِ شَىْءٌ." قَالُوا لَا يَبْقَى مِنْ دَرَنِهِ شَيْءٌ قَالَ فَكَذَلِكَ مَثَلُ الصَّلَوَاتِ الْخَمْسِ يَمْحُو اللَّهُ بِهِنَّ الْخَطَايَا
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс, Ибнул-Ҳоддан, у Муҳаммад ибн Иброҳимдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Айтинглар-чи, агар бирортангизнинг эшиги олдида бир дарё бўлиб, ҳар куни ундан беш марта чўмилса, унинг киридан бирор нарса қоладими?» дедилар. Улар: «Унинг киридан ҳеч нарса қолмайди,» дедилар. У зот: «Беш вақт намознинг мисоли ҳам худди шундай, Аллаҳ улар билан хатоларни (гуноҳларни) ўчиради,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنِ الْحُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الْعَهْدَ الَّذِي بَيْنَنَا وَبَيْنَهُمُ الصَّلاَةُ فَمَنْ تَرَكَهَا فَقَدْ كَفَرَ " .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс хабар берди, у деди: бизга ал-Фазл ибн Мусо, ал-Ҳусайн ибн Воқиддан, у Абдуллоҳ ибн Бурайдадан, у отасидан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бизнинг билан уларнинг орасидаги аҳд — намоздир. Ким уни тарк қилса, батаҳқиқ куфр қилибди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَبِيعَةَ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَيْسَ بَيْنَ الْعَبْدِ وَبَيْنَ الْكُفْرِ إِلاَّ تَرْكُ الصَّلاَةِ " .
Бизга Аҳмад ибн Ҳарб хабар берди, бизга Муҳаммад ибн Робиа, Ибн Журайждан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Банда билан куфрнинг орасида намозни тарк қилишдан бошқа (нарса) йўқдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا هَارُونُ، - هُوَ ابْنُ إِسْمَاعِيلَ الْخَزَّازُ - قَالَ حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ حُرَيْثِ بْنِ قَبِيصَةَ، قَالَ قَدِمْتُ الْمَدِينَةَ قَالَ قُلْتُ اللَّهُمَّ يَسِّرْ لِي جَلِيسًا صَالِحًا فَجَلَسْتُ إِلَى أَبِي هُرَيْرَةَ - رضى الله عنه - قَالَ فَقُلْتُ إِنِّي دَعَوْتُ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ أَنْ يُيَسِّرَ لِي جَلِيسًا صَالِحًا فَحَدِّثْنِي بِحَدِيثٍ سَمِعْتَهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَعَلَّ اللَّهَ أَنْ يَنْفَعَنِي بِهِ . قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ أَوَّلَ مَا يُحَاسَبُ بِهِ الْعَبْدُ بِصَلاَتِهِ فَإِنْ صَلَحَتْ فَقَدْ أَفْلَحَ وَأَنْجَحَ وَإِنْ فَسَدَتْ فَقَدْ خَابَ وَخَسِرَ " . قَالَ هَمَّامٌ لاَ أَدْرِي هَذَا مِنْ كَلاَمِ قَتَادَةَ أَوْ مِنَ الرِّوَايَةِ " فَإِنِ انْتَقَصَ مِنْ فَرِيضَتِهِ شَىْءٌ قَالَ انْظُرُوا هَلْ لِعَبْدِي مِنْ تَطَوُّعٍ فَيُكَمَّلُ بِهِ مَا نَقَصَ مِنَ الْفَرِيضَةِ ثُمَّ يَكُونُ سَائِرُ عَمَلِهِ عَلَى نَحْوِ ذَلِكَ " . خَالَفَهُ أَبُو الْعَوَّامِ .
Бизга Абу Довуд хабар берди, у деди: бизга Ҳорун — у Ибн Исмоил ал-Хаззоздир — ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммом, Қатодадан, у ал-Ҳасандан, у Ҳурайс ибн Қабисадан ривоят қилди, у деди: «Мен Мадинага келдим ва: «Эй Аллаҳим, менга солиҳ бир ҳамсуҳбатни муяссар қил,» дедим. Сўнг Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)нинг ёнига ўтирдим ва: «Мен Аллаҳ азза ва жалладан менга солиҳ бир ҳамсуҳбатни муяссар қилишини сўраган эдим, бас, менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитган бир ҳадисингни ривоят қил, шояд Аллаҳ мени у билан манфаатлантирса,» дедим. У деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитдим: «Албатта банда энг аввал намози билан ҳисоб-китоб қилинади. Агар у дуруст бўлса, батаҳқиқ нажот топиб, муваффақ бўлибди. Агар у бузуқ бўлса, батаҳқиқ ноумид бўлиб, зиён кўрибди.» — Ҳаммом деди: «Бу Қатоданинг сўзими ёки ривоятдан эканини билмайман.» — «Агар фарзидан бирор нарса камайган бўлса, (Аллаҳ): «Қараб кўринглар, бандамнинг нафл (намози) борми? Бас, у билан фарзидан камайган нарса тўлдирилади,» дейди. Сўнг унинг қолган амаллари ҳам шу тариқада бўлади,» дедилар. Унга Абул-Аввом хилоф қилди (бошқача ривоят қилди).
أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبٌ، - يَعْنِي ابْنَ زِيَادِ بْنِ مَيْمُونٍ - قَالَ كَتَبَ عَلِيُّ بْنُ الْمَدِينِيِّ عَنْهُ - أَخْبَرَنَا أَبُو الْعَوَّامِ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ أَبِي رَافِعٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ أَوَّلَ مَا يُحَاسَبُ بِهِ الْعَبْدُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ صَلاَتُهُ فَإِنْ وُجِدَتْ تَامَّةً كُتِبَتْ تَامَّةً وَإِنْ كَانَ انْتَقَصَ مِنْهَا شَىْءٌ قَالَ انْظُرُوا هَلْ تَجِدُونَ لَهُ مِنْ تَطَوُّعٍ يُكَمِّلُ لَهُ مَا ضَيَّعَ مِنْ فَرِيضَةٍ مِنْ تَطَوُّعِهِ ثُمَّ سَائِرُ الأَعْمَالِ تَجْرِي عَلَى حَسَبِ ذَلِكَ " .
Бизга Абу Довуд хабар берди, у деди: бизга Шуайб — яъни Ибн Зиёд ибн Маймун — ривоят қилди, у деди: Алий ибнул-Мадиний ундан (эшитганини) ёзиб олди — бизга Абул-Аввом, Қатодадан, у ал-Ҳасандан, у Абу Рофедан, у Абу Ҳурайрадан хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта қиёмат куни банда энг аввал намози билан ҳисоб-китоб қилинади. Агар у тўлиқ топилса, тўлиқ деб ёзилади. Агар ундан бирор нарса камайган бўлса, (Аллаҳ): «Қараб кўринглар, унинг нафл (намози)дан фарзидан зое қилган нарсани тўлдирадиган бирор нарса топасизми?» дейди. Сўнг қолган амаллар ҳам шунга мувофиқ жарай этади (ҳисобланади),» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا النَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنِ الأَزْرَقِ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ يَعْمَرَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَوَّلُ مَا يُحَاسَبُ بِهِ الْعَبْدُ صَلاَتُهُ فَإِنْ كَانَ أَكْمَلَهَا وَإِلاَّ قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ انْظُرُوا لِعَبْدِي مِنْ تَطَوُّعٍ فَإِنْ وُجِدَ لَهُ تَطَوُّعٌ قَالَ أَكْمِلُوا بِهِ الْفَرِيضَةَ " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга ан-Назр ибн Шумайл ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама хабар берди, у ал-Азрақ ибн Қайсдан, у Яҳё ибн Яъмардан, у Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Бандадан энг аввал ҳисоб қилинадиган нарса унинг намозидир. Агар уни комил қилган бўлса (яхши), акс ҳолда Аллаҳ азза ва жалла: «Бандамнинг нафл (намозлари) борми қараб кўринглар,» дейди. Агар унга нафл топилса: «У билан фарзни комил қилинглар,» дейди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُثْمَانَ بْنِ أَبِي صَفْوَانَ الثَّقَفِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا بَهْزُ بْنُ أَسَدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُثْمَانَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، وَأَبُوهُ، عُثْمَانُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ أَنَّهُمَا سَمِعَا مُوسَى بْنَ طَلْحَةَ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي أَيُّوبَ، أَنَّ رَجُلاً، قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَخْبِرْنِي بِعَمَلٍ يُدْخِلُنِي الْجَنَّةَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " تَعْبُدُ اللَّهَ وَلاَ تُشْرِكُ بِهِ شَيْئًا وَتُقِيمُ الصَّلاَةَ وَتُؤْتِي الزَّكَاةَ وَتَصِلُ الرَّحِمَ ذَرْهَا " كَأَنَّهُ كَانَ عَلَى رَاحِلَتِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Усмон ибн Абу Сафвон ас-Сақафий хабар берди, у деди: бизга Баҳз ибн Асад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Усмон ибн Абдуллоҳ ва унинг отаси Усмон ибн Абдуллоҳ ривоят қилдики, улар иккаласи Мусо ибн Талҳадан эшитишди, у Абу Айюбдан (ривоят қиладики), бир киши: «Ё Расулуллаҳ, мени жаннатга киритадиган бир амални менга хабар беринг,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳга ибодат қиласан ва Унга ҳеч нарсани шерик қилмайсан, намозни қоим қиласан, закотни берасан ва қариндошлик риштасини улайсан. (Уловиингни) қўйиб юбор,» дедилар — гўё у (сўраган киши) ўз уловида эди.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ الْمُنْكَدِرِ، وَإِبْرَاهِيمَ بْنِ مَيْسَرَةَ، سَمِعَا أَنَسًا، قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم الظُّهْرَ بِالْمَدِينَةِ أَرْبَعًا وَبِذِي الْحُلَيْفَةِ الْعَصْرَ رَكْعَتَيْنِ .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у ибнул-Мункадирдан ва Иброҳим ибн Майсарадан (ривоят қилдики), улар иккаласи Анасдан эшитишди, у деди: Мадинада Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга пешинни тўрт ракаат, Зул-Ҳулайфада эса асрни икки ракаат ўқидим.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ بْنِ عُتَيْبَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا جُحَيْفَةَ، قَالَ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالْهَاجِرَةِ - قَالَ ابْنُ الْمُثَنَّى إِلَى الْبَطْحَاءِ - فَتَوَضَّأَ وَصَلَّى الظُّهْرَ رَكْعَتَيْنِ وَالْعَصْرَ رَكْعَتَيْنِ وَبَيْنَ يَدَيْهِ عَنَزَةٌ .
Бизга Муҳаммад ибнул-Мусанно ва Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, улар дедилар: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у ал-Ҳакам ибн Утайбадан (ривоят қилдики), у деди: Абу Жуҳайфадан эшитдим, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кундузнинг жазирамасида (саҳрога) — ибнул-Мусанно: «ал-Батҳага,» деди — чиқдилар ва таҳорат қилдилар ҳамда пешинни икки ракаат ва асрни икки ракаат ўқидилар, олдиларида эса қисқа найза (аназа) бор эди.
أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مِسْعَرٌ، وَابْنُ أَبِي خَالِدٍ، وَالْبَخْتَرِيُّ بْنُ أَبِي الْبَخْتَرِيُّ، كُلُّهُمْ سَمِعُوهُ مِنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عُمَارَةَ بْنِ، رُوَيْبَةَ الثَّقَفِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لَنْ يَلِجَ النَّارَ مَنْ صَلَّى قَبْلَ طُلُوعِ الشَّمْسِ وَقَبْلَ غُرُوبِهَا " .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон хабар берди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Мисъар ва ибн Абу Холид ва ал-Бахтарий ибн Абил-Бахтарий ривоят қилдилар — уларнинг ҳаммаси буни Абу Бакр ибн Умора ибн Рувайба ас-Сақафийдан эшитишди, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қуёш чиқишидан олдин ва ботишидан олдин намоз ўқиган киши дўзахга асло кирмайди,» деганларини эшитдим.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنِ الْقَعْقَاعِ بْنِ حَكِيمٍ، عَنْ أَبِي يُونُسَ، مَوْلَى عَائِشَةَ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَمَرَتْنِي عَائِشَةُ أَنْ أَكْتُبَ لَهَا مُصْحَفًا فَقَالَتْ إِذَا بَلَغْتَ هَذِهِ الآيَةَ فَآذِنِّي { حَافِظُوا عَلَى الصَّلَوَاتِ وَالصَّلاَةِ الْوُسْطَى } فَلَمَّا بَلَغْتُهَا آذَنْتُهَا فَأَمْلَتْ عَلَىَّ حَافِظُوا عَلَى الصَّلَوَاتِ وَالصَّلاَةِ الْوُسْطَى وَصَلاَةِ الْعَصْرِ وَقُومُوا لِلَّهِ قَانِتِينَ . ثُمَّ قَالَتْ سَمِعْتُهَا مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Қутайба хабар берди, у Моликдан, у Зайд ибн Асламдан, у ал-Қаъқў ибн Ҳакимдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси Оишанинг озод қилган қули Абу Юнусдан (ривоят қилдики), у деди: Оиша менга ўзи учун бир мусъҳаф ёзиб беришимни буюрди ва: «Ушбу оятга етганингда менга билдир,» деди: «Намозларни ва ўртадаги намозни (асрни) (вақтида адо этиб) сақланглар». Мен унга етганимда, унга билдирдим. Шунда у менга: «Намозларни ва ўртадаги намозни ҳамда аср намозини сақланглар ва Аллаҳга қунут қилувчи (итоаткор) бўлиб туринглар,» деб ёздирди. Сўнг у: «Буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитганман,» деди. (Бақара сураси, 238)
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي قَتَادَةُ، عَنْ أَبِي حَسَّانَ، عَنْ عَبِيدَةَ، عَنْ عَلِيٍّ، - رضى الله عنه - عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " شَغَلُونَا عَنِ الصَّلاَةِ الْوُسْطَى حَتَّى غَرَبَتِ الشَّمْسُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга Қатода хабар берди, у Абу Ҳассондан, у Абийдадан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Улар бизни ўртадаги намоздан (асрдан), қуёш ботгунича машғул қилиб қўйишди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى، عَنْ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو الْمَلِيحِ، قَالَ كُنَّا مَعَ بُرَيْدَةَ فِي يَوْمٍ ذِي غَيْمٍ فَقَالَ بَكِّرُوا بِالصَّلاَةِ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ تَرَكَ صَلاَةَ الْعَصْرِ فَقَدْ حَبِطَ عَمَلُهُ " .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: менга Яҳё ривоят қилди, у Ҳишомдан, у деди: менга Яҳё ибн Абу Касир ривоят қилди, у Абу Қилобадан (ривоят қилдики), у деди: менга Абул-Малиҳ ривоят қилди, у деди: Бир булутли кунда биз Бурайда билан бирга эдик. Шунда у: «Намозни эрта ўқинглар, чунки Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким аср намозини тарк қилса, унинг амали беҳуда кетибди,» дедилар,» деди.
أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَنْصُورُ بْنُ زَاذَانَ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ مُسْلِمٍ، عَنْ أَبِي الصِّدِّيقِ النَّاجِيِّ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ كُنَّا نَحْزُرُ قِيَامَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ فَحَزَرْنَا قِيَامَهُ فِي الظُّهْرِ قَدْرَ ثَلاَثِينَ آيَةً قَدْرَ سُورَةِ السَّجْدَةِ فِي الرَّكْعَتَيْنِ الأُولَيَيْنِ وَفِي الأُخْرَيَيْنِ عَلَى النِّصْفِ مِنْ ذَلِكَ وَحَزَرْنَا قِيَامَهُ فِي الرَّكْعَتَيْنِ الأُولَيَيْنِ مِنَ الْعَصْرِ عَلَى قَدْرِ الأُخْرَيَيْنِ مِنَ الظُّهْرِ وَحَزَرْنَا قِيَامَهُ فِي الرَّكْعَتَيْنِ الأُخْرَيَيْنِ مِنَ الْعَصْرِ عَلَى النِّصْفِ مِنْ ذَلِكَ .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у деди: бизга Мансур ибн Зазон хабар берди, у ал-Валид ибн Муслимдан, у Абус-Сиддиқ ан-Нажийдан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилдики), у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг пешин ва асрдаги қиёмини (туришини) чама билан ўлчар эдик. Пешиндаги қиёмларини дастлабки икки ракаатда ўттиз оят — Сажда сураси миқдорида деб чамаладик, охирги икки ракаатда эса унинг ярми миқдорида деб. Асрнинг дастлабки икки ракаатидаги қиёмларини пешиннинг охирги икки ракаати миқдорида деб чамаладик, асрнинг охирги икки ракаатидаги қиёмларини эса унинг ярми миқдорида деб чамаладик.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ أَبِي عَوَانَةَ، عَنْ مَنْصُورِ بْنِ زَاذَانَ، عَنِ الْوَلِيدِ أَبِي بِشْرٍ، عَنْ أَبِي الْمُتَوَكِّلِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُومُ فِي الظُّهْرِ فَيَقْرَأُ قَدْرَ ثَلاَثِينَ آيَةً فِي كُلِّ رَكْعَةٍ ثُمَّ يَقُومُ فِي الْعَصْرِ فِي الرَّكْعَتَيْنِ الأُولَيَيْنِ قَدْرَ خَمْسَ عَشْرَةَ آيَةً .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибнул-Муборак хабар берди, у Абу Авонадан, у Мансур ибн Зазондан, у ал-Валид Абу Бишрдан, у Абул-Мутаваккилдан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) пешинда ҳар бир ракаатда ўттиз оят миқдорида ўқиб турардилар, сўнгра асрнинг дастлабки икки ракаатида ўн беш оят миқдорида турардилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم صَلَّى الظُّهْرَ بِالْمَدِينَةِ أَرْبَعًا وَصَلَّى الْعَصْرَ بِذِي الْحُلَيْفَةِ رَكْعَتَيْنِ .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, у Айюбдан, у Абу Қилобадан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Мадинада пешинни тўрт ракаат ўқидилар ва Зул-Ҳулайфада асрни икки ракаат ўқидилар.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ حَيْوَةَ بْنِ شُرَيْحٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَعْفَرُ بْنُ رَبِيعَةَ، أَنَّ عِرَاكَ بْنَ مَالِكٍ، حَدَّثَهُ أَنَّ نَوْفَلَ بْنَ مُعَاوِيَةَ حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ فَاتَتْهُ صَلاَةُ الْعَصْرِ فَكَأَنَّمَا وُتِرَ أَهْلَهُ وَمَالَهُ " . قَالَ عِرَاكٌ وَأَخْبَرَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ فَاتَتْهُ صَلاَةُ الْعَصْرِ فَكَأَنَّمَا وُتِرَ أَهْلَهُ وَمَالَهُ " . خَالَفَهُ يَزِيدُ بْنُ أَبِي حَبِيبٍ .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибнул-Муборак хабар берди, у Ҳайва ибн Шурайҳдан, у деди: бизга Жаъфар ибн Рабиа хабар бердики, Ирок ибн Молик унга ривоят қилди, Навфал ибн Муовия унга ривоят қилибдики, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Кимнинг аср намози қазо бўлса, гўё унинг аҳли ва моли талаб-тарожга учраган кабидир,» деганларини эшитибди. Ирок деди: Менга Абдуллоҳ ибн Умар ҳам хабар бердики, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Кимнинг аср намози қазо бўлса, гўё унинг аҳли ва моли талаб-тарожга учраган кабидир,» деганларини эшитибди. Унга Язид ибн Абу Ҳабиб мухолиф келди.
أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ حَمَّادٍ، زُغْبَةُ قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ عِرَاكِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّهُ بَلَغَهُ أَنَّ نَوْفَلَ بْنَ مُعَاوِيَةَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مِنَ الصَّلاَةِ صَلاَةٌ مَنْ فَاتَتْهُ فَكَأَنَّمَا وُتِرَ أَهْلَهُ وَمَالَهُ " . قَالَ ابْنُ عُمَرَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " هِيَ صَلاَةُ الْعَصْرِ " . خَالَفَهُ مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ .
Бизга Исо ибн Ҳаммод Зуғба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Ирок ибн Моликдан (ривоят қилдики), унга шу етиб келибдики, Навфал ибн Муовия деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Намозлардан шундай бир намоз борки, кимнинг у қазо бўлса, гўё унинг аҳли ва моли талаб-тарожга учраган кабидир,» деганларини эшитдим. Ибн Умар деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У аср намозидир,» деганларини эшитдим. Унга Муҳаммад ибн Ишоқ мухолиф келди.
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَمِّي، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنِي يَزِيدُ بْنُ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ عِرَاكِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ سَمِعْتُ نَوْفَلَ بْنَ مُعَاوِيَةَ، يَقُولُ صَلاَةٌ مَنْ فَاتَتْهُ فَكَأَنَّمَا وُتِرَ أَهْلَهُ وَمَالَهُ . قَالَ ابْنُ عُمَرَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " هِيَ صَلاَةُ الْعَصْرِ " .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саъд ибн Иброҳим ибн Саъд хабар берди, у деди: менга амаким ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Ишоқдан, у деди: менга Язид ибн Абу Ҳабиб ривоят қилди, у Ирок ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: Навфал ибн Муовия: «Шундай бир намоз борки, кимнинг у қазо бўлса, гўё унинг аҳли ва моли талаб-тарожга учраган кабидир,» деганини эшитдим. Ибн Умар деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У аср намозидир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، قَالَ رَأَيْتُ سَعِيدَ بْنَ جُبَيْرٍ بِجَمْعٍ أَقَامَ فَصَلَّى الْمَغْرِبَ ثَلاَثَ رَكَعَاتٍ ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى - يَعْنِي - الْعِشَاءَ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ ذَكَرَ أَنَّ ابْنَ عُمَرَ صَنَعَ بِهِمْ مِثْلَ ذَلِكَ فِي ذَلِكَ الْمَكَانِ وَذَكَرَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَنَعَ مِثْلَ ذَلِكَ فِي ذَلِكَ الْمَكَانِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Салама ибн Куҳайлдан (ривоят қилдики), у деди: Саид ибн Жубайрни Жамъда (Муздалифада) кўрдим, у иқомат айтиб шомни уч ракаат ўқиди, сўнгра иқомат айтиб — яъни — хуфтон намозини икки ракаат ўқиди. Сўнг у Ибн Умар ўша жойда уларга шундай қилганини зикр қилди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўша жойда шундай қилганларини зикр қилди.
أَخْبَرَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ نَصْرٍ، عَنْ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ أَعْتَمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالْعِشَاءِ حَتَّى نَادَاهُ عُمَرُ رضى الله عنه نَامَ النِّسَاءُ وَالصِّبْيَانُ . فَخَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " إِنَّهُ لَيْسَ أَحَدٌ يُصَلِّي هَذِهِ الصَّلاَةَ غَيْرُكُمْ " . وَلَمْ يَكُنْ يَوْمَئِذٍ أَحَدٌ يُصَلِّي غَيْرَ أَهْلِ الْمَدِينَةِ .
Бизга Наср ибн Али ибн Наср хабар берди, у Абдул-Аълодан, у деди: бизга Маъмар ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) хуфтон намозини, Умар (розияллаҳу анҳу): «Аёллар ва болалар ухлаб қолишди,» деб чақиргунича кечиктирдилар. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) чиқиб: «Бу намозни сизлардан бошқа ҳеч ким ўқимаяпти,» дедилар. Ўша кунда Мадина аҳлидан бошқа ҳеч ким намоз ўқимас эди.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَهْزُ بْنُ أَسَدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي الْحَكَمُ، قَالَ صَلَّى بِنَا سَعِيدُ بْنُ جُبَيْرٍ بِجَمْعٍ الْمَغْرِبَ ثَلاَثًا بِإِقَامَةٍ ثُمَّ سَلَّمَ ثُمَّ صَلَّى الْعِشَاءَ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ ذَكَرَ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ فَعَلَ ذَلِكَ وَذَكَرَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَعَلَ ذَلِكَ .
Бизга Амр ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Баҳз ибн Асад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга ал-Ҳакам хабар берди, у деди: Саид ибн Жубайр бизга Жамъда (Муздалифада) шомни битта иқомат билан уч (ракаат) ўқиб берди, сўнг салом берди, сўнгра хуфтон намозини икки ракаат ўқиди. Сўнг у Абдуллоҳ ибн Умар шундай қилганини зикр қилди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай қилганларини зикр қилди.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَهْزُ بْنُ أَسَدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سَلَمَةُ بْنُ كُهَيْلٍ، قَالَ سَمِعْتُ سَعِيدَ بْنَ جُبَيْرٍ، قَالَ رَأَيْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ صَلَّى بِجَمْعٍ فَأَقَامَ فَصَلَّى الْمَغْرِبَ ثَلاَثًا ثُمَّ صَلَّى الْعِشَاءَ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ قَالَ هَكَذَا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَصْنَعُ فِي هَذَا الْمَكَانِ .
Бизга Амр ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Баҳз ибн Асад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: бизга Салама ибн Куҳайл ривоят қилди, у деди: Саид ибн Жубайрдан эшитдим, у деди: Абдуллоҳ ибн Умарни Жамъда (Муздалифада) намоз ўқиганини кўрдим. У иқомат айтиб шомни уч (ракаат) ўқиди, сўнгра хуфтон намозини икки ракаат ўқиди, кейин: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни шу жойда мана шундай қилаётганларини кўрган эдим,» деди.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَتَعَاقَبُونَ فِيكُمْ مَلاَئِكَةٌ بِاللَّيْلِ وَمَلاَئِكَةٌ بِالنَّهَارِ وَيَجْتَمِعُونَ فِي صَلاَةِ الْفَجْرِ وَصَلاَةِ الْعَصْرِ ثُمَّ يَعْرُجُ الَّذِينَ بَاتُوا فِيكُمْ فَيَسْأَلُهُمْ وَهُوَ أَعْلَمُ بِهِمْ كَيْفَ تَرَكْتُمْ عِبَادِي فَيَقُولُونَ تَرَكْنَاهُمْ وَهُمْ يُصَلُّونَ وَأَتَيْنَاهُمْ وَهُمْ يُصَلُّونَ " .
Бизга Қутайба, Моликдан, у Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизларнинг орангларда кечалари фаришталар, кундузлари (бошқа) фаришталар навбатма-навбат (алмашиниб) келадилар ва Бомдод намози ҳамда Аср намозида (бирга) тўпланадилар. Сўнгра сизларнинг орангларда кечалаган (фаришталар) юксаладилар, У (Аллаҳ) уларни Яхшироқ билгани ҳолда улардан: ‹Бандаларимни қандай қолдирдинглар?› деб сўрайди. Улар: ‹Биз уларни намоз ўқиётган ҳолда қолдирдик ва уларнинг олдига ҳам намоз ўқиётган ҳолда келган эдик,› дейдилар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا كَثِيرُ بْنُ عُبَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَرْبٍ، عَنِ الزُّبَيْدِيِّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " تَفْضُلُ صَلاَةُ الْجَمْعِ عَلَى صَلاَةِ أَحَدِكُمْ وَحْدَهُ بِخَمْسَةٍ وَعِشْرِينَ جُزْءًا وَيَجْتَمِعُ مَلاَئِكَةُ اللَّيْلِ وَالنَّهَارِ فِي صَلاَةِ الْفَجْرِ وَاقْرَءُوا إِنْ شِئْتُمْ { وَقُرْآنَ الْفَجْرِ إِنَّ قُرْآنَ الْفَجْرِ كَانَ مَشْهُودًا } " .
Бизга Касир ибн Убайд ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Ҳарб, аз-Зубайдийдан, у аз-Зуҳрийдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Жамоат намози сизлардан бировнинг ёлғиз ўқиган намозидан йигирма беш баробар афзалдир. Кеча ва кундуз фаришталари Бомдод намозида (бирга) тўпланадилар.» Сўнгра: «Агар хоҳласанглар, ‹Бомдоднинг Қуръонини (ҳам). Албатта, Бомдоднинг Қуръони (фаришталар томонидан) гувоҳ бўлинадигандир,› (оятини) ўқинг» (дея) (ал-Исро сураси, 78) (оятини келтирдилар) дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، وَيَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالاَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ عُمَارَةَ بْنِ، رُوَيْبَةَ عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ يَلِجُ النَّارَ أَحَدٌ صَلَّى قَبْلَ طُلُوعِ الشَّمْسِ وَقَبْلَ أَنْ تَغْرُبَ " .
Бизга Амр ибн Али ва Яъқуб ибн Иброҳим хабар бериб, иккови деди: бизга Яҳё ибн Саид, Исмоилдан ривоят қилди, у деди: менга Абу Бакр ибн Умора ибн Рувайба, отасидан ривоят қилди, у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Қуёш чиқишидан олдин ва ботишидан олдин намоз ўқиган киши дўзахга кирмайди,» деганларини эшитдим.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ صَلَّيْنَا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ بَيْتِ الْمَقْدِسِ سِتَّةَ عَشَرَ شَهْرًا أَوْ سَبْعَةَ عَشَرَ شَهْرًا - شَكَّ سُفْيَانُ - وَصُرِفَ إِلَى الْقِبْلَةِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга Абу Исъҳоқ, ал-Барўдан ривоят қилди, у деди: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга Байтул-Мақдис томонга ўн олти ой ёки ўн етти ой — Суфён (рақамда) шубҳаланди — намоз ўқидик, сўнгра (юзимиз) қиблага бурилди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ يُوسُفَ الأَزْرَقُ، عَنْ زَكَرِيَّا بْنِ أَبِي زَائِدَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ قَدِمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمَدِينَةَ فَصَلَّى نَحْوَ بَيْتِ الْمَقْدِسِ سِتَّةَ عَشَرَ شَهْرًا ثُمَّ إِنَّهُ وُجِّهَ إِلَى الْكَعْبَةِ فَمَرَّ رَجُلٌ قَدْ كَانَ صَلَّى مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَلَى قَوْمٍ مِنَ الأَنْصَارِ فَقَالَ أَشْهَدُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ وُجِّهَ إِلَى الْكَعْبَةِ . فَانْحَرَفُوا إِلَى الْكَعْبَةِ .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Иброҳим ривоят қилди, у деди: бизга Исъҳоқ ибн Юсуф ал-Азрақ, Закариё ибн Абу Зоидадан ривоят қилди, у Абу Исъҳоқдан, у ал-Барў ибн Озибдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Мадинага келдилар ва Байтул-Мақдис томонга ўн олти ой намоз ўқидилар. Сўнгра (юзлари) Каъбага қаратилди. Бир киши — у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга намоз ўқиган эди — ансорлардан бир қавмнинг олдидан ўтиб: «Мен гувоҳлик бераманки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг (юзлари) Каъбага қаратилди,» деди. Шунда улар Каъбага бурилдилар.
أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ حَمَّادٍ، زُغْبَةُ وَأَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ السَّرْحِ وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُسَبِّحُ عَلَى الرَّاحِلَةِ قِبَلَ أَىِّ وَجْهٍ تَتَوَجَّهُ وَيُوتِرُ عَلَيْهَا غَيْرَ أَنَّهُ لاَ يُصَلِّي عَلَيْهَا الْمَكْتُوبَةَ .
Бизга Исо ибн Ҳаммод Зуғба ва Аҳмад ибн Амр ибн ас-Сарҳ ҳамда ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилган, мен эса эшитаётган эдим — лафз унга тегишли — Ибн Ваҳбдан, у Юнусдан, у Ибн Шиҳобдан, у Солимдан, у отасидан (хабар бериб), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улов устида қайси томонга юзланган бўлса, ўша томон (қараб) нафл намоз ўқир ва унинг устида Витр ўқирдилар, фақат фарз намозни унинг устида ўқимасдилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، عَنْ يَحْيَى، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي عَلَى دَابَّتِهِ وَهُوَ مُقْبِلٌ مِنْ مَكَّةَ إِلَى الْمَدِينَةِ وَفِيهِ أُنْزِلَتْ { فَأَيْنَمَا تُوَلُّوا فَثَمَّ وَجْهُ اللَّهِ } .
Бизга Амр ибн Али ва Муҳаммад ибн ал-Мусанно, Яҳёдан, у Абдулмаликдан хабар бериб, у деди: бизга Саид ибн Жубайр, Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Маккадан Мадинага келаётган вақтларида уловлари устида намоз ўқир эдилар. Бу ҳақда: «Қайси томонга юзлансанглар, ўша ерда Аллаҳнинг юзи (зоти) бордир,» (ояти) нозил бўлди (ал-Бақара сураси, 115).
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي عَلَى رَاحِلَتِهِ فِي السَّفَرِ حَيْثُمَا تَوَجَّهَتْ بِهِ . قَالَ مَالِكٌ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ دِينَارٍ وَكَانَ ابْنُ عُمَرَ يَفْعَلُ ذَلِكَ .
Бизга Қутайба ибн Саид, Моликдан, у Абдуллоҳ ибн Динордан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан хабар бериб, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сафарда уловлари устида, у қайси томонга юзланган бўлса, ўша томон (қараб) намоз ўқир эдилар. Молик деди: Абдуллоҳ ибн Динор деди: Ибн Умар ҳам шундай қиларди.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ بَيْنَمَا النَّاسُ بِقُبَاءٍ فِي صَلاَةِ الصُّبْحِ جَاءَهُمْ آتٍ فَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ أُنْزِلَ عَلَيْهِ اللَّيْلَةَ وَقَدْ أُمِرَ أَنْ يَسْتَقْبِلَ الْكَعْبَةَ فَاسْتَقْبِلُوهَا . وَكَانَتْ وُجُوهُهُمْ إِلَى الشَّامِ فَاسْتَدَارُوا إِلَى الْكَعْبَةِ .
Бизга Қутайба, Моликдан, у Абдуллоҳ ибн Динордан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан хабар бериб, у деди: Одамлар Қубода Бомдод намозида (экан)лар, уларнинг олдига бир келувчи келиб: «Албатта, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бу кеча (ваҳий) нозил қилинди ва у зотга Каъбага юзланиш амр этилди, бас, унга юзланинглар,» деди. Уларнинг юзлари Шом томонида эди, шунда улар Каъба томонга айланиб (бурилишдилар).