Намоз вақтлари китоби

Сунани Насоий · 132 ҳадис

كتاب المواقيت

494-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ عَبْدِ الْعَزِيزِ، أَخَّرَ الْعَصْرَ شَيْئًا فَقَالَ لَهُ عُرْوَةُ أَمَا إِنَّ جِبْرِيلَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ قَدْ نَزَلَ فَصَلَّى أَمَامَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ فَقَالَ عُمَرُ اعْلَمْ مَا تَقُولُ يَا عُرْوَةُ ‏.‏ فَقَالَ سَمِعْتُ بَشِيرَ بْنَ أَبِي مَسْعُودٍ يَقُولُ سَمِعْتُ أَبَا مَسْعُودٍ يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ نَزَلَ جِبْرِيلُ فَأَمَّنِي فَصَلَّيْتُ مَعَهُ ثُمَّ صَلَّيْتُ مَعَهُ ثُمَّ صَلَّيْتُ مَعَهُ ثُمَّ صَلَّيْتُ مَعَهُ ثُمَّ صَلَّيْتُ مَعَهُ ‏"‏ ‏.‏ يَحْسُبُ بِأَصَابِعِهِ خَمْسَ صَلَوَاتٍ ‏.‏

Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ибн Саъд, Ибн Шиҳобдан ривоят қилдики, Умар ибн Абдулазиз Асрни бироз кечиктирди. Шунда Урва унга: «Диққат қил, Жибрил (алайҳиссалом) тушиб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдларида (имом бўлиб) намоз ўқиган эди,» деди. Умар: «Нима деётганингни бил, эй Урва!» деди. У: «Мен Башир ибн Абу Масъудни: ‹Мен Абу Масъудни: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: ‹Жибрил тушиб, менга имомлик қилди, мен у билан намоз ўқидим, сўнг у билан намоз ўқидим, сўнг у билан намоз ўқидим, сўнг у билан намоз ўқидим, сўнг у билан намоз ўқидим,› деганларини эшитдим» деяётганини эшитдим,› деяётганини эшитдим,» деди. У бармоқлари билан беш вақт намозни санарди.

495-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سَيَّارُ بْنُ سَلاَمَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي يَسْأَلُ أَبَا بَرْزَةَ، عَنْ صَلاَةِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ أَنْتَ سَمِعْتَهُ قَالَ كَمَا أَسْمَعُكَ السَّاعَةَ فَقَالَ سَمِعْتُ أَبِي يَسْأَلُ عَنْ صَلاَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ كَانَ لاَ يُبَالِي بَعْضَ تَأْخِيرِهَا - يَعْنِي الْعِشَاءَ - إِلَى نِصْفِ اللَّيْلِ وَلاَ يُحِبُّ النَّوْمَ قَبْلَهَا وَلاَ الْحَدِيثَ بَعْدَهَا ‏.‏ قَالَ شُعْبَةُ ثُمَّ لَقِيتُهُ بَعْدُ فَسَأَلْتُهُ قَالَ كَانَ يُصَلِّي الظُّهْرَ حِينَ تَزُولُ الشَّمْسُ وَالْعَصْرَ يَذْهَبُ الرَّجُلُ إِلَى أَقْصَى الْمَدِينَةِ وَالشَّمْسُ حَيَّةٌ وَالْمَغْرِبَ لاَ أَدْرِي أَىَّ حِينٍ ذَكَرَ ثُمَّ لَقِيتُهُ بَعْدُ فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ وَكَانَ يُصَلِّي الصُّبْحَ فَيَنْصَرِفُ الرَّجُلُ فَيَنْظُرُ إِلَى وَجْهِ جَلِيسِهِ الَّذِي يَعْرِفُهُ فَيَعْرِفُهُ ‏.‏ قَالَ وَكَانَ يَقْرَأُ فِيهَا بِالسِّتِّينَ إِلَى الْمِائَةِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло ривоят қилди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: бизга Сайёр ибн Салама ривоят қилди, у деди: мен отам Абу Барзадан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозлари ҳақида сўраётганини эшитдим. Мен (Сайёрга): «Сен уни (ўзинг) эшитдингми?» дедим. У: «Ҳозир сени эшитаётганимдай (эшитганман),» деди. Сўнг (Сайёр) деди: Мен отам Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозлари ҳақида сўраётганини эшитдим. (Абу Барза) деди: У зот уни — яъни Хуфтон намозини — ярим тунгача бироз кечиктиришни хуш кўрмасдилар, ундан олдин ухлашни ва ундан кейин (беҳуда) гаплашишни ёқтирмасдилар. Шуъба деди: Сўнгра мен уни кейин учратиб, ундан сўрадим. У деди: У зот Пешинни қуёш оғган вақтда, Асрни эса бир киши Мадинанинг энг чеккасига бориб (келар даражада), қуёш ҳали тирик (ёрқин) бўлган пайтда ўқир эдилар. Шомни эса — қайси вақтни айтганини билмайман. Сўнг уни кейин учратиб, ундан сўрадим, у деди: У зот Бомдодни шундай (вақтда) ўқир эдиларки, киши (намоздан) сўнг ўзи танийдиган ёнидаги ҳамсуҳбатининг юзига қараб, уни танир эди. (Абу Барза) деди: У зот унда (Бомдодда) олтмиштадан юзтагача (оят) ўқир эдилар.

496-ҳадис

أَخْبَرَنَا كَثِيرُ بْنُ عُبَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَرْبٍ، عَنِ الزُّبَيْدِيِّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَنَسٌ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ حِينَ زَاغَتِ الشَّمْسُ فَصَلَّى بِهِمْ صَلاَةَ الظُّهْرِ ‏.‏

Бизга Касир ибн Убайд ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Ҳарб, аз-Зубайдийдан, у аз-Зуҳрийдан ривоят қилди, у деди: менга Анас (розияллаҳу анҳу) хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қуёш оғган вақтда чиқиб, уларга Пешин намозини (имом бўлиб) ўқиб бердилар.

497-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ وَهْبٍ، عَنْ خَبَّابٍ، قَالَ شَكَوْنَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَرَّ الرَّمْضَاءِ فَلَمْ يُشْكِنَا ‏.‏ قِيلَ لأَبِي إِسْحَاقَ فِي تَعْجِيلِهَا قَالَ نَعَمْ ‏.‏

Бизга Яъқуб ибн Иброҳим ривоят қилди, у деди: бизга Ҳумайд ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Зуҳайр, Абу Исъҳоқдан ривоят қилди, у Саид ибн Ваҳбдан, у Хаббоб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га қизиган ер (қумнинг) иссиғидан шикоят қилдик, аммо у зот шикоятимизни қабул қилмадилар (уни ўзгартирмадилар). Абу Исъҳоққа: «(Бу шикоят) уни (намозни) эрта ўқиш (сабабли) эдими?» дейилди. У: «Ҳа,» деди.

498-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ شُعْبَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي حَمْزَةُ الْعَائِذِيُّ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا نَزَلَ مَنْزِلاً لَمْ يَرْتَحِلْ مِنْهُ حَتَّى يُصَلِّيَ الظُّهْرَ ‏.‏ فَقَالَ رَجُلٌ وَإِنْ كَانَتْ بِنِصْفِ النَّهَارِ قَالَ وَإِنْ كَانَتْ بِنِصْفِ النَّهَارِ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар бериб, бизга Яҳё ибн Саид, Шуъбадан ривоят қилди, у деди: менга Ҳамза ал-Оизий ривоят қилди, у деди: мен Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)ни шундай деётганини эшитдим: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир манзилга тушганларида, Пешинни ўқимагунча у ердан кўчмасдилар. Шунда бир киши: «Гарчи туш пайти (куннинг ўртаси) бўлса ҳам (шундайми)?» деди. У: «Гарчи туш пайти бўлса ҳам,» деди.

499-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ، مَوْلَى بَنِي هَاشِمٍ قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ دِينَارٍ أَبُو خَلْدَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا كَانَ الْحَرُّ أَبْرَدَ بِالصَّلاَةِ وَإِذَا كَانَ الْبَرْدُ عَجَّلَ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Бану Ҳошимнинг озод қилган қули Абу Саид ривоят қилди, у деди: бизга Холид ибн Динор Абу Холда ривоят қилди, у деди: мен Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)ни шундай деётганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) иссиқ бўлганда намозни (салқин тушгунча) кечиктирар, совуқ бўлганда эса (уни) тезлатар эдилар.

500-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنِ ابْنِ الْمُسَيَّبِ، وَأَبِي، سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا اشْتَدَّ الْحَرُّ فَأَبْرِدُوا عَنِ الصَّلاَةِ فَإِنَّ شِدَّةَ الْحَرِّ مِنْ فَيْحِ جَهَنَّمَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс, Ибн Шиҳобдан, у Ибнул-Мусайяб ва Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, улар Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Иссиқ қаттиқ бўлганда, намозни (салқин тушгунча) кечиктиринглар, чунки иссиқнинг қаттиқлиги жаҳаннамнинг қайнашидандир,» дедилар.

501-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي ح، وَأَنْبَأَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مَعِينٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَفْصٌ، ح وَأَنْبَأَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصِ بْنِ غِيَاثٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَوْسٍ، عَنْ ثَابِتِ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ أَبِي مُوسَى، يَرْفَعُهُ قَالَ ‏ "‏ أَبْرِدُوا بِالظُّهْرِ فَإِنَّ الَّذِي تَجِدُونَ مِنَ الْحَرِّ مِنْ فَيْحِ جَهَنَّمَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Иброҳим ибн Яъқуб ривоят қилди, у деди: бизга Умар ибн Ҳафс ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди (ҳ); ва бизга Иброҳим ибн Яъқуб хабар бериб, у деди: бизга Яҳё ибн Маин ривоят қилди, у деди: бизга Ҳафс ривоят қилди (ҳ); ва бизга Амр ибн Мансур хабар бериб, у деди: бизга Умар ибн Ҳафс ибн Ғиёс ривоят қилди, у деди: бизга отам, ал-Ҳасан ибн Убайдуллоҳдан ривоят қилди, у Иброҳимдан, у Язид ибн Авсдан, у Собит ибн Қайсдан, у Абу Мусодан (ривоят қилди), уни (Набийга) марфуъ қилиб, (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Пешинни (салқин тушгунча) кечиктиринглар, чунки сизлар топаётган иссиқлик жаҳаннамнинг қайнашидандир,» дедилар.

502-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ هَذَا جِبْرِيلُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ جَاءَكُمْ يُعَلِّمُكُمْ دِينَكُمْ ‏"‏ ‏.‏ فَصَلَّى الصُّبْحَ حِينَ طَلَعَ الْفَجْرُ وَصَلَّى الظُّهْرَ حِينَ زَاغَتِ الشَّمْسُ ثُمَّ صَلَّى الْعَصْرَ حِينَ رَأَى الظِّلَّ مِثْلَهُ ثُمَّ صَلَّى الْمَغْرِبَ حِينَ غَرَبَتِ الشَّمْسُ وَحَلَّ فِطْرُ الصَّائِمِ ثُمَّ صَلَّى الْعِشَاءَ حِينَ ذَهَبَ شَفَقُ اللَّيْلِ ثُمَّ جَاءَهُ الْغَدَ فَصَلَّى بِهِ الصُّبْحَ حِينَ أَسْفَرَ قَلِيلاً ثُمَّ صَلَّى بِهِ الظُّهْرَ حِينَ كَانَ الظِّلُّ مِثْلَهُ ثُمَّ صَلَّى الْعَصْرَ حِينَ كَانَ الظِّلُّ مِثْلَيْهِ ثُمَّ صَلَّى الْمَغْرِبَ بِوَقْتٍ وَاحِدٍ حِينَ غَرَبَتِ الشَّمْسُ وَحَلَّ فِطْرُ الصَّائِمِ ثُمَّ صَلَّى الْعِشَاءَ حِينَ ذَهَبَ سَاعَةٌ مِنَ اللَّيْلِ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ الصَّلاَةُ مَا بَيْنَ صَلاَتِكَ أَمْسِ وَصَلاَتِكَ الْيَوْمَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс ривоят қилди, у деди: бизга ал-Фазл ибн Мусо, Муҳаммад ибн Амрдан хабар берди, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мана бу Жибрил (алайҳиссалом) сизларнинг олдингларга динингларни ўргатиш учун келди,» дедилар. Сўнг (Жибрил) Бомдодни тонг ёришган вақтда ўқиди, Пешинни қуёш оғган вақтда ўқиди, сўнг Асрни нарсанинг сояси ўзича (узунлигида) бўлганини кўрган вақтда ўқиди, сўнг Шомни қуёш ботиб, рўзадорга ифтор қилиш ҳалол бўлган вақтда ўқиди, сўнг Хуфтонни кечанинг шафақи кетган вақтда ўқиди. Сўнгра эртаси куни унга (Набийга) келди ва у билан Бомдодни бироз ёришган вақтда ўқиди, сўнг у билан Пешинни нарсанинг сояси ўзича (узунлигида) бўлган вақтда ўқиди, сўнг Асрни нарсанинг сояси икки баробар бўлган вақтда ўқиди, сўнг Шомни — қуёш ботиб, рўзадорга ифтор қилиш ҳалол бўлган — бир (хил) вақтда ўқиди, сўнг Хуфтонни кечадан бир соат (вақт) ўтган пайтда ўқиди. Сўнг (Жибрил): «Намоз — кечаги намозинг билан бугунги намозинг орасидаги (вақт)дадир,» деди.

503-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ الأَذْرَمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبِيدَةُ بْنُ حُمَيْدٍ، عَنْ أَبِي مَالِكٍ الأَشْجَعِيِّ، سَعْدِ بْنِ طَارِقٍ عَنْ كَثِيرِ بْنِ مُدْرِكٍ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ كَانَ قَدْرُ صَلاَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الظُّهْرَ فِي الصَّيْفِ ثَلاَثَةَ أَقْدَامٍ إِلَى خَمْسَةِ أَقْدَامٍ وَفِي الشِّتَاءِ خَمْسَةَ أَقْدَامٍ إِلَى سَبْعَةِ أَقْدَامٍ ‏.‏

Бизга Абу Абдурраҳмон Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ал-Азрамий хабар бериб деди: бизга Абийда ибн Ҳумайд, Абу Молик ал-Ашжаъий Саъд ибн Ториқдан, у Касир ибн Мудрикдан, у ал-Асвад ибн Язиддан, у Абдуллоҳ ибн Масъуддан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ёзда пешин намозининг (вақти соя ўлчови) уч қадамдан беш қадамгача, қишда эса беш қадамдан етти қадамгача бўлар эди.

504-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْحَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا ثَوْرٌ، حَدَّثَنِي سُلَيْمَانُ بْنُ مُوسَى، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ سَأَلَ رَجُلٌ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ مَوَاقِيتِ الصَّلاَةِ فَقَالَ ‏ "‏ صَلِّ مَعِي ‏"‏ ‏.‏ فَصَلَّى الظُّهْرَ حِينَ زَاغَتِ الشَّمْسُ وَالْعَصْرَ حِينَ كَانَ فَىْءُ كُلِّ شَىْءٍ مِثْلَهُ وَالْمَغْرِبَ حِينَ غَابَتِ الشَّمْسُ وَالْعِشَاءَ حِينَ غَابَ الشَّفَقُ قَالَ ثُمَّ صَلَّى الظُّهْرَ حِينَ كَانَ فَىْءُ الإِنْسَانِ مِثْلَهُ وَالْعَصْرَ حِينَ كَانَ فَىْءُ الإِنْسَانِ مِثْلَيْهِ وَالْمَغْرِبَ حِينَ كَانَ قُبَيْلَ غَيْبُوبَةِ الشَّفَقِ ‏.‏ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْحَارِثِ ثُمَّ قَالَ فِي الْعِشَاءِ أُرَى إِلَى ثُلُثِ اللَّيْلِ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар бериб деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Ҳорис ривоят қилиб деди: бизга Савр ривоят қилди, менга Сулаймон ибн Мусо, Ато ибн Абу Рабоҳдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан намоз вақтлари ҳақида сўради. Шунда у: «Мен билан намоз ўқи,» дедилар. Сўнг қуёш оғганда пешинни, ҳар бир нарсанинг сояси ўзига тенг бўлганда асрни, қуёш ботганда шомни, шафақ ғойиб бўлганда хуфтон намозини ўқидилар. (Жобир) деди: кейин инсоннинг сояси ўзига тенг бўлганда пешинни, инсоннинг сояси ўзининг икки баробари бўлганда асрни, шафақ ғойиб бўлишидан бироз олдин шомни ўқидилар. Абдуллоҳ ибн ал-Ҳорис деди: кейин хуфтон ҳақида: «Туннинг учдан бирига қадар деб ўйлайман,» деди.

505-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلَّى صَلاَةَ الْعَصْرِ وَالشَّمْسُ فِي حُجْرَتِهَا لَمْ يَظْهَرِ الْفَىْءُ مِنْ حُجْرَتِهَا ‏.‏

Бизга Қутайба, Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилиб) хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аср намозини қуёш ҳали унинг ҳужрасида турган, соя ҳужрасидан кўтарилмаган пайтда ўқир эдилар.

506-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ مَالِكٍ، قَالَ حَدَّثَنِي الزُّهْرِيُّ، وَإِسْحَاقُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي الْعَصْرَ ثُمَّ يَذْهَبُ الذَّاهِبُ إِلَى قُبَاءٍ فَقَالَ أَحَدُهُمَا فَيَأْتِيهِمْ وَهُمْ يُصَلُّونَ وَقَالَ الآخَرُ وَالشَّمْسُ مُرْتَفِعَةٌ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар бериб деди: бизга Абдуллоҳ, Моликдан хабар берди, у деди: менга аз-Зуҳрий ва Ишоқ ибн Абдуллоҳ, Анасдан (ривоят қилди)ки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аср намозини ўқир эдилар, сўнг бир боргувчи Қубога борарди. Улардан бири: «Боргувчи уларнинг олдига улар намоз ўқиётган пайтда етиб борарди,» деди. Бошқаси эса: «Қуёш ҳали баланд эди,» деди.

507-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّهُ أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي الْعَصْرَ وَالشَّمْسُ مُرْتَفِعَةٌ حَيَّةٌ وَيَذْهَبُ الذَّاهِبُ إِلَى الْعَوَالِي وَالشَّمْسُ مُرْتَفِعَةٌ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар бериб деди: бизга ал-Лайс, Ибн Шиҳобдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), у хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аср намозини қуёш ҳали баланд ва тиниқ турган пайтда ўқир эдилар, ва бир боргувчи ал-Аволийга қуёш ҳали баланд турган пайтда борарди.

508-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ رِبْعِيِّ بْنِ حِرَاشٍ، عَنْ أَبِي الأَبْيَضِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي بِنَا الْعَصْرَ وَالشَّمْسُ بَيْضَاءُ مُحَلِّقَةٌ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб деди: бизга Жарир, Мансурдан, у Рибъий ибн Ҳирошдан, у Абул-Абяздан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга аср намозини қуёш оппоқ ва баланд турган пайтда ўқиб берар эдилар.

509-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عُثْمَانَ بْنِ سَهْلِ بْنِ حُنَيْفٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا أُمَامَةَ بْنَ سَهْلٍ، يَقُولُ صَلَّيْنَا مَعَ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ الظُّهْرَ ثُمَّ خَرَجْنَا حَتَّى دَخَلْنَا عَلَى أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ فَوَجَدْنَاهُ يُصَلِّي الْعَصْرَ قُلْتُ يَا عَمِّ مَا هَذِهِ الصَّلاَةُ الَّتِي صَلَّيْتَ قَالَ الْعَصْرَ وَهَذِهِ صَلاَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الَّتِي كُنَّا نُصَلِّي ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар бериб деди: бизга Абдуллоҳ, Абу Бакр ибн Усмон ибн Саҳл ибн Ҳунайдан хабар берди, у деди: мен Абу Умома ибн Саҳлнинг шундай деганини эшитдим: биз Умар ибн Абдулазиз билан пешин намозини ўқидик, сўнг чиқиб Анас ибн Моликнинг олдига кирдик, уни аср намозини ўқиётган ҳолда топдик. Мен: «Эй амаки, бу ўқиётган намозинг қайси намоз?» дедим. У: «Аср; бу Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг биз у киши билан ўқийдиган намозимиз,» деди.

510-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَلْقَمَةَ الْمَدَنِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، قَالَ صَلَّيْنَا فِي زَمَانِ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ ثُمَّ انْصَرَفْنَا إِلَى أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ فَوَجَدْنَاهُ يُصَلِّي فَلَمَّا انْصَرَفَ قَالَ لَنَا أَصَلَّيْتُمْ قُلْنَا صَلَّيْنَا الظُّهْرَ ‏.‏ قَالَ إِنِّي صَلَّيْتُ الْعَصْرَ ‏.‏ فَقَالُوا لَهُ عَجَّلْتَ ‏.‏ فَقَالَ إِنَّمَا أُصَلِّي كَمَا رَأَيْتُ أَصْحَابِي يُصَلُّونَ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб деди: бизга Абу Алқама ал-Маданий ривоят қилиб деди: бизга Муҳаммад ибн Амр, Абу Саламадан (ривоят қилди), у деди: биз Умар ибн Абдулазиз замонида намоз ўқидик, сўнг Анас ибн Моликнинг олдига қайтдик, уни намоз ўқиётган ҳолда топдик. У намоздан бўшаганда бизга: «Намоз ўқидингизми?» деди. Биз: «Пешинни ўқидик,» дедик. У: «Мен асрни ўқидим,» деди. Улар унга: «Эрта ўқибсан,» дейишди. У: «Мен саҳобаларимни қандай намоз ўқиётганини кўрган бўлсам, шундай ўқийман,» деди.

511-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرِ بْنِ إِيَاسِ بْنِ مُقَاتِلِ بْنِ مُشَمْرِجِ بْنِ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنَا الْعَلاَءُ، أَنَّهُ دَخَلَ عَلَى أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ فِي دَارِهِ بِالْبَصْرَةِ حِينَ انْصَرَفَ مِنَ الظُّهْرِ - وَدَارُهُ بِجَنْبِ الْمَسْجِدِ - فَلَمَّا دَخَلْنَا عَلَيْهِ قَالَ أَصَلَّيْتُمُ الْعَصْرَ قُلْنَا لاَ إِنَّمَا انْصَرَفْنَا السَّاعَةَ مِنَ الظُّهْرِ ‏.‏ قَالَ فَصَلُّوا الْعَصْرَ ‏.‏ قَالَ فَقُمْنَا فَصَلَّيْنَا فَلَمَّا انْصَرَفْنَا قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ تِلْكَ صَلاَةُ الْمُنَافِقِ جَلَسَ يَرْقُبُ صَلاَةَ الْعَصْرِ حَتَّى إِذَا كَانَتْ بَيْنَ قَرْنَىِ الشَّيْطَانِ قَامَ فَنَقَرَ أَرْبَعًا لاَ يَذْكُرُ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ فِيهَا إِلاَّ قَلِيلاً ‏"‏ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр ибн Иёс ибн Муқотил ибн Мушамриж ибн Холид хабар бериб деди: бизга Исмоил ривоят қилиб деди: бизга ал-Ало ривоят қилдики, у Басрадаги уйида Анас ибн Моликнинг олдига у пешин намозидан бўшаганда кирди — унинг уйи масжид ёнида эди. Биз унинг олдига кирганимизда у: «Асрни ўқидингизми?» деди. Биз: «Йўқ, биз ҳозиргина пешиндан бўшадик,» дедик. У: «Асрни ўқинглар,» деди. (Ал-Ало) деди: биз туриб намоз ўқидик, намоздан бўшаганимизда у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитдим: «Ана шу мунофиқнинг намозидир: у ўтириб аср намозини кузатиб туради, токи қуёш шайтоннинг икки шохи орасига келганда туриб, тўрт (ракат)ни чўқиб олади, уларда Аллаҳ азза ва жаллани фақат озгина зикр қилади,» дедилар.

512-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ الَّذِي تَفُوتُهُ صَلاَةُ الْعَصْرِ فَكَأَنَّمَا وُتِرَ أَهْلَهُ وَمَالَهُ ‏"‏ ‏.‏ أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، - رضى الله عنهما - أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ الَّذِي تَفُوتُهُ صَلاَةُ الْعَصْرِ فَكَأَنَّمَا وُتِرَ أَهْلَهُ وَمَالَهُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб деди: бизга Суфён, аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди), у: «Аср намозини қолдирган киши гўё аҳли ва молидан айрилгандек бўлади,» дедилар. Бизга Қутайба, Моликдан, у Нофедан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (хабар берди)ки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аср намозини қолдирган киши гўё аҳли ва молидан айрилгандек бўлади,» дедилар.

513-ҳадис

أَخْبَرَنَا يُوسُفُ بْنُ وَاضِحٍ، قَالَ حَدَّثَنَا قُدَامَةُ، - يَعْنِي ابْنَ شِهَابٍ - عَنْ بُرْدٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ جِبْرِيلَ، أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يُعَلِّمُهُ مَوَاقِيتَ الصَّلاَةِ فَتَقَدَّمَ جِبْرِيلُ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَلْفَهُ وَالنَّاسُ خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى الظُّهْرَ حِينَ زَالَتِ الشَّمْسُ وَأَتَاهُ حِينَ كَانَ الظِّلُّ مِثْلَ شَخْصِهِ فَصَنَعَ كَمَا صَنَعَ فَتَقَدَّمَ جِبْرِيلُ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَلْفَهُ وَالنَّاسُ خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى الْعَصْرَ ثُمَّ أَتَاهُ حِينَ وَجَبَتِ الشَّمْسُ فَتَقَدَّمَ جِبْرِيلُ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَلْفَهُ وَالنَّاسُ خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى الْمَغْرِبَ ثُمَّ أَتَاهُ حِينَ غَابَ الشَّفَقُ فَتَقَدَّمَ جِبْرِيلُ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَلْفَهُ وَالنَّاسُ خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى الْعِشَاءَ ثُمَّ أَتَاهُ حِينَ انْشَقَّ الْفَجْرُ فَتَقَدَّمَ جِبْرِيلُ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَلْفَهُ وَالنَّاسُ خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى الْغَدَاةَ ثُمَّ أَتَاهُ الْيَوْمَ الثَّانِيَ حِينَ كَانَ ظِلُّ الرَّجُلِ مِثْلَ شَخْصِهِ فَصَنَعَ مِثْلَ مَا صَنَعَ بِالأَمْسِ فَصَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ أَتَاهُ حِينَ كَانَ ظِلُّ الرَّجُلِ مِثْلَ شَخْصَيْهِ فَصَنَعَ كَمَا صَنَعَ بِالأَمْسِ فَصَلَّى الْعَصْرَ ثُمَّ أَتَاهُ حِينَ وَجَبَتِ الشَّمْسُ فَصَنَعَ كَمَا صَنَعَ بِالأَمْسِ فَصَلَّى الْمَغْرِبَ فَنِمْنَا ثُمَّ قُمْنَا ثُمَّ نِمْنَا ثُمَّ قُمْنَا فَأَتَاهُ فَصَنَعَ كَمَا صَنَعَ بِالأَمْسِ فَصَلَّى الْعِشَاءَ ثُمَّ أَتَاهُ حِينَ امْتَدَّ الْفَجْرُ وَأَصْبَحَ وَالنُّجُومُ بَادِيَةٌ مُشْتَبِكَةٌ فَصَنَعَ كَمَا صَنَعَ بِالأَمْسِ فَصَلَّى الْغَدَاةَ ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ مَا بَيْنَ هَاتَيْنِ الصَّلاَتَيْنِ وَقْتٌ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Юсуф ибн Водиҳ хабар бериб деди: бизга Қудома — яъни Ибн Шиҳоб — Бурддан, у Ато ибн Абу Рабоҳдан, у Жобир ибн Абдуллоҳдан (ривоят қилди)ки, Жибрил Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига унга намоз вақтларини ўргатиш учун келди. Жибрил олдинга ўтди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг орқасида, одамлар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг орқасида (туришди). Қуёш оғганда пешинни ўқиди. Кейин (Жибрил) соя кишининг ўзига тенг бўлган пайтда унинг олдига келди ва аввалгидек қилди: Жибрил олдинга ўтди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг орқасида, одамлар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг орқасида (туришди), асрни ўқиди. Кейин қуёш ботганда унинг олдига келди: Жибрил олдинга ўтди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг орқасида, одамлар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг орқасида (туришди), шомни ўқиди. Кейин шафақ ғойиб бўлганда унинг олдига келди: Жибрил олдинга ўтди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг орқасида, одамлар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг орқасида (туришди), хуфтонни ўқиди. Кейин тонг ёришганда унинг олдига келди: Жибрил олдинга ўтди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг орқасида, одамлар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг орқасида (туришди), бомдодни ўқиди. Сўнг иккинчи куни кишининг сояси ўзига тенг бўлганда унинг олдига келди ва кечагидек қилиб пешинни ўқиди. Кейин кишининг сояси ўзининг икки баробари бўлганда унинг олдига келди ва кечагидек қилиб асрни ўқиди. Кейин қуёш ботганда унинг олдига келди ва кечагидек қилиб шомни ўқиди. Сўнг биз ухладик, кейин турдик, кейин яна ухладик, кейин яна турдик. Кейин унинг олдига келди ва кечагидек қилиб хуфтонни ўқиди. Кейин тонг ёйилиб, тонг отиб, юлдузлар ҳали кўриниб, бир-бирига қоришиб турган пайтда унинг олдига келди ва кечагидек қилиб бомдодни ўқиди. Сўнг: «Мана шу икки намоз орасидаги (вақт) — намоз вақтидир,» деди.

514-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا مُعْتَمِرٌ، قَالَ سَمِعْتُ مَعْمَرًا، عَنِ ابْنِ طَاوُسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، - رضى الله عنه - عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ أَدْرَكَ رَكْعَتَيْنِ مِنْ صَلاَةِ الْعَصْرِ قَبْلَ أَنْ تَغْرُبَ الشَّمْسُ أَوْ رَكْعَةً مِنْ صَلاَةِ الصُّبْحِ قَبْلَ أَنْ تَطْلُعَ الشَّمْسُ فَقَدْ أَدْرَكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар бериб деди: бизга Муътамир ривоят қилиб деди: мен Маъмарнинг, Ибн Товусдан, у отасидан, у Ибн Аббосдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилганини) эшитдим, у: «Ким қуёш ботишидан олдин аср намозининг икки ракатига, ёки қуёш чиқишидан олдин субҳ намозининг бир ракатига етишса, (намозга) етишибди,» дедилар.

515-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا مُعْتَمِرٌ، قَالَ سَمِعْتُ مَعْمَرًا، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ أَدْرَكَ رَكْعَةً مِنْ صَلاَةِ الْعَصْرِ قَبْلَ أَنْ تَغِيبَ الشَّمْسُ أَوْ أَدْرَكَ رَكْعَةً مِنَ الْفَجْرِ قَبْلَ طُلُوعِ الشَّمْسِ فَقَدْ أَدْرَكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар бериб деди: бизга Муътамир ривоят қилиб деди: мен Маъмарнинг, аз-Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилганини) эшитдим, у: «Ким қуёш ғойиб бўлишидан олдин аср намозининг бир ракатига етишса, ёки қуёш чиқишидан олдин бомдоднинг бир ракатига етишса, (намозга) етишибди,» дедилар.

516-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ دُكَيْنٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شَيْبَانُ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا أَدْرَكَ أَحَدُكُمْ أَوَّلَ سَجْدَةٍ مِنْ صَلاَةِ الْعَصْرِ قَبْلَ أَنْ تَغْرُبَ الشَّمْسُ فَلْيُتِمَّ صَلاَتَهُ وَإِذَا أَدْرَكَ أَوَّلَ سَجْدَةٍ مِنْ صَلاَةِ الصُّبْحِ قَبْلَ أَنْ تَطْلُعَ الشَّمْسُ فَلْيُتِمَّ صَلاَتَهُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Мансур хабар бериб деди: бизга ал-Фазл ибн Дукайн ривоят қилиб деди: бизга Шайбоон, Яҳёдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди), у: «Бирортангиз қуёш ботишидан олдин аср намозининг биринчи саждасига етишса, намозини тўлдириб ўқисин; ва субҳ намозининг биринчи саждасига қуёш чиқишидан олдин етишса, намозини тўлдириб ўқисин,» дедилар.

517-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، وَعَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، وَعَنِ الأَعْرَجِ، يُحَدِّثُونَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ أَدْرَكَ رَكْعَةً مِنْ صَلاَةِ الصُّبْحِ قَبْلَ أَنْ تَطْلُعَ الشَّمْسُ فَقَدْ أَدْرَكَ الصُّبْحَ وَمَنْ أَدْرَكَ رَكْعَةً مِنَ الْعَصْرِ قَبْلَ أَنْ تَغْرُبَ الشَّمْسُ فَقَدْ أَدْرَكَ الْعَصْرَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба, Моликдан, у Зайд ибн Асламдан, у Ато ибн Ясордан, ва Буср ибн Саиддан, ва ал-Аъраждан (хабар берди)ки, улар Абу Ҳурайрадан ривоят қиладиларки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким қуёш чиқишидан олдин субҳ намозининг бир ракатига етишса, субҳга етишибди; ва ким қуёш ботишидан олдин асрнинг бир ракатига етишса, асрга етишибди,» дедилар.

518-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَامِرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ نَصْرِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ جَدِّهِ، مُعَاذٍ أَنَّهُ طَافَ مَعَ مُعَاذِ ابْنِ عَفْرَاءَ فَلَمْ يُصَلِّ فَقُلْتُ أَلاَ تُصَلِّي فَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ صَلاَةَ بَعْدَ الْعَصْرِ حَتَّى تَغِيبَ الشَّمْسُ وَلاَ بَعْدَ الصُّبْحِ حَتَّى تَطْلُعَ الشَّمْسُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абу Довуд хабар бериб деди: бизга Саид ибн Омир ривоят қилиб деди: бизга Шуъба, Саъд ибн Иброҳимдан, у Наср ибн Абдурраҳмондан, у бобоси Муъоздан (ривоят қилди)ки, у Муъоз ибн Афро билан тавоф қилди, аммо намоз ўқимади. Мен: «Намоз ўқимайсанми?» дедим. У: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Асрдан кейин қуёш ғойиб бўлгунча намоз йўқ, ва субҳдан кейин қуёш чиққунча (намоз йўқ),» дедилар,» деди.

519-ҳадис

أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَخْلَدُ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ، عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ مَرْثَدٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلَهُ عَنْ وَقْتِ الصَّلاَةِ فَقَالَ ‏"‏ أَقِمْ مَعَنَا هَذَيْنِ الْيَوْمَيْنِ ‏"‏ ‏.‏ فَأَمَرَ بِلاَلاً فَأَقَامَ عِنْدَ الْفَجْرِ فَصَلَّى الْفَجْرَ ثُمَّ أَمَرَهُ حِينَ زَالَتِ الشَّمْسُ فَصَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ أَمَرَهُ حِينَ رَأَى الشَّمْسَ بَيْضَاءَ فَأَقَامَ الْعَصْرَ ثُمَّ أَمَرَهُ حِينَ وَقَعَ حَاجِبُ الشَّمْسِ فَأَقَامَ الْمَغْرِبَ ثُمَّ أَمَرَهُ حِينَ غَابَ الشَّفَقُ فَأَقَامَ الْعِشَاءَ ثُمَّ أَمَرَهُ مِنَ الْغَدِ فَنَوَّرَ بِالْفَجْرِ ثُمَّ أَبْرَدَ بِالظُّهْرِ وَأَنْعَمَ أَنْ يُبْرِدَ ثُمَّ صَلَّى الْعَصْرَ وَالشَّمْسُ بَيْضَاءُ وَأَخَّرَ عَنْ ذَلِكَ ثُمَّ صَلَّى الْمَغْرِبَ قَبْلَ أَنْ يَغِيبَ الشَّفَقُ ثُمَّ أَمَرَهُ فَأَقَامَ الْعِشَاءَ حِينَ ذَهَبَ ثُلُثُ اللَّيْلِ فَصَلاَّهَا ثُمَّ قَالَ ‏"‏ أَيْنَ السَّائِلُ عَنْ وَقْتِ الصَّلاَةِ وَقْتُ صَلاَتِكُمْ مَا بَيْنَ مَا رَأَيْتُمْ ‏"‏ ‏.‏

Менга Амр ибн Ҳишом хабар бериб деди: бизга Махлад ибн Язид, Суфён ас-Саврийдан, у Алқама ибн Марсаддан, у Сулаймон ибн Бурайдадан, у отасидан (ривоят қилди), у деди: бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб, ундан намоз вақти ҳақида сўради. Шунда у: «Бу икки кун биз билан тур,» дедилар. Сўнг Билолга буюрдилар, у тонг пайтида иқомат айтди, (Набий) бомдодни ўқидилар. Кейин қуёш оғганда унга буюрдилар, пешинни ўқидилар. Кейин қуёшни оппоқ кўрганларида унга буюрдилар, у асрга иқомат айтди. Кейин қуёшнинг чети (уфққа) тушганда унга буюрдилар, у шомга иқомат айтди. Кейин шафақ ғойиб бўлганда унга буюрдилар, у хуфтонга иқомат айтди. Кейин эртасига унга буюрдилар, бомдодни ёриштириб ўқидилар. Кейин пешинни салқинга қолдирдилар ва уни жуда салқин бўлгунча кечиктирдилар. Кейин асрни қуёш ҳали оппоқ турган пайтда, лекин ундан кечроқ ўқидилар. Кейин шомни шафақ ғойиб бўлишидан олдин ўқидилар. Кейин унга буюрдилар, у туннинг учдан бири ўтганда хуфтонга иқомат айтди, (Набий) уни ўқидилар. Сўнг: «Намоз вақти ҳақида сўраган қани? Намозингиз вақти — сизлар кўрган (бу икки) нарса орасидадир,» дедилар.

520-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، قَالَ سَمِعْتُ حَسَّانَ بْنَ بِلاَلٍ، عَنْ رَجُلٍ، مِنْ أَسْلَمَ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُمْ كَانُوا يُصَلُّونَ مَعَ نَبِيِّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمَغْرِبَ ثُمَّ يَرْجِعُونَ إِلَى أَهَالِيهِمْ إِلَى أَقْصَى الْمَدِينَةِ يَرْمُونَ وَيُبْصِرُونَ مَوَاقِعَ سِهَامِهِمْ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар бериб деди: бизга Муҳаммад ривоят қилиб деди: бизга Шуъба, Абу Бишрдан (ривоят қилди), у деди: мен Ҳассон ибн Билолнинг, Аслам (қабиласи)дан бўлган Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобаларидан бир кишидан (ривоят қилганини) эшитдим: улар Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан шом намозини ўқишар, сўнг Мадинанинг энг чеккасидаги аҳлларига қайтишар, улар камон отишар ва ўқларининг қаерга тушганини кўриб туришар эди.

521-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ خَيْرِ بْنِ نُعَيْمٍ الْحَضْرَمِيِّ، عَنِ ابْنِ هُبَيْرَةَ، عَنْ أَبِي تَمِيمٍ الْجَيْشَانِيِّ، عَنْ أَبِي بَصْرَةَ الْغِفَارِيِّ، قَالَ صَلَّى بِنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْعَصْرَ بِالْمُخَمَّصِ قَالَ ‏ "‏ إِنَّ هَذِهِ الصَّلاَةَ عُرِضَتْ عَلَى مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ فَضَيَّعُوهَا وَمَنْ حَافَظَ عَلَيْهَا كَانَ لَهُ أَجْرُهُ مَرَّتَيْنِ وَلاَ صَلاَةَ بَعْدَهَا حَتَّى يَطْلُعَ الشَّاهِدُ ‏"‏ ‏.‏ وَالشَّاهِدُ النَّجْمُ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Хайр ибн Нуайм ал-Ҳазрамийдан, у Ибн Ҳубайрадан, у Абу Тамим ал-Жайшонийдан, у Абу Басра ал-Ғифорийдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга ал-Мухаммасда аср намозини ўқиб бердилар ва дедилар: «Бу намоз сиздан олдингиларга ҳам буюрилган эди, лекин улар уни зое қилдилар. Ким уни (вақтида ўқиб) муҳофаза қилса, унга ажри икки марта берилади. Ва ундан кейин Шоҳид чиққунча намоз йўқ.» Шоҳид эса юлдуздир.

522-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا أَيُّوبَ الأَزْدِيَّ، يُحَدِّثُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، - قَالَ شُعْبَةُ كَانَ قَتَادَةُ يَرْفَعُهُ أَحْيَانًا وَأَحْيَانًا لاَ يَرْفَعُهُ - قَالَ ‏ "‏ وَقْتُ صَلاَةِ الظُّهْرِ مَا لَمْ تَحْضُرِ الْعَصْرُ وَوَقْتُ صَلاَةِ الْعَصْرِ مَا لَمْ تَصْفَرَّ الشَّمْسُ وَوَقْتُ الْمَغْرِبِ مَا لَمْ يَسْقُطْ ثَوْرُ الشَّفَقِ وَوَقْتُ الْعِشَاءِ مَا لَمْ يَنْتَصِفِ اللَّيْلُ وَوَقْتُ الصُّبْحِ مَا لَمْ تَطْلُعِ الشَّمْسُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, Қатодадан, у деди: мен Абу Айюб ал-Аздийни эшитдим, у Абдуллоҳ ибн Амрдан ривоят қиларди — Шуъба деди: Қатода уни баъзан марфуъ (Набийга нисбат бериб) ривоят қиларди, баъзан марфуъ қилмасди — (Абдуллоҳ ибн Амр) деди: «Зуҳр намозининг вақти аср кирмагунча (давом этади), аср намозининг вақти қуёш сарғаймагунча, мағриб (намози)нинг вақти шафақнинг ёруғи кетмагунча, хуфтон (намози)нинг вақти тун ярмига етмагунча, ва субҳ (намози)нинг вақти қуёш чиқмагунча (давом этади).»

523-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، وَأَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، عَنْ بَدْرِ بْنِ عُثْمَانَ، قَالَ إِمْلاَءً عَلَىَّ حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي مُوسَى، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم سَائِلٌ يَسْأَلُهُ عَنْ مَوَاقِيتِ الصَّلاَةِ فَلَمْ يَرُدَّ عَلَيْهِ شَيْئًا فَأَمَرَ بِلاَلاً فَأَقَامَ بِالْفَجْرِ حِينَ انْشَقَّ ثُمَّ أَمَرَهُ فَأَقَامَ بِالظُّهْرِ حِينَ زَالَتِ الشَّمْسُ وَالْقَائِلُ يَقُولُ انْتَصَفَ النَّهَارُ وَهُوَ أَعْلَمُ ثُمَّ أَمَرَهُ فَأَقَامَ بِالْعَصْرِ وَالشَّمْسُ مُرْتَفِعَةٌ ثُمَّ أَمَرَهُ فَأَقَامَ بِالْمَغْرِبِ حِينَ غَرَبَتِ الشَّمْسُ ثُمَّ أَمَرَهُ فَأَقَامَ بِالْعِشَاءِ حِينَ غَابَ الشَّفَقُ ثُمَّ أَخَّرَ الْفَجْرَ مِنَ الْغَدِ حِينَ انْصَرَفَ وَالْقَائِلُ يَقُولُ طَلَعَتِ الشَّمْسُ ثُمَّ أَخَّرَ الظُّهْرَ إِلَى قَرِيبٍ مِنْ وَقْتِ الْعَصْرِ بِالأَمْسِ ثُمَّ أَخَّرَ الْعَصْرَ حَتَّى انْصَرَفَ وَالْقَائِلُ يَقُولُ احْمَرَّتِ الشَّمْسُ ثُمَّ أَخَّرَ الْمَغْرِبَ حَتَّى كَانَ عِنْدَ سُقُوطِ الشَّفَقِ ثُمَّ أَخَّرَ الْعِشَاءَ إِلَى ثُلُثِ اللَّيْلِ ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ الْوَقْتُ فِيمَا بَيْنَ هَذَيْنِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абда ибн Абдуллоҳ ва Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди — лафз уники (Аҳмадники) — иккаласи деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, Бадр ибн Усмондан, у деди: у менга айтиб туриб (имло қилиб): бизга Абу Бакр ибн Абу Мусо ривоят қилди, отасидан (ривоят қилиб), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига бир сўровчи келиб, ундан намоз вақтлари ҳақида сўради, аммо у (Набий) унга ҳеч нарса жавоб қайтармадилар. Сўнг Билолга буюрдилар, у тонг ёришганда бомдодга иқомат айтди. Сўнг унга буюрдилар, у қуёш оғганда зуҳрга иқомат айтди, гапирувчи: «Кун ярмига етди,» деярди, ҳолбуки у (Набий) яхшироқ билардилар. Сўнг унга буюрдилар, у қуёш баланд турганда асрга иқомат айтди. Сўнг унга буюрдилар, у қуёш ботганда мағрибга иқомат айтди. Сўнг унга буюрдилар, у шафақ йўқолганда хуфтонга иқомат айтди. Сўнг эртаси куни бомдодни шундай кечиктирдиларки, (намоздан) қайтганда гапирувчи: «Қуёш чиқди,» деярди. Сўнг зуҳрни кечаги аср вақтига яқин (вақтга) қадар кечиктирдилар. Сўнг асрни шундай кечиктирдиларки, (намоздан) қайтганда гапирувчи: «Қуёш қизарди,» деярди. Сўнг мағрибни шафақ йўқолиш пайти бўлгунча кечиктирдилар. Сўнг хуфтонни туннинг учдан бир қисмига қадар кечиктирдилар. Сўнг дедилар: «Вақт мана шу иккисининг орасидадир.»

524-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ الْحُبَابِ، قَالَ حَدَّثَنَا خَارِجَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سُلَيْمَانَ بْنِ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، قَالَ حَدَّثَنِي الْحُسَيْنُ بْنُ بَشِيرِ بْنِ سَلاَّمٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ دَخَلْتُ أَنَا وَمُحَمَّدُ بْنُ عَلِيٍّ، عَلَى جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيِّ فَقُلْنَا لَهُ أَخْبِرْنَا عَنْ صَلاَةِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَذَاكَ زَمَنُ الْحَجَّاجِ بْنِ يُوسُفَ ‏.‏ قَالَ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى الظُّهْرَ حِينَ زَالَتِ الشَّمْسُ وَكَانَ الْفَىْءُ قَدْرَ الشِّرَاكِ ثُمَّ صَلَّى الْعَصْرَ حِينَ كَانَ الْفَىْءُ قَدْرَ الشِّرَاكِ وَظِلِّ الرَّجُلِ ثُمَّ صَلَّى الْمَغْرِبَ حِينَ غَابَتِ الشَّمْسُ ثُمَّ صَلَّى الْعِشَاءَ حِينَ غَابَ الشَّفَقُ ثُمَّ صَلَّى الْفَجْرَ حِينَ طَلَعَ الْفَجْرُ ثُمَّ صَلَّى مِنَ الْغَدِ الظُّهْرَ حِينَ كَانَ الظِّلُّ طُولَ الرَّجُلِ ثُمَّ صَلَّى الْعَصْرَ حِينَ كَانَ ظِلُّ الرَّجُلِ مِثْلَيْهِ قَدْرَ مَا يَسِيرُ الرَّاكِبُ سَيْرَ الْعَنَقِ إِلَى ذِي الْحُلَيْفَةِ ثُمَّ صَلَّى الْمَغْرِبَ حِينَ غَابَتِ الشَّمْسُ ثُمَّ صَلَّى الْعِشَاءَ إِلَى ثُلُثِ اللَّيْلِ أَوْ نِصْفِ اللَّيْلِ - شَكَّ زَيْدٌ - ثُمَّ صَلَّى الْفَجْرَ فَأَسْفَرَ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Зайд ибн ал-Ҳубоб ривоят қилди, у деди: бизга Хорижа ибн Абдуллоҳ ибн Сулаймон ибн Зайд ибн Собит ривоят қилди, у деди: менга ал-Ҳусайн ибн Башир ибн Саллом ривоят қилди, отасидан (ривоят қилиб), у деди: мен ва Муҳаммад ибн Алий Жобир ибн Абдуллоҳ ал-Ансорийнинг олдига кирдик ва унга: «Бизга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намози ҳақида хабар беринг,» дедик. Бу Ҳажжож ибн Юсуф замони эди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) чиқиб, қуёш оғиб, соя тасма (поябзал банди) миқдорича бўлганда зуҳрни ўқидилар. Сўнг соя тасма миқдорича ва кишининг (бўйи) соясича бўлганда асрни ўқидилар. Сўнг қуёш ботганда мағрибни ўқидилар. Сўнг шафақ йўқолганда хуфтонни ўқидилар. Сўнг тонг чиққанда бомдодни ўқидилар. Сўнг эртаси куни соя кишининг бўйича бўлганда зуҳрни ўқидилар. Сўнг кишининг сояси икки баробари бўлганда — чавандоз тез юриш билан Зул-Ҳулайфага етадиган (вақт) миқдорича — асрни ўқидилар. Сўнг қуёш ботганда мағрибни ўқидилар. Сўнг хуфтонни туннинг учдан бири ёки туннинг ярмига қадар (кечиктириб) ўқидилар — Зайд шубҳа қилди — сўнг бомдодни ўқиб, (тонг) ёриштирдилар.

525-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَوْفٌ، قَالَ حَدَّثَنِي سَيَّارُ بْنُ سَلاَمَةَ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى أَبِي بَرْزَةَ فَسَأَلَهُ أَبِي كَيْفَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي الْمَكْتُوبَةَ قَالَ كَانَ يُصَلِّي الْهَجِيرَ الَّتِي تَدْعُونَهَا الأُولَى حِينَ تَدْحَضُ الشَّمْسُ وَكَانَ يُصَلِّي الْعَصْرَ حِينَ يَرْجِعُ أَحَدُنَا إِلَى رَحْلِهِ فِي أَقْصَى الْمَدِينَةِ وَالشَّمْسُ حَيَّةٌ وَنَسِيتُ مَا قَالَ فِي الْمَغْرِبِ وَكَانَ يَسْتَحِبُّ أَنْ يُؤَخِّرَ الْعِشَاءَ الَّتِي تَدْعُونَهَا الْعَتَمَةَ وَكَانَ يَكْرَهُ النَّوْمَ قَبْلَهَا وَالْحَدِيثَ بَعْدَهَا وَكَانَ يَنْفَتِلُ مِنْ صَلاَةِ الْغَدَاةِ حِينَ يَعْرِفُ الرَّجُلُ جَلِيسَهُ وَكَانَ يَقْرَأُ بِالسِّتِّينَ إِلَى الْمِائَةِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Авф ривоят қилди, у деди: менга Сайёр ибн Салама ривоят қилди, у деди: мен Абу Барзанинг олдига кирдим, отам ундан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) фарз намозини қандай ўқир эдилар?» деб сўради. У деди: У сиз «ал-Увло» (биринчи) деб атайдиганингиз пешин (намози)ни қуёш оғганда ўқир эдилар; асрни эса биримиз Мадинанинг энг чекка жойидаги уйига, қуёш тирик (ёрқин) ҳолида қайтиб бора оладиган (пайтда) ўқир эдилар. Мағриб ҳақида нима деганини унутдим. У хуфтонни — сиз уни «ал-Атама» деб атайсиз — кечиктиришни яхши кўрар эдилар, ундан олдин ухлашни ва ундан кейин гаплашишни ёмон кўрар эдилар. Бомдод намозидан эса киши ёнидаги (ҳамсуҳбатини) танийдиган (пайт) бўлганда қайтар (тугатар) эдилар ва (унда) олтмишдан юзгача (оят) ўқир эдилар.

526-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ حُسَيْنِ بْنِ عَلِيِّ بْنِ حُسَيْنٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي وَهْبُ بْنُ كَيْسَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَابِرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ جَاءَ جِبْرِيلُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حِينَ زَالَتِ الشَّمْسُ فَقَالَ قُمْ يَا مُحَمَّدُ فَصَلِّ الظُّهْرَ حِينَ مَالَتِ الشَّمْسُ ثُمَّ مَكَثَ حَتَّى إِذَا كَانَ فَىْءُ الرَّجُلِ مِثْلَهُ جَاءَهُ لِلْعَصْرِ فَقَالَ قُمْ يَا مُحَمَّدُ فَصَلِّ الْعَصْرَ ‏.‏ ثُمَّ مَكَثَ حَتَّى إِذَا غَابَتِ الشَّمْسُ جَاءَهُ فَقَالَ قُمْ فَصَلِّ الْمَغْرِبَ فَقَامَ فَصَلاَّهَا حِينَ غَابَتِ الشَّمْسُ سَوَاءً ثُمَّ مَكَثَ حَتَّى إِذَا ذَهَبَ الشَّفَقُ جَاءَهُ فَقَالَ قُمْ فَصَلِّ الْعِشَاءَ ‏.‏ فَقَامَ فَصَلاَّهَا ثُمَّ جَاءَهُ حِينَ سَطَعَ الْفَجْرُ فِي الصُّبْحِ فَقَالَ قُمْ يَا مُحَمَّدُ فَصَلِّ ‏.‏ فَقَامَ فَصَلَّى الصُّبْحَ ثُمَّ جَاءَهُ مِنَ الْغَدِ حِينَ كَانَ فَىْءُ الرَّجُلِ مِثْلَهُ فَقَالَ قُمْ يَا مُحَمَّدُ فَصَلِّ ‏.‏ فَصَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ جَاءَهُ جِبْرِيلُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ حِينَ كَانَ فَىْءُ الرَّجُلِ مِثْلَيْهِ فَقَالَ قُمْ يَا مُحَمَّدُ فَصَلِّ ‏.‏ فَصَلَّى الْعَصْرَ ثُمَّ جَاءَهُ لِلْمَغْرِبِ حِينَ غَابَتِ الشَّمْسُ وَقْتًا وَاحِدًا لَمْ يَزُلْ عَنْهُ فَقَالَ قُمْ فَصَلِّ ‏.‏ فَصَلَّى الْمَغْرِبَ ثُمَّ جَاءَهُ لِلْعِشَاءِ حِينَ ذَهَبَ ثُلُثُ اللَّيْلِ الأَوَّلُ فَقَالَ قُمْ فَصَلِّ ‏.‏ فَصَلَّى الْعِشَاءَ ثُمَّ جَاءَهُ لِلصُّبْحِ حِينَ أَسْفَرَ جِدًّا فَقَالَ قُمْ فَصَلِّ ‏.‏ فَصَلَّى الصُّبْحَ فَقَالَ ‏ "‏ مَا بَيْنَ هَذَيْنِ وَقْتٌ كُلُّهُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, Ҳусайн ибн Алий ибн Ҳусайндан, у деди: менга Ваҳб ибн Кайсон хабар берди, у деди: бизга Жобир ибн Абдуллоҳ ривоят қилди, у деди: Жибрил (алайҳиссалом) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига қуёш оғганда келди ва: «Эй Муҳаммад, тур, қуёш оғган пайтда зуҳрни ўқи,» деди. Сўнг кишининг сояси ўзича (бўйича) бўлгунча кутди-да, аср учун келиб: «Эй Муҳаммад, тур, асрни ўқи,» деди. Сўнг қуёш ботгунча кутди-да, келиб: «Тур, мағрибни ўқи,» деди. У туриб, қуёш ботган пайтида шуни ўқидилар. Сўнг шафақ кетгунча кутди-да, келиб: «Тур, хуфтонни ўқи,» деди. У туриб, шуни ўқидилар. Сўнг бомдод пайтида тонг ёришганда келиб: «Эй Муҳаммад, тур, ўқи,» деди. У туриб, субҳни ўқидилар. Сўнг эртаси куни кишининг сояси ўзича (бўйича) бўлганда келиб: «Эй Муҳаммад, тур, ўқи,» деди. У зуҳрни ўқидилар. Сўнг Жибрил (алайҳиссалом) кишининг сояси икки баробари бўлганда келиб: «Эй Муҳаммад, тур, ўқи,» деди. У асрни ўқидилар. Сўнг мағриб учун қуёш ботганда — бир хил вақтда, ўзгармаган ҳолда — келиб: «Тур, ўқи,» деди. У мағрибни ўқидилар. Сўнг хуфтон учун туннинг биринчи учдан бири кетганда келиб: «Тур, ўқи,» деди. У хуфтонни ўқидилар. Сўнг субҳ учун (тонг) жуда ёришганда келиб: «Тур, ўқи,» деди. У субҳни ўқидилар. Сўнг (Жибрил): «Мана шу иккисининг орасидаги (вақт)нинг ҳаммаси вақтдир,» деди.

527-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَسَنٍ، قَالَ قَدِمَ الْحَجَّاجُ فَسَأَلْنَا جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي الظُّهْرَ بِالْهَاجِرَةِ وَالْعَصْرَ وَالشَّمْسُ بَيْضَاءُ نَقِيَّةٌ وَالْمَغْرِبَ إِذَا وَجَبَتِ الشَّمْسُ وَالْعِشَاءَ أَحْيَانًا كَانَ إِذَا رَآهُمْ قَدِ اجْتَمَعُوا عَجَّلَ وَإِذَا رَآهُمْ قَدْ أَبْطَئُوا أَخَّرَ ‏.‏

Бизга Амр ибн Алий ва Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, иккаласи деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Саъд ибн Иброҳимдан, у Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳасандан (ривоят қилиб), у деди: Ҳажжож келди, биз Жобир ибн Абдуллоҳдан сўрадик. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) зуҳрни кун қизиган пайтда, асрни қуёш оппоқ ва тиниқ (ёрқин) ҳолида, мағрибни қуёш ботганда ўқир эдилар. Хуфтонни эса баъзан: агар (одамларнинг) йиғилганини кўрсалар тезлатардилар, агар кечикканларини кўрсалар кечиктирар эдилар.

528-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ قُدَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ رَقَبَةَ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ إِيَاسٍ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ سَالِمٍ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ، قَالَ أَنَا أَعْلَمُ النَّاسِ، بِمِيقَاتِ هَذِهِ الصَّلاَةِ عِشَاءِ الآخِرَةِ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّيهَا لِسُقُوطِ الْقَمَرِ لِثَالِثَةٍ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Қудома хабар берди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, Рақабадан, у Жаъфар ибн Иёсдан, у Ҳабиб ибн Солимдан, у ан-Нуъмон ибн Баширдан (ривоят қилиб), у деди: Мен бу намознинг — охирги хуфтон (намози)нинг вақтини одамларнинг энг билувчисиман. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни (ойнинг) учинчи (кечасидаги) ой ботганда ўқир эдилар.

529-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُثْمَانُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَفَّانُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، عَنْ بَشِيرِ بْنِ ثَابِتٍ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ سَالِمٍ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ، قَالَ وَاللَّهِ إِنِّي لأَعْلَمُ النَّاسِ بِوَقْتِ هَذِهِ الصَّلاَةِ صَلاَةِ الْعِشَاءِ الآخِرَةِ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّيهَا لِسُقُوطِ الْقَمَرِ لِثَالِثَةٍ ‏.‏

Бизга Усмон ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Аффон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, Абу Бишрдан, у Башир ибн Собитдан, у Ҳабиб ибн Солимдан, у ан-Нуъмон ибн Баширдан (ривоят қилиб), у деди: Аллоҳга қасамки, мен бу намознинг — охирги хуфтон намозининг вақтини одамларнинг энг билувчисиман. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни (ойнинг) учинчи (кечасидаги) ой ботганда ўқир эдилар.

530-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ عَوْفٍ، عَنْ سَيَّارِ بْنِ سَلاَمَةَ، قَالَ دَخَلْتُ أَنَا وَأَبِي، عَلَى أَبِي بَرْزَةَ الأَسْلَمِيِّ فَقَالَ لَهُ أَبِي أَخْبِرْنَا كَيْفَ، كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي الْمَكْتُوبَةَ قَالَ كَانَ يُصَلِّي الْهَجِيرَ الَّتِي تَدْعُونَهَا الأُولَى حِينَ تَدْحَضُ الشَّمْسُ وَكَانَ يُصَلِّي الْعَصْرَ ثُمَّ يَرْجِعُ أَحَدُنَا إِلَى رَحْلِهِ فِي أَقْصَى الْمَدِينَةِ وَالشَّمْسُ حَيَّةٌ قَالَ وَنَسِيتُ مَا قَالَ فِي الْمَغْرِبِ قَالَ وَكَانَ يَسْتَحِبُّ أَنْ تُؤَخَّرَ صَلاَةُ الْعِشَاءِ الَّتِي تَدْعُونَهَا الْعَتَمَةَ قَالَ وَكَانَ يَكْرَهُ النَّوْمَ قَبْلَهَا وَالْحَدِيثَ بَعْدَهَا وَكَانَ يَنْفَتِلُ مِنْ صَلاَةِ الْغَدَاةِ حِينَ يَعْرِفُ الرَّجُلُ جَلِيسَهُ وَكَانَ يَقْرَأُ بِالسِّتِّينَ إِلَى الْمِائَةِ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ хабар берди, Авфдан, у Сайёр ибн Саламадан (ривоят қилиб), у деди: мен ва отам Абу Барзат ал-Асламийнинг олдига кирдик. Отам унга: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) фарз намозини қандай ўқир эдилар, бизга хабар беринг,» деди. У деди: У сиз «ал-Увло» (биринчи) деб атайдиганингиз пешин (намози)ни қуёш оғганда ўқир эдилар; асрни эса шундай (вақтда ўқир эдиларки), сўнг биримиз Мадинанинг энг чекка жойидаги уйига, қуёш тирик (ёрқин) ҳолида қайтиб борарди. У деди: Мағриб ҳақида нима деганини унутдим. У деди: У сиз «ал-Атама» деб атайдиганингиз хуфтон намозини кечиктиришни яхши кўрар эдилар. У деди: Ундан олдин ухлашни ва ундан кейин гаплашишни ёмон кўрар эдилар. Бомдод намозидан эса киши ёнидаги (ҳамсуҳбатини) танийдиган (пайт) бўлганда қайтар (тугатар) эдилар ва олтмишдан юзгача (оят) ўқир эдилар.

531-ҳадис

أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَسَنِ، وَيُوسُفُ بْنُ سَعِيدٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - قَالاَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ قُلْتُ لِعَطَاءٍ أَىُّ حِينٍ أَحَبُّ إِلَيْكَ أَنْ أُصَلِّيَ الْعَتَمَةَ إِمَامًا أَوْ خِلْوًا قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ يَقُولُ أَعْتَمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ لَيْلَةٍ بِالْعَتَمَةِ حَتَّى رَقَدَ النَّاسُ وَاسْتَيْقَظُوا وَرَقَدُوا وَاسْتَيْقَظُوا فَقَامَ عُمَرُ فَقَالَ الصَّلاَةَ الصَّلاَةَ قَالَ عَطَاءٌ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ خَرَجَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَيْهِ الآنَ يَقْطُرُ رَأْسُهُ مَاءً وَاضِعًا يَدَهُ عَلَى شِقِّ رَأْسِهِ قَالَ وَأَشَارَ فَاسْتَثْبَتُّ عَطَاءً كَيْفَ وَضَعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَدَهُ عَلَى رَأْسِهِ فَأَوْمَأَ إِلَىَّ كَمَا أَشَارَ ابْنُ عَبَّاسٍ فَبَدَّدَ لِي عَطَاءٌ بَيْنَ أَصَابِعِهِ بِشَىْءٍ مِنْ تَبْدِيدٍ ثُمَّ وَضَعَهَا فَانْتَهَى أَطْرَافُ أَصَابِعِهِ إِلَى مُقَدَّمِ الرَّأْسِ ثُمَّ ضَمَّهَا يَمُرُّ بِهَا كَذَلِكَ عَلَى الرَّأْسِ حَتَّى مَسَّتْ إِبْهَامَاهُ طَرَفَ الأُذُنِ مِمَّا يَلِي الْوَجْهَ ثُمَّ عَلَى الصَّدْغِ وَنَاحِيَةِ الْجَبِينِ لاَ يَقْصُرُ وَلاَ يَبْطُشُ شَيْئًا إِلاَّ كَذَلِكَ ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ لَوْلاَ أَنْ أَشُقَّ عَلَى أُمَّتِي لأَمَرْتُهُمْ أَنْ لاَ يُصَلُّوهَا إِلاَّ هَكَذَا ‏"‏ ‏.‏

Менга Иброҳим ибн ал-Ҳасан ва Юсуф ибн Саид хабар берди — лафз уники (Юсуфники) — иккаласи деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, Ибн Журайждан, у деди: мен Атўга: «Хуфтонни қайси пайтда ўқишимни — имом бўлиб ёки ёлғиз ўзим — яхши кўрасиз?» дедим. У деди: Мен Ибн Аббосни шундай деганини эшитдим: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кечаси хуфтонни шундай кечиктирдиларки, одамлар ухлаб, уйғониб, яна ухлаб, яна уйғонишди. Шунда Умар туриб: «Намоз, намоз!» деди. Ато деди: Ибн Аббос деди: «Аллоҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) чиқдилар, гўё мен ҳозир ҳам у кишини кўриб турибман — бошларидан сув томиб, қўлларини бошларининг ён томонига қўйиб турардилар.» (Ибн Аббос) деди: У (Набий) ишора қилдилар. Мен Атўдан: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларини бошларига қандай қўйган эдилар?» деб аниқлаштирдим. У менга Ибн Аббос ишора қилганидек ишора қилди: Ато бармоқларини бир оз очиб, сўнг уларни қўйди, бармоқларининг учлари бошнинг олди қисмига етди, сўнг уларни жамлаб, шу зайлда бош устидан юрғазди, ҳатто бош бармоқлари юзга яқин бўлган қулоқ четига тегди, сўнг чаккага ва пешона томонига (етди); ҳеч нарсани шундан бошқача қисқартирмасдан ва шошмасдан. Сўнг (Набий) дедилар: «Агар умматимга машаққат келтирмаслигимни (билганимда), уларга бу намозни фақат шу (вақтда) ўқишни буюрардим.»

532-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ الْمَكِّيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ عَطَاءٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، وَعَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ أَخَّرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْعِشَاءَ ذَاتَ لَيْلَةٍ حَتَّى ذَهَبَ مِنَ اللَّيْلِ فَقَامَ عُمَرُ - رضى الله عنه - فَنَادَى الصَّلاَةَ يَا رَسُولَ اللَّهِ رَقَدَ النِّسَاءُ وَالْوِلْدَانُ ‏.‏ فَخَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَالْمَاءُ يَقْطُرُ مِنْ رَأْسِهِ وَهُوَ يَقُولُ ‏ "‏ إِنَّهُ الْوَقْتُ لَوْلاَ أَنْ أَشُقَّ عَلَى أُمَّتِي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур ал-Маккий хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Амрдан, у Атўдан, у Ибн Аббосдан; ва Ибн Журайждан, у Атўдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилиб), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кечаси хуфтонни шундай кечиктирдиларки, туннинг (бир қисми) ўтиб кетди. Шунда Умар (розияллаҳу анҳу) туриб: «Намоз, эй Расулуллаҳ! Аёллар ва болалар ухлаб қолдилар,» деб чақирди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бошларидан сув томиб турган ҳолда чиқдилар ва: «Агар умматимга машаққат келтирмаслигимни (билганимда, бу вақт) ҳақиқатан ҳам (энг яхши) вақт эди,» дедилар.

533-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُؤَخِّرُ الْعِشَاءَ الآخِرَةَ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, Симокдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилиб), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) охирги хуфтонни кечиктирар эдилар.

534-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لَوْلاَ أَنْ أَشُقَّ عَلَى أُمَّتِي لأَمَرْتُهُمْ بِتَأْخِيرِ الْعِشَاءِ وَبِالسِّوَاكِ عِنْدَ كُلِّ صَلاَةٍ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга Абуз-Зинод ривоят қилди, ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилиб): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Агар умматимга машаққат келтирмаслигимни (билганимда), уларга хуфтонни кечиктиришни ва ҳар намоз олдидан мисвок (ишлатиш)ни буюрардим.»

535-ҳадис

أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ حِمْيَرَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَبْلَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، وَأَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ أَعْتَمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَيْلَةً بِالْعَتَمَةِ فَنَادَاهُ عُمَرُ رضى الله عنه نَامَ النِّسَاءُ وَالصِّبْيَانُ ‏.‏ فَخَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَالَ ‏"‏ مَا يَنْتَظِرُهَا غَيْرُكُمْ ‏"‏ ‏.‏ وَلَمْ يَكُنْ يُصَلَّى يَوْمَئِذٍ إِلاَّ بِالْمَدِينَةِ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ صَلُّوهَا فِيمَا بَيْنَ أَنْ يَغِيبَ الشَّفَقُ إِلَى ثُلُثِ اللَّيْلِ ‏"‏ ‏.‏ وَاللَّفْظُ لاِبْنِ حِمْيَرَ ‏.‏

Менга Амр ибн Усмон хабар берди, у деди: бизга Ибн Ҳимяр ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Абу Абла ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан; ва менга Амр ибн Усмон хабар берди, у деди: менга отам ривоят қилди, Шуъайбдан, у аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилиб), у (Оиша) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кечаси хуфтонни кечиктирдилар, шунда Умар (розияллаҳу анҳу) у кишига: «Аёллар ва болалар ухлаб қолдилар,» деб чақирди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) чиқиб: «Сизлардан бошқа ҳеч ким уни кутмайди,» дедилар. Ўша кунларда Мадинадан бошқа жойда намоз ўқилмас эди. Сўнг дедилар: «Уни шафақ йўқолиши билан туннинг учдан бири орасида ўқинглар.» Лафз Ибн Ҳимярники.

536-ҳадис

أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَسَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ ح وَأَخْبَرَنِي يُوسُفُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي الْمُغِيرَةُ بْنُ حَكِيمٍ، عَنْ أُمِّ كُلْثُومٍ ابْنَةِ أَبِي بَكْرٍ، أَنَّهَا أَخْبَرَتْهُ عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ، قَالَتْ أَعْتَمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ لَيْلَةٍ حَتَّى ذَهَبَ عَامَّةُ اللَّيْلِ وَحَتَّى نَامَ أَهْلُ الْمَسْجِدِ ثُمَّ خَرَجَ فَصَلَّى وَقَالَ ‏ "‏ إِنَّهُ لَوَقْتُهَا لَوْلاَ أَنْ أَشُقَّ عَلَى أُمَّتِي ‏"‏ ‏.‏

Менга Иброҳим ибн ал-Ҳасан хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: Ибн Журайж деди; ва менга Юсуф ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, Ибн Журайждан, у деди: менга ал-Муғира ибн Ҳаким хабар берди, Умму Кулсум бинти Абу Бакрдан, у унга мўминларнинг онаси Оишадан хабар берди, у (Оиша) деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кечаси хуфтонни шундай кечиктирдиларки, туннинг кўп қисми ўтиб кетди ва масжид аҳли ухлаб қолди. Сўнг чиқиб ўқидилар ва: «Агар умматимга машаққат келтирмаслигимни (билганимда, бу) ҳақиқатан ҳам унинг (энг яхши) вақти эди,» дедилар.

537-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ مَكَثْنَا ذَاتَ لَيْلَةٍ نَنْتَظِرُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِعِشَاءِ الآخِرَةِ فَخَرَجَ عَلَيْنَا حِينَ ذَهَبَ ثُلُثُ اللَّيْلِ أَوْ بَعْدَهُ فَقَالَ حِينَ خَرَجَ ‏ "‏ إِنَّكُمْ تَنْتَظِرُونَ صَلاَةً مَا يَنْتَظِرُهَا أَهْلُ دِينٍ غَيْرُكُمْ وَلَوْلاَ أَنْ يَثْقُلَ عَلَى أُمَّتِي لَصَلَّيْتُ بِهِمْ هَذِهِ السَّاعَةَ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ أَمَرَ الْمُؤَذِّنَ فَأَقَامَ ثُمَّ صَلَّى ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир хабар берди, Мансурдан, у ал-Ҳакамдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилиб), у деди: Биз бир кечаси Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни охирги хуфтон учун кутиб турдик. У бизнинг олдимизга туннинг учдан бири ёки ундан кейин (ўтганида) чиқдилар ва чиққанларида дедилар: «Сизлар шундай намозни кутяпсизларки, сизлардан бошқа ҳеч бир дин аҳли уни кутмайди. Агар умматимга оғирлик тушмаслигини (билганимда), уларга шу соатда намоз ўқиб берардим.» Сўнг муаззинга буюрдилар, у иқомат айтди, сўнг намоз ўқидилар.

538-ҳадис

أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا دَاوُدُ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ صَلَّى بِنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلاَةَ الْمَغْرِبِ ثُمَّ لَمْ يَخْرُجْ إِلَيْنَا حَتَّى ذَهَبَ شَطْرُ اللَّيْلِ فَخَرَجَ فَصَلَّى بِهِمْ ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ إِنَّ النَّاسَ قَدْ صَلُّوا وَنَامُوا وَأَنْتُمْ لَمْ تَزَالُوا فِي صَلاَةٍ مَا انْتَظَرْتُمُ الصَّلاَةَ وَلَوْلاَ ضَعْفُ الضَّعِيفِ وَسُقْمُ السَّقِيمِ لأَمَرْتُ بِهَذِهِ الصَّلاَةِ أَنْ تُؤَخَّرَ إِلَى شَطْرِ اللَّيْلِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Имрон ибн Мусо хабар берди, у деди: бизга Абдул-Ворис ривоят қилди, у деди: бизга Довуд ривоят қилди, Абу Назрадан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилиб), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга мағриб намозини ўқиб бердилар, сўнг туннинг ярми ўтгунча бизнинг олдимизга чиқмадилар. Сўнг чиқиб, уларга (намоз) ўқиб бердилар, кейин дедилар: «Одамлар намоз ўқиб ухлаб қолишди, сизлар эса намозни кутиб турган экансиз, ҳануз намозда (ҳисобланасиз). Агар заифнинг заифлиги ва касалнинг касаллиги бўлмаганда, бу намозни туннинг ярмига қадар кечиктиришни буюрардим.»

539-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، ح وَأَنْبَأَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالاَ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، قَالَ سُئِلَ أَنَسٌ هَلِ اتَّخَذَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم خَاتَمًا قَالَ نَعَمْ أَخَّرَ لَيْلَةً صَلاَةَ الْعِشَاءِ الآخِرَةِ إِلَى قَرِيبٍ مِنْ شَطْرِ اللَّيْلِ فَلَمَّا أَنْ صَلَّى أَقْبَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَيْنَا بِوَجْهِهِ ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ إِنَّكُمْ لَنْ تَزَالُوا فِي صَلاَةٍ مَا انْتَظَرْتُمُوهَا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَنَسٌ كَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى وَبِيصِ خَاتَمِهِ ‏.‏ فِي حَدِيثِ عَلِيٍّ إِلَى شَطْرِ اللَّيْلِ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Исмоил ривоят қилди; (бошқа йўл билан) бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ҳам хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди; иккаласи (Исмоил ва Холид) дедилар: бизга Ҳумайд ривоят қилди, у деди: Анасдан: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) узук таққанмиди?» деб сўралди. У: «Ҳа,» деди. Бир кеча хуфтоннинг охирги намозини туннинг ярмига яқин вақтгача кечиктирди. Намозни ўқиб бўлгач, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) юзини бизга қаратдилар-да: «Сизлар намозни кутиб турган экансиз, ҳамон намозда (саналасиз),» дедилар. Анас деди: «Гўё мен ҳозир унинг узугининг йилтирашини кўриб тургандай бўламан.» Алининг ҳадисида: «туннинг ярмигача,» деб келади.

540-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُتْبَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ سُمَىٍّ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لَوْ يَعْلَمُ النَّاسُ مَا فِي النِّدَاءِ وَالصَّفِّ الأَوَّلِ ثُمَّ لَمْ يَجِدُوا إِلاَّ أَنْ يَسْتَهِمُوا عَلَيْهِ لاَسْتَهَمُوا وَلَوْ يَعْلَمُ النَّاسُ مَا فِي التَّهْجِيرِ لاَسْتَبَقُوا إِلَيْهِ وَلَوْ عَلِمُوا مَا فِي الْعَتَمَةِ وَالصُّبْحِ لأَتَوْهُمَا وَلَوْ حَبْوًا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Утба ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: мен Молик ибн Анасга (ҳадисни) ўқиб бердим; ал-Ҳорис ибн Мискин эса — унга ўқиб берилганда мен эшитиб турардим — Ибнул-Қосимдан (ривоят қилди), у деди: менга Молик, Сумайдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар одамлар азонда ва биринчи сафда (қанча фазилат) борлигини билсалар, сўнгра унга (эришиш учун) чек ташлашдан ўзга йўл топа олмасалар эди, албатта чек ташлашар эдилар. Агар одамлар намозга эрта келишда (қанча фазилат) борлигини билсалар, унга етишишга мусобақалашардилар. Агар атама (хуфтон) ва субҳ (бомдод) намозларида (қанча фазилат) борлигини билсалар, гарчи эмаклаб бўлса-да, уларга келишарди,» дедилар.

541-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، - هُوَ الْحَفَرِيُّ - عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي لَبِيدٍ، عن أَبِي سَلَمَةَ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ لاَ تَغْلِبَنَّكُمُ الأَعْرَابُ عَلَى اسْمِ صَلاَتِكُمْ هَذِهِ فَإِنَّهُمْ يُعْتِمُونَ عَلَى الإِبِلِ وَإِنَّهَا الْعِشَاءُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Абу Довуд — у ал-Ҳафарийдир — Суфёндан, у Абдуллоҳ ибн Абу Лабиддан, у Абу Саламадан, у Ибн Умардан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аъробийлар (саҳройи араблар) сизларни ушбу намозингизнинг номи (масаласида) енга олмасинлар. Чунки улар туялари (соғилиши) сабабли (намозни) қоронғи тушгунича кечиктирадилар. Аслида бу — Ишо (хуфтон)дир,» дедилар.

542-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي لَبِيدٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ عَلَى الْمِنْبَرِ ‏ "‏ لاَ تَغْلِبَنَّكُمُ الأَعْرَابُ عَلَى اسْمِ صَلاَتِكُمْ أَلاَ إِنَّهَا الْعِشَاءُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибнул-Муборак, Ибн Уяйнадан, у Абдуллоҳ ибн Абу Лабиддан, у Абу Салама ибн Абдураҳмондан, у Ибн Умардан ривоят қилди, у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг минбарда туриб: «Аъробийлар сизларни намозингизнинг номи (масаласида) енга олмасинлар. Огоҳ бўлинглар, у — Ишо (хуфтон)дир,» деяётганларини эшитдим.

543-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ هَارُونَ، قَالَ حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَلِيِّ بْنِ الْحُسَيْنِ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الصُّبْحَ حِينَ تَبَيَّنَ لَهُ الصُّبْحُ ‏.‏

Бизга Иброҳим ибн Ҳорун хабар берди, у деди: бизга Ҳотим ибн Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Жаъфар ибн Муҳаммад ибн Али ибнул-Ҳусайн, отасидан ривоят қилдики, Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳумо) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) субҳ (бомдод) намозини, тонг унга равшан бўлган пайтда ўқидилар.

544-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَجُلاً، أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلَهُ عَنْ وَقْتِ صَلاَةِ الْغَدَاةِ فَلَمَّا أَصْبَحْنَا مِنَ الْغَدِ أَمَرَ حِينَ انْشَقَّ الْفَجْرُ أَنْ تُقَامَ الصَّلاَةُ فَصَلَّى بِنَا فَلَمَّا كَانَ مِنَ الْغَدِ أَسْفَرَ ثُمَّ أَمَرَ فَأُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَصَلَّى بِنَا ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ أَيْنَ السَّائِلُ عَنْ وَقْتِ الصَّلاَةِ مَا بَيْنَ هَذَيْنِ وَقْتٌ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Ҳумайд, Анасдан ривоят қилдики, бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, ундан бомдод намозининг вақти ҳақида сўради. Эртаси куни тонг отганида, тонг ёришган пайтда намоз иқомат қилинишига буюрдилар ва бизга (намоз) ўқиб бердилар. Яна эртаси куни эса (тонг) ёришиб кетди, сўнг буюрдилар, намоз иқомат қилинди ва бизга ўқиб бердилар. Сўнгра: «Намоз вақти ҳақида сўраган киши қани? (Вақт) шу иккиси орасидадир,» дедилар.

545-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ إِنْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَيُصَلِّي الصُّبْحَ فَيَنْصَرِفُ النِّسَاءُ مُتَلَفِّعَاتٍ بِمُرُوطِهِنَّ مَا يُعْرَفْنَ مِنَ الْغَلَسِ ‏.‏

Бизга Қутайба, Моликдан, у Яҳё ибн Саиддан, у Амрадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) субҳ (бомдод) намозини ўқиганларида, аёллар чойшабларига ўралиб (уйларига) қайтишар, қоронғилик туфайли улар танилмас эди.

546-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنَّ النِّسَاءُ يُصَلِّينَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الصُّبْحَ مُتَلَفِّعَاتٍ بِمُرُوطِهِنَّ فَيَرْجِعْنَ فَمَا يَعْرِفْهُنَّ أَحَدٌ مِنَ الْغَلَسِ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Суфён, аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди, у деди: Аёллар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан субҳ (бомдод) намозини чойшабларига ўралиб ўқишар, сўнг (уйларига) қайтишарди. Қоронғилик туфайли уларни ҳеч ким танимас эди.

547-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ خَيْبَرَ صَلاَةَ الصُّبْحِ بِغَلَسٍ وَهُوَ قَرِيبٌ مِنْهُمْ فَأَغَارَ عَلَيْهِمْ وَقَالَ ‏ "‏ اللَّهُ أَكْبَرُ خَرِبَتْ خَيْبَرُ - مَرَّتَيْنِ - إِنَّا إِذَا نَزَلْنَا بِسَاحَةِ قَوْمٍ فَسَاءَ صَبَاحُ الْمُنْذَرِينَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Сулаймон ибн Ҳарб хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд, Собитдан, у Анасдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Хайбар куни субҳ (бомдод) намозини ҳали қоронғида ўқидилар ва у (ер) уларга (душманга) яқин эди. Сўнг уларга ҳужум қилдилар ва: «Аллоҳу акбар! Хайбар вайрон бўлди!» — икки марта (айтдилар) — «Албатта, биз бир қавмнинг майдонига тушсак, огоҳлантирилганларнинг тонги қандай ёмон (бўлур)!» дедилар.

548-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنِي عَاصِمُ بْنُ عُمَرَ بْنِ قَتَادَةَ، عَنْ مَحْمُودِ بْنِ لَبِيدٍ، عَنْ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ أَسْفِرُوا بِالْفَجْرِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Яҳё, Ибн Ажлондан ривоят қилди, у деди: менга Осим ибн Умар ибн Қатода, Маҳмуд ибн Лабиддан, у Рофиъ ибн Хадиждан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди, у: «Фажр (бомдод)ни (тонг) ёришган пайтда ўқинглар,» дедилар.

549-ҳадис

أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ، قَالَ أَخْبَرَنَا أَبُو غَسَّانَ، قَالَ حَدَّثَنِي زَيْدُ بْنُ أَسْلَمَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ عُمَرَ بْنِ قَتَادَةَ، عَنْ مَحْمُودِ بْنِ لَبِيدٍ، عَنْ رِجَالٍ، مِنْ قَوْمِهِ مِنَ الأَنْصَارِ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَا أَسْفَرْتُمْ بِالْفَجْرِ فَإِنَّهُ أَعْظَمُ بِالأَجْرِ ‏"‏ ‏.‏

Менга Иброҳим ибн Яъқуб хабар берди, у деди: бизга Ибн Абу Марям ривоят қилди, у деди: бизга Абу Ғассон хабар берди, у деди: менга Зайд ибн Аслам, Осим ибн Умар ибн Қатодадан, у Маҳмуд ибн Лабиддан, у ўз қавмидан бўлган ансорий кишилардан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Фажр (бомдод)ни қанчалик ёриштириб (кечроқ) ўқисангиз, у ажр жиҳатидан шунчалик каттароқдир,» дедилар.

550-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُحَمَّدٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، - وَاللَّفْظُ لَهُ - قَالاَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ الأَعْرَجُ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ أَدْرَكَ سَجْدَةً مِنَ الصُّبْحِ قَبْلَ أَنْ تَطْلُعَ الشَّمْسُ فَقَدْ أَدْرَكَهَا وَمَنْ أَدْرَكَ سَجْدَةً مِنَ الْعَصْرِ قَبْلَ أَنْ تَغْرُبَ الشَّمْسُ فَقَدْ أَدْرَكَهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Иброҳим ибн Муҳаммад ва Муҳаммад ибнул-Мусанно — лафз уники (Муҳаммад ибнул-Мусанноники) — хабар бердилар, улар дедилар: бизга Яҳё, Абдуллоҳ ибн Саиддан ривоят қилди, у деди: менга Абдураҳмон ал-Аъраж, Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди, у: «Ким қуёш чиқишидан олдин субҳ (бомдод)дан бир саждага етишса, демак унга (намозга) етишибди. Ким қуёш ботишидан олдин асрдан бир саждага етишса, демак унга етишибди,» дедилар.

551-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا زَكَرِيَّا بْنُ عَدِيٍّ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ يُونُسَ بْنِ يَزِيدَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ أَدْرَكَ رَكْعَةً مِنَ الْفَجْرِ قَبْلَ أَنْ تَطْلُعَ الشَّمْسُ فَقَدْ أَدْرَكَهَا وَمَنْ أَدْرَكَ رَكْعَةً مِنَ الْعَصْرِ قَبْلَ أَنْ تَغْرُبَ الشَّمْسُ فَقَدْ أَدْرَكَهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ хабар берди, у деди: бизга Закариё ибн Адий ривоят қилди, у деди: бизга Ибнул-Муборак, Юнус ибн Язиддан, у аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан хабар берди, у: «Ким қуёш чиқишидан олдин фажр (бомдод)дан бир ракаатга етишса, демак унга етишибди. Ким қуёш ботишидан олдин асрдан бир ракаатга етишса, демак унга етишибди,» дедилар.

552-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالاَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ أَبِي صَدَقَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي الظُّهْرَ إِذَا زَالَتِ الشَّمْسُ وَيُصَلِّي الْعَصْرَ بَيْنَ صَلاَتَيْكُمْ هَاتَيْنِ وَيُصَلِّي الْمَغْرِبَ إِذَا غَرَبَتِ الشَّمْسُ وَيُصَلِّي الْعِشَاءَ إِذَا غَابَ الشَّفَقُ - ثُمَّ قَالَ عَلَى إِثْرِهِ - وَيُصَلِّي الصُّبْحَ إِلَى أَنْ يَنْفَسِحَ الْبَصَرُ ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд ва Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар бердилар, улар дедилар: бизга Холид, Шуъбадан, у Абу Садақадан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) зуҳр (пешин)ни қуёш оғганда ўқир, асрни эса шу икки намозингиз орасида ўқир, мағрибни (шомни) қуёш ботгач ўқир, ишони (хуфтонни) шафақ кўмилгач ўқир эдилар — сўнг (рови) бунинг кетидан деди — субҳни (бомдодни) эса кўз (атрофни) кенг кўра бошлагунча ўқир эдилар.

553-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، ‏.‏ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ أَدْرَكَ مِنَ الصَّلاَةِ رَكْعَةً فَقَدْ أَدْرَكَ الصَّلاَةَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба, Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким намоздан бир ракаатга етишса, демак намозга етишибди,» дедилар.

554-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ أَدْرَكَ مِنَ الصَّلاَةِ رَكْعَةً فَقَدْ أَدْرَكَهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Идрис ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ибн Умар, аз-Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди, у: «Ким намоздан бир ракаатга етишса, демак унга етишибди,» дедилар.

555-ҳадис

أَخْبَرَنِي يَزِيدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الصَّمَدِ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ الْعَطَّارُ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - وَهُوَ ابْنُ سَمَاعَةَ - عَنْ مُوسَى بْنِ أَعْيَنَ، عَنْ أَبِي عَمْرٍو الأَوْزَاعِيِّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ أَدْرَكَ مِنَ الصَّلاَةِ رَكْعَةً فَقَدْ أَدْرَكَ الصَّلاَةَ ‏"‏ ‏.‏

Менга Язид ибн Муҳаммад ибн Абдуссамад хабар берди, у деди: бизга Ҳишом ал-Аттор ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил — у Ибн Самоадир — Мусо ибн Аъяндан, у Абу Амр ал-Авзоийдан, у аз-Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким намоздан бир ракаатга етишса, демак намозга етишибди,» дедилар.

556-ҳадис

أَخْبَرَنِي شُعَيْبُ بْنُ شُعَيْبِ بْنِ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الْمُغِيرَةِ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَنْ أَدْرَكَ مِنَ الصَّلاَةِ رَكْعَةً فَقَدْ أَدْرَكَهَا ‏"‏ ‏.‏

Менга Шуайб ибн Шуайб ибн Ишоқ хабар берди, у деди: бизга Абул-Муғийра ривоят қилди, у деди: бизга ал-Авзоий, аз-Зуҳрийдан, у Саид ибнул-Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким намоздан бир ракаатга етишса, демак унга етишибди,» дедилар.

557-ҳадис

أَخْبَرَنِي مُوسَى بْنُ سُلَيْمَانَ بْنِ إِسْمَاعِيلَ بْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، عَنْ يُونُسَ، قَالَ حَدَّثَنِي الزُّهْرِيُّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ أَدْرَكَ رَكْعَةً مِنَ الْجُمُعَةِ أَوْ غَيْرِهَا فَقَدْ تَمَّتْ صَلاَتُهُ ‏"‏ ‏.‏

Менга Мусо ибн Сулаймон ибн Исмоил ибн ал-Қосим хабар бериб деди: бизга Бақийя ривоят қилди, Юнусдан, у деди: менга аз-Зуҳрий ривоят қилди, Солимдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ким Жумадан ёки бошқасидан бир ракаатга етишса, бас, унинг намози тугаган (мукаммал) бўлади,» дедилар.

558-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ التِّرْمِذِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ بِلاَلٍ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَالِمٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ أَدْرَكَ رَكْعَةً مِنْ صَلاَةٍ مِنَ الصَّلَوَاتِ فَقَدْ أَدْرَكَهَا إِلاَّ أَنَّهُ يَقْضِي مَا فَاتَهُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ат-Термизий хабар бериб деди: бизга Айюб ибн Сулаймон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Бакр ривоят қилди, Сулаймон ибн Билолдан, у Юнусдан, у Ибн Шиҳобдан, у Солимдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким намозлардан бир намознинг бир ракаатига етишса, бас, у (намозга) етишибди, фақат ўтказиб юборган қисмини қазо қилади,» дедилар.

559-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ الصُّنَابِحِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ الشَّمْسُ تَطْلُعُ وَمَعَهَا قَرْنُ الشَّيْطَانِ فَإِذَا ارْتَفَعَتْ فَارَقَهَا فَإِذَا اسْتَوَتْ قَارَنَهَا فَإِذَا زَالَتْ فَارَقَهَا فَإِذَا دَنَتْ لِلْغُرُوبِ قَارَنَهَا فَإِذَا غَرَبَتْ فَارَقَهَا ‏"‏ ‏.‏ وَنَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الصَّلاَةِ فِي تِلْكَ السَّاعَاتِ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Зайд ибн Асламдан, у Ато ибн Ясордан, у Абдуллоҳ ас-Сунобиҳийдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қуёш чиқади ва у билан бирга шайтон шохи (бўлади), у кўтарилгач, (шайтон) ундан ажралади, у тепага (зенитга) етганда, (шайтон) унга яқинлашади, у қиялашганда (заволга кетганда), (шайтон) ундан ажралади, у ботишга яқинлашганда, (шайтон) унга яқинлашади, у ботгач, (шайтон) ундан ажралади,» дедилар. Ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ана ўша вақтларда намоз ўқишдан қайтардилар.

560-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُلِيِّ بْنِ رَبَاحٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي يَقُولُ، سَمِعْتُ عُقْبَةَ بْنَ عَامِرٍ الْجُهَنِيَّ، يَقُولُ ثَلاَثُ سَاعَاتٍ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَنْهَانَا أَنْ نُصَلِّيَ فِيهِنَّ أَوْ نَقْبُرَ فِيهِنَّ مَوْتَانَا حِينَ تَطْلُعُ الشَّمْسُ بَازِغَةً حَتَّى تَرْتَفِعَ وَحِينَ يَقُومُ قَائِمُ الظَّهِيرَةِ حَتَّى تَمِيلَ وَحِينَ تَضَيَّفُ الشَّمْسُ لِلْغُرُوبِ حَتَّى تَغْرُبَ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар бериб деди: бизга Абдуллоҳ ривоят қилди, Мусо ибн Улий ибн Робоҳдан, у деди: мен отамнинг шундай деганини эшитдим: мен Уқба ибн Омир ал-Жуҳанийнинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни уч вақтда намоз ўқишдан ёки ўликларимизни дафн қилишдан қайтарар эдилар: қуёш кўтарилиб чиқаётган пайтда то кўтарилгунига қадар, кундузнинг пешини тик турган (қуёш тепада турган) пайтда то қиялашгунига қадар ва қуёш ботишга мойил бўлган пайтда то ботгунига қадар.

561-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حِبَّانَ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الصَّلاَةِ بَعْدَ الْعَصْرِ حَتَّى تَغْرُبَ الشَّمْسُ وَعَنِ الصَّلاَةِ بَعْدَ الصُّبْحِ حَتَّى تَطْلُعَ الشَّمْسُ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Муҳаммад ибн Яҳё ибн Ҳиббондан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) асрдан кейин то қуёш ботгунига қадар намоз ўқишдан ва субҳдан (бомдоддан) кейин то қуёш чиққунига қадар намоз ўқишдан қайтардилар.

562-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَنْصُورٌ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الْعَالِيَةِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ سَمِعْتُ غَيْرَ، وَاحِدٍ، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنْهُمْ عُمَرُ - وَكَانَ مِنْ أَحَبِّهِمْ إِلَىَّ - أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الصَّلاَةِ بَعْدَ الْفَجْرِ حَتَّى تَطْلُعَ الشَّمْسُ وَعَنِ الصَّلاَةِ بَعْدَ الْعَصْرِ حَتَّى تَغْرُبَ الشَّمْسُ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Манииъ хабар бериб деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у деди: бизга Мансур хабар берди, Қатодадан, у деди: бизга Абул-Олия ривоят қилди, Ибн Аббосдан, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан бир нечтасидан эшитдим, улар орасида Умар ҳам бор эди — у менга улардан энг суюклиси эди — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) фажрдан кейин то қуёш чиққунига қадар намоз ўқишдан ва асрдан кейин то қуёш ботгунига қадар намоз ўқишдан қайтардилар.

563-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ يَتَحَرَّ أَحَدُكُمْ فَيُصَلِّيَ عِنْدَ طُلُوعِ الشَّمْسِ وَعِنْدَ غُرُوبِهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, Моликдан, у Нофидан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирор киши қуёш чиқаётган пайтда ва ботаётган пайтда намоз ўқишни қасд қилмасин,» дедилар.

564-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، أَنْبَأَنَا خَالِدٌ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ يُصَلَّى مَعَ طُلُوعِ الشَّمْسِ أَوْ غُرُوبِهَا ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар бериб деди: бизга Холид хабар берди, бизга Убайдуллоҳ ривоят қилди, Нофидан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қуёш чиқаётган ёки ботаётган пайтда намоз ўқишдан қайтардилар.

565-ҳадис

أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، - وَهُوَ ابْنُ حَبِيبٍ - عَنْ مُوسَى بْنِ عُلَىٍّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ عُقْبَةَ بْنَ عَامِرٍ، يَقُولُ ثَلاَثُ سَاعَاتٍ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَنْهَانَا أَنْ نُصَلِّيَ فِيهِنَّ أَوْ نَقْبُرَ فِيهِنَّ مَوْتَانَا حِينَ تَطْلُعُ الشَّمْسُ بَازِغَةً حَتَّى تَرْتَفِعَ وَحِينَ يَقُومُ قَائِمُ الظَّهِيرَةِ حَتَّى تَمِيلَ وَحِينَ تَضَيَّفُ لِلْغُرُوبِ حَتَّى تَغْرُبَ ‏.‏

Бизга Ҳумайд ибн Масъада хабар бериб деди: бизга Суфён — у Ибн Ҳабибдир — ривоят қилди, Мусо ибн Улийдан, у отасидан, у деди: мен Уқба ибн Омирнинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни уч вақтда намоз ўқишдан ёки ўликларимизни дафн қилишдан қайтарар эдилар: қуёш кўтарилиб чиқаётган пайтда то кўтарилгунига қадар, кундузнинг пешини тик турган (қуёш тепада турган) пайтда то қиялашгунига қадар ва қуёш ботишга мойил бўлган пайтда то ботгунига қадар.

566-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُجَاهِدُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ ضَمْرَةَ بْنِ سَعِيدٍ، سَمِعَ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ، يَقُولُ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الصَّلاَةِ بَعْدَ الصُّبْحِ حَتَّى الطُّلُوعِ وَعَنِ الصَّلاَةِ بَعْدَ الْعَصْرِ حَتَّى الْغُرُوبِ ‏.‏

Бизга Мужоҳид ибн Мусо хабар бериб деди: бизга Ибн Уяйна ривоят қилди, Замра ибн Саиддан, у Абу Саид ал-Худрийнинг шундай деганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) субҳдан (бомдоддан) кейин то (қуёш) чиққунига қадар намоз ўқишдан ва асрдан кейин то (қуёш) ботгунига қадар намоз ўқишдан қайтардилар.

567-ҳадис

حَدَّثَنَا عَبْدُ الْحَمِيدِ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَخْلَدٌ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَزِيدَ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ لاَ صَلاَةَ بَعْدَ الْفَجْرِ حَتَّى تَبْزُغَ الشَّمْسُ وَلاَ صَلاَةَ بَعْدَ الْعَصْرِ حَتَّى تَغْرُبَ الشَّمْسُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абдулҳамид ибн Муҳаммад ривоят қилиб деди: бизга Махлад ривоят қилди, Ибн Журайждан, у Ибн Шиҳобдан, у Ато ибн Язиддан (ривоят қилдики), у Абу Саид ал-Худрийнинг шундай деганини эшитди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитдим: «Фажрдан кейин то қуёш чиққунига қадар намоз йўқ ва асрдан кейин то қуёш ботгунига қадар намоз йўқ,» дедилар.

568-ҳадис

أَخْبَرَنِي مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ نَمِرٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِنَحْوِهِ ‏.‏

Менга Маҳмуд ибн Ғайлон хабар бериб деди: бизга ал-Валид ривоят қилди, у деди: менга Абдурраҳмон ибн Намир хабар берди, Ибн Шиҳобдан, у Ато ибн Язиддан, у Абу Саид ал-Худрийдан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини (ривоят қилди).

569-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَرْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ هِشَامِ بْنِ حُجَيْرٍ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الصَّلاَةِ بَعْدَ الْعَصْرِ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Ҳарб хабар бериб деди: бизга Суфён ривоят қилди, Ҳишом ибн Ҳужайрдан, у Товусдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) асрдан кейин намоз ўқишдан қайтардилар.

570-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ الْمُخَرِّمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ عَنْبَسَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، عَنِ ابْنِ طَاوُسٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَتْ عَائِشَةُ رضى الله عنها أَوْهَمَ عُمَرُ - رضى الله عنه - إِنَّمَا نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ تَتَحَرَّوْا بِصَلاَتِكُمْ طُلُوعَ الشَّمْسِ وَلاَ غُرُوبَهَا فَإِنَّهَا تَطْلُعُ بَيْنَ قَرْنَىْ شَيْطَانٍ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн ал-Муборак ал-Мухарримий хабар бериб деди: бизга ал-Фазл ибн Анбаса ривоят қилди, у деди: бизга Вуҳайб ривоят қилди, Ибн Товусдан, у отасидан, у деди: Оиша (розияллаҳу анҳо): «Умар (розияллаҳу анҳу) адашибди (ваҳм қилибди). Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) фақатгина шуни қайтарган эдилар: ‹Намозингизни қуёш чиқиши ва ботишига мослаб қасд қилманг, чунки у шайтоннинг икки шохи орасида чиқади,› деганлар,» деди.

571-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي قَالَ، أَخْبَرَنِي ابْنُ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا طَلَعَ حَاجِبُ الشَّمْسِ فَأَخِّرُوا الصَّلاَةَ حَتَّى تُشْرِقَ وَإِذَا غَابَ حَاجِبُ الشَّمْسِ فَأَخِّرُوا الصَّلاَةَ حَتَّى تَغْرُبَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Алий хабар бериб деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ибн Урва ривоят қилди, у деди: менга отам хабар бериб деди: менга Ибн Умар хабар бериб деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қуёшнинг чеккаси (юқори қисми) чиқса, намозни то (қуёш) ёришиб кўтарилгунига қадар кечиктиринглар, қуёшнинг чеккаси ботишни бошласа, намозни то (қуёш) ботгунига қадар кечиктиринглар,» дедилар.

572-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا آدَمُ بْنُ أَبِي إِيَاسٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ صَالِحٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو يَحْيَى، سُلَيْمُ بْنُ عَامِرٍ وَضَمْرَةُ بْنُ حَبِيبٍ وَأَبُو طَلْحَةَ نُعَيْمُ بْنُ زِيَادٍ قَالُوا سَمِعْنَا أَبَا أُمَامَةَ الْبَاهِلِيَّ، يَقُولُ سَمِعْتُ عَمْرَو بْنَ عَبَسَةَ، يَقُولُ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلْ مِنْ سَاعَةٍ أَقْرَبُ مِنَ الأُخْرَى أَوْ هَلْ مِنْ سَاعَةٍ يُبْتَغَى ذِكْرُهَا قَالَ ‏ "‏ نَعَمْ إِنَّ أَقْرَبَ مَا يَكُونُ الرَّبُّ عَزَّ وَجَلَّ مِنَ الْعَبْدِ جَوْفُ اللَّيْلِ الآخِرِ فَإِنِ اسْتَطَعْتَ أَنْ تَكُونَ مِمَّنْ يَذْكُرُ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ فِي تِلْكَ السَّاعَةِ فَكُنْ فَإِنَّ الصَّلاَةَ مَحْضُورَةٌ مَشْهُودَةٌ إِلَى طُلُوعِ الشَّمْسِ فَإِنَّهَا تَطْلُعُ بَيْنَ قَرْنَىِ الشَّيْطَانِ وَهِيَ سَاعَةُ صَلاَةِ الْكُفَّارِ فَدَعِ الصَّلاَةَ حَتَّى تَرْتَفِعَ قِيدَ رُمْحٍ وَيَذْهَبَ شُعَاعُهَا ثُمَّ الصَّلاَةُ مَحْضُورَةٌ مَشْهُودَةٌ حَتَّى تَعْتَدِلَ الشَّمْسُ اعْتِدَالَ الرُّمْحِ بِنِصْفِ النَّهَارِ فَإِنَّهَا سَاعَةٌ تُفْتَحُ فِيهَا أَبْوَابُ جَهَنَّمَ وَتُسْجَرُ فَدَعِ الصَّلاَةَ حَتَّى يَفِيءَ الْفَىْءُ ثُمَّ الصَّلاَةُ مَحْضُورَةٌ مَشْهُودَةٌ حَتَّى تَغِيبَ الشَّمْسُ فَإِنَّهَا تَغِيبُ بَيْنَ قَرْنَىْ شَيْطَانٍ وَهِيَ صَلاَةُ الْكُفَّارِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Мансур хабар бериб деди: бизга Одам ибн Абу Иёс хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ибн Саъд ривоят қилди, у деди: бизга Муовия ибн Солиҳ ривоят қилди, у деди: менга Абу Яҳё Сулайм ибн Омир ва Замра ибн Ҳабиб ва Абу Талҳа Нуайм ибн Зиёд хабар бериб дедилар: биз Абу Умома ал-Боҳилийнинг шундай деганини эшитдик: мен Амр ибн Абасанинг шундай деганини эшитдим: мен: «Ё Расулуллаҳ, бирор соат бошқасидан (Аллаҳга) яқинроқми ёки уни зикр қилиш изланадиган бирор соат борми?» дедим. У: «Ҳа, Рабб азза ва жалланинг бандага энг яқин бўладиган вақти — кечанинг охирги қисмидир. Бас, агар ўша соатда Аллаҳ азза ва жаллани зикр қиладиганлардан бўлишга қодир бўлсанг, бўл, чунки намоз то қуёш чиққунига қадар (фаришталар томонидан) ҳозир бўлинадиган ва шоҳид бўлинадиган (намоз)дир. Сўнгра у (қуёш) шайтоннинг икки шохи орасида чиқади, у эса кофирларнинг намоз (сажда қиладиган) вақтидир. Бас, намозни то (қуёш) бир найза бўйи кўтарилиб, унинг шуъласи кетгунига қадар тарк эт. Сўнгра намоз то қуёш кун ярмида найзадек тик (зенитга) тенглашгунига қадар (фаришталар томонидан) ҳозир бўлинадиган ва шоҳид бўлинадиган (намоз)дир, чунки у жаҳаннам эшиклари очиладиган ва у (дўзах) қиздириладиган бир соатдир. Бас, намозни то соя қайтгунига қадар тарк эт. Сўнгра намоз то қуёш ғойиб бўлгунига (ботгунига) қадар (фаришталар томонидан) ҳозир бўлинадиган ва шоҳид бўлинадиган (намоз)дир, чунки у (қуёш) шайтоннинг икки шохи орасида ғойиб бўлади, у эса кофирларнинг намозидир,» дедилар.

573-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ وَهْبِ بْنِ الأَجْدَعِ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الصَّلاَةِ بَعْدَ الْعَصْرِ إِلاَّ أَنْ تَكُونَ الشَّمْسُ بَيْضَاءَ نَقِيَّةً مُرْتَفِعَةً ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб деди: бизга Жарир ривоят қилди, Мансурдан, у Ҳилол ибн Йисофдан, у Ваҳб ибн ал-Аждаъдан, у Алийдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) асрдан кейин, қуёш оппоқ, тиниқ ва баланд бўлган ҳолатдан бошқа (вақтда), намоз ўқишдан қайтардилар.

574-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ هِشَامٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي قَالَ، قَالَتْ عَائِشَةُ مَا تَرَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم السَّجْدَتَيْنِ بَعْدَ الْعَصْرِ عِنْدِي قَطُّ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар бериб деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Ҳишомдан, у деди: менга отам хабар бериб деди: Оиша деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менинг ҳузуримда асрдан кейинги икки саждани (икки ракаатни) ҳеч қачон тарк этмаганлар.

575-ҳадис

أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ قُدَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مُغِيرَةَ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، قَالَ قَالَتْ عَائِشَةُ رضى الله تعالى عنها مَا دَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعْدَ الْعَصْرِ إِلاَّ صَلاَّهُمَا ‏.‏

Менга Муҳаммад ибн Қудома хабар берди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, Муғирадан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан (ривоят қилдики), у деди: Оиша (розияллаҳу анҳо) деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менинг ҳузуримга асрдан кейин кирсалар, албатта ўша икки (ракаатни) ўқир эдилар.»

576-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، عَنْ خَالِدِ بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ سَمِعْتُ مَسْرُوقًا، وَالأَسْوَدَ، قَالاَ نَشْهَدُ عَلَى عَائِشَةَ أَنَّهَا قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا كَانَ عِنْدِي بَعْدَ الْعَصْرِ صَلاَّهُمَا ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, Холид ибн ал-Ҳорисдан, у Шуъбадан, у Абу Ишоқдан (ривоят қилдики), у деди: мен Масруқ ва ал-Асваднинг шундай деганини эшитдим: биз Оиша (розияллаҳу анҳо)нинг шундай деганига гувоҳлик берамиз: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) асрдан кейин менинг ҳузуримда бўлсалар, ўша икки (ракаатни) ўқир эдилар.»

577-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الأَسْوَدِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ صَلاَتَانِ مَا تَرَكَهُمَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي بَيْتِي سِرًّا وَلاَ عَلاَنِيَةً رَكْعَتَانِ قَبْلَ الْفَجْرِ وَرَكْعَتَانِ بَعْدَ الْعَصْرِ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Али ибн Мушир хабар берди, Абу Ишоқдан, у Абдурраҳмон ибн ал-Асваддан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Иккита намоз борки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларни менинг уйимда на яширин, на ошкора тарк этмаганлар: бомдоддан олдинги икки ракаат ва асрдан кейинги икки ракаат.»

578-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي حَرْمَلَةَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، أَنَّهُ سَأَلَ عَائِشَةَ عَنِ السَّجْدَتَيْنِ اللَّتَيْنِ، كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّيهِمَا بَعْدَ الْعَصْرِ فَقَالَتْ إِنَّهُ كَانَ يُصَلِّيهِمَا قَبْلَ الْعَصْرِ ثُمَّ إِنَّهُ شُغِلَ عَنْهُمَا أَوْ نَسِيَهُمَا فَصَلاَّهُمَا بَعْدَ الْعَصْرِ وَكَانَ إِذَا صَلَّى صَلاَةً أَثْبَتَهَا ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Абу Ҳармала ривоят қилди, Абу Саламадан (ривоят қилдики), у Оишадан (розияллаҳу анҳо) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) асрдан кейин ўқир бўлган икки сажда (ракаат) ҳақида сўради. Шунда у деди: «Аслида У уларни асрдан олдин ўқир эдилар, сўнг У улардан банд бўлдилар ёки уларни унутдилар, шу сабабли уларни асрдан кейин ўқидилар. У бир намозни ўқисалар, уни доимий қилар эдилар.»

579-ҳадис

أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ، قَالَ سَمِعْتُ مَعْمَرًا، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم صَلَّى فِي بَيْتِهَا بَعْدَ الْعَصْرِ رَكْعَتَيْنِ مَرَّةً وَاحِدَةً وَأَنَّهَا ذَكَرَتْ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ ‏ "‏ هُمَا رَكْعَتَانِ كُنْتُ أُصَلِّيهِمَا بَعْدَ الظُّهْرِ فَشُغِلْتُ عَنْهُمَا حَتَّى صَلَّيْتُ الْعَصْرَ ‏"‏ ‏.‏

Менга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга ал-Муътамир ривоят қилди, у деди: мен Маъмардан эшитдим, Яҳё ибн Абу Касирдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Умму Саламадан (ривоят қилдики): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир марта унинг уйида асрдан кейин икки ракаат ўқидилар. У буни Унга эслатди. Шунда У: «Бу икки ракаат — мен уларни пешиндан кейин ўқир эдим, аммо улардан банд бўлиб, асрни ўқигунча (кечиктирдим),» дедилар.

580-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا وَكِيعٌ، قَالَ حَدَّثَنَا طَلْحَةُ بْنُ يَحْيَى، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ شُغِلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الرَّكْعَتَيْنِ قَبْلَ الْعَصْرِ فَصَلاَّهُمَا بَعْدَ الْعَصْرِ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Вакииъ хабар берди, у деди: бизга Талҳа ибн Яҳё ривоят қилди, Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Утбадан, у Умму Саламадан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) асрдан олдинги икки ракаатдан банд бўлдилар, шу сабабли уларни асрдан кейин ўқидилар.»

581-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُثْمَانُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا عِمْرَانُ بْنُ حُدَيْرٍ، قَالَ سَأَلْتُ لاَحِقًا عَنِ الرَّكْعَتَيْنِ، قَبْلَ غُرُوبِ الشَّمْسِ فَقَالَ كَانَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الزُّبَيْرِ يُصَلِّيهِمَا فَأَرْسَلَ إِلَيْهِ مُعَاوِيَةُ مَا هَاتَانِ الرَّكْعَتَانِ عِنْدَ غُرُوبِ الشَّمْسِ فَاضْطَرَّ الْحَدِيثَ إِلَى أُمِّ سَلَمَةَ فَقَالَتْ أُمُّ سَلَمَةَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ قَبْلَ الْعَصْرِ فَشُغِلَ عَنْهُمَا فَرَكَعَهُمَا حِينَ غَابَتِ الشَّمْسُ فَلَمْ أَرَهُ يُصَلِّيهِمَا قَبْلُ وَلاَ بَعْدُ ‏.‏

Бизга Усмон ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ибн Муъоз ривоят қилди, у деди: бизга отам хабар берди, у деди: бизга Имрон ибн Ҳудайр ривоят қилди, у деди: мен Лоҳиқдан қуёш ботишидан олдинги икки ракаат ҳақида сўрадим. У деди: «Абдуллоҳ ибн аз-Зубайр уларни ўқир эди. Шунда Муовия унга (киши) юбориб: бу қуёш ботаётган пайтдаги икки ракаат нима? деб сўради. Шу сабабли (бу) ҳадис Умму Саламага (ҳавола қилишга) мажбур бўлди. Умму Салама деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) асрдан олдин икки ракаат ўқир эдилар, сўнг улардан банд бўлдилар ва уларни қуёш ботган пайтда ўқидилар; мен уларни ундан олдин ҳам, кейин ҳам ўқиганларини кўрмадим.»

582-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ عُثْمَانَ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُفَيْلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عِيسَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ مُضَرَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، أَنَّ أَبَا الْخَيْرِ، حَدَّثَهُ أَنَّ أَبَا تَمِيمٍ الْجَيْشَانِيَّ قَامَ لِيَرْكَعَ رَكْعَتَيْنِ قَبْلَ الْمَغْرِبِ فَقُلْتُ لِعُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ انْظُرْ إِلَى هَذَا أَىَّ صَلاَةٍ يُصَلِّي فَالْتَفَتَ إِلَيْهِ فَرَآهُ فَقَالَ هَذِهِ صَلاَةٌ كُنَّا نُصَلِّيهَا عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Али ибн Усмон ибн Муҳаммад ибн Саид ибн Абдуллоҳ ибн Нуфайл хабар берди, у деди: бизга Саид ибн Исо ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн ал-Қосим ривоят қилди, у деди: бизга Бакр ибн Музар ривоят қилди, Амр ибн ал-Ҳорисдан, у Язид ибн Абу Ҳабибдан (ривоят қилдики), Абул-Хайр унга ривоят қилиб айтди: «Абу Тамим ал-Жайшоний шом (намози)дан олдин икки ракаат ўқиш учун (намозга) турди. Шунда мен Уқба ибн Омирга: Мана бунга қара, қанақа намоз ўқияпти? дедим. У унга юзланиб қаради ва уни кўрди-да: Бу — биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонларида ўқир бўлган намоздир, деди.»

583-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَكَمِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ زَيْدِ بْنِ مُحَمَّدٍ، قَالَ سَمِعْتُ نَافِعًا، يُحَدِّثُ عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ حَفْصَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا طَلَعَ الْفَجْرُ لاَ يُصَلِّي إِلاَّ رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Абдуллоҳ ибн ал-Ҳакам хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Зайд ибн Муҳаммаддан (ривоят қилдики), у деди: мен Нофеънинг Ибн Умардан, у Ҳафсадан ривоят қилиб айтганини эшитдим: у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бомдод (вақти) кирганда фақат икки енгил ракаат ўқир эдилар.»

584-ҳадис

أَخْبَرَنِي الْحَسَنُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ سُلَيْمَانَ، وَأَيُّوبُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ أَيُّوبُ حَدَّثَنَا وَقَالَ، حَسَنٌ أَخْبَرَنِي شُعْبَةُ، عَنْ يَعْلَى بْنِ عَطَاءٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ طَلْقٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْبَيْلَمَانِيِّ، عَنْ عَمْرِو بْنِ عَبَسَةَ، قَالَ أَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَنْ أَسْلَمَ مَعَكَ قَالَ ‏"‏ حُرٌّ وَعَبْدٌ ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ هَلْ مِنْ سَاعَةٍ أَقْرَبُ إِلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ مِنْ أُخْرَى قَالَ ‏"‏ نَعَمْ جَوْفُ اللَّيْلِ الآخِرُ فَصَلِّ مَا بَدَا لَكَ حَتَّى تُصَلِّيَ الصُّبْحَ ثُمَّ انْتَهِ حَتَّى تَطْلُعَ الشَّمْسُ وَمَا دَامَتْ ‏"‏ ‏.‏ وَقَالَ أَيُّوبُ فَمَا دَامَتْ ‏"‏ كَأَنَّهَا حَجَفَةٌ حَتَّى تَنْتَشِرَ ثُمَّ صَلِّ مَا بَدَا لَكَ حَتَّى يَقُومَ الْعَمُودُ عَلَى ظِلِّهِ ثُمَّ انْتَهِ حَتَّى تَزُولَ الشَّمْسُ فَإِنَّ جَهَنَّمَ تُسْجَرُ نِصْفَ النَّهَارِ ثُمَّ صَلِّ مَا بَدَا لَكَ حَتَّى تُصَلِّيَ الْعَصْرَ ثُمَّ انْتَهِ حَتَّى تَغْرُبَ الشَّمْسُ فَإِنَّهَا تَغْرُبُ بَيْنَ قَرْنَىْ شَيْطَانٍ وَتَطْلُعُ بَيْنَ قَرْنَىْ شَيْطَانٍ ‏"‏ ‏.‏

Менга ал-Ҳасан ибн Исмоил ибн Сулаймон ва Айюб ибн Муҳаммад хабар беришди, улар дедилар: бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад ривоят қилди. Айюб деди: бизга ривоят қилди, Ҳасан эса деди: менга Шуъба хабар берди, Яъло ибн Атодан, у Язид ибн Талқдан, у Абдурраҳмон ибн ал-Байламонийдан, у Амр ибн Абасадан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келдим-да: «Ё Расулаллоҳ, Сиз билан кимлар мусулмон бўлди?» дедим. У: «Ҳур ва қул,» дедилар. Мен: «Аллаҳ азза ва жаллага (бошқасидан) кўра яқинроқ қиладиган бирон соат борми?» дедим. У: «Ҳа, кечанинг охирги қисми. Бас, субҳни ўқигунингча хоҳлаганингча намоз ўқи, сўнг қуёш чиққунча тўхта,» дедилар. Айюб эса: «Токи у қалқонга ўхшаб (кўтарилиб) ёйилгунча (тўхта), сўнг устун ўз соясига (тик) тургунча хоҳлаганингча намоз ўқи, сўнг қуёш (заволга) оғгунча тўхта — чунки жаҳаннам кун ўртасида қиздирилади. Сўнг асрни ўқигунингча хоҳлаганингча намоз ўқи, сўнг қуёш ботгунча тўхта — чунки у шайтоннинг икки шохи орасида ботади ва шайтоннинг икки шохи орасида чиқади,» деди (деб ривоят қилди).

585-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ سَمِعْتُ مِنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ بَابَاهْ، يُحَدِّثُ عَنْ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ يَا بَنِي عَبْدِ مَنَافٍ لاَ تَمْنَعُوا أَحَدًا طَافَ بِهَذَا الْبَيْتِ وَصَلَّى أَيَّةَ سَاعَةٍ شَاءَ مِنْ لَيْلٍ أَوْ نَهَارٍ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: мен Абуз-Зубайрдан эшитдим, у деди: мен Абдуллоҳ ибн Бобоҳнинг Жубайр ибн Мутъимдан ривоят қилиб айтганини эшитдим: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Абду Маноф ўғиллари, бу Байтни (Каъбани) тавоф қилиб, хоҳлаган соатида — кечами ёки кундузми — намоз ўқимоқчи бўлган ҳеч кимни ман қилманглар,» дедилар.

586-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا مُفَضَّلٌ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا ارْتَحَلَ قَبْلَ أَنْ تَزِيغَ الشَّمْسُ أَخَّرَ الظُّهْرَ إِلَى وَقْتِ الْعَصْرِ ثُمَّ نَزَلَ فَجَمَعَ بَيْنَهُمَا فَإِنْ زَاغَتِ الشَّمْسُ قَبْلَ أَنْ يَرْتَحِلَ صَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ رَكِبَ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Муфаззал ривоят қилди, Уқайлдан, у Ибн Шиҳобдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қуёш (заволга) оғишидан олдин (сафарга) жўнасалар, пешинни аср вақтигача кечиктирар эдилар, сўнг (йўлдан) тушиб, уларнинг иккаласини бирга (жамъ қилиб) ўқир эдилар. Агар қуёш жўнашларидан олдин оғган бўлса, пешинни ўқиб, сўнг (уловга) минар эдилар.»

587-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ الْمَكِّيِّ، عَنْ أَبِي الطُّفَيْلِ، عَامِرِ بْنِ وَاثِلَةَ أَنَّ مُعَاذَ بْنَ جَبَلٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُمْ، خَرَجُوا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَامَ تَبُوكَ فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَجْمَعُ بَيْنَ الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ وَالْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ فَأَخَّرَ الصَّلاَةَ يَوْمًا ثُمَّ خَرَجَ فَصَلَّى الظُّهْرَ وَالْعَصْرَ جَمِيعًا ثُمَّ دَخَلَ ثُمَّ خَرَجَ فَصَلَّى الْمَغْرِبَ وَالْعِشَاءَ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилиб, мен эшитиб турган ҳолда, матн эса уники — Ибн ал-Қосимдан хабар беришди, у деди: менга Молик ривоят қилди, Абуз-Зубайр ал-Маккийдан, у Абут-Туфайл Омир ибн Восиладан (ривоят қилдики), Муоз ибн Жабал унга хабар беришича, улар Табук йилида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга (сафарга) чиқдилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) пешин билан асрни, шом билан хуфтонни жамъ қилиб ўқир эдилар. Бир куни У намозни кечиктирдилар, сўнг чиқиб пешин ва асрни бирга ўқидилар, кейин (чодирга) кирдилар, сўнг яна чиқиб шом ва хуфтонни ўқидилар.

588-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بَزِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا كَثِيرُ بْنُ قَارَوَنْدَا، قَالَ سَأَلْتُ سَالِمَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ عَنْ صَلاَةِ، أَبِيهِ فِي السَّفَرِ وَسَأَلْنَاهُ هَلْ كَانَ يَجْمَعُ بَيْنَ شَىْءٍ مِنْ صَلاَتِهِ فِي سَفَرِهِ فَذَكَرَ أَنَّ صَفِيَّةَ بِنْتَ أَبِي عُبَيْدٍ كَانَتْ تَحْتَهُ فَكَتَبَتْ إِلَيْهِ وَهُوَ فِي زَرَّاعَةٍ لَهُ أَنِّي فِي آخِرِ يَوْمٍ مِنْ أَيَّامِ الدُّنْيَا وَأَوَّلِ يَوْمٍ مِنَ الآخِرَةِ ‏.‏ فَرَكِبَ فَأَسْرَعَ السَّيْرَ إِلَيْهَا حَتَّى إِذَا حَانَتْ صَلاَةُ الظُّهْرِ قَالَ لَهُ الْمُؤَذِّنُ الصَّلاَةَ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ ‏.‏ فَلَمْ يَلْتَفِتْ حَتَّى إِذَا كَانَ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ نَزَلَ فَقَالَ أَقِمْ فَإِذَا سَلَّمْتُ فَأَقِمْ ‏.‏ فَصَلَّى ثُمَّ رَكِبَ حَتَّى غَابَتِ الشَّمْسُ قَالَ لَهُ الْمُؤَذِّنُ الصَّلاَةَ ‏.‏ فَقَالَ كَفِعْلِكَ فِي صَلاَةِ الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ ‏.‏ ثُمَّ سَارَ حَتَّى إِذَا اشْتَبَكَتِ النُّجُومُ نَزَلَ ثُمَّ قَالَ لِلْمُؤَذِّنِ أَقِمْ فَإِذَا سَلَّمْتُ فَأَقِمْ ‏.‏ فَصَلَّى ثُمَّ انْصَرَفَ فَالْتَفَتَ إِلَيْنَا فَقَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا حَضَرَ أَحَدَكُمُ الأَمْرُ الَّذِي يَخَافُ فَوْتَهُ فَلْيُصَلِّ هَذِهِ الصَّلاَةَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Базиъ хабар берди, у деди: бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, у деди: бизга Касир ибн Қоровандо ривоят қилди, у деди: мен Солим ибн Абдуллоҳдан отасининг сафардаги намози ҳақида сўрадим ва ундан: сафарида намозларидан бирортасини жамъ қилиб ўқирмиди? деб сўрадик. Шунда у зикр қилдики, Сафийя бинт Абу Убайд унинг (отасининг) никоҳида эди. У (Сафийя) ўз деҳқончилигида бўлган (Ибн Умарга) хат ёзди: «Мен дунё кунларининг охирги кунида ва Охиратнинг биринчи кунидаман.» Шунда у (уловга) миниб, унга шошилиб йўл юрди. Пешин намози вақти келганда муаззин унга: «Намоз, эй Абу Абдурраҳмон!» деди. Аммо у парво қилмади, токи икки намоз орасида (йўлда) бўлганда (йўлдан) тушди-да: «Иқомат айт, мен салом берганимда яна иқомат айт,» деди. Шундай қилиб (иккаласини) ўқиди, сўнг (уловга) миниб (йўл юрди). Қуёш ботганда муаззин унга: «Намоз,» деди. У: «Пешин ва аср намозидаги қилганинг каби қил,» деди. Сўнг йўл юрди, токи юлдузлар қуюқлашганда (йўлдан) тушиб, муаззинга: «Иқомат айт, мен салом берганимда яна иқомат айт,» деди. Шундай қилиб (иккаласини) ўқиди, сўнг (намоздан) қайтиб бизга юзланди-да деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бирортангизга ўтиб кетишидан қўрқадиган бир иш етиб келса, ана шу намозни (шу тарзда) ўқисин,» дедилар.

589-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ جَابِرِ بْنِ زَيْدٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِالْمَدِينَةِ ثَمَانِيًا جَمِيعًا وَسَبْعًا جَمِيعًا أَخَّرَ الظُّهْرَ وَعَجَّلَ الْعَصْرَ وَأَخَّرَ الْمَغْرِبَ وَعَجَّلَ الْعِشَاءَ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Амрдан, у Жобир ибн Зайддан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Мадинада саккиз (ракаатни) бирга ва етти (ракаатни) бирга ўқидим. У пешинни кечиктириб, асрни олдинга олдилар, шом (намозини) кечиктириб, хуфтонни олдинга олдилар.»

590-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَبُو عَاصِمٍ، خُشَيْشُ بْنُ أَصْرَمَ قَالَ حَدَّثَنَا حَبَّانُ بْنُ هِلاَلٍ، حَدَّثَنَا حَبِيبٌ، - وَهُوَ ابْنُ أَبِي حَبِيبٍ - عَنْ عَمْرِو بْنِ هَرِمٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ زَيْدٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّهُ صَلَّى بِالْبَصْرَةِ الأُولَى وَالْعَصْرَ لَيْسَ بَيْنَهُمَا شَىْءٌ وَالْمَغْرِبَ وَالْعِشَاءَ لَيْسَ بَيْنَهُمَا شَىْءٌ فَعَلَ ذَلِكَ مِنْ شُغْلٍ وَزَعَمَ ابْنُ عَبَّاسٍ أَنَّهُ صَلَّى مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالْمَدِينَةِ الأُولَى وَالْعَصْرَ ثَمَانِ سَجَدَاتٍ لَيْسَ بَيْنَهُمَا شَىْءٌ ‏.‏

Бизга Абу Осим Хушайш ибн Асрам хабар берди, у деди: бизга Ҳаббон ибн Ҳилол ривоят қилди, бизга Ҳабиб — у Ибн Абу Ҳабиб — ривоят қилди, Амр ибн Ҳаримдан, у Жобир ибн Зайддан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики): у Басрада уло (пешин) билан асрни — улар орасида ҳеч нарса (вақт) бўлмасдан, ва шом билан хуфтонни — улар орасида ҳеч нарса бўлмасдан ўқиди. Буни бандлик сабабидан қилди. Ибн Аббос даъво қилдики (айтдики), у Мадинада Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга уло (пешин) билан асрни — саккиз сажда (ракаат), улар орасида ҳеч нарса бўлмасдан ўқиган эди.

591-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، - شَيْخٌ مِنْ قُرَيْشٍ - قَالَ صَحِبْتُ ابْنَ عُمَرَ إِلَى الْحِمَى فَلَمَّا غَرَبَتِ الشَّمْسُ هِبْتُ أَنْ أَقُولَ لَهُ الصَّلاَةَ فَسَارَ حَتَّى ذَهَبَ بَيَاضُ الأُفُقِ وَفَحْمَةُ الْعِشَاءِ ثُمَّ نَزَلَ فَصَلَّى الْمَغْرِبَ ثَلاَثَ رَكَعَاتٍ ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ عَلَى إِثْرِهَا ثُمَّ قَالَ هَكَذَا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَفْعَلُ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Суфён хабар берди, Ибн Абу Нажиҳдан, у Исмоил ибн Абдурраҳмондан — Қурайшдан бўлган бир шайх (ривоят қилдики), у деди: «Мен Ибн Умарга ал-Ҳимо (деган жой)гача ҳамроҳ бўлдим. Қуёш ботганда мен унга: намоз (вақти бўлди) дейишга қўрқдим. У йўл юрди, токи уфқ оқлиги ва хуфтон қоронғилиги кетгунча (юрди), сўнг (йўлдан) тушиб, шомни уч ракаат ўқиди, сўнг унинг ортидан икки ракаат ўқиди. Кейин: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мана шундай қилганларини кўрдим, деди.»

592-ҳадис

أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، عَنِ ابْنِ أَبِي حَمْزَةَ، ح وَأَنْبَأَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُغِيرَةِ، قَالَ حَدَّثَنَا عُثْمَانُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَالِمٌ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَعْجَلَهُ السَّيْرُ فِي السَّفَرِ يُؤَخِّرُ صَلاَةَ الْمَغْرِبِ حَتَّى يَجْمَعَ بَيْنَهَا وَبَيْنَ الْعِشَاءِ ‏.‏

Менга Амр ибн Усмон хабар берди, у деди: бизга Бақийя ривоят қилди, Ибн Абу Ҳамзадан; ва бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн ал-Муғира хабар берди, у деди: бизга Усмон ривоят қилди — матн эса уники — Шуъайбдан, у аз-Зуҳрийдан (ривоят қилдики), у деди: менга Солим отасидан хабар берди, у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни, сафарда йўл юриш (Уларни) шошириб қўйганда, шом намозини хуфтон билан жамъ қилгунча кечиктирганларини кўрдим.»

593-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْمُؤَمَّلُ بْنُ إِهَابٍ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ مُحَمَّدٍ الْجَارِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ غَابَتِ الشَّمْسُ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِمَكَّةَ فَجَمَعَ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ بِسَرِفَ ‏.‏

Бизга ал-Муаммал ибн Иҳоб хабар берди, у деди: менга Яҳё ибн Муҳаммад ал-Жорий ривоят қилди, у деди: бизга Абдулазиз ибн Муҳаммад ривоят қилди, Молик ибн Анасдан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Маккада эканларида қуёш ботди, шунда у Сарифда икки намозни жамлаб ўқидилар.

594-ҳадис

أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ سَوَّادِ بْنِ الأَسْوَدِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا جَابِرُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَنَسٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ إِذَا عَجِلَ بِهِ السَّيْرُ يُؤَخِّرُ الظُّهْرَ إِلَى وَقْتِ الْعَصْرِ فَيَجْمَعُ بَيْنَهُمَا وَيُؤَخِّرُ الْمَغْرِبَ حَتَّى يَجْمَعَ بَيْنَهَا وَبَيْنَ الْعِشَاءِ حِينَ يَغِيبُ الشَّفَقُ ‏.‏

Менга Амр ибн Саввод ибн ал-Асвад ибн Амр хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, у деди: бизга Жобир ибн Исмоил ривоят қилди, Уқайлдан, у Ибн Шиҳобдан, у Анасдан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у (Расулуллаҳ) сафар тезлашганда Зуҳрни Аср вақтигача кечиктириб, иккаласини жамлаб ўқир, Мағрибни эса шафақ ботган пайтда Хуфтон билан жамлагунларича кечиктирар эдилар.

595-ҳадис

أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جَابِرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي نَافِعٌ، قَالَ خَرَجْتُ مَعَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ فِي سَفَرٍ يُرِيدُ أَرْضًا لَهُ فَأَتَاهُ آتٍ فَقَالَ إِنَّ صَفِيَّةَ بِنْتَ أَبِي عُبَيْدٍ لَمَا بِهَا فَانْظُرْ أَنْ تُدْرِكَهَا ‏.‏ فَخَرَجَ مُسْرِعًا وَمَعَهُ رَجُلٌ مِنْ قُرَيْشٍ يُسَايِرُهُ وَغَابَتِ الشَّمْسُ فَلَمْ يُصَلِّ الصَّلاَةَ وَكَانَ عَهْدِي بِهِ وَهُوَ يُحَافِظُ عَلَى الصَّلاَةِ فَلَمَّا أَبْطَأَ قُلْتُ الصَّلاَةَ يَرْحَمُكَ اللَّهُ ‏.‏ فَالْتَفَتَ إِلَىَّ وَمَضَى حَتَّى إِذَا كَانَ فِي آخِرِ الشَّفَقِ نَزَلَ فَصَلَّى الْمَغْرِبَ ثُمَّ أَقَامَ الْعِشَاءَ وَقَدْ تَوَارَى الشَّفَقُ فَصَلَّى بِنَا ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَيْنَا فَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا عَجِلَ بِهِ السَّيْرُ صَنَعَ هَكَذَا ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Холид хабар берди, у деди: бизга ал-Валид ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Жобир ривоят қилди, у деди: менга Нофеъ ривоят қилди, у деди: Мен Абдуллоҳ ибн Умар билан ўзига тегишли бир ерни мўлжаллаб сафарга чиқдим. Унга бир киши келиб: «Сафийя бинт Абу Убайд оғир аҳволда, уни (тирик) топишга улгуришингни кўр,» деди. Шунда у шошиб йўлга чиқди, ёнида қурайшлик бир киши унга ҳамроҳ бўлиб борарди. Қуёш ботди, аммо у намозни ўқимади. Мен уни намозни авайлаб-асрайдиган киши деб билардим. У (намозни ўқишни) сустлатганида, мен: «Намоз! Аллаҳ сенга раҳм қилсин,» дедим. У менга ўгирилиб қаради, сўнг юришда давом этди. Шафақнинг охирига етганда тушиб, Мағрибни ўқиди. Сўнг шафақ ботиб бўлганидан кейин Хуфтонга иқомат айтиб, бизга (имом бўлиб) ўқиди. Сўнг бизга юзланиб: «Албатта, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сафар тезлашганида шундай қилар эдилар,» деди.

596-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا الْعَطَّافُ، عَنْ نَافِعٍ، قَالَ أَقْبَلْنَا مَعَ ابْنِ عُمَرَ مِنْ مَكَّةَ فَلَمَّا كَانَ تِلْكَ اللَّيْلَةُ سَارَ بِنَا حَتَّى أَمْسَيْنَا فَظَنَنَّا أَنَّهُ نَسِيَ الصَّلاَةَ فَقُلْنَا لَهُ الصَّلاَةَ ‏.‏ فَسَكَتَ وَسَارَ حَتَّى كَادَ الشَّفَقُ أَنْ يَغِيبَ ثُمَّ نَزَلَ فَصَلَّى وَغَابَ الشَّفَقُ فَصَلَّى الْعِشَاءَ ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَيْنَا فَقَالَ هَكَذَا كُنَّا نَصْنَعُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا جَدَّ بِهِ السَّيْرُ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, бизга ал-Аттоф ривоят қилди, Нофеъдан (ривоят қилдики), у деди: Биз Ибн Умар билан Маккадан қайтиб келардик. Ўша кечаси у бизни кеч тушгунга қадар олиб юрди, шунда биз уни намозни унутган деб ўйладик ва унга: «Намоз!» дедик. У сукут сақлаб, шафақ қарийб ботадиган пайтгача юрди, сўнг тушиб (Мағрибни) ўқиди ва шафақ ботганида Хуфтонни ўқиди. Сўнг бизга юзланиб: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга, сафар тезлашганида биз мана шундай қилар эдик,» деди.

597-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدَةُ بْنُ عَبْدِ الرَّحِيمِ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ شُمَيْلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا كَثِيرُ بْنُ قَارَوَنْدَا، قَالَ سَأَلْنَا سَالِمَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ عَنِ الصَّلاَةِ، فِي السَّفَرِ فَقُلْنَا أَكَانَ عَبْدُ اللَّهِ يَجْمَعُ بَيْنَ شَىْءٍ مِنَ الصَّلَوَاتِ فِي السَّفَرِ فَقَالَ لاَ إِلاَّ بِجَمْعٍ ثُمَّ أَتَيْتُهُ فَقَالَ كَانَتْ عِنْدَهُ صَفِيَّةُ فَأَرْسَلَتْ إِلَيْهِ أَنِّي فِي آخِرِ يَوْمٍ مِنَ الدُّنْيَا وَأَوَّلِ يَوْمٍ مِنَ الآخِرَةِ ‏.‏ فَرَكِبَ وَأَنَا مَعَهُ فَأَسْرَعَ السَّيْرَ حَتَّى حَانَتِ الصَّلاَةُ فَقَالَ لَهُ الْمُؤَذِّنُ الصَّلاَةَ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ ‏.‏ فَسَارَ حَتَّى إِذَا كَانَ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ نَزَلَ فَقَالَ لِلْمُؤَذِّنِ أَقِمْ فَإِذَا سَلَّمْتُ مِنَ الظُّهْرِ فَأَقِمْ مَكَانَكَ ‏.‏ فَأَقَامَ فَصَلَّى الظُّهْرَ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ سَلَّمَ ثُمَّ أَقَامَ مَكَانَهُ فَصَلَّى الْعَصْرَ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ رَكِبَ فَأَسْرَعَ السَّيْرَ حَتَّى غَابَتِ الشَّمْسُ فَقَالَ لَهُ الْمُؤَذِّنُ الصَّلاَةَ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ ‏.‏ فَقَالَ كَفِعْلِكَ الأَوَّلِ ‏.‏ فَسَارَ حَتَّى إِذَا اشْتَبَكَتِ النُّجُومُ نَزَلَ فَقَالَ أَقِمْ فَإِذَا سَلَّمْتُ فَأَقِمْ ‏.‏ فَصَلَّى الْمَغْرِبَ ثَلاَثًا ثُمَّ أَقَامَ مَكَانَهُ فَصَلَّى الْعِشَاءَ الآخِرَةَ ثُمَّ سَلَّمَ وَاحِدَةً تِلْقَاءَ وَجْهِهِ ثُمَّ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا حَضَرَ أَحَدَكُمْ أَمْرٌ يَخْشَى فَوْتَهُ فَلْيُصَلِّ هَذِهِ الصَّلاَةَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абда ибн Абдурраҳим хабар берди, у деди: бизга Ибн Шумайл ривоят қилди, у деди: бизга Касир ибн Қоравандо ривоят қилди, у деди: Биз Солим ибн Абдуллоҳдан сафардаги намоз ҳақида сўраб: «Абдуллоҳ сафарда намозлардан бирор нарсани жамлаб ўқирмиди?» дедик. У: «Йўқ, фақат Жамъда (Муздалифада),» деди. Сўнг мен унинг олдига келдим, шунда у деди: «Сафийя унинг (Абдуллоҳнинг) никоҳида эди. У Абдуллоҳга: «Мен дунёнинг охирги ва охиратнинг биринчи кунидаман,» деб хабар юборди. Шунда у (Абдуллоҳ) уловга минди, мен ҳам у билан бирга эдим. У сафарни тезлатди, ҳатто намоз вақти етди. Муаззин унга: «Намоз, эй Абу Абдурраҳмон!» деди. У эса юришда давом этди, ҳатто икки намоз оралиғига етганда тушиб, муаззинга: «Иқомат айт; мен Зуҳрдан салом берганимда, жойингда туриб (яна) иқомат айт,» деди. Шунда у иқомат айтди, у (Абдуллоҳ) Зуҳрни икки ракаат ўқиб салом берди, сўнг жойида туриб иқомат айтди ва Асрни икки ракаат ўқиди. Сўнг уловга миниб сафарни тезлатди, ҳатто қуёш ботди. Муаззин унга: «Намоз, эй Абу Абдурраҳмон!» деди. У: «Аввалги қилганингдек (қил),» деди. Сўнг юришда давом этди, ҳатто юлдузлар бир-бирига қовушиб (кўриниб) қолганида тушиб: «Иқомат айт; мен салом берганимда, (яна) иқомат айт,» деди. Шунда у Мағрибни уч (ракаат) ўқиди, сўнг жойида туриб иқомат айтди ва кейинги (намоз) Хуфтонни ўқиди, сўнг юзи қаршисига бир марта салом берди. Кейин деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бирингизга қўлдан бой беришидан қўрқадиган бир иш юз берса, у шу намозни (шу тарзда) ўқисин,» дедилар.»

598-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا جَدَّ بِهِ السَّيْرُ جَمَعَ بَيْنَ الْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, Моликдан, у Нофеъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сафар тезлашганида Мағриб билан Хуфтонни жамлаб ўқир эдилар.

599-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا جَدَّ بِهِ السَّيْرُ أَوْ حَزَبَهُ أَمْرٌ جَمَعَ بَيْنَ الْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, у деди: бизга Маъмар ривоят қилди, Мусо ибн Уқбадан, у Нофеъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сафар тезлашганида ёки бирор иш (зарурати) у кишини сиқиб қўйганида Мағриб билан Хуфтонни жамлаб ўқир эдилар.

600-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، قَالَ سَمِعْتُ الزُّهْرِيَّ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَالِمٌ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم إِذَا جَدَّ بِهِ السَّيْرُ جَمَعَ بَيْنَ الْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён хабар берди, у деди: Мен Зуҳрийдан эшитдим, у деди: менга Солим хабар берди, отасидан (ривоят қилдики), у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни, сафар тезлашганида Мағриб билан Хуфтонни жамлаб ўқиётганларини кўрдим.

601-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الظُّهْرَ وَالْعَصْرَ جَمِيعًا وَالْمَغْرِبَ وَالْعِشَاءَ جَمِيعًا مِنْ غَيْرِ خَوْفٍ وَلاَ سَفَرٍ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Абуз-Зубайрдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўрқув ҳам, сафар ҳам бўлмаган ҳолатда Зуҳр билан Асрни бирга, Мағриб билан Хуфтонни бирга жамлаб ўқидилар.

602-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ أَبِي رِزْمَةَ، - وَاسْمُهُ غَزْوَانُ - قَالَ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي بِالْمَدِينَةِ يَجْمَعُ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ بَيْنَ الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ وَالْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ مِنْ غَيْرِ خَوْفٍ وَلاَ مَطَرٍ ‏.‏ قِيلَ لَهُ لِمَ قَالَ لِئَلاَّ يَكُونَ عَلَى أُمَّتِهِ حَرَجٌ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдулазиз ибн Абу Ризма — унинг исми Ғазвон — хабар берди, у деди: бизга ал-Фазл ибн Мусо ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Мадинада қўрқув ҳам, ёмғир ҳам бўлмаган ҳолатда Зуҳр билан Аср, Мағриб билан Хуфтон — икки намозни жамлаб ўқир эдилар. У кишидан: «Нега (шундай қилдингиз)?» деб сўралганида, у: «Умматига машаққат бўлмаслиги учун,» дедилар.

603-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ أَبِي الشَّعْثَاءِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ صَلَّيْتُ وَرَاءَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثَمَانِيًا جَمِيعًا وَسَبْعًا جَمِيعًا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Журайж ривоят қилди, Амр ибн Динордан, у Абуш-Шаъсодан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг орқаларида саккизтасини (ракаатни) бирга ва еттитасини бирга ўқидим.

604-ҳадис

أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ هَارُونَ، قَالَ حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ سَارَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى أَتَى عَرَفَةَ فَوَجَدَ الْقُبَّةَ قَدْ ضُرِبَتْ لَهُ بِنَمِرَةَ فَنَزَلَ بِهَا حَتَّى إِذَا زَاغَتِ الشَّمْسُ أَمَرَ بِالْقَصْوَاءِ فَرُحِّلَتْ لَهُ حَتَّى إِذَا انْتَهَى إِلَى بَطْنِ الْوَادِي خَطَبَ النَّاسَ ثُمَّ أَذَّنَ بِلاَلٌ ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى الْعَصْرَ وَلَمْ يُصَلِّ بَيْنَهُمَا شَيْئًا ‏.‏

Менга Иброҳим ибн Ҳорун хабар берди, у деди: бизга Ҳотим ибн Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Жаъфар ибн Муҳаммад ривоят қилди, отасидан (ривоят қилдики), Жобир ибн Абдуллоҳ деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) йўл юриб, Арафотга келдилар ва Намирада ўзлари учун чодир тикилган ҳолда топдилар, шу ерда тушиб қўндилар. Қуёш оғганида ал-Қасвони (туяни) (эгарлаб) келтиришни амр қилдилар, у (киши) учун у жиҳозланди. Водийнинг ўртасига етганларида халққа хутба қилдилар. Сўнг Билол азон айтди, кейин иқомат айтди, шунда у (Расулуллаҳ) Зуҳрни ўқидилар; сўнг (Билол) иқомат айтди, у Асрни ўқидилар ва иккисининг орасида бирор (намоз) ўқимадилар.

605-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، أَنَّ أَبَا أَيُّوبَ الأَنْصَارِيَّ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، صَلَّى مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي حَجَّةِ الْوَدَاعِ الْمَغْرِبَ وَالْعِشَاءَ بِالْمُزْدَلِفَةِ جَمِيعًا ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, Моликдан, у Яҳё ибн Саиддан, у Адий ибн Собитдан, у Абдуллоҳ ибн Язиддан (ривоят қилдики), Абу Айюб ал-Ансорий унга хабар бердики, у Видолашув (Видў) ҳажжида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга Муздалифада Мағриб ва Хуфтонни жамлаб ўқиган.

606-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، قَالَ كُنْتُ مَعَ ابْنِ عُمَرَ حَيْثُ أَفَاضَ مِنْ عَرَفَاتٍ فَلَمَّا أَتَى جَمْعًا جَمَعَ بَيْنَ الْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ فَلَمَّا فَرَغَ قَالَ فَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي هَذَا الْمَكَانِ مِثْلَ هَذَا ‏.‏

Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, Исмоил ибн Абу Холиддан, у деди: бизга Абу Ишоқ ривоят қилди, Саид ибн Жубайрдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Ибн Умар билан бирга эдим, у Арафотдан қайтганида, Жамъга (Муздалифага) етиб келганида Мағриб билан Хуфтонни жамлаб ўқиди. (Намозни) тугатганида: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бу жойда худди шундай қилган эдилар,» деди.

607-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم صَلَّى الْمَغْرِبَ وَالْعِشَاءَ بِالْمُزْدَلِفَةِ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, Моликдан, у Зуҳрийдан, у Солимдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Мағриб билан Хуфтонни Муздалифада ўқидилар.

608-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عُمَارَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ مَا رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم جَمَعَ بَيْنَ صَلاَتَيْنِ إِلاَّ بِجَمْعٍ وَصَلَّى الصُّبْحَ يَوْمَئِذٍ قَبْلَ وَقْتِهَا ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Уморадан, у Абдурраҳмон ибн Язиддан, у Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг икки намозни жамлаб ўқиганларини, фақат Жамъда (Муздалифада) ўқиганларидан бошқа ҳолатда, кўрмадим. Ўша куни у Бомдодни ўз вақтидан олдин ўқидилар.

609-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ عُقْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ أَبِي حَرْمَلَةَ، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ، وَكَانَ النَّبِيُّ، صلى الله عليه وسلم أَرْدَفَهُ مِنْ عَرَفَةَ فَلَمَّا أَتَى الشِّعْبَ نَزَلَ فَبَالَ وَلَمْ يَقُلْ أَهْرَاقَ الْمَاءَ قَالَ فَصَبَبْتُ عَلَيْهِ مِنْ إِدَاوَةٍ فَتَوَضَّأَ وُضُوءًا خَفِيفًا ‏.‏ فَقُلْتُ لَهُ الصَّلاَةَ ‏.‏ فَقَالَ ‏ "‏ الصَّلاَةُ أَمَامَكَ ‏"‏ ‏.‏ فَلَمَّا أَتَى الْمُزْدَلِفَةَ صَلَّى الْمَغْرِبَ ثُمَّ نَزَعُوا رِحَالَهُمْ ثُمَّ صَلَّى الْعِشَاءَ ‏.‏

Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Иброҳим ибн Уқба ва Муҳаммад ибн Абу Ҳармаладан, улар Курайбдан, у Ибн Аббосдан, у Усома ибн Зайддан (ривоят қилдики) — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни Арафотдан (уловнинг орқасига) миндириб олган эдилар — шунда у (Усома) деди: Тоғ йўлига (шаъбга) етганларида тушиб бавл қилдилар — у «сув тўкдилар» демади. У деди: Мен идишдан унга (сув) қуйдим, у (Расулуллаҳ) енгил таҳорат олдилар. Мен унга: «Намоз!» дедим. У: «Намоз олдингда,» дедилар. Муздалифага етиб келганларида Мағрибни ўқидилар, сўнг (саҳобалар) уловларининг юкларини туширдилар, кейин у Хуфтонни ўқидилар.

610-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي الْوَلِيدُ بْنُ الْعَيْزَارِ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا عَمْرٍو الشَّيْبَانِيَّ، يَقُولُ حَدَّثَنَا صَاحِبُ، هَذِهِ الدَّارِ وَأَشَارَ إِلَى دَارِ عَبْدِ اللَّهِ قَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَىُّ الْعَمَلِ أَحَبُّ إِلَى اللَّهِ تَعَالَى قَالَ ‏ "‏ الصَّلاَةُ عَلَى وَقْتِهَا وَبِرُّ الْوَالِدَيْنِ وَالْجِهَادُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга ал-Валид ибн ал-Айзор хабар берди, у деди: Мен Абу Амр аш-Шайбонийни шундай деяётганини эшитдим: бизга шу уйнинг эгаси ривоят қилди — ва Абдуллоҳнинг уйига ишора қилди — у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Қайси амал Аллаҳ таолога энг маҳбуброқ?» деб сўрадим. У: «Ўз вақтида (ўқилган) намоз, ота-онага яхшилик қилиш ва Аллаҳ азза ва жалла йўлида жиҳод қилиш,» дедилар.

611-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ النَّخَعِيُّ، سَمِعَهُ مِنْ أَبِي عَمْرٍو، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَىُّ الْعَمَلِ أَحَبُّ إِلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ قَالَ ‏ "‏ إِقَامُ الصَّلاَةِ لِوَقْتِهَا وَبِرُّ الْوَالِدَيْنِ وَالْجِهَادُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Абдурраҳмон хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муовия ан-Нахаий ривоят қилди, у буни Абу Амрдан эшитди, у Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Қайси амал Аллаҳ азза ва жаллага энг севимли?» деб сўрадим. У: «Намозни ўз вақтида адо этиш, ота-онага яхшилик қилиш ва Аллаҳ азза ва жалла йўлида жиҳод қилиш,» дедилар.»

612-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَكِيمٍ، وَعَمْرُو بْنُ يَزِيدَ، قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْتَشِرِ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ كَانَ فِي مَسْجِدِ عَمْرِو بْنِ شُرَحْبِيلَ فَأُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَجَعَلُوا يَنْتَظِرُونَهُ فَقَالَ إِنِّي كُنْتُ أُوتِرُ ‏.‏ قَالَ وَسُئِلَ عَبْدُ اللَّهِ هَلْ بَعْدَ الأَذَانِ وِتْرٌ قَالَ نَعَمْ وَبَعْدَ الإِقَامَةِ وَحَدَّثَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ نَامَ عَنِ الصَّلاَةِ حَتَّى طَلَعَتِ الشَّمْسُ ثُمَّ صَلَّى ‏.‏ وَاللَّفْظُ لِيَحْيَى ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Ҳаким ва Амр ибн Язид хабар берди, иккаласи деди: бизга Ибн Абу Адий, Шуъбадан, у Иброҳим ибн Муҳаммад ибн ал-Мунташирдан, у отасидан (ривоят қилдики), у Амр ибн Шураҳбилнинг масжидида эди. Намозга иқомат айтилди, шунда (одамлар) уни кута бошладилар. У: «Мен витр ўқиётган эдим,» деди. (Рови) деди: Абдуллоҳдан: «Азондан кейин витр (борми)?» деб сўралди. У: «Ҳа, ва иқоматдан кейин ҳам,» деди. Ва у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намоздан (ухлаб) қоладиган даражада ухлаб, қуёш чиқиб кетгани, сўнг (уйғониб) намоз ўқиганликлари ҳақида ҳадис ривоят қилди. Ва (бу) лафз Яҳёники.

613-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَنْ نَسِيَ صَلاَةً فَلْيُصَلِّهَا إِذَا ذَكَرَهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абу Авона, Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким бир намозни унутса, уни эслаган вақтида ўқисин,» дедилар.»

614-ҳадис

أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، عَنْ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ الأَحْوَلُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ سُئِلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الرَّجُلِ يَرْقُدُ عَنِ الصَّلاَةِ أَوْ يَغْفُلُ عَنْهَا قَالَ ‏ "‏ كَفَّارَتُهَا أَنْ يُصَلِّيَهَا إِذَا ذَكَرَهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳумайд ибн Масъада, Язиддан хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ал-Аҳвал, Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан намоздан ухлаб қоладиган ёки уни ғафлатда ўтказиб юборадиган киши ҳақида сўралди. У: «Унинг каффорати — эслаган вақтида уни ўқишидир,» дедилар.»

615-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ رَبَاحٍ، عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، قَالَ ذَكَرُوا لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَوْمَهُمْ عَنِ الصَّلاَةِ فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّهُ لَيْسَ فِي النَّوْمِ تَفْرِيطٌ إِنَّمَا التَّفْرِيطُ فِي الْيَقَظَةِ فَإِذَا نَسِيَ أَحَدُكُمْ صَلاَةً أَوْ نَامَ عَنْهَا فَلْيُصَلِّهَا إِذَا ذَكَرَهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд, Собитдан, у Абдуллоҳ ибн Робоҳдан, у Абу Қатодадан (ривоят қилдики), у деди: (Саҳобалар) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га намоздан ухлаб қолганликларини айтишди. Шунда у: «Уйқуда (қолиш) — бу тақсир (гуноҳ) эмас; тақсир фақат уйғоқликдадир. Бас, биронногиз бир намозни унутса ёки ундан ухлаб қолса, уни эслаган вақтида ўқисин,» дедилар.»

616-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، - وَهُوَ ابْنُ الْمُبَارَكِ - عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ الْمُغِيرَةِ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ رَبَاحٍ، عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ لَيْسَ فِي النَّوْمِ تَفْرِيطٌ إِنَّمَا التَّفْرِيطُ فِيمَنْ لَمْ يُصَلِّ الصَّلاَةَ حَتَّى يَجِيءَ وَقْتُ الصَّلاَةِ الأُخْرَى حِينَ يَنْتَبِهُ لَهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ — у Ибнул-Муборак — хабар берди, Сулаймон ибн ал-Муғийрадан, у Собитдан, у Абдуллоҳ ибн Робоҳдан, у Абу Қатодадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уйқуда (қолиш) — тақсир эмас; тақсир фақат намозни кейинги намоз вақти келиб, у (ўша вақтда) сезиб қолгунича ўқимаган кишидадир,» дедилар.»

617-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ رَبَاحٍ، عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَمَّا نَامُوا عَنِ الصَّلاَةِ حَتَّى طَلَعَتِ الشَّمْسُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ فَلْيُصَلِّهَا أَحَدُكُمْ مِنَ الْغَدِ لِوَقْتِهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Собит ал-Бунонийдан, у Абдуллоҳ ибн Робоҳдан, у Абу Қатодадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (ва саҳобалар) қуёш чиққунча ухлаб намоздан қолганларида, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бироннгиз уни эртага ўз вақтида ўқисин,» дедилар.»

618-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدُ الأَعْلَى بْنُ وَاصِلِ بْنِ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِذَا نَسِيتَ الصَّلاَةَ فَصَلِّ إِذَا ذَكَرْتَ فَإِنَّ اللَّهَ تَعَالَى يَقُولُ ‏{‏ أَقِمِ الصَّلاَةَ لِذِكْرِي ‏}‏ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ عَبْدُ الأَعْلَى حَدَّثَنَا بِهِ يَعْلَى مُخْتَصَرًا ‏.‏

Бизга Абдулаъло ибн Восил ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга Яъло ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Ишоқ, Зуҳрийдан, у Саиддан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар намозни унутсанг, эслаган вақтингда ўқигин. Зеро, Аллаҳ таоло: «Мени эслаш учун намозни адо эт,» (Тоҳо сураси, 14) дейди,» дедилар. Абдулаъло деди: Яъло буни бизга қисқартириб ривоят қилди.

619-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ سَوَّادِ بْنِ الأَسْوَدِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ مَنْ نَسِيَ صَلاَةً فَلْيُصَلِّهَا إِذَا ذَكَرَهَا فَإِنَّ اللَّهَ تَعَالَى قَالَ ‏{‏ أَقِمِ الصَّلاَةَ لِذِكْرِي ‏}‏ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Саввод ибн ал-Асвад ибн Амр хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, у деди: бизга Юнус, Ибн Шиҳобдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким бир намозни унутса, уни эслаган вақтида ўқисин. Зеро, Аллаҳ таоло: «Мени эслаш учун намозни адо эт,» (Тоҳо сураси, 14) деди,» дедилар.»

620-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ مَنْ نَسِيَ صَلاَةً فَلْيُصَلِّهَا إِذَا ذَكَرَهَا فَإِنَّ اللَّهَ تَعَالَى يَقُولُ ‏{‏ أَقِمِ الصَّلاَةِ لِلذِّكْرَى ‏}‏ ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ لِلزُّهْرِيِّ هَكَذَا قَرَأَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ نَعَمْ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ, Маъмардан, у Зуҳрийдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким бир намозни унутса, уни эслаган вақтида ўқисин. Зеро, Аллаҳ таоло: «Эслаганингда намозни адо эт,» дейди,» дедилар. Мен Зуҳрийга: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни шундай ўқиганмидилар?» дедим. У: «Ҳа,» деди.

621-ҳадис

أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ بُرَيْدِ بْنِ أَبِي مَرْيَمَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَأَسْرَيْنَا لَيْلَةً فَلَمَّا كَانَ فِي وَجْهِ الصُّبْحِ نَزَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَنَامَ وَنَامَ النَّاسُ فَلَمْ نَسْتَيْقِظْ إِلاَّ بِالشَّمْسِ قَدْ طَلَعَتْ عَلَيْنَا فَأَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمُؤَذِّنَ فَأَذَّنَ ثُمَّ صَلَّى الرَّكْعَتَيْنِ قَبْلَ الْفَجْرِ ثُمَّ أَمَرَهُ فَأَقَامَ فَصَلَّى بِالنَّاسِ ثُمَّ حَدَّثَنَا بِمَا هُوَ كَائِنٌ حَتَّى تَقُومَ السَّاعَةُ ‏.‏

Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий, Абул-Аҳвасдан хабар берди, у Ато ибн ас-Соибдан, у Бурайд ибн Абу Марямдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бир сафарда эдик. Бир кечаси тун бўйи юриб бордик. Субҳ олдида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (тушиб) қўндилар ва ухладилар, одамлар ҳам ухлади. Биз қуёш устимизга чиққанидагина уйғондик. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) муаззинга буюрдилар, у азон айтди; сўнг (Расулуллаҳ) бомдоддан олдинги икки ракатни ўқидилар; кейин унга буюрдилар, у иқомат айтди ва (Расулуллаҳ) одамларга (имом бўлиб) намоз ўқиб бердилар. Сўнг бизга қиёмат қоим бўлгунча бўладиган нарсалар ҳақида ҳадис (хабар) бердилар.

622-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ هِشَامٍ الدَّسْتَوَائِيِّ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ نَافِعِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، عَنْ أَبِي عُبَيْدَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَحُبِسْنَا عَنْ صَلاَةِ الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ وَالْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ فَاشْتَدَّ ذَلِكَ عَلَىَّ فَقُلْتُ فِي نَفْسِي نَحْنُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَفِي سَبِيلِ اللَّهِ فَأَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِلاَلاً فَأَقَامَ فَصَلَّى بِنَا الظُّهْرَ ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى بِنَا الْعَصْرَ ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى بِنَا الْمَغْرِبَ ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى بِنَا الْعِشَاءَ ثُمَّ طَافَ عَلَيْنَا فَقَالَ ‏ "‏ مَا عَلَى الأَرْضِ عِصَابَةٌ يَذْكُرُونَ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ غَيْرُكُمْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ, Ҳишом ад-Даставоийдан, у Абуз-Зубайрдан, у Нофиъ ибн Жубайр ибн Мутъимдан, у Абу Убайда ибн Абдуллоҳдан, у Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан эдик, (жанг сабабли) пешин, аср, шом ва хуфтон намозларидан ушланиб қолдик. Бу менга оғир ботди ва ўзимча: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан ва Аллаҳ йўлидамиз (шундай бўлса-да намоздан қолаяпмиз),» дедим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Билолга буюрдилар, у иқомат айтди ва (Расулуллаҳ) бизга пешинни ўқиб бердилар; сўнг иқомат айтди ва бизга асрни ўқиб бердилар; сўнг иқомат айтди ва бизга шомни ўқиб бердилар; сўнг иқомат айтди ва бизга хуфтонни ўқиб бердилар. Сўнг бизнинг орамизда айланиб: «Ер юзида сизлардан бошқа Аллаҳ азза ва жаллани зикр қилаётган бирор жамоа йўқ,» дедилар.»

623-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ يَزِيدَ بْنِ كَيْسَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو حَازِمٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ عَرَّسْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ نَسْتَيْقِظْ حَتَّى طَلَعَتِ الشَّمْسُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ لِيَأْخُذْ كُلُّ رَجُلٍ بِرَأْسِ رَاحِلَتِهِ فَإِنَّ هَذَا مَنْزِلٌ حَضَرَنَا فِيهِ الشَّيْطَانُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَفَعَلْنَا فَدَعَا بِالْمَاءِ فَتَوَضَّأَ ثُمَّ صَلَّى سَجْدَتَيْنِ ثُمَّ أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَصَلَّى الْغَدَاةَ ‏.‏

Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Яҳё, Язид ибн Кайсондан (ривоят қилди), у деди: менга Абу Ҳозим, Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан кечанинг охирида (дам олишга) қўндик ва қуёш чиққунча уйғонмадик. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳар бир киши уловининг бошини тутиб (бу ердан кетсин), зеро бу — шайтон биз билан бирга ҳозир бўлган манзилдир,» дедилар. (Рови) деди: Биз шундай қилдик. Сўнг (Расулуллаҳ) сув сўраб, таҳорат олдилар, кейин икки ракат (суннат) ўқидилар; сўнг намозга иқомат айтилди ва бомдодни ўқидилар.

624-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَبُو عَاصِمٍ، خُشَيْشُ بْنُ أَصْرَمَ قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ حَسَّانَ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ نَافِعِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فِي سَفَرٍ لَهُ ‏"‏ مَنْ يَكْلَؤُنَا اللَّيْلَةَ لاَ نَرْقُدَ عَنْ صَلاَةِ الصُّبْحِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ بِلاَلٌ أَنَا ‏.‏ فَاسْتَقْبَلَ مَطْلَعَ الشَّمْسِ فَضُرِبَ عَلَى آذَانِهِمْ حَتَّى أَيْقَظَهُمْ حَرُّ الشَّمْسِ فَقَامُوا فَقَالَ ‏"‏ تَوَضَّئُوا ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ أَذَّنَ بِلاَلٌ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ وَصَلَّوْا رَكْعَتَىِ الْفَجْرِ ثُمَّ صَلَّوُا الْفَجْرَ ‏.‏

Бизга Абу Осим Хушайш ибн Асрам хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Ҳассон ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама, Амр ибн Динордан, у Нофиъ ибн Жубайрдан, у отасидан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир сафарларида: «Бу кеча бизни ким қўриқлайди, токи бомдод намозидан ухлаб қолмайлик?» дедилар. Билол: «Мен,» деди. Сўнг у қуёшнинг чиқиш томонига қаради, (лекин) уларнинг қулоқларига (уйқу) қоплаб, қуёш иссиғи уйғотгунича (ухлаб қолишди). Сўнг туришди ва (Расулуллаҳ): «Таҳорат олинглар,» дедилар. Сўнг Билол азон айтди ва (Расулуллаҳ) икки ракат ўқидилар, (одамлар ҳам) бомдоднинг икки (суннат) ракатини ўқишди, сўнг бомдодни ўқишди.

625-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَبُو عَاصِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَبَّانُ بْنُ هِلاَلٍ، حَدَّثَنَا حَبِيبٌ، عَنْ عَمْرِو بْنِ هَرِمٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ زَيْدٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ أَدْلَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ عَرَّسَ فَلَمْ يَسْتَيْقِظْ حَتَّى طَلَعَتِ الشَّمْسُ أَوْ بَعْضُهَا فَلَمْ يُصَلِّ حَتَّى ارْتَفَعَتِ الشَّمْسُ فَصَلَّى وَهِيَ صَلاَةُ الْوُسْطَى ‏.‏

Бизга Абу Осим хабар берди, у деди: бизга Ҳаббон ибн Ҳилол ривоят қилди, бизга Ҳабиб, Амр ибн Ҳаримдан, у Жобир ибн Зайддан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тун бўйи юриб, сўнг (кечанинг охирида дам олишга) қўндилар ва қуёш чиққунча — ёки унинг бир қисми (чиққунча) — уйғонмадилар. Қуёш кўтарилгунча намоз ўқимадилар, сўнг ўқидилар — бу ўрта (вусто) намоз эди.